RSS

Mesečne arhive: avgust 2018

Posmatranje Perseida

    Velika kola, Botoš 2018

          Ne kaže se uzalud da ono što nije zapisano kao da se nije ni dogodilo. Za fotozapis su se pobrinuli Matija Uglješin i Miloš Ružin. Matija, lovac na oluje i već oprobani snimatelj gromova i munja je imao više sreće od Miloša. Njegova kamera  je snimila sazvežđe Perseja i jedan perseid koji se kretao gotovo po radijantu.
     Posmatranje meteorskog roja Perseida je održano u organizaciji AD „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina, u subotu na nedelju ( 11/12. 8. 2018.) u seoskom dvorištu, Velika kola u Botošu.
U posmatranju je učestvovalo 20 osoba iz Zrenjanina, Novog Sada, Tomaševca i Botoša. Bila je ovo prilika da se posmatrači druže, razmene informacije i bolje upoznaju. Ova noć će nam sigurno dugo ostati u sećanju.

      U toku dana meteorološki uslovi nisu obećavali da će posmatranje Perseida biti uspešno. Veliki kumulonimbus čiji smo jedan kraj videli prema jugu a celog na satelitskom snimku na  sat24, koji je došao od Bosne prošao je južno od Srednjeg Banata. Tako smo već od početka građanskog sumraka imali povoljne uslove za posmatranje, sve do 2.30h posle ponoći, kada su oblaci ponovo počeli da se navlače.
    Posmatranje Perseida je bilo spontano a brojanje je rađeno na osnovu slučajnog opažaja posmatrača. Složili smo se da smo od 22h do 2,30h videli 70 Perseida. Očekivanje da će se toliko meteora videti u jednom satu se nije obistinilo ali naredna noć, 12 na 13. 8.  kada se očekuje najveći pik i dalje obećava.
Na kraju  iz pravca sazvežđa Perseja prema horizontu spustio se jedan veoma sjajan bolid. To nam je bila nagrada. Zbog oblaka smo nakon toga završili posmatranje. 

     Osim Perseida su posmatrane planete Venera, Jupiter, Saturn i Mars i nekoliko Mesijeovih objekata. 
    Pvo nam se pojavila planeta Venera. U polovini faze, zbog smanjene količine reflektovane svetlosti jasno je vidljivo pola diska planete. U našem teleskopu se videla kao umanjeni Mesec u polovini svoje faze kada se posmatra golim okom. Pre mesec dana je bila u većoj fazi pa je zbog količine reflektovane svetlosti bila bleštavija, zbog čega joj se disk nije video. Venera će zbog smanjenja faze u narednom periodu sve bolje da se vidi u teleskopu.
     Jupiter se kao i Venera video odmah na početku građanskog  sumraka. Odmah su bili vidljivi Ganimed i Kalisto, dva najveća njegova satelita. Sa pojavom nautičkog sumraka videli su se i Io i Evropa. Ove satellite je davne 1609. prvi video Galileo Galilej svojim tek napravljenim teleskopom. Bila je ovo prilika da se kaže i nekoiko  informacija o najvećoj planeti Sunčevog sistema.
    Zbog svoje trenutne nagnutosti u odnosu na Zemlju  Saturn se sa svojim prstenovima video kao na dlanu. ←Naročito su se lepo videli u teleskopu Miloša i Miroslava Ružina.
   Mars je 27. jula 2018. bio u opoziciji a 31. jula 2018. je bio samo 57,6 miliona km udaljen od Zemlje što je najbiži položaj od 2003. kada je udaljenost iznosila 55,7 miliona km. U našim teleskopima jasno je pokazivao svoj disk sa različitim nijansama crvenog.
     Čekajući Perseide Laslo Kočmaroš, pobednik Mesijeovog maratona Letenka 2016, koji je za jednu noć identifikovao čak 95 M objekata od ukupno 110 koliko ih sadrži Mesijeov katalog nam je pokazao M13, M15, M27, M31.  

         Impresije najmlađih posmatrača
    Ove godine sam završila 7. razred osnovne škole. Fiziku kao redovan predmet imam dve godine i sve više bivam zaintrigirana čudima prirode koja nam se čine potpuno uobičajena i jednostavna. Ovog leta sam odlučila da se fizici i astronomiji malo više posvetim, što sam i učinila. Tako nešto se ne odlaže, a  trudila sam se da svaki slobodan trenutak ispunim čitanjima o dalekim galaksijama, zvezdama, planetama, o tome šta su Mesijeovi objekti i svemu što u ovim godinama mogu, donekle, da razumem. Ipak, Univerzum je pojam koji čovek nikada neće u potpunosti moći da razume.
    Moje je leto ipak najviše ostalo u znaku astronomije.
    Naravno, ovogodišnja kiša meteora bila je jedna od stavki na mom spisku pročitanih činjenica. Veoma sam se obradovala kada sam dobila poziv za posmatranje Perseida, koje je organizovano u blizini, u Botošu. Obradovala sam se tome što ću moći da ih posmatram, a još više što ću o njima naučiti još ponešto slušajući veće poznavaoce astronomije od mene. Na sreću, nebo je bilo vedro, pa su se pored veličanstvenih letova meteora mogli jasno videti Mlečni put, kroz teleskop planete Mars, Jupiter, Saturn, Venera, globularna zvezdana jata, a golim okom, naravno, i mnoga sazvežđa. Uspeli smo da uočimo i najbližu nam galaksiju, Andromedu. Iako nam je „igrala“ pred očima, bila sam srećna što sam uspela da vidim nešto toliko daleko i nešto o čemu sam do te večeri samo čitala.
    Svaki put, kada bi meteor proleteo prelepim vedrim nebom, začulo bi se nekoliko ushićenih usklika: “Evo ga!” 
    Naši pogledi bili su neprestano uprti ka nebu. Sjaj hiljada zvezda zamutio mi je vidike, počela sam da razmišljam o daljinama i blizinama i o tome kako ništa od toga više nije važno. One, sazvežđa čiji su članovi, meteori, planete i sve njihove tajne, svi tako daleki, te večeri, okupili su nas, zaljubljenike u nauku, na to jedno mesto. Ti daleki objekti, koje čak ni ne vidimo kakvi su sada, nego kakvi su bili pre mnogo godina, privukli su nas i naterali da o njima pričamo, zaokupili su našu pažnju u potpunosti.
    Sada kada sam videla samo neka od mnogobrojnih sazvežđa, uvek ću ih videti, jer kada tako nešto jednom uđe u oko, prosto je nemoguće ne videti ga ponovo. Mnoge činjenice koje su do tada pravile zbrku u mojoj glavi, sada su „složene“ na prava mesta i više me ne bune, zahvaljujući sjajnim objašnjenjima prisutnih.
    Na mene su najveći utisak ostavili, naravno, sami Perseidi, zatim pogled na Saturn i njegove prstenove kroz teleskop, ali i „igrajuća mrlja“ Andromeda. Ovo veče me je ubedilo da od fizike i astronomije nikako ne odustajem, jer ću uvek čuti ili pročitati nešto novo, što je dokaz da ove nauke nimalo nisu dosadne. Navelo me je da nastavim da o tome učim što više i da i dalje svoje slobodno vreme popunjavam istraživanjima.

Anđela Novakov, 12. 8. 2018. 

    O pojavi Perseidi čuo sam od svoje sestre i o tome nisam ništa znao. Dolaskom na posmatranje ove pojave u subotu, 11. avgusta u Botošu saznao sam dosta toga. Kada smo prišli kući bilo mi je čudno što nema svetla. Kasnije sam shvatio zašto su sva svetla isključena. Isključena su bila jer svetlo ometa u posmatranju zvezdanog neba.
     Kroz okular teleskopa video sam Jupiter sa svoja četiri satelita, crveni Mars, Saturn sa svojim prstenom, Mlečni put i zvezdana jata. Po prvi put sam uočio Velika kola, Mala kola, zvezdu Severnjaču i na taj način shvatio da noću znam da se orijentišem u prostoru. Do tada sam o ovome znao iz udžbenika geografije. Povremeno bismo ugledali po neki meteor koji je ostavljao bleštavi trag na nebu.
    Bila su postavljena tri teleskopa različite veličine pa sam mogao pomerajući okular teleskopa bolje da vidim. Uz posmatranje od nastavnika Miše Bracića i ostalih zaljubljenika u astronomiju mogli smo čuti i o istoriji teleskopa i astronomije kao nauke.
    Vedro zvezdano nebo u mojoj mirnoj banatskoj ravnici je pravo mesto za uživanje u posmatranju i otkrivanju nepreglednog zvezdanog prostora.

Rada Novakov, učenik 5. razreda, 13. 8. 2018.

    
 

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. avgusta 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse, Nekategorizovano

 

Perseidi dolaze

Ilustraciju uradio: Andrej Čilag, učenik OŠ „Vuk Karadžić“, Zrenjanin na Astronomskom kampu Letenka 2010

    Perseidi su najpopularniji meteorski roj koji poput tuša zasipa Zemlju, krajem jula i u prvoj polovini avgusta, svake godine.

    Naziv su dobili po sazvežđu Persej koje im je ishodišna tačka ili radijant. 

    U 2018. bi trebalo da se vidi oko 60-70 meteora/satu. U 2016. ih je bilo 150-200/satu. Maksimalna aktivnost se očekuje od 11. do 13. avgusta.     

    Najbolje je da se posmatraju od 23 sata pa nadalje, kada može da se vidi do 100 meteora/satu.

      Perseidi su delovi ili ostaci komete Svift-Tatl sa orbitalnim periodom od 133 godine. To su čestice peska, krhotine kamenja do veličine graška ili kikirikijai i retko većih komada. Kometa čija je glava prljava grudva leda, dok obilazi Sunce, pod dejstvom njegove toplote se polako topi i raspada i oslobađa krhotine različitog materijala koje su bile zamrznute u njenoj glavi. Pod dejstvom solarnog vetra vodena para, čestice leda i oslobođene krhotine formiraju rep komete. Tok tih čestica dug stotine miliona kilometara ostaje u orbiti komete.Dok je gustina repa velika i dok je kometa bliže Suncu, njen rep svetli pozajmljenom svetlošću. Zahvaljujući tome mi je vidimo sa Zemlje. Kako se udaljava od Sunca rep se isteže, razvejan solarnim vetrom gubi na gustini i postaje nevidljiv. 

    Zemlja na svojoj putanji oko Sunca, prolazi kroz taj ostatak komete. Kada čestice brzinom od 60 km/s udare u gornju atmosferu dolazi do jonizacije i pojave svetlosnog fleša, koji traje nekoliko sekundi. Njihovo sagorevanje u atmosferi je potpuno i retko koji od njih dospe do površine Zemlje. Vezu između Perseida i komete Svift-Tatl otkrio je Đovani Skjapareli 1866. godine

Kako se posmatraju Perseidi?

    Idealan je prostor bez svetlosnog zagađenja. Indikator za to je dobra vidljivost Mlečnog puta.Ne koristi se baterijska lampa, telefon, pametni sat, ekran fotoaparata. Ako se izlazi iz osvetljene  prostorije neophodna je akomodacija oka. Potrebno je oko 20 minuta da se oči posmatrača potpuno prilagode za posmatranje. Nije potrebna nikakva posebna oprema. Korišćenje teleskopa ili durbina smanjuje ugao vidljivosti. 

    Posmatraju se golim okom, iz ležećeg položaja. U stojećem položaju, sa pogledom u nebo, brzo zaboli vrat. Kao podrška vratu može da posluži vreća za spavanje, dušek, poljska ležaljka. Ako se gleda direktno u ishodišnu tačku roja, ništa se ne vidi. Pogled se drži malo udesno od sazvežđa Perseja u pravcu sazvežđa Andromede. Perseidi zasipaju celo nebo pa su vidljivi u bilo kom pravcu posmatranja.

     Najefikasnije je grupno posmatranje. Grupu formiraju 4 osobe tako što legnu na leđa, glavu uz glavu, pod uglom od 90°, da svako pokriva jedan deo neba. U ruci drže olovku i svesku u koju kad  vide meteor povlače crtice. Pritom daju znak jedan drugom da se ne bi dupliralli opažaji.

    Snimanje Perseida

    Fotoaparat se stavi na stativ. Poželjan je širokougaoni objektiv i aparat sa visokim ISO brojem. Blendu držati otvorenu 10-15 sekundi. Uz malo sreće, aparat će zabeležiti pojavu jednog ili više Perseida.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 8. avgusta 2018. in Nekategorizovano

 

Astronomski kamp Letenka 2018

    Svaki astronom je prvo bio đak
    U organizaciji Regionalnog centra za talente Zrenjanin, grupa učenika i nastavnika je 21. jula boravila na Astronomskom kampu Letenka 2018.
    Grupa je na kamp došla sa pripremljenim programom koji se sastojao od nekoliko ogleda, demonstracija i merenja iz fizike, kao što su ogledi iz ravnoteže, merenje prečnika Sunca, temperature, pritiska i vlažnosti vazduha, demonstracija zakrivljenosti prostora gravitacijom. 
    Astronomski kamp ima svoj plan i program koji je po mnogo čemu interesantan i prijemčiv i našoj mladoj grupi. Stoga smo svoj boravak planirali tako da nešto radimo po svom a nešto po programu AKL-a.
    U neposrednom kontaktu sa prirodom koja opušta i relaksira posetioci kampa su spontani, druželjubivi i susretljivi. Ovde svako rado odgovora na pitanja, šta radi u poslednje vreme, čime se bavi, pokazuje opremu koju ima, objašnjava kako ona funkcioniše, .
    Ovde kao da se svi već znaju, što treba zahvaliti intonacijama Astronomskog magazina i društvenim mrežama.
    Ovde se čuju nove i interesantne informacije. Sreću se stari poznanici i upoznaju novi, utvrđuju se stara prijateljstva i započinju nova. Ovde možete da razgovarate sa svakim posetiocem o onome što vas intresuje a da se pri tom ne plašite da ćete postaviti „prosto“ pitanje ili da ćete se osećate indisponirano. Oni koji sa svojih katedri studentima prenose znanje i ulivaju strahopoštovanje ovde svoje znanje neštedemice dele, ne ocenjuju, nego pomažu i podstiču diskusiju. Ovde su i oni što dolaze sa najvećih svetskih opservatorija obični ljudi.
    Šuma teleskopa na travnatom proplanku između guste bukove šume deluje impresivno, kao da ste u nekoj sf priči ili filmu, na prvi pogled inspiriše. Oni će vas u toku noći uzdići do dalekih galaksija, prašnjavih maglina i zvezdanih jata, možda neke vidljive planete. Svako će posle te slike poželeti u svojoj kući teleskop.
    U programu AKL Nemanja Micić, profesor fizike iz Zrenjanina je predstavio Opštu teoriju relativnosti koja i posle 100 godina uznemiruje naučne duhove i inspiriše mlade da se bave fizikom. Predstavio je predviđanja OTR koja su eksperimentalno dokazana i ona koja čekaju dokazivanja. OTR objašnjava kako gravitacija funkcioniše. Masivna tela izazivaju izobličenja prostorno- vremenskog tkiva univerzuma.
    Izvedena je demonstracija zakrivljenja prostrora masom fizičkog tela pomoću šatorskog krila koje je predstavljalo tkivo prostora, košarkaške lopte kao Sunca i klikera kao planeta. Masa Sunca deformiše tkivo univerzuma isto kao što lopta izaziva depresiju na zategnutom šatorskom krilu. Kliker bačen na šatorsko krilo kreće se kružnom putanjom oko lopte, i sam deformišući tkaninu pri tome, baš kao što to rade planete po određenim orbitama oko Sunca.
    Na temu Hemijski sastav zvezda govorili su Nikita Jarić i Marko Sedlan, učenici Zrenjaninske gimnazije. Iako su verovatno najmlađi predavači u istoriji AKL govorili su elokventno, sadržajno, razumljivo koristeći jasne slike i kratke tekstove u svojoj video prezentaciji. Zvezde nisu samo izvori setlosti i toplote. U njihovim jezgrima nastaju atomi hemijskih elemenata od kojih su sačinjena sva tela veća od ovih sićušnih čestica, pa i onih od kojih je sastavljena živa materija.
    Već 18 godina u martu ili aprilu se na Letenci, u toku jedne noći održava Mesijeov maraton, takmičenje u nalaženju Mesijeovih objekata (galaksija, maglina i zvezdanih jata). Tada se ovde okupe astronomi iz celog regiona. Ova aktivnost, u toku jedne noći se dešava i u okviru AKL. Koliko poznajemo Mesijeove objekte je tema koju je Miša Bracić u formi problemskih test zadataka, interaktivno predstavio posetiocama kampa omogućavajući im da provere svoje poznavanje ovih objekata.
    Profesor, emeritus Ištvan Bikit je u svom predavanju govorio o tamnoj materiji i o indikacijama koje upućuju na njeno postojanje. Za sada niko živ na planeti nema ni jedan eksperimentalni dokaz za postojanje tamne materije niti ideju kako je možemo eksperimentalno dokazati. Iako nam sva dosadašnja otkrića i spoznaje govore o našem velikom poznavanju prirode nemogućnost otkrivanja iIi dokazivanja tamne materije ukazuje na naše maleno je znanje. To nas navodi na čuvenu Sokratovu izreku Ja znam da ništa ne znam. Ali i to je znanje. Bilo je epoha kada je naučni svet verovao da se stiglo do kraja, da je sve otkriveno i da čovek konačno ima potpunu slika sveta. Učeći se na ovim primerima a nalazeći se pred nerešenim pitanjima svesni smo trenutne naše nemoći razotkrivanja prirode ali i velike motivirajuće upitanosti šta je tamo iza barijere odakle ne dobijamo nikakve informacije.
    Na improvizovanom okruglom stolu u prirodi, fizičari su razgovarali o dostignućima i budućnosti fizike kao nauke. Fizika stoji pred nekim velikim pitanjima na koje nema odgovore niti se ima ideja kako da se do njih dođe. S druge strane, fizici se kao bazičnoj nauci, zbog razvojnih i ekonomskih trendova u svetu, izmiče mesto koje je tradicionalno imala. Društvo ima sve manje razumevanja za ovu naukiu i njen značaj za opšti naučni i tehnološki razvoj čovečanstva. Površno i brzopleto se redukuju školski programi fizike, čak i u tehničkim školama. Zaboravlja se da ona ima značajno mesto u stvaranju objektivne slike sveta, da gradi nučni pogled na svet, da njen izostanak ili potiskivanje iz programa ustupa mesto raznim ideologizacijama, praznoverjima, misticizmu. Određenih problema ima i u nastavi fizike. Programi se dugo bave klasičnom fizikom, predugo traju, zbog čega su neracionalni i neefikasni. Tako utemeljena klasična fizika je dobra osnova za savremenu fiziku ali može da bude i prepreka novim idejama i ograničavajući faktor sopstvenog razvoja. Programi su metodički neprilagođeni novim generacijama dece, potcenjuje se sposobnost mladog naraštaja da razume recimo atomsku, nuklearnu, kvantnu fiziku ili teoriju relativnosti, pa se to ostavlja za kraj kad se odraste i sazna više. Dok deca u školama već na osnovnoškolskom nivou pitaju svoje nastavnike šta je kvant, atom, foton, kvark, šta su strune, crne rupe, crvotočine. Moderator ovog razgovora je bio Aleksandar Zorkić.
    Oko 16h Čedomir Stanković iz Niša nam je demostrirao svoj teleskop. Primarno sferno ogledalo teleskopa Njutnovog tipa skuplja svetlost Sunca u okularu. Energija fotona, čestica svetlosti se koncentriše u malom prostoru, gde se naglo povećava temperatura. To dovodi u opasnost optička sočiva okulara i oko posmatrača. Izmerena temperatura na okularu je u to vreme bila preko 250ᵒC. Čeda kaže da je oko podneva merio preko 400ᵒC. Posle ove demonstracije svakom je jasno da se Sunce ne sme posmatrati direktno golim okom kroz okular teleskopa.
    Jure Stare iz Ljubljane nam je predstavio svoj solarni teleskop. Ovim teleskopom, zahvaljujući složenom sistemu filtera se slobodno golim okom, direktno kroz okular može posmatrati Sunce. Sunčeve pege nismo videli pošto je naša zvezda u solarnom minimumu ali smo na rubovima diska Sunca videli protuberance.
    Učenici su se upoznali sa Ljubinkom Jovanovićem, vrsnim astronomom amaterom i astrofotografom iz Kranjske Gore. Ljubinko je u okviru Svetske nedelje svemira oktobra 2016. godine imao izložbu svojih astrofotografija u Gradskoj narodnoj biblioteci u Zrenjaninu.
    Profesori fizike Velizar Monić i Nemanja Micić su zajedno sa učenicima izmerili prečnik Sunca. sa greškom od 0,9%.
    Potreban materijal:
1. Karton
2. Aluminijumska folija
3. Igla
4. Selotejp
    Uputstvo: U sredini kartona izrezati kvadrat dimenzija 2x2cm. Zatim, postaviti komad aluminijumske folije preko otvora i zalepiti ga selotejpom na rubovima. Iglom napraviti na foliji malu rupu za posmatranje. Držati karton sa otvorom tako da svetlost Sunca prolazi kroz rupicu i pada na list belog papira iza kartona. Napraviti što veći razmak između otvora i papira , Izmeriti širinu slike Sunca na papiru i udaljenost rupice kartona i papira. Uzeti da je rastojanje između Zemlje i Sunca 149 600 000 km. Formula za računanje sledi iz sličnosti trouglova. Prečnik Sunca = Prečnik Sunca na papiru X Udaljenost Zemlja – Sunce / Udaljenost kartona i belog papira
    Aleksandra Janješ, diplomirani astronom iz Zrenjanina je posetioce kampa provela kroz maketu Sunčevog sistema postavljenu na travnatom proplanku. Učesnici se na ovaj način upoznaju sa Suncem i planetama ponaosob i na praktičan način mogu da uvide kolika su rastojanja između njih, što na kraju posebno fascinira.
    Znalo se unapred da će Internacionalna svemirska stanica, toga dana u 21.21h preleteti preko diska Meseca. Svi teleskopi i pogledi posetioca kampa su bili usmereni prema Zemljinom satelitu. Kao svetla tačka došla je sa zapada i lepo se videla slobodnim okom. Kretala se brzo i izgledalo je kao da će da se sudari sa Mesecom. Kada se na trenutak izgubila u svetlu punog Meseca i ponovo se pojavila, oduševljeno Auuu odjeknulo je proplankom Letenke. Nastavila je da se kreće prema istoku. Oni koji su imali laptopove i kamere priključene na teleskope okrenuli su se da vide prelaz ISS preko samog diska Meseca.
      Galamboš Branislav je dobro postavio svoj teleskop SW 200/1000 i fotoaparat Canon EOS 1200d i 21.07.2018 u SEV+1: 21.21.11. snimio tranzit ISS preko Meseca.

    Na AKL se dolazi za inspiraciju, za pogled na jedan drugačiji svet, kao što je Zaratustra otišao u pećinu i odande uzviknuo: Veliko svetilo nebesko! u čemu bi bila tvoja sreća, da nema onih kojima sijaš.
    Kada Astronomskog kampa na Letenci ne bi bilo, bilo bi teško osmisliti ga a još teže organizovati. Stiče se utisak da se on sam od sebe organiuzuje i da bi se posetioci kampa sledeće godine opet ovde okupili i bez poziva organizatora.
     Za grupu učenika i nastavnika iz Zrenjanina ovim je otpočeo III prirodnjački kamp u organizaciji RCT Zrenjanin koji će se održati u Botošu, od 20- 23. avgusta 2018. Obzirom da se u ovom kampu planiraju teme iz astronomije i astrofizike program je započet na pravom mestu.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. avgusta 2018. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: