RSS

Mesečne arhive: decembar 2015

Vidljiva svetlost

svetloz     Svetlost čine čestice svetlosti, fotoni. Veličina fotona pripada redu dimenzija od 10-18 m, što je milijardu milijardi puta manje od 1 metra. Fotoni nemaju masu i nisu naelektrisani. To su paketi ili kvanti energije.
    Fotoni pripadaju Standardnom modelu elementarnih čestica. Oni su jedna od četiri vrste čestica koje grade fizičko polje. Sveukupno elektromagnetno polje Svemira čine fotoni. Oni omogućuju elektromagnetnu interakciju u uzajamnom električnom delovanju naelektrisanja. Elektromagnetno polje Svemira je složena energetska mreža ispletena od fotona. Nastajanje i nestajanje fotona, količina energije koja im omogućava kretanje, njihove različite talasne dužine i frekvencije, određuju svojstva ovog fizičkog polja koje se zbog toga neprestano kreće i menja. Na taj način oni prožimaju ceo Svemir.
    fluorescent-lamp-atomFotoni nastaju na više načina u više različitih izvora. Najčešće nastaju u pobuđenim atomima, između putanja elektrona. Kada se elektroni, koji su nekom spoljašnjom silom gurnuti sa nižeg energetskog nivoa na viši, vraćaju na prvobitni nivo oni ispuštaju višak energije.
    Postoji više vrsta fotona. Jedna grupa fotona sa kojom reaguje (percipira) naše oko, omogućava da se u našem mozgu stvaraju slike predmeta sa kojih ti fotoni dolaze. Te fotone zovemo vidljivi fotoni. Ima ih 6 vrsta: crveni, narandžasti, žuti, zeleni, plavi i ljubičasti.
    Svi fotoni se u vakuumu kreću istom brzinom od 299 792 458 m/s. Njihova brzina je u supstancijalnoj sredini manja i zavisi od optičke gustine sredine. Ponašaju se i kao čestica i kao talas. Njihova talasna dužina i frekvencija, bez obzira da li se kreću u vakuumu ili supstancijalnoj optičkoj sredini je različita. Ove razlike fotona zavise od količine energije koje oni poseduju. Količina energije fotona zavisi od izvora u kojima nastaju. Fotoni koji nastaju u jezgrima zvezda imaju veću energiju od fotona koji nastaju u plamenu sveće. Frekvencija fotona i njihova energije su u upravo srazmernom odnosu.
   fotonct    Talasne dužine fotona koji čine vidljivu svetlost :
ljubičasta 380–450 nm
plava 450–495 nm
zelena 495–570 nm
žuta 570–590 nm
narandžasta 590–620 nm
crvena 620–750 nm
   Nanometar (nm) je milijarditi deo metra.
   Frekvencija ili broj oscilacija koje naprave ovi fotoni u 1 sekundi je od 4×1014 Hz do 7,9×1014 Hz. Frekvencija i talasna dužina su u obrnuto srazmernom odnosu što znači da je frekvencija manja ako je talasna dužina veća.
   fotonNaše oko je osetljivo na fotone koji imaju talasnu dužinu od 380-750nm. Naše oko najbolje reaguje sa fotonima talasne dužine oko 350nm. Zbog toga mi najbolje zapažamo zelenu i žutu boju. Sa fotonima manje talasne dužine od 380nm i veće od 750nm naše oko ne intereaguje pa čak i kad oni uđu u naše oko.
    Termin svetlost podrazumeva ceo elektromagnetni spektar koji obuhvata više grupa različitih fotona: radio, mikro, infracrvene, ultraljubičaste, X i gama fotone.  Grupu fotona koji omogućuju naše viđenje zovemo vidljivi fotoni a svetlost koju oni predstavljaju, vidljiva svetlost.
    Ono što mi zovemo viđenjem je manifestacija interakcije ovih fotona i našeg mozga. Slika se dešava u našem mozgu, kao što slika na kameri ne nastaje u objektivu nego na displeju kamere ili monitoru računara ako nam je kamera povezana  sa računarom.
 spektr KBoksanmk    List neke biljke apsorbuje sve vidljive fotone osim zelenog fotona, njega odbija. Taj zeleni fotom ulazi u naše oko i naša žuta mrlja ga apsorbuje, intereaguje sa njim. Tu se energija fotona pretvara u električnu energiju koja se dalje kroz neuron provodi do centra za vid gde se vizualizuje slično kao na displeju. Isto se dešava ako gledamo narandžu, limun, ljubičice, samo što se u ovim slučajevima radi o narandžastim, žutim ili ljubičastim fotonima. Žuti limun apsorbuje sve fotone koji nemaju talasnu dužinu od 570-590nm a odbija samo fotone ovih talasnih dužina.
    Kada neko telo apsorbuje svih šest fotona, ni jedan od njih ne dolazi u naše oko, to telo je nama crno. Crna boja znači odsustvo svih vidljivih fotona u našem oku i mozgu.
    Kada neko telo, recimo mleko ili list papira odbije svih šest vrsta vidljivih fotona i oni uđu u naše oko, mi imamo doživljaj bele boje. Bela boja znači prisustvo svih vidljivih fotona u našem oku i mozgu.
    Struktura nekih tela je takva da vidljivi fotoni sa svojim talasnim dužinama mogu da prođu između atoma tih tela i da ne intereaguju sa njima. Takva tela nemaju boju, za njih kažemo da su providna.

 

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. decembra 2015. in Fizika +8

 

Elementarne čestice – pismo svih stvari

    Teorija struna i pismo
seqB_063ma 
   IMG_20151217_183433Kada izgovorimo slovo M naše glasne žice osciluju na određeni način, kada izgovorimo slovo A naše glasne žice isto osciluju ali su svojstva tog oscilovanja drugačija. Različiti tonovi koje stvaraju naše glasne žice su posledica njihovog oscilovanja i vrste mehaničkih (zvučnih) talasa koji nastaju usled toga.  Kada izgovorimo reč MAMA naše glasne žice proizvode kompleksnije oscilatorno kretanje koje se prenosi na molekule vazduha u okruženju kao mehanički talas. Kada se energija koja omogućava to oscilovanje prenese preko uha na naš nerv, u našem mozgu se stvara manifestacija tona ili zvuka. Oko trideset slova i njihove tonske manifestacije čine svemir našeg govora.
    Od oko 30 slovnih znakova bilo kog pisma, u bilo kom jeziku na svetu pravi se na stotine hiljada reči, od reči rečenice sa značenjima, porukama, stavovima. Izrečeni stavovi, sugestije i komande, kao fizički zakoni, kao rukom pokreću i menjaju oblik materiji, manipulišu njome.
string 1m    Analogno tome u svemiru oko 300 vrsta elementarnih čestica gradi fizička polja, masu protona i neutrona koji se udružuju sa elektronima i grade atome. Atomi grade molekule. Od molekula nastaju kristali i žive ćelije. Konglomerati kristala stvaraju velika kosmička tela, planete. Skupine planeta, zvezda i rasuti kristali čine galaksije. Tristotine različitih elementarnih čestica sa svojim određenim i karakterističnim svojstvima određuje kvalitet materije.
   smeč 
     Atomi nisu najmanje čestice materije. Otprilike koliko je atom manji od 1 metra, kvarkovi su isto toliko puta manji od atoma. Po standardnoj teoriji ima oko 300 vrsta elementarnih čestica. Najpoznatije čestice su elektroni, kvarkovi, fotoni. Ove čestice su najmanji gradivni blokovi materije i za sada nam izgleda da one nemaju unutrašnju strukturu, odnosno da su one najmanje.
   Teorija struna kaže da se elementarne čestice sastoje od malih jednodimenzionalnih linija, vlakana, struna, petlji ili stringova. Mi znamo da svaka čestica osciluje, vibrira i pleše na sebi svojstven način. Šta je to što je čini igračem? To se u njoj kreću linije, vlakna, strune. Čestice se razlikuju, imaju različitu masu, naelektrisanje, spin, jer string u njima različito osciluje.
   

 Ponovo se nameće analogija. Različite žice na muzičkim instrumentima različitim oscilovanjem proizvode različite mehaničke talase i daju različite tonove. Različite oscilacije mnogih žica simfonijskog orkestra čine simfoniju kao što oscilacije stringova u elementarnim česticama čine Svemir onakvim kakav jeste u određenom vremenu.
    Kvantna fizika i opšta teorija relativnosti, dve moderne teorije na kojima počiva celokupno savremeno mišljenje o ustrojstvu svemira proučavaju različite nivoe organizacije materije. Kvantna fizika se bavi najmanjim entitetima materije, elementarnim česticama a relativnost se bavi prirodom velikih tela planeta, galaksija, i samog svemira u celini. Ove dve teorije su u suprotnosti i u nekim segmentima isključuju jedna drugu. Teorija struna ima izgleda da pomiri ove dve teorije. Ako se to dogodi Teorija struna može da preraste u Teoriju svega. Teorija svega daje konačno znanje o Univerzumu o ishodištima, vrstama i oblicima fizičkih polja i stanjima materije na svim nivoima njene organizacije.

Inspirator: Physics-Astronomy

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 17. decembra 2015. in Fizika +8

 

Astronomska opservatorija Kaštel-Ečka

     U spomen pokojnom Krsti Naumoskom


3AOKE   Ovo je omaž Astronomskoj opservatoriji  Kaštel- Ečka koju smo pokojni Krste Naumoski,Krste Naumovski diplomirani  fizičar i astronom i ja Miša Bracić, nastavnik fizike osmislili 1997. godine, odmah pošto smo 1996. godine, sa grupom kolega, uglavnom nastavnika fizike osnovali Astronomsko društvo Milutin Milanković. Krste je tada bio nadzornik za fiziku u Prosvetno- pedagoškom zavodu a ja nastavnik fizike u OŠ Sonja Marinković u Zrenjaninu.

     Prvobitna ideja Krste Naumoskog je bila da se na krovu Zrenjaninske gimnazije podigne astronomska kupola. Još dok je radio kao profesor fizike u ovoj školi napravio je projekat astrokupole. Ja sam smatrao da ovo mesto nje dobro, zbog velikog svetlosnog zagađenja koje grad Zrenjanin ima u centru. Nosili smo se neko vreme oko toga dok mi on jednog dana nije rekao: Dobro Miša, pokaži mi neko drugo dobro mesto a da nije daleko. Ja sam mu tada rekao da je vodotoranj u Kaštelu u prigradskom naselju Ečka, desetak kilometara udaljenom od Zrenjanina podesan za astronomsku opservatoriju. Odmah smo seli u auto i otišli do Kaštela. Krste se na prvi pogled zaljubio u objekat čudivši se kako ga on ranije nije zapazio.
 Picture6 Picture4 Picture5Picture2 

    Počeli smo da pravimo planove. Pripremali smo se da odmah krenemo sa uređenjem prostora koji je sav zarastao u korov i šaš, što nam nije bio problem s obzirom da smo radili u obrazovanju i da smo imali armiju učenika koji bi nam u tome pomagali. Dovodili smo arhitekte i građevinske inženjere da nam daju procene stabilnosti objekta, mogućnosti adaptacije i dogradnje kupole i  postavljanja potrebnih instalacija. Dobili smo široku podršku od svih relevantnih faktora. Naravno, pre realizacje  ideja i planova trebalo je srediti imovinsko pravne odnose, što je u vremenu političkih i pravnih previranja išlo teško. U toku svega toga, uočavajući resurse i potencijale okruženja razvijala nam se ideja o nečemu većem od astronomske opservatorije.
Picture52    Astronomska opservatorija je po našoj zamisli trebalo da bude deo Istraživačke stanice. U Istraživačkoj stanici, koja bi se nalazila u Kaštelu bi se obrađivale teme iz srodnih naučnih oblasti, prevashodno prirodnih a po potrebi i društvenih. Kaštel, kao isključvo turistički objekat je tada imao sve potrebne predispozicije za rad ovakve stanice. Ceo ovaj region obiluje prirodnim, obrazovnim, kulturnim, etničkim i ekonomskim resursima, ljudskim potencijalima i vrsnim pedagozima koji su se isticali kako svojom stručnošću tako i entuzijazmom. U posebno osmišljenim planovima i programima Istraživačke stanice  resursi bi bili predmet istraživanja i proučavanja. Da bi mogli da radimo trebalo je samo da se kao lokalna zajednica organizujemo i ovakvu ideju institucionalizujemo.

Picture33    Adaptacijom nefunkcionalnih sporednih objekata u dnu Velikog parka u neposrednoj blizini tornja, koje kao i toranj nagriza zub vremena a koji su još uvek u dobrom i stabilnom stanju  mogu da se urede učionice i laboratorije.

     Veliki park, kao uređena prirodna sredina je povoljan za postavljanje letnjih učionica, Picture56otvorenog amfiteatra za rad izvan zatvorenog prostora. Prisustvo timova dece, inače praznom  parku dali bi živost a deci bi rad u njemu značio neposredni kontak sa prirodom.  Nekoliko godina kasnije, od 2000-2007. kao grupa zrenjaninskih nastavnika prirodnih nauka ovo smo realizovali u Letnjoj školi fizike i astronomije u  ZOO vrtu Palić, koju smo sami organizovali i u kojoj je boravilo i radilo više od 500 učenika. A sve je to moglo ovde, da se realizuje, kod kuće.
    Reka Begej, Ribnjak Ečka, Specijalni prirodni rezervat Carska bara sa bogatim biljnim i životinjskim svetom, turistički kompleks Sibila su resursi koje malo koja sredina ima a koji nude i omogućuju obradu obilje tematski različitih sadržaja koji bi bili predmet i sadržaj istraživanja u Istarživačkoj stanici. Pisanje i publikovanje koje bi proishodilo iz takvog rada bi afirmisalo ovu sredinu u naučnoj zajednici kako kod nas tako i u svetu. Na Begeju smo odredili čak i mesto gde bi se nalazio mali kej sa kojega bi istraživački timovi čamcima odlazile na terenski rad.
   Picture31 Picture11 Picture17

    Multinacionalna sredina koju čine: Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci i drugi bi dobila novo polje saradnje, razvoj i produbljivanje toliko danas spominjane multikulturalnosti.
    Fluktuacija  velikog broja posetioca Istraživačke stanice u značajnoj meri bi višestruko pozitivno i dobitno uticala na infrastrukturu u okruženju a naročito u ekonomskom smislu.
Picture35 Blizina grada Zrenjanina kao pravnog, političkog, obrazovnog i kulturnog centra je veoma značajna predispozicija za Istraživačku stanicu a i obrnuto, postojanje Stanice u neposrednoj blizini bi gradu donelo nove kvalitativne sadržaje i događaje. Nije teško zamisliti šta bi to značilo za zrenjaninske đake i nastavnike.

    Blizina velikih univerzitetskih centara Beograda i Novog Sada sa tada još uvek živim i aktivnim institutima i drugim naučnim i privrednim institucijama, bi očekivano omogućila laku i brzu saradnju Istraživačke stanice sa njima, obezbedila joj kadrovsku i materijalnu  podršku.
    Blizina univerzitetskih centara susednih zemalja Mađarske i Rumunije, Segedina i Temišvara i sličnih institucija u ovim zemljama bi pogodovala razvoju regionalnog povezivanja i međudržavne saradnje. Sada to nije novo ali tada je ovakvo mišljenje išlo ispred svog vremena i bilo je inovativno. Mi smo tada već imali uspostavljenu saradnju sa Astronomskom opservatorijom Univerziteta u Segedinu i Asocijacijom astronoma amatera Mađarske.
    Upostavili smo kontakt i sa Istraživačkom stanicom Petnica, posetili je, dogovorili saradnju i dobili pomoć u literaturi.
IMG_20151216_154958 IMG_20151216_155139  
Rad pod nazivom Astronomsko društvo u Zrenjaninu predstavljen je na Konferenciji Razvoj astronomije kod Srba koja je održana u Beogradu od 7-9. aprila 1997. godine. Autori rada smo bili Krste i ja. Rad je zainteresovao mnoge ugledne astronome toga vremena.
     Između ostalog u radu smo napisali i sledeće:
     Nakon pregleda mogućih objekata u neposrednoj okolini grada opredelili smo se za vodotoranj u kompleksu dvorca Kaštel-Ečka. Ako se adaptira na odgovarajući način, ovaj objekat je idealan za astronomsku opservatoriju. Podignut je 1817. godine u obliku srednjovekovne kule radi snabdevanja vodom vlastelinskog dvorca. Građen je od tvrdog materijala, ima dovoljnu visinu, a na vrhu se nalaz terasa oivičena ogradom u obliku puškarnica, gde bi se uradila astro-kupola. Unutrašnjost je dovoljno prostrana da se u tri nivoa urede učionica, medijateka, kancelarija, fotolaboratorija i druge prateće prostorije. Dvorac Kaštel- Ečka svojom arhitekturom oplemenjuje okolinu, a svojim turističkim i ugostiteljskim sadržajima pružao bi opservatoriji i Društvu široke mogućnosti u organizacij seminara, smeštaja i ishrane istraživačkih grupa, i slično. Poslovi Društva na animiranju određenih kadrova, stručnih potencijala, kompetentnh lica i institucija za realizaciju ovog projekta su primarni i već su u toku.
Edukacija članstava i saradnja sa školama najprimarniji nam je posao. Cilj nam je da se u Društvu i opservatoriji ne okuplja samo grupa entuzijasta, već mladi istraživači, koji će u kontinuitetu i permanentno, timski ili individualno da obavljaju određena istraživanja iz astronomije i srodnih nauka. Pod rukovodstvom mentora, po savremenim nastavnim obrascima,  ovi bi mladi ljudi stekli osnovna znanja iz naučne metodologije, što bi im bilo od velike pomoći, u eventualno, daljem naučnom radu i u svakodnevnom životu.

    Rad je objavljen u Publikaciji Astronomske opservatorije u Beogradu No.56, 1997. u Beogradu, pod naslovom Razvoj astronomije kod Srba.
    9AOKE 10AOKE 12AOKE

    Spremnost, stručnost, obrazovni nivo i entuzijazam tadašnjih mladih članova Društva se vidi iz aplikacija koje su oni uradili na računaru a koje predstavljaju interijer i eksterijer opservatorije. Treba imati u vidu da se na informatiku u to vreme kod nas gledalo kao na zabavu a ne ozbiljnu naučnu discilinu.
     6AOKE 7AOKE 8AOKE

    Bili smo svesni da je izgradnja Istraživačke stanice veliki posao, od velikog značaja za sredinu i celu zajednicu, i da će dugo da traje. Jednom prilikom dok smo gazili kroz šaš probijajući se do obale Begeja, mereći udaljenost tornja od reke Krste mi je rekao: Miša, ovo će dugo da traje, bojim se da ja neću dočekati realizaciju ovako lepe ideje. Ja sam mu rekao: Ništa ti Krste ne brini, postaćeš slavan, i ako umreš pre nego što ovo završimo, doći će puno ljudi da te isprati, a mi koji ostanemo, mi ćemo uživati u ovom delu kom si ti puno doprineo. Nasmejao se  i dodao Baš si me utešio, ali neka ti bude, dobro je i tako“.. Nažalost, umro je, 8. decembra 1999. godine, na sahranu je došlo puno ljudi i ako naša ideja nije realizovana.
17AOKE   Iznenadna i prerana smrt Krte Naumoskog, vrednog pregaoca i pragmatičara, poluge i potpornog stuba ove ideje je uticala da do njene realizacije ne dođe. Često pomislim da li bi uspeli u ovome da je Krste još živ.

    Česte promene vlasti u lokalnoj zajednici, u tom vremenu, pa i do sada, onemogućila je stavaranje ovakve institucije i ovako specifične vrednosti koja bi značila novi kvalitet u našoj sredini.
    Realizacija ove ideje se zaglavila negde u imovinsko pravnoj sferi, u procesu vlasničke transformacije. Na kraju se to i pokazalo kao glavna i konačna kočnica ili prepreka realizacije ovog projekta. Objekat je privatizovan…
    U vremenu opšte destrukcije ovo je trebalo da bude konstrukcija. Možda joj zbog toga nije bilo vreme da se ostvari.
    Picture7 Toranj i dalje stoji u nefunkcionalnom stanju, svi spomenuti resursi i potencijalu su i dalje tu. Astro posmatranja i dalje radimo sa zemlje iz nekog mračnog gradskog kutka između oblaka, magle i smoga. Sa obdarenima u devastiranim kabinetima po školama, prepušteni sami sebi, radimo štapom i kanapom. Sedam godina smo sa obdarenima i talentovanima radili na Paliću. A oni kao reka odlaze u Beograd ili Novi Sad, poneko dete dospe do istarživačkog centra Petnice, a posle i dalje u Veliki Svet. Većina njih je izvan Zrenjanina, negde u Svetu, i čine kvalitetnijom neku drugu sredinu i neko drugo društvo.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 16. decembra 2015. in Aktivnosti

 

Dođosmo bliže Velikom Suncu

Kategorija OŠ „Vuk Karadžić“ III-IV razred III nagrada, Nikola Šujica, III/2 razred, učiteljica Momirov Dragana
PW-2015-01-01-Banks-iyl   Na inicijativu velikog broja naučnih organizacija i UNESKO-a, 2015. godina je proglašena Međunarodnom godinom svetlosti i optičkih tehnologija. U svetu je ona sjedinila naučne, tehnološke, obrazovne i druge organizacije u cilju sagledavanja svetlosti kao fizičkog fenomena, tehnološkog i energetskog potencijala i simbola znanja i vrline.
    Sunce nije samo kosmički pojam i nebesko telo koje svetli i daje energiju. Zbog njegovog značaja za živi svet na Zemlji ono je i metafora za dobro, drago, lepo, svetlo, sveto…

   Čovek se sve više okreće Suncu, postaje svestan njegovog značaja i nastoji da „osvetli“ fenomen svetlosti i koristi njegove potencijale. U poslednjih 20 godina saznali smo o Suncu više nego u poslednjih 2 000 godina. Fotonika je nova oblast čovekovog delovanja koja nastoji da svetlosnu energiju pretvara u energije potrebne čovečanstvu. Fotonika će obeležiti ovaj vek, vek u kome će upravo današnja deca živeti i raditi. Poznavanje sopstvene zvezde i umenje korišćenja njene energije će biti mera razvoja naše civilizacije.

    OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina, povodom Dana škole, i Zrenjaninska grupa NPN (nastavnici prirodnih nauka) su u okviru obeležavanja Međunarodne godine svetlosti u Zrenjaninu raspisali likovni konkurs za učenike osnovnih škola pod nazivom: Dođosmo bliže velikom Suncu. Učenici osnovnih škola su pozvani da u formi dvodimenzionalnog rada predstave svoje impresije i promišljanja o zvezdi koja život znači. Na konkurs se odazvalo 10 škola, sa velikim brojem veoma kvalitetnih radova.

   Žiri, na čelu sa Milutinom Mićićem, akademskim slikarom, pregledao je, odabrao i proglasio 12 najboljih radova u 4 kategorije; I-II razred, III-IV, V-VI i VII- VIII razred.
   Najbolji radovi su bili predstavljeni na svečanoj akademiji povodom Dana škole, 8. 11. 2015.
   Izabrani radovi su, 6.11.2015. predstavljeni na izložbi u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu.
IMG_20151106_092103m IMG_20151106_092141m
    Ova je akcija, osim na decu delovala motivaciono i na nastavnike. Nastavnica srpskog jezika, Tanja Marčićev je, spremajući scensko-muzičku predstavu za svečanu akademiju povodom Dana škole, napisala:

Od istoka do zapada
od zore do ponoći
od oka do srca
od želje do zvezda
svetluca se hiljadama treptaja
između trepavica
između vlati trave i klasova žita
između prašine peska
između oblaka i planinskih vrhova.
Teče krvotokom
napaja korenje
kupa mora i okeane
spaja galaksije našeg razuma
i greje svakog mrava
i svica i leptira
topi lednike
i pomera glečere teških reči
nekada nekome izrečenih
svetli
osvetljuje
zaslepljuje
prosvetljuje
prosvećuje
hrani
miluje
razdanjuje
razbija mrak
i greje hladnoću
izvire
i obasjava
sve puteve naših nogu
i staze našeg uma
smiruje
kovitla
prži
vodi
pali i gasi požare
igra
drema
čeka
hrani nas
grli
okuplja svetionike
pruža nam ruke
plete naše osmehe
život nam daje
SUNCE

 
   

     Stihovi pesme Izviđači -Todora Manojlovića, koji inspirišu predstavu o svetlosti u širem kontekstu, dali su nam ideju, i moto su cele akcije.

Od novih nadahnuća
Žarki i sumorni,
Sa novim Slovom
I novim slikama
U ceptećem srcu,
Prodresmo daleko
U neznanu zemlju
Našeg sna, naše Volje,
Uočismo u bistroj
Zlatnoj daljini
Tanane kule
I sjajna kubeta
Sutrašnjeg carstva,
Dođosmo bliže
Velikom Suncu
Koje nas draži, privlači, opija.

 

 

Žiri u sastavu: Milutin Mićić, predsednik, Mira Topličević, član i Ana Stanar, član nagradio je sledeće učenike:

Opštinski nivo

 Kategorija I, II razred
I nagrada, Jovan Komarica, Mihajlo Janković, Danilo Remin, Aleksandar Šimičić, I razred OŠ „dr Jovan Cvijić“
II nagrada, Nenad Bogaseniev, I razred, OŠ „Đura Jakšić“
III nagrada, Tamara Berkesel, Milan Andrić, Elena Marjanski, Matija Milović, I razred, OŠ „dr Jovan Cvijić“

Kategorija III, IV razred
I nagrada, Niklos Bihler, III razred, OŠ „Servo Mihalj“ Mužlja, učiteljica, Edita Satler
II nagrada, Mihajlo Božić, III razred, OŠ „Dositej Obradović“ Farkaždin
III nagrada, Nemanja Protić, III razred, OŠ „Servo Mihalj“ Mužlja, učiteljica, Edita Satler

Kategorija V, VI razred
I nagrada, Tara Tišma VI razred, OŠ „dr Jovan Cvijić“, nastavnik, Milica Benić
II nagrada, Jovana stojković VI razred, OŠ „dr Jovan Cvijić“, nastavnik, Milica Benić
III nagrada, Luka Radin, V razred, OŠ „dr Jovan Cvijić“, nastavnik, Milica Benić

Kategorija VII, VIII razred
I nagrada, Maja Marković, VII razred, OŠ „dr Jovan Cvijić“, nastavnik, Milica Benić
II nagrada, Stefan Seleštei, VII razred, OŠ „dr Jovan Cvijić“, nastavnik, Milica Benić
III nagrada, Una Kolarov, VII razred, OŠ „dr Jovan Cvijić“, nastavnik, Milica Benić

  

OŠ „Vuk Karadžić“

Kategorija I, II razred
I nagrada. Aleksandar sekulić II razred, OŠ „Vuk Karadžić“
II nagrada,  Filip Mihaljfi, II razred, OŠ „Vuk Karadžić“
III nagrada,  Lazar Ružić II razred, OŠ „Vuk Karadžić“

Kategorija III, IV razred
I  nagrada, Sara Gavanski, III razred,  OŠ „Vuk Karadžić“
II nagrada, Dunja Jovanić, III razred, OŠ „Vuk Karadžić“
III nagrada, Nikola Šujica, III razred, OŠ „Vuk Karadžić“

Kategorija V, VI razred
I nagrada, Milošev Marija, VI razred, OŠ „Vuk Karadžić“, nastavnica, Rajna Krulj
II nagrada, Dunja Bjeloglav,  V razred, OŠ „Vuk Karadžić“, nastavnica, Rajna Krulj
III nagrada, Anastasija Kašaš, V razred,  OŠ „Vuk Karadžić“, nastavnica, Rajna Krulj

Kategorija VII, VIII razred
I  nagrada,      razred, OŠ „Vuk Karadžić“, nastavnica, Rajna Krulj
II nagrada, Jovana Turinski , VIII razred, OŠ „Vuk Karadžić“, nastavnica, Rajna Krulj
III nagrada, Vanja Mihajlović, VIII razred, OŠ „Vuk Karadžić“, nastavnica, Rajna Krulj

 Kolekcije koje se ističu:

 Kolekcija OŠ“ Branko Radičević“ Čenta, nastavnica
Kolekcija OŠ „Servo Mihalj“ Mužlja, nastavnica Nadica Simjanovski
Kolekcija OŠ „Bratstvo-jedinstvo“, Aradac, nastavnica Nadica Simjanovski
Kolekcija OŠ „dr Jovan Cvijić“, nastavnica Milica Benić
 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 12. decembra 2015. in Aktivnosti

 

Retrospektiva misije Malog pokretnog muzeja Pupin-Tesla

t1d IMG_4023m  Retko koji “mali” narod može svojim mladim naraštajima da ponudi tako velike inspiracije kao što su Mihajlo Pupin i Nikola Tesla…

   Ove, 2015. godine obeležаvа se 100 godinа od kako je Mihajlo Pupin prijаvio sedаm pаtenаtа koji predstаvljаju rođenje telekomunikаcijа. Ovo su važni trenuci za razumevanje elektromagnetne prirode svetlosti i svih manifestujućih oblika ove prirodne pojave. Zbog toga Pupin zauzima značajno mesto u obeležavanju Međunarodne godine svetlosti. Pupin je umro 1935. i ove se godine navršava osаmdeset godinа od njegove smrti. Zbog svega toga je UNESCO 2015. proglаsio Godinom Mihаjlа Pupinа.
   Sledeće, 2016.  obeležavaće se 160 godina od rođenja Nikole Tesle.
   Tim povodom Regionalni centar za talente Zrenjanin je organizovao Mali pokretni muzej Pupin-Tesla koji čine jedan Pupinov kalem iz Pupinovog muzeja u Idvoru i maketa Teslinog tornja, dobijena od Udruženja Teslin toranj u Srbiji iz Leskovca. Muzej je od kraja avgusta do polovine decembra 2015. prošao sve zrenjaninske škole. Videlo ga je više hiljada zrenjaninskih đaka, nastavnici i roditelji.
    IMG_20150826_175237 IMG_20150829_105413   

    Prvo pojavljivanje dogodilo se 29. 08. 2015. u hali sportova Medison u okviru 16. Međunarodnog sajma inovacija, kooperacija i preduzetništva INOCOOP 2015. na štandu Regionalnog centra za talente Zrenjanin. Pored izložbe pod nazivom Vremenska linija Nikole Tesle, posetioci su mogli da vide maketu Teslinog tornja i originalni primerak Pupinovog kalema. Uvodnu reč o RCTZR i prikaz eksponata dao je Nikola Tankosić, profesor fizike Zrenjaninske gimnazije. Predstavu Mihajlo Pupin- Sa pašnjaka do naučenjaka izveli su učenici OŠ Vuk Karadžić.
    IMG_20150909_094950 IMG_20150902_174816m 

    Već 31. 8. 2015. Pupinov kalem i maketu Teslinog tornja nazvali smo Mali pokretni muzej Pupin-Tesla i izložili ga u OŠ Vuk Karadžić u Zrenjaninu. Bila je ovo prilika da se opravdano odstupi od oficijelnog plana i programa fizike i tehničkog obrazovanja,  kako bi se deca upoznala sa eksponatima kao i likom i delom Pupina i Tesle. Časovi fizike i TO su tako dislocirani ispred Malog muzeja. Neočekivano su i niži razredi pokazali interesovanje za te nesvakidašnje predmete u holu škole, pa su na posebnim časovima i njima predstavljena ova dva eksponata. Interesovanje i ljubopitljivost je kod nižih razreda naročito bila izražena.
    IMG_20150918_111146 IMG_20150915_111500m 

    Nakon dve nedelje Mali pokretni muzej je izložen u OŠ Sonja Marinković. Pred njim su 18. 9. 2015. održani časovi fizike za VI, VII i VIII razred. Ovde je ponikla ideja Valentine Nađ, nastavnice srpskog jezika u mađarskim odeljenjima da sa učenicima VII2 odeljenja uradi igrokaz pod nazivom Pupinov kalem i komunikacija, u kojem su učenici govorom svojih tela predstavili evoluciju komunikacije između ljudi i značaj Pupinovog kalema u svemu tome. Ovo je plod novog metodskog prilaza edukaciji sa elementima teatra. Ovaj igrokaz je kasnije pratio Mali pokretni muzej pa su ga videli i učenici drugih škola, što je uslovilo upoznavanje i komunikaciju dece različitih škola.
 IMG_20150923_192441 IMG_20150923_184410

    Novinarska sekcija OŠ Žarko Zrenjanin je boravak Malog pokretnog muzeja u njihovoj školi ovako predstavila:   
    Tesla i Pupin u Žarku
    U našoj školi je 23. septembra održano predavanje o naša dva najveća naučnika Nikoli Tesli i Mihajlu Pupinu. Učenici su mogli da saznaju mnogo toga o tome gde su naučnici odrasli i školovali se do njihovih najvećih izuma. Učenici su pažljivo slušali zanimljive informacije o tome kako su naučnici došli do svojih ideja i mogli su da uvide koliko su oni promenili svet. Shvatili smo da ništa ne bi bilo ovakvo da nije bilo njih. Na kraju prezentacije učenici su mogli da postavljaju pitanja i saznaju još više. Nadamo se da će ovih prezentacija biti još i da ćemo imati priliku da naučimo još mnogo toga i o drugim našim naučnicima.
     Mali pokretni muzej Pupin-Tesla je u OŠ Žarko Zrenjanin postavljen 22. 9. 2015. O liku i delu Pupina i Tesle govorio je Nikola Tankosić, a učenici OŠ Vuk Karadžić Jovana Turinski i Milica Vujović sa svojim nastavnikom fizike Mišom Bracićem su prikazali odlomak iz multimedijalne predstave Mihajlo Pupin – Sa pašnjaka do naučenjaka.
Direktorica Ivana Bošnjak Bošnjak je izrazila svoje veliko zadovoljstvo boravkom Malog muzeja  i propratnim predavanjem i naglasila da njena škola svojim velikim učeničkim i kadrovskim potencijalima ima volju za dalju saradnju sa Regionalnim centrom za talente Zrenjanin.
    IMG_20150925_165523 IMG_20150925_165824  

    Evropska noć istraživača, jedna od vodećih manifestacija namenjena mladima se već deseti put zaredom održava u Zrenjaninu, kao i u još 9 gradova Srbije. Posetioci Noći istraživača u Zrenjaninu su  25. 9. 2015. na štandu Regionalnog centra za talente Zrenjanin imali priliku da vide eksponate Malog muzeja kao i Teslin transformator i Kolumbovo (Teslino) jaje, koje je izložio prijatelj i saradnik RCTZR gospodin Milan Dimitrijević iz Elektrotehničkog instituta. Štand RCT je bio jedan od najposećenijih štandova na ovoj značajnoj i velikoj manifestaciji na kojoj se neguje, promoviše i afirmiše nauka, razvija um i naučni pogled na svet. Posebno raduje što su naročito interesovanje pokazali mladi.
    IMG_20150930_194210 IMG_20150930_195622m

   U organizaciji Biljane Tankosić, nastavnice fizike, Mali pokretni muzej je od 28. 9. 2015. boravio u OŠ dr Jovan Cvijić. Tim povodom je organizovano predavanje o Pupinu i Tesli koje je održao Nikola Tankosić. Predavanju su prisustvovali učenici škole domaćina i učenici osnovnih škola PP Njegoš, Sonja Marinković i Vuk Karadžić. Učenici VII2 razreda, OŠ Sonja Marinković, sa svojom nastavnicom Valentinom Nađ su svojim telima ispričali kratku priču na temu Komunikacija. 
  Učenici OŠ Petar Petrović Njegoš su prve nedelje oktobra u svojoj školi imali priliku da vide Mali pokretni muzej i čuju predavanje o dva velika pronalazača od profesora Nikole Tankosića.
12080182_910144545735199_4763211622473051250_o 11227589_910144522401868_2812620056369087570_o  

    Mali pokretni muzej Pupin-Tesla je od 13. 10. 2015. bio izložen  u OŠ Đura Jakšić. Tim povodom učenici OŠ Vuk Karadžić su za učenike ove škole izveli multimedijalnu predstavu Mihajlo Pupin-Sa pašnjaka do naučenjaka. Bila je ovo prilika da sa direktoricom škole Vesnom Mađarov razgovaraju prof. dr Milorad Rančić, direktor Regionalnog centra za talente Zrenjanin i Robert Sabo, sekretar RCT o saradnji i uključivanju učenika i nastavnika škole u aktivnosti RCT.
      IMG_20151020_135635Učenici OŠ Dositej Obradović su Mali pokretni muzej imali priluku da vide u svojoj školi od 20. 10. 2015. Povodom  toga upriličena je multimedijalna predstava Mihajlo Pupin- Sa pašnjaka do naučenjaka koju su izveli učenici OŠ  Vuk Karadžić i Zrenjaninske gimnazijeNekoliko učenika ove škole je već uključeno u aktivnosti RCTZR, u grupi Fizika, i interdisciplinarnoj grupi Biologija-hemija- ekologija. Metodi Nikolov, nastavnik fizike ove škole je jedan od četiri predavača u grupi Fizika. Ovo ukazuje da škola ima potencijala da se aktivnije uključi u rad RCTZR. O tome je razgovarano prilikom posete predstavnika  RCTZR i i direktorice Biljane Manić. Ovo su prvi impulsi koji ukazuju na dobru buduću saradnju.
    12184174_474291782778220_6958688948228077826_oU toku novembra OŠ Servo Mihalj je bila domaćin Malog pokretnog muzeja. Značajno je tome doprinela Edita Satler, nastavnica razredne nastave ove škole i aktivni saradnik RCTZR. Priču o dva gorostasa svetske nauke, Pupinu i Tesli predstavio je Nikola Tankosić.  Regionalni centar za talente Zrenjanin, Udruženja prosvetnih radnika banatskih Mađara i OŠ Servo Mihalj su potpisali Memorandum o saradnji.
Mali pokretni muzj je bio izložen i u OŠ 2 oktobar u Zrenjaninu.
   IMG_m 12232908_1m

    Učenici  I-VIII razreda, učitelji i nastavnici OŠ Dositej Obradović u Farkaždinu su 20. 11. 2015. u okviru Istraživačkog dana izvodili demonstracije eksperimenata iz fizike i hemije. Mali pokretni muzej je boravio i ovde.  Predstavu Mihajlo Pupin – Sa pašnjaka do naučenjaka izveli su učenici OŠ Vuk Karadžić iz Zrenjanina. Koliko se njima dopala naša predstava još više su se nama dopali njihovi eksperimenti.
    Ovo je posebno značajno jer je u susednom selu, Idvoru, na desetak kilometara udaljenom od Farkaždina rođen Mihajlo Pupin koji je želeo da se baš ovo dešava u njegovom kraju.
12246925_1012437038823853_3171732401529836053_n    Krajem novembra Mali pokretni muzej se našao u Zrenjaninskoj gimnaziji a učenici i profesori ove škole su imali priliku da čuju  predavanje o životu i delu Nikole Tesle i Mihajla Pupina od svoga profesora fizike i kolege Nikole Tankosića.
 Koristim  priliku da se kolegi Nikoli Tankosiću javno zahvalim za sva predavanja koja je održao u ovoj posebnoj misiji, u kojoj je afirmisao znanje i nauku, ukazao na njihov značaj, podigao samopouzdanje i samosvest  mladih naraštaja i svojih budućih učenika a kolegama i svojim saradnicima ukazao čast i pružio primer dobrog pedagoga.

   DSC09496m s2abcd

  Na Festivalu svetlosti, održanom povodom obeležavanja Godine svetlosti u Zrenjaninu, u organizaciji Zrenjaninske grupe NPN, 3.12. 2015. u Kulturnom centru, Mali pokretni muzej je zauzimao vidno mesto. Pupinov kalem je bio tema igrokaza Komnikacija koji su izveli učenici VII2 razreda OŠ Sonje Marinković. Ima simbolike u načinu kako je postavljena slika Mihajla Pupina u odnosu na sve ostale štandove i dešavanja na festivalu. Ostvaruje se želja velikog naučnika da se narod njegovog kraja obrazuje i staje rame uz rame sa velikim narodima sveta. 

U okviru ovih aktivnosti polaznici grupe Fizika Regionalnog centra za talente Zrenjanin, sa učenicima osnovnih škola Vuk Karadžić, Sonja Marinković, PP Njegoš i Zrenjaninske gimnazije posetili su 7. 11. 2015, Muzej Nikole Tesle i izložbu Mihajlo Pupin u Istorijkom muzeju Srbije u Beogradu.

DSC09232m DSC09266m
    Ovo je  primer ili obrazac koji bi mogao da se koristi i u drugim prilikama ako se želi  približavanje značajnih muzejskih eksponata deci i mladima.

Odlomak iz knjige Mihajla Pupina Sa pašnjaka do naučenjaka
  DSC07181m Kada … se spomene reč indukcija, pred naše oči izlazi prvo slika jednog kalema od žice obavijene oko jednog komada gvožđa. Ako, … indukcija povećava u telefonskoj prenosnoj žici njenu sposobnost za prenos električne struje, čoveku se sama od sebe nameće pomisao: … da to učini na taj način što će na telefonske žice staviti veći broj kalema od žice… … indukcione kaleme postavi na telefonsku žicu … po jedan kalem na svakih četiri ili pet milja žice na stubovima, … takva žica je dobar sprovodnik.
… Taj kalem je sada poznat širom sveta pod imenom „Pupinov kalem,…

Teslin toranj
   04_02Vordenlif kula je izrasla iz Teslinih eksperimenata na početku 1890-ih, čiji je cilj bio da se razvije novi bežični sistem prenosa energije. Tesla je u laboratoriji u Kolorado Springsu 1899. razvio ideje o svetskom bežičnom sistemu.
    Namena kule je bežični prenos poruka, telefonskih razgovora, slika preko Atlantika do Engleske i brodova na moru, na osnovu Tesline teorije o korišćenju Zemlje kao provodnika. Određenim transformacijama kula bi se koristila i za bežični prenos električne energije.
   Gradnja Teslinog tornja počinje 1901. na zemljištu površine oko 80 hektara, koju je poklonio advokat i bankar Džejms Vorden. Tesla mestu daje ime Vordenov greben. Oduševljen Teslinim vizijama budućnosti slavni arhitekta Stanford Vajt dizajnira kulu.  Milijarder J. P. Morgan je dao početni kapital od tri miliona dolara. Tesla se u novu laboratoriju uselio 1902. Dodatne investicije za završetak nisu nađene pa je projekat  napušten 1906. i nikada nije postao operativan. Kula je srušena 1917.
    Naučni centar Tesla na Vordenklifu je 2013. otkupio zemljište i ostatke Tesline laboratorije na Long Ajlendu sa ciljem da izgradi muzej posvećen Nikoli Tesli.

Zahvaljujemo se:

Muzejskom kompleksu posvećenom Mihajlu Pupinu u Idvoru

Udruženju Teslin toranj u Srbiji iz Leskovca

Robertu Sabou, sekretaru RCTZrenjanin

Svim školama koje su otvorile vrata Malom pokretnom muzeju Pupin- Tesla

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. decembra 2015. in Aktivnosti

 
 
%d bloggers like this: