RSS

Nova generacija radio teleskopa i evolucija galaksija

09 okt

Razgovor sa Darkom Donevskim

dsc00660m    IKT je tehnologija koja ima kapacitet da umanji jaz znanja koja mi imamo i znanja koje ima razvijeni svet, da nas naučno i tehnološki približi razvijenom svetu i smanji naše stalno zaostajanje za njim. IKT virtuelno stvara privid da rastojanje između nas i naših mladih stručnjaka, koji su otišli iz zemlje u potrazi za znanjem u neki drugi svet u kom će moći da žive od svoje kreativnost i nas, bude manje.
    Ovo je jedan način njihovog vraćanja svojim izvorima.  
    dsc00658m    U okviru programa Svetske nedelje Svemira 2016 a u Zrenjaninu, Zrenjaninska grupa NPN je organizovala razgovor sa astrofizičarem Darkom Donevskim, na temu „Nova generacija radio teleskopa i evolucija galaksija“. Razgovor sa Darkom je obavljen putem konferencijskog linka na relaciji između Astrofizičke opservatorije u Marseju i Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu.Ovo je prvi put da se u ovoj ustanovi koristi informaciono komunikaciona tehnologija (IKT) za predavanje na daljinu.
    Darko je rođen u Vršcu, gde je kako sam kaže proveo lepo detinjstvo i završio gimnaziju. PMF u Novom Sadu upisuje 2002. gde završava smer fizike i astronomije. Nakon studija je bio stipendista Međunarodnog centra za teorijsku fiziku u Trstu, gde je boravio na usavršavanju. Master studije je odbranio na PMF u Novom Sadu. Trenutno je na poslednjoj godini doktorskih studija na Astrofizičkoj opservatoriji u Marseju u Francuskoj i opservatoriji u Lajdenu u Holandiji. Radi na projektu otkrivanja posebne klase prašinastih galaksija u ranom Svemiru. Do sada je radio na radio teskopima: GMRT (Veliki metarski radio teleskop) u Indiji, ALMA (Atakama milimetarska oblast) u Čileu, LOFAR (Niskofrekventni radio teleskop) u Holandiji i IRAM ( Milimetarski Interferometar) u Španiji, kao i na svemirskim teleskopima Heršel (Hershel) i Spicer (Spitzer). Pored astronomije bavi se i književnošću i popularizacijom nauke. Objavio je dve knjige poezije i proze i nekoliko desetina popularnih eseja za različite časopise u zemlji i inostranstvu.
http://elementarium.cpn.rs/darko-donevski/
http://klubsapiens.blogspot.fr/
     img_20161007_181500mPutem konferencijskog linka Darko je u petak, 7. oktobra 2016. od 18.00-19.30.h bio na raspolaganju svima koji se interesuju za  radioastronomiju, radio teleskope, evoluciju galaksija i istraživanje svemira.
    Radio astronomija nam omogućava da vidimo objekte u svemiru koji su nam drugim vrstama teleskopa nevidljivi. U ovim objektima  nastaju elektromagnetni talasi nižih energija i velikih talasnih dužina zbog čega objektivi radio teleskopa moraju da budu mnogo veći od objektiva optičkih teleskopa. To su talasi niskih temperatura. Primera radi mikrotalasno pozadinsko zračenje koje je otkriveno radio teleskopom ima temperaturu od 2,73 K. dsc00672m
    Pomoću radio teleskopa možemo da vidimo razvoj objekata u svemiru kao i njihov hemijski sastav. Svakako da nas interesuje i postojanje žive materije u svemiru. Otkrivajući različite molekule moguće je da će nam radio teleskopi ukazati na postojanje složenijh organskih hemijskih struktura koje mogu da budu osnova ekstraterestrijalne žive materije.
    Darko je na sadržajan i razumljiv način predstavio osnovne pojmove radioastronomije. Na početku nam je predstavio radio teleskope koji već pripadaju istoriji. Veći deo svog predavanja je posvetio najnovijoj generaciji radio teleskopa koji su već izgrađeni ili koji su u izgradnji.
   Povezao nam je fizičke pojmove sa astronomskim. Ukazao je na veliki značaj radio astronomije u našem otkrivanju i razumevanju porekla i razvoja zvezda, crnih rupa, galaksija pa i čitavog svemira.
dsc00668m    Darko je počeo priču sa najnovijim jednodelnim radio teleskopom FAST (Five-hundred-meter Aperture Spherical radio Telescope), koji je ove jeseni pušten u rad u Kini. Ovde ne može da se propusti upoređenje FAST-a sa do sada najvećim radio teleskopom u Aresibu u Portoriku koji je  65% manji od FAST-a. Odnos prečnika njihovih antena je 305m prema 500m.

   Pošto južna hemisfera pruža mnogo bolji pogled na našu galaksiju, na teritoriji Australije i Južne Afrike je u izgradnji SKA (Square Kilometre Array)  mrežni ili interferometrijski radio teleskop sa 30 prijemnih antena. Osim Australije i Južne Afrike u ovaj posao su uključenii: Novi Zeland, Nemačka, Indija, Italija, Kina i Kanada.
    dsc00675mSKA je u vezi sa evropskim mrežnim radio teleskopom LOFAR (Low Frequency Array), koji će koristiti oko 20 hiljada antena i 48 mrežnih stanica, od koji će 40 mrežnih stanica biti smešteno u Holandiji, 5 u Nemačkoj i po jedna u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Švedskoj. Ogromna masa podataka koju će ovaj sistem da prima a koja se meri gigabajtima u sekundi zahteva poseban softver i superkompjuter.

Radioteleskopi imaju naročito velik značaj u istraživanju najstarijih galaksija, nastalih nakon Velikog praska. Veoma velika udaljenost ovih galaksija, od 13 milijardi svetlosnih godina i događaji malog intenziteta u njima, otežavaju optičko posmatranje. Interferometrijski radio teleskopi već daju dobre rezultate. 

    Da, što se tiče radioastronomije, budućnost je već poćela…

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. oktobra 2016. inč Aktivnosti

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: