RSS

Arhive kategorija: Fizika +8

   Fizika čestica koje grade naše telo

           
    Zamislimo, da sutra treba da nestanu svi ljudi sa ove planete, zajedno sa svim svojim tehničkim
ostvarenjima, umetničkim delima, gradovima i putevima – da jednostavno čovek, i sve što je čovečanstvo ikad napravilo, nekim čudom iščezne.
    Zamislimo, da imamo priliku, pre tog nestanka, da nekim budućim inteligentnim stanovnicima planete,
ako se takvi ikad pojave, ostavimo samo jednu ideju, ili koncept, kao poruku koja bi im omogućila da rekonstruišu, potpuno ili delimično, našu današnju civilizaciju. Koja bi to poruka bila?
    Treba im poručiti, da uzroke svim pojavama koje vide oko sebe traže na sve manjim i manjim skalama. Da su događaji koje vide u živom svetu, na primer, posledica dešavanja u živim ćelijama, da su aktivnosti ćelija posledica hemijskih reakcija na molekularnom nivou, da se ponašanje molekula može izvesti iz osobina atoma koji ih čine, da su osobine atoma određene njihovom mikroskopskom strukturom, i tako dalje sve do elementarnih čestica – elektrona, mezona, fotona, kvarkova i njihovih osobina.

Ričard Fajman 

    Duboko u temlju našeg tela stoje elementarne čestice koje se neprestano iznova i iznova stvaraju i nestaju u dinamici međusobnih interakcija i interakcija sa česticama okoline.
    Živimo u svetu ispunjenom česticama čije mase i druga svojstva omogućuju nastanak i opstanak žive materije, pa tako i ljudskog života.
  Oko 99 procenata našeg tela čine atomi vodonika, ugljenika, azota i kiseonika. Ostatak čine manje količine ostalih elemenata bitnih za život.
     Dok se većina ćelija u našem telu regeneriše svakih 7- 15 godina, mnoge čestice koje čine te ćelije su postojale milijardama godina pre. Atomi vodonika koji čine naše telo  su nastali u velikom prasku, a atomi ugljenika, azota i kiseonika u jezgrima zvezda. Teški elementi u nama su nastali u eksplozijama zvezda (Nove i supernove).
    Veličina atoma je regulisana srednjom pozicijom njegovih elektrona. Jezgro atoma je oko 100 000 puta manje od atoma. Ako bi jezgro bilo veličine kikirikija, atom bi bio veličine bejzbol stadiona. Ako bismo eliminisali sve “prazne” prostore unutar naših atoma, svako od  nas bi se smanjio na veličinu čestice olovne prašine, a čitava ljudska rasa bi imala veličinu šećerne kocke.
       Čestice u nama čine mali deo naše mase. Svaki proton i neutron unutar jezgra atoma se sastoji od po tri kvarka. Masa kvarkova, koja dolazi od njihove interakcije sa Higsovim poljem, čini samo nekoliko procenata mase protona ili neutrona. Gluoni, nosioci jake nuklearne sile koja drži kvarkove zajedno,nemaju masu.
     Masa našeg tela dolazi od kinetičke energije kvarkova i energije vezivanja gluona. Kada saberemo mase svih čestica koje nas grade dobijamo masu našeg tela.
    Naše telo je rudnik manjeg broja radioaktivnih čestica. Godišnja doza od 40 milirema potiče od prirodne radioaktivnosti koja nastaje unutar našeg tela. To je ista količina radijacije kao kad bismo bili ozračeni sa četiri rendgenska zraka. Naš nivo doziranja zračenja može da se poveća za jedan ili dva milirema svakih osam sati koje provodemo u krevetu pored našeg voljenog radioaktivnog partnera.
     Naše telo zrači jer hrana i piće koje konzumiramo i vazduh koji udišemo sadrže radionuklide kao što su Kalijum-40 i Ugljenik-14. Oni se ugrađuju u naše molekule i na kraju se raspadaju i emituju zračenje u našem telu.
    Kada se kalijum-40 raspada, oslobađa pozitron, pozitivnog blizanca elektrona, tako da sadržimo i malu količinu antimaterije. Prosečan čovek proizvodi preko 4 000 pozitrona dnevno, ili oko 180 po satu. Oni nisu dugovečni, brzo dođu u kontakt sa elektronima, anihiliraju i pretvore se u gama zrake.
        Radioaktivnost nastala u našem telu je samo deo radijacije sa kojom dolazimo u kontakt u svakodnevnom životu. Hrana koju jedemo, kuća u kojoj živimo, kamen i zemlja po kojoj hodamo, izlažu nas nižim nivoima radijacije. Samo jedenje brazilskog oraha ili odlazak do zubara može povećati nivo doziranja zračenja za nekoliko milirema. Pušenje cigarete može povećati zračenje do 16 000 millirema.
     Kosmički zraci, visokoenergetsko zračenje iz svemira, neprekidno ulaze u našu atmosferu. Tamo se sudaraju sa jezgrima atoma vazduha i proizvode mezone, od kojih se mnogi raspadaju u čestice poput miona i neutrina. Sve ovo tušira površinu Zemlje i prolazi kroz naše telo, oko 10 u sekundi. Oni godišnje daju oko 27 millirem zračenja. Ove kosmičke čestice mogu ponekad poremetiti našu genetiku, izazivajući suptilne mutacije i uticati na evoluciju.
    Osim što nas bombarduje fotonima koji određuju način na koji mi vidimo svet oko nas, naše sunce oslobađa i jata neutrina. Neutrini su elementarne čestice koje su stalni posetioci našeg tela. Skoro 100 triliona neutrina prođe kroz naše telo svake sekunde. Neutrini nam dolaze i iz drugih izvora, kao produkti nuklearnih reakcija na našoj planeti i u drugim zvezdama.
   Mnogi neutrini su veoma stari, postoje od prvih nekoliko sekundi ranog univerzuma, stariji su i od atoma od kojih je izgrađeno naše telo. To su čestice slabe interakcije koje prolaze kroz nas, ne ostavljajući nikakve tragove svoje posete.
       Tamna materija ne emituje, ne reflektuje i ne apsorbuje svetlost. Teško ju je otkriti, ali naučnici misle da ona čini oko 80 procenata svemira. Stotine hiljada čestica tamne materije može da prođe kroz nas svake sekunde, sudarajući se sa našim atomima. Međutim, tamna materija ne deluje snažno na materiju od koje smo napravljeni, tako da verovatno nema nikakvih primetnih uticaja na naše telo.
    Ono što nas čini živima i ovakvima kakvi jesmo i kako izgledamo i šta osećamo i šta mislimo je plod dinamike čestica od kojih je naše telo izgrađeno i od kojih se neprestano iznova i iznova gradi i razgrađuje.

Detaljnije na: Symetry

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 30. jula 2017. in Fizika +8

 

   Put fotona

    Fotoni su čestice svetlosti, paketi ili kvanti energije, Nastali u jezgru Sunca i dalekih zvezda putuju kroz prostor i vreme Svemira da bi eventualno pali; na našu mrežnjaču i proizveli neku sliku u našem mozgu, na list biljke i pokrenuli proces fotosinteze, na neki kamen i zagrejali ga, ili se apsorbovali u nekom oblaku kosmičke prašine. Svetlost zvezda u zavisnosti od njihove udaljenosti putuje do nas od nekoliko minuta do više milijardi godina. 

   FAZA 1: Jezgro

    Fotoni nastaju u jezgru Sunca. Gustina materije je tamo ogromna i pritisak je veliki pa temperatura može dostići 15 miliona °C. Atomi vodonika koji čine najveći deo sunčeve mase imaju previše energije da bi ostali celi, cepaju se na svoje sastavne delove: protone i elektrone. Tako nastaje plazma.
    Kada se dva slobodna protona sudare unutar ove visoko-energetske plazme, spoje se, stvarajući atom deuterijuma a oslobode neutrino i pozitron. Kada se atom deuterijuma sudari sa drugim protonom nastaje jezgro helijuma-3 i oslobodi gama foton (zrak). Nakon što je stvoren foton, dva jezgra helijum-3 stvaraju jezgro helijum-4 i dva protona. Ovaj proces, koji se naziva proton-proton lanac je kičma nuklearne fuzije. Neutrino, čestica slabe interakcije odleće u svemir. Pozitron u kontaktu sa elektronom anihilira pri čemu nastaje još jedan gama zrak. U kasnijoj fazi Sunčevog životnog ciklusa atomi helijuma se u reakciji fuzije kombinuju u teže i teže elemente, oslobađajući još energije.

    FAZA 2: Radijativna zona
        Radijativna zona se nalazi iznad jezgra Sunca. Ona prenosi svetlost. Kada foton napusti jezgro i pređe u radijativnu zonu nailazi na gusto zbijene protone kao prepreku. Oni su tako zbijeni da fotoni ne mogu da pređu više od nekoliko milimetara, bez udara u drugi proton. Pri svakom sudaru foton gubi nešto od svoje energije koja se haotično rasipa. Ovo penjanje (puzanje) fotona od jezgra do površine, u zavisnosti od veličine zvezde može trajati od nekoliko hiljada do nekoliko miliona godina.
    

    FAZA 3: Konvektivna zona
    Ovo je kraj unutrašnjosti Sunca. Ona završava na površini Sunca. Prenos toplote se ostvaruje konvekcijom. Struja plazme se kreće od donjeg vrućeg sloja prema hladnijem gornjem sloju kao ključala voda u loncu. Formiraju se topli mehurovi duboko unutar ove zone Sunca koji rastu u granule i supergranule i izlaze  na površiniu. Gustina plazme Sunca  je ovde mnogo manja nego u radijativnoj zoni. Gustina je na površini 10 000 puta manja od gustine vazduha. Foton koji je došao do ove zone dalje ima skoro slobodan put. Zbog sudaranja sa protonima u radijativnoj zoni on je izgubio mnogo energiju pa je pomeren u vidljivom spektru. Milionima godina nakon što je nastao u reakciji fuzije foton konačno izlazi iz unutrašnjosti Sunca.

    FAZA 4: Solarna atmosfera
    Ostavljajući površinu Sunca, foton ulazi u njegovu atmosferu. Prvo prolazi kroz tanki sloj, fotosferu gde je temperatura 6 000K. Zatim ulazi u deblji sloj, hromosferu gde je temperatura 10 000K. Spoljni sloj atmosfere koji se proteže milionima kilometara daleko od Sunca, koronu, koju foton prolazi, čini oblak bele tople plazme temperature od 1 500 000K.
     Iako u koroni ima veoma malo atoma fotoni se još uvek rasipaju sudarajući se sa retkom prašinom ili slobodnim elektronima.Oni obično prolaze neometano kreću ći se u pravcu Zemlje. Mnogo veća većina fotona putuje u drugim pravcima i većim daljinama. Njihova energija može delovati silom koja može da stane na put i velikim objektima.Ta sila se zove pritisak zračenja i mogla bi se u budućnosti iskoristiti za napajanje solarnih jedara.

KONAČNO ODREDIŠTE: Zemlja
     Potrebno je 8,3 minuta da foton pređe150 miliona km od Sunca do Zemlje. Kad stignu do Zemlje neki se odbijaju od njene atmosphere i vraćaju nazad u mađuplanetarni prostor. Gama, rendgenski i ultraljubičasti fotoni uđu u atmosferu i tamo sudarajući se sa atomima vazduha izgube energiju, bivaju apsorbovani u gornjim slojevima i nikad ne stignu do površine Zemlje.
    Fotoni odgovarajuće talasne dužine koji mogu da se probiju kroz atmosferu sa minimalnim interakcijama su i fotoni vidljive svetlosti. Oni prolaze kroz našu zenicu i u kontaktu sa sočivom oka fokusiraju (skupljaju) se na malo mesto na mrežnjači. Tamo ih apsorbuje protein unutar  ćelije. Njihova svetlosna energija se pretvara u električnu i kao električni signal kroz neuron odlazi u mozak. To je kraj  puta fotona koji je trajao nekolko miliona godina.

Izvor: Futurism

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 21. juna 2017. in Fizika +8

 

Postoje samo elementarne čestice i ništa drugo

    nvvam   Prvi put sam ovo čuo od profesora Ivana Aničina. Postoje samo elementarne čestice i ništa drugo…Sve: atomi, molekuli, kristali, ćelije, planete, magline, galaksije, izgrađeno je od elementarnih čestica.
   Mozak sam odmah nalazi asocijacije. Postoje samo slova ili znakovi od kojih je izgrađeno na hiljade reći, od reči rečenice, od rečenica pripovetke, eseji, filozofska dela, romani i čitava literatura naše civilizacije. U dekadnom sistemu ima deset cifara od kojih je izgrađena čitava matematika.
     Ričard Fajnman kaže:
    smečZamislimo, da sutra treba da nestanu svi ljudi sa ove planete, zajedno sa svim svojim tehničkim
ostvarenjima, umetničkim delima, gradovima i putevima – da jednostavno čovek, i sve što je čovečanstvo ikad napravilo, nekim čudom iščezne.
    Zamislimo, da imamo priliku, pre tog nestanka, da nekim budućim inteligentnim stanovnicima planete,
ako se takvi ikad pojave, ostavimo samo jednu ideju, ili koncept, kao poruku koja bi im omogućila da rekonstruišu, potpuno ili delimično, našu današnju civilizaciju. Koja bi to poruka bila?
    Treba im poručiti, da uzroke svim pojavama koje vide oko sebe traže na sve manjim i manjim skalama. Da su događaji koje vide u živom svetu, na primer, posledica dešavanja u živim ćelijama, da su aktivnosti ćelija posledica hemijskih reakcija na molekularnom nivou, da se ponašanje molekula može izvesti iz osobina atoma koji ih čine, da su osobine atoma određene njihovom mikroskopskom strukturom, i tako dalje sve do elementarnih čestica – elektrona, mezona, fotona, kvarkova i njihovih osobina.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 27. juna 2016. in Fizika +8

 

Električna struja

Utvrđivanje, ponavljanje, provera znanja…

es25   Utvrđivanje, ponavljanje i proveru znanja ne svodi na puko ponavljanje činjenica koje si čuo na času.
   Poveži i primeni činjenično znanje.
   Transparentnost ili vizuelna dostupnost informacijama ti je bitna. Ako je nema zahtevaj je od nastavnika i učenika.
   Uoči odnose između činjenica i dovedi ih u logičku celinu.
   Razvijaj moć logičnog pristupa problemima, pojmovima i pojavama.
   Nemoj da tipuješ odgovore. Od toga samo ti imaš štete.
   Predznanje ti je bitno.

 

oz5

    Pomoć u rešavanju ovih test zadataka potraži u:
Električna struja,
Električni izvori, 
Električni napon, 
Električni otpor,
Jačina električne struje,
Omov zakon,
Vezivanje otpornika

 

 
es23 es22

es20 es21

es19 es18

es24 es17

es16 es14

es13 es15

es12 es11

es10 es9

es6 es8

es7 es5

es4 es3

es2 es1

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 22. februara 2016. in Fizika +8

 

Omov zakon-zadaci

Utvrđivanje, ponavljanje, provera znanja

oz9
Utvrđivanje, ponavljanje i proveru znanja ne svodi na puko ponavljanje činjenica koje si čuo na času.
Poveži i primeni činjenično znanje.
Citiranje Omovog zakona nema svrhu ako ne razumeš odnos jačine struje, napona i otpora.
Transparentnost ili vizuelna dostupnost informacijama ti je bitna. Ako je nema zahtevaj je od nastavnika i učenika.

 Pomoć u rešavanju: Omov zakon,  Jačina električne struje

oz1 oz2

 Uoči odnose između čijenica i dovedi ih u logičku celinu.

Razvijaj moć logičnog pristupa problemima, pojmovima i pojavama.

oz6 oz7

Nauči da čitaš sa grafika.

oz5 oz10
Nemoj da tipuješ odgovore. Od toga samo ti imaš štete.

oz8 oz3

Pola zadatka ti rešava matematika. Zato nastoj da se matematički opismeniš.

 oz oz4

 Predznanje ti je bitno.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. februara 2016. in Fizika +8

 

Muzika Sunca

sunce 64   
Sunce igra po tajnoj melodiji koju skriva unutar sebe i stvara je širokim udaranjem po svojoj površini. Zvuci se kreću kroz Sunčevu unutrašnjost, kao da će da izađu napolje, lagano u ritmu kao dnevni rast i pad plime u zalivu, ili kucanje srca.                                                                                                                                                                                               Kenneth R. Lang

    Zvuk je mehanički talas koji nastaje prenošenjem oscilacija sa jedne čestice sredine na drugu česticu. Mehanički talasi nastaju samo u supstancijalnim sredinama. U vakuumu nema materijalnih čestica pa u njemu ovakvi talasi ne mogu da nastanu.
Sunce je supstancijalna sredina kao i Zemlja, pa kao što se u unutrašnjosti Zemlje javljaju akustični talasi, tako nastaju i na Suncu. Za razliku od Zemlje, u unutrašnjosti Sunca, mnogo veća temperatura, drugačiji unutrašnji sastav i struktura, utiču na stvaranje mnogo složenijih akustičnih talasa.
   solarmode Pod dejstvom kompleksa zvučnih talasa celo Sunce vibrira kao zvono. Ako imamo dovoljno oštro oko, možemo da vidimo da se površina zvona trese u skladu sa zvučnim talasima u njemu. Prislanjanjem ping pong loptice obešene o konac na telo zvona loptica će oscilovati, kao čekić koji se klati u zvonu. U Suncu je to mnogo kompleksnije jer ima puno ovakvih “čekića” ili izvora zvuka.
    Sunce je od Zemlje udaljeno 150 miliona km. Okruženo je vakuumom u kom nema čestica koje bi mogle da preuzmu oscilacije čestica koje čine Sunce. Zbog toga zvuk koji nastaje u Suncu ne može da dođe do Zemlje pa mi tu „muziku” ne čujemo.
    Ako koristimo odgovarajuće instrumente onda možemo da „čujemo“ pulsiranje Sunca. Ovu pojavu proučava nauka helioseizmologija. Astronomi sa Stanford univerziteta su snimili zvučne talase na Suncu tako što su pažljivo pratili kretanja na površini Sunca. Oni su koristili instrument Michelson DopplerImager (MDI) na svemirskoj solarnoj opservatoriji SOHO. Primenom Doplerovog efekta  ustanovljeno je oscilatorno kretanje gasovite površine Sunca.
   onemode Zvučni talasi u unutrašnjosti Sunca, kao u rezonatorskoj kutiji, odbijaju se od jedne do druge površine sfere, u periodu od oko dva sata. Zbog toga fluidna površina Sunca osciluje, ili se isteže gore i dole. Kretanje zvučnih talasa ispod površine je uslovljeno procesima koji vladaju u unutrašnjosti Sunca. Posmatrajući ove oscilacije mi možemo da saznamo više o unutrašnjoj strukturi Sunca i njenoj vezi sa oblikom njegove površine.
    Zvučni talasi Sunca obično imaju preniske frekvencije koje ljudsko uho ne može da čuje. Da bismo mogli da ih čujemo, naučnici su ubrzali talase 42 000 puta i komprimirali vibracije koje se dogode u 40 dana u nekoliko sekundi. To što čujemo je samo nekoliko desetaka od 10 miliona rezonancija koje odjekuju unutar Sunca.
    Proučavajući Sunce kao zvezdu možemo mnogo naučiti o pojavama i procesima koji se javljaju u njemu kao što su nuklearna energija i njeni tokovi, interakcija magnetnog polja sa materijom i ubrzanja  visokoenergetskih čestica. Teorija strukture i evolucije zvezda je glavni temelj astrofizike i našeg trenutnog razumevanja Univerzuma i solarnog modela koji danas imamo.
    Glavni cilj helioseizmologije je da utvrdi da li je naša teorija strukture i evolucije zvezda tačna i da unapredi naš solarni model.

Detaljnije: Stanford Solar Centar

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 5. januara 2016. in Fizika +8

 

Vidljiva svetlost

svetloz     Svetlost čine čestice svetlosti, fotoni. Veličina fotona pripada redu dimenzija od 10-18 m, što je milijardu milijardi puta manje od 1 metra. Fotoni nemaju masu i nisu naelektrisani. To su paketi ili kvanti energije.
    Fotoni pripadaju Standardnom modelu elementarnih čestica. Oni su jedna od četiri vrste čestica koje grade fizičko polje. Sveukupno elektromagnetno polje Svemira čine fotoni. Oni omogućuju elektromagnetnu interakciju u uzajamnom električnom delovanju naelektrisanja. Elektromagnetno polje Svemira je složena energetska mreža ispletena od fotona. Nastajanje i nestajanje fotona, količina energije koja im omogućava kretanje, njihove različite talasne dužine i frekvencije, određuju svojstva ovog fizičkog polja koje se zbog toga neprestano kreće i menja. Na taj način oni prožimaju ceo Svemir.
    fluorescent-lamp-atomFotoni nastaju na više načina u više različitih izvora. Najčešće nastaju u pobuđenim atomima, između putanja elektrona. Kada se elektroni, koji su nekom spoljašnjom silom gurnuti sa nižeg energetskog nivoa na viši, vraćaju na prvobitni nivo oni ispuštaju višak energije.
    Postoji više vrsta fotona. Jedna grupa fotona sa kojom reaguje (percipira) naše oko, omogućava da se u našem mozgu stvaraju slike predmeta sa kojih ti fotoni dolaze. Te fotone zovemo vidljivi fotoni. Ima ih 6 vrsta: crveni, narandžasti, žuti, zeleni, plavi i ljubičasti.
    Svi fotoni se u vakuumu kreću istom brzinom od 299 792 458 m/s. Njihova brzina je u supstancijalnoj sredini manja i zavisi od optičke gustine sredine. Ponašaju se i kao čestica i kao talas. Njihova talasna dužina i frekvencija, bez obzira da li se kreću u vakuumu ili supstancijalnoj optičkoj sredini je različita. Ove razlike fotona zavise od količine energije koje oni poseduju. Količina energije fotona zavisi od izvora u kojima nastaju. Fotoni koji nastaju u jezgrima zvezda imaju veću energiju od fotona koji nastaju u plamenu sveće. Frekvencija fotona i njihova energije su u upravo srazmernom odnosu.
   fotonct    Talasne dužine fotona koji čine vidljivu svetlost :
ljubičasta 380–450 nm
plava 450–495 nm
zelena 495–570 nm
žuta 570–590 nm
narandžasta 590–620 nm
crvena 620–750 nm
   Nanometar (nm) je milijarditi deo metra.
   Frekvencija ili broj oscilacija koje naprave ovi fotoni u 1 sekundi je od 4×1014 Hz do 7,9×1014 Hz. Frekvencija i talasna dužina su u obrnuto srazmernom odnosu što znači da je frekvencija manja ako je talasna dužina veća.
   fotonNaše oko je osetljivo na fotone koji imaju talasnu dužinu od 380-750nm. Naše oko najbolje reaguje sa fotonima talasne dužine oko 350nm. Zbog toga mi najbolje zapažamo zelenu i žutu boju. Sa fotonima manje talasne dužine od 380nm i veće od 750nm naše oko ne intereaguje pa čak i kad oni uđu u naše oko.
    Termin svetlost podrazumeva ceo elektromagnetni spektar koji obuhvata više grupa različitih fotona: radio, mikro, infracrvene, ultraljubičaste, X i gama fotone.  Grupu fotona koji omogućuju naše viđenje zovemo vidljivi fotoni a svetlost koju oni predstavljaju, vidljiva svetlost.
    Ono što mi zovemo viđenjem je manifestacija interakcije ovih fotona i našeg mozga. Slika se dešava u našem mozgu, kao što slika na kameri ne nastaje u objektivu nego na displeju kamere ili monitoru računara ako nam je kamera povezana  sa računarom.
 spektr KBoksanmk    List neke biljke apsorbuje sve vidljive fotone osim zelenog fotona, njega odbija. Taj zeleni fotom ulazi u naše oko i naša žuta mrlja ga apsorbuje, intereaguje sa njim. Tu se energija fotona pretvara u električnu energiju koja se dalje kroz neuron provodi do centra za vid gde se vizualizuje slično kao na displeju. Isto se dešava ako gledamo narandžu, limun, ljubičice, samo što se u ovim slučajevima radi o narandžastim, žutim ili ljubičastim fotonima. Žuti limun apsorbuje sve fotone koji nemaju talasnu dužinu od 570-590nm a odbija samo fotone ovih talasnih dužina.
    Kada neko telo apsorbuje svih šest fotona, ni jedan od njih ne dolazi u naše oko, to telo je nama crno. Crna boja znači odsustvo svih vidljivih fotona u našem oku i mozgu.
    Kada neko telo, recimo mleko ili list papira odbije svih šest vrsta vidljivih fotona i oni uđu u naše oko, mi imamo doživljaj bele boje. Bela boja znači prisustvo svih vidljivih fotona u našem oku i mozgu.
    Struktura nekih tela je takva da vidljivi fotoni sa svojim talasnim dužinama mogu da prođu između atoma tih tela i da ne intereaguju sa njima. Takva tela nemaju boju, za njih kažemo da su providna.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. decembra 2015. in Fizika +8

 
 
%d bloggers like this: