RSS

Mesečne arhive: april 2017

Astronomski razgovori: prof. dr Dušan Mrđa

    Mesijeov maraton, Letenka, 25. mart 2017.

    Nemanja: Dobro veče, ja sam Nemanja Micić, nastavnik fizike u OŠ „Vuk Karadžić” iz Zrenjanina. Sa mnom su, moj đak, Bogdan Markov, učenik VIII-2 i bivši učenik naše škole, Miroslav Ružin, sada učenik Srednje medicinske škole iz Zrenjanina. Zamolili bi Vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja.

    Bogdan: Molimo Vas da se predstavite.

    Dušan: Moje ime je Dušan Mrđa, profesor sam na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

        Bogdan: Šta za Vas znači Mesijeov maraton i koliko puta ste učestvovali na njemu?

    Dušan: Ja ne mogu da se pohvalim činjenicom da sam od prvog maratona bio učesnik istog, ali čim sam saznao da se ovako nešto održava, da vlada fina atmosfera, i da su ljudi organizovani, postao sam učesnik. Ne mogu precizno da tvrdim, ali verovatno sam ovde već deseti put, iako sam nezavisno u odnosu na društvo koje sam ovde upoznao sam gajio astronomska posmatranja kao hobi. Nešto sam pokušavao i u ranijim okolnostima dok nisam upoznao ljude koji imaju isto interesovanje i povezao se sa njima. Za mene je ovo važan događaj, jer ljudi različitih profila, zanimanja, ne samo oni koji se bave prirodnim naukama, već i pravnici, ekonomisti, istoričari su povezani na određeni način astronomijom, koja u ovoj večeri dolazi do posebnog izražaja. Bitno je da ljudi upoznaju noćno nebo, jer im to nešto znači u svakodnevnom životu, za opštu kulturu, orijentaciju u prirodi. Daleko od gradskog svetla imamo priliku da vidimo noćno nebo u punom sjaju i ono što nam ono nudi. Mnoge od mlađih generacija nisu imale priliku od onih jakih gradskih sijalica da uopšte shvate značaj noćnog neba, i kakav je imalo značaj za razvoj ljudske civilizacije. Meni je ovo jedan vrlo fini ambijent, gde sa svojim drugarima mogu da razmenim neko iskustvo, da vidim šta su kupili od nekih instrumenata, da li su uspostavili neku novu metodu fotografisanja, osmatranja, i na kraju da se družimo u ovakvom finom ambijentu, gde možemo i pričati o nekim drugim temama, a ne samo o astronomiji.

    Bogdan: Šta Vas je podstaklo da se bavite astronomijom?

    Dušan: Profesionalno se bavim fizikom, konkretno nuklearnom fizikom, ali astronomija je nit koja me je vukla od malih nogu. Sa nekih navršenih pet, ili šest godina sam otimao krišom dvogled od dede u Bosni gde sam nekad živeo i pokušavao sam da posmatram neke objekte, da okrećem dvogled ka nebu. Ne mogu reći da sam kroz neki film ili televiziju zavoleo astronomiju. Valjda je to nešto što čovek treba da oseti sam. U razgovoru sa nekim drugim ljudima kada sam pokušao da prenesem neka saznanja i iskustva u smislu: kako je fino baviti se astronomijom i slično, nekima je to ostalo samo na nivou: okej, to su neke fine tačkice tamo i ne interesuje nas to mnogo. Kod mene se taj osećaj probudio, tinjao dugo vremena. Sećam se koliko sam treperio kada sam nabavio neku prvu jednostavnu formu teleskopa sa devet godina, koji mi je tata kupio u Sarajevu. Teleskop je bio modularan, mogao se lako rastavljati i sastavljati na delove. Vremenom je taj osećaj postajao sve jači, kada čovek to dovoljno voli i nađe ljude sličnih interesovanja. Po dolasku u novu sredinu, prvo Bačku Palanku i Čelarevo, a posle toga i Novi Sad, uspeo sam da se povežem sa ljudima sličnog interesovanja, i na kraju krajeva sa Astronomskim društvom u Novom Sadu, sa kojima sam razmenjivao iskustva.

    Bogdan: Spominjali ste nam mnogo toga, vidimo da volite astronomiju. Da li imate nekog astronoma kojeg biste izdvojili, koji se po Vašem mišljenju posebno ističe?

       Dušan: Velika je plejada astronoma koji su doprineli činjenici da shvatimo gde je naše mesto u Kosmosu, počev od onih drevnih astronoma, koji su nam na kraju krajeva pokazali da ne zauzimamo centralno mesto, kako bismo mi to sa ljudskog stanovišta želeli, pa sve do modernih astronoma koji su nam ukazali da se Kosmos zapravo ubrzano širi. Možda bih ipak izdvojio astronoma koji je, kako je Njutn govorio, stajao na plećima ranijih divova, Edvina Habla, koji nam je dvadesetih godina prošlog veka otvorio oči na jedan drugačiji način. On nam je pokazao da su dimenzije Kosmosa daleko veće nego što smo očekivali, kao i da su maglinice koje su nam se činile kao da su članovi našeg Mlečnog puta, mnogo udaljenije nego što smo to mislili. To je moralo da implicira da je u nekom trenutku u prošlosti Kosmos morao biti manjih dimenzija i morali bismo da razmišljamo o nekom početku Kosmosa. Iz tog razloga Edvina Habla bih izdvojio kao istaknutog astronoma.

    Bogdan: Šta mislite kakav je današnji položaj astronomije u našem društvu?

    Dušan: Generalno i sada smatram da astronomija zajedno sa fizikom, jer ih smatram neodvojivim, nam daju najširi pogled na svet i  najširu mogućnost da saznamo od čega je sazdan svet koji nas okružuje, kao i koje je naše mesto u Komosu itd. U tom smislu smatram da i danas astronomija, kada je u pitanju popularni nivo izaziva dosta interesovanja kod mladih i starijih generacija. Mislim da bi trebalo uraditi nešto više na samoj promociji astronomije, pre svega mislim na finansijska ulaganja, da taj entuzijazam i ljubav prema astronomiji, koji zapažamo i kod najmlađih naraštaja, kasnije preraste u nešto ozbiljnije – u bavljenje naukom. Ne mora to rezultovati baš bavljenjem astronomijom, već prirodnim naukama.

    Bogdan: Niste nam naveli nijednu astronomsku aktivnost u kojima ste učestvovali. Da li biste mogli da nam nabrojite neke od njih?

        Dušan: Te aktivnosti su najviše vezane za rad Astronomskog društva Novi Sad, gde imam tu čast da se nalazim na čelu društva od 2007. godine. To su bile aktivnosti vezane za stvaranje boljih uslova u astronomskom planetarijumu Astronomskog društva Novi Sad. To su bili pokušaji da dobijemo sredstva za renoviranje prostora u cilju popularizacije astronomije. Zatim su to aktivnosti vezane za posmatranje nekih interesantnih astronomskih pojava koje jesu i koje nisu periodične. Organizovali smo posmatranje iz samog Novog Sada, sa periferije i sa astronomske tvrđave, uključujući posmatranje tranzita Venere, Merkura, pomračenje Sunca. Tog 11.8.1999. nisam poznavao toliko zaljubljenika u astronomiju koliko danas. Sećam se da sam tada stanovao sa porodicom u Srpskom Krsturu, nedaleko od Novog Kneževca, gde sam posmatrao totalno pomračenje Sunca. Još uvek danas imam crteže i beleške kako je to sve proteklo. U maju 2014. godine prisustvovao sam konferenciji na Petrovaradinu, čiji sam jedan od organizatora, gde je bio cilj povezivanje profesionalnih i astronoma amatera, kako bi razmenili ideje i pomogli jedni drugima na osnovu svojih dosadašnjih iskustava. Bilo je tu aktivnosti vezanih za posetu astronomskoj opservatoriji na Vidojevici, gde sam obišao kolege sa te opservatorije i upoznao se sa detaljima, tj. mogućnostima da se neke od ozbiljnih stvari realizuju. To su neke od aktivnosti u kojima sam učestvovao.

       Bogdan: Da li imate neku poruku za mlade astronome, ili da kažete još nešto što Vas nismo pitali?

    Dušan: Poruka bi bila da trebaju slediti svoje osećaje i želje prema onome što ih interesuje. Bio bih srećan kada bi to bila astronomija ili fizika. No, bio bih srećan i ukoliko bi astronomija bila neki okidač da se ljudi bave prirodnim naukama u budućnosti. Poruka bi bila da mladi budu vredni i marljivi i da se ta upornost nekako isplati i da zajednička interesovanja uspevaju nekako da se međusobno povežu. Mislim da je astronomija najbolje vezivno tkivo među ljudima.

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 6. aprila 2017. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 

Astronomski razgovori: Miloš Gagić

Mesijeov maraton, Letenka, 25. mart 2017.

    Nemanja: Dobro veče, ja sam Nemanja Micić, nastavnik fizike u OŠ „Vuk Karadžić’’, iz Zrenjanina.  Sa mnom je moj đak, Bogdan Markov, učenik VIII-2. Zamolili bi Vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja.

    Bogdan: Molim Vas da se predstavite.

   Miloš: Moje ime je Miloš Gagić i neko sam ko želi da se profesionalno bavi astronomijom. To mi je glavni cilj u životu. Ranije sam se bavio raznim poslovima. Profesor sam istorije po zanimanju. Politikom sam se bavio dugo, može se reći da sam imao tu i nekih uspeha i neuspeha, kako to već u politici ide. Baveći se politikom bilo mi je jako stresno, te sam pomislio da trebam naći nešto vezano za prirodu. Moje kolege su me ubeđivale da krenem u lov, ali meni nije bila želja da idem i pucam u životinje. Setio sam se moje stare ljubavi, astronomije i ubrzo sam kupio teleskop. To je bilo pre nekih desetak godina.

    Bogdan: Šta za Vas predstavljao Mesijeov maraton?

   Miloš: Mesijeov maraton je moj prvi početak. Kada sam prvi put kupio teleskop, shvatio sam koliko zapravo ništa ne znam o astronomiji i tražio sam po internetu uputstva. Video sam da postoje dva astronomska događaja, od kojih je jedan bio Astronomski kamp Letenka. Spakovao sam opremu i došao ovde. Ovde sam upoznao divne ljude sa kojima se i dan danas družim i takmičim. Sledeće godine je bio Mesijeov maraton. Odlučio sam da se takmičim. Kupio sam dvogled, a Janko Mravik mi je napravio paralelogram. Bio sam prilično uspešan te godine kada je pobedio Marko Savić. Pronašao sam dvadeset i dva objekta na nebu. Tada sam stekao prva osmatračka iskustva, baš na Mesijeovom maratonu.

   Bogdan: Šta Vas je podstaklo da počnete da se bavite astronomijom?

    Miloš: Kao mali, kod babe i dede na selu sam stalno gledao u nebo. Kada odem tamo, gledam gore i tad mi se to dopalo. Prva knjiga koju sam uzeo kada sam bio u biblioteci je knjiga o Kosmosu, a druga je bila o NLO. To je već govorilo šta će biti moja velika ljubav. Kada sam kupio teleskop i prvi put pogledao kroz njega, ja sam ostao zapanjen. I dan danas imam istu strast i isti adrenalin kada ga montiram i kada se pripremam da gledam prvi objekat koji sam planirao.

     Nemanja: Pošto ste spomenuli kosmologiju, mene zanima kakva je povezanost kosmologije i fizike, po Vašem mišljenju?

Miloš: Ja sam kao đak bio jako loš iz fizike i toga mi je sada jako žao. Nisam obraćao tada pažnju na nju. Ako se mogu deliti ljudi na društvenjake i prirodnjake, definitivno sam tada govorio da sam društvenjak. Sada sam počeo fiziku da učim maltene ispočetka. Imam tu sreću jer sam protekla dva puta volontirao na astronomskoj stanici Vidojevica, gde sam počeo da koristim instrumente u svrhu naučnog snimanja. Jedva čekam da sin dobije fiziku pa da zajedno sa njim obnavljam gradivo.

   Nemanja: Ja bih Vas, kao fizičar pitao, šta mislite koliko je osmatranje bitno za nauku? Šta mi time možemo dobiti?

    Miloš: Amaterska astronomija ima neverovatnu svrhu da natera ljude da se bave naukom. Ja ne poznajem dečaka ili devojčicu sa kojima sam pričao, a da ih ne zanima Kosmos. To može biti veliki motiv da se dete bavi ma kojom prirodnom naukom. Kada posmatramo Svemir, govorimo o životu našeg Sunčevog sistema, biologiji, hemiji, čak i filozofiji, smislu života. Gledajući u nebo, možemo razmišljati o svim naukama i steći neko iskustvo i put kako se dolazi do nekih naučnih otkrića. Ja sam bio fasciniran kada su u Petnici snimali Jupiterove mesece, jer deca tamo na osnovu promene njihovih položaja mere brzinu svetlosti. Možemo se kritički osvrtati na sve što se dešava u životu. Po mom mišljenju, astronomija je jedna sveukupna disciplina koja povezuje sve nauke.

Nemanja: Deci je najbitnije da ono što uče iz astronomije, a nije toliko na fizici, bar u osnovnoj školi zastupljeno, vide i golim okom. Koliko je važno da deca vide ono o čemu uče kroz knjige? Koliko deci znači da dođu ovde i vide sve ovo?

Miloš: Ja mislim da je višestruki značaj. Sad sebe vraćam u onaj period kad sam bio dečak i postavljam pitanje: „Šta bi bilo da sam ja imao mikroskop”?

  Bogdan: Možete li nam nabrojati neke astronomske aktivnosti u kojima ste učestvovali? Da li imate neke uspehe u njima?

    Miloš: Mislim da sam dao neki organizacioni doprinos ovome na Letenci. Kruna mog ličnog uspeha, jeste što sam napravio astronomsku opservatoriju. U njoj se nalazi jedan Njutnov teleskop, prečnika ogledala od 30cm. Nalazi se CCD kamera. Mogu se vršiti razna merenja.

Nemanja: Da li Vašu astronomsku opservatoriju posećuju đaci i studenti?

    Miloš: Ona je otvorena za sve zainteresovane. Puno puta se desi da me pitaju da dođu do opservatorije. Ja sam uvek raspoložen da ih primim. Bili su mi dragi prijatelji iz Barselone, Danci, drugari iz Prijedora, koji će i večeras doći na takmičenje. Otvoreno je za sve ljude koji rade i žele da pogledaju šta se sve u njoj nalazi.

    Bogdan: Imate li neku poruku za mlade astronome?

    Miloš: Nemam neku posebnu poruku. Mislim da trebaju da neguju ljubav prema astronomiji. Za mene astronomija predstavlja ljubav, pa zatim i sve ostalo. Ako su se zaljubili, onda nemam šta da im kažem sem: Čestitam!

    Bogdan: Imate li da kažete nešto što Vas nismo pitali?

Miloš: Pa ne. O astronomiji bismo mogli pričati celu noć, ali treba ostaviti nešto i Vašim čitaocima da istraže sami.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 3. aprila 2017. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: