RSS

Mesečne arhive: mart 2018

Istraživanje regiona u kojima se formiraju zvezde

Ova kompozitna slika je kombinacija posmatranja na tri različite talasne dužine: 70 μm (plava), 160 μm (zelena) i 250 μm (crvena).

     Ravan Mlečnog puta je bogata regijama u kojima se stvaraju zvezde. Infracrveno oko ESA-e svemirske opservatorije Heršel (Herschel) daje fotometrijski pregled unutrašnje galaktičke ravni u pet talasnih opsega između 70 i 500μm, mapirajući složenu mrežu gasnih filamenata i tamnih mehurića koje prožimaju svetle vrele tačke gde nastaju nove zvezde.
   Hladni regioni, koji emituju svetlost na dužim talasnim dužinama, prikazani su u crveno-smeđoj boji. Vruća područja, gde je formiranje zvezda intenzivnije su u plavom i belom tonu. Neke oblasti su posebno svetle, što ukazuje da se tamo formiraju brojne masivne, svetle zvezde.
    Posebno je upadjiva haotična mreža gasnih filamenata. Astronomi smatraju da postoji veza između formiranja zvezda i filamentnih struktura u međuzvezdanom mediju. U gustim pramenovima, gas koji čini filamente postaje nestabilan i stvara grudvice materijala koji je gravitaciono povezan. Ako su dovoljno guste, ove kolapsirane grudvice gasa na kraju postaju novorođene zvezde.
    Opservacije Heršela pokazale su da je kompleks filamenata postavljen u ravnini naše galaksije veličine od nekoliko do stotina svetlosnih godina. U obližnjim oblacima u kojima se formiraju zvezde, unutar 1 500 svetlosnih godina od Sunca, filamenti su približno jednake širine – oko trećine svetlosne godine. To ukazuje na zajednički fizički mehanizam njihovog porekla, koji je možda povezan sa turbulentnom prirodom međuzvezdanih oblaka gasa.
    Oblast u kojoj se formiraju zvezde na ovoj slici se nalazi u sazvežđu Karina, u kojoj se nalazi slavna Karina nebula. Udaljena 7 500 svetlosnih godina, Karina nebula je jedan od najvećih oblaka gasa i prašine u ravni Mlečnog puta. Eta Karina je jedna od najsvetlijih i najmasivnijih zvezda u našoj galaksiji.
    Svemirski teleskop Heršel, operativan od 2009. do 2013. godine, je radio u opsegu dalekog infracrvenog i submilimetarskog dela elektromagnetnog spektra. Ovaj deo spektra je idealan za posmatranje svetlosti iz hladne prašine u područjima ravni naše galaksije gde se formiraju zvezde. Cilj je bio otkrivanje najranijih faza formiranja molekularnih oblaka i zvezda velike mase. Ovo je od vitalnog značaja za razumevanje formiranja zvezda na galaktičkim skalama i u ranom Univerzumu..

Izvor:ESA

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 26. marta 2018. in Astronomija

 

Habl u službi kosmičke forenzike

    Veliki i Mali Magelanov oblak su dve patuljaste galaksije koje kruže oko Mlečnog puta. Ali, dok se kreću oko Mlečnog puta, one se obrću i jedna oko druge.
    To znači da su one u uzajamnom gravitacionom delovanju. Primećeno je da jedna od njih povlači ogromnu količinu gasa iz svog saputnika. Ogromni oblak ovog fragmentovanog gasa, koji astronomi zovu Vodeća ruka pada u Mlečni put, povezuje ga sa Magelanovim oblacima i hrani novorođene zvezde. Dužina Vodeće ruke je približna veličini polovine naše galaksije. Smatra se da je ova struktura stara oko 1 ili 2 milijarde godina.
    Ali koja patuljasta galaksija povlači gas? Od čega je ovaj oblak? Ima li sastav Velikog Magelanovog oblaka ili sastav Malog Magelanovog oblaka? Posle višegodišnjeg razmatranja, naučnici sada imaju odgovor na ova pitanja. Koristeći podatke sa svemirskog teleskopa Habla u ultraljubičastom delu spektra urađena je hemijska analiza gasa u ovom oblaku i ustanoviljeno je koja patuljasta galaksija vrši povlačenje gasa.
     Posmatrana je svetlost sedam kvazara, svetlih jezgara aktivnih galaksija udaljenih milijarde svetlosnih godina iznad ovog gasnog oblaka. Koristeći Hablov spektograf (Cosmic Origins Spectrograph), naučnici su merili filtriranje ovog svetla kroz oblak. Posmatrana je apsorpcija ultraljubičastog svetla kiseonika i sumpora u oblaku. Ovo je dobar pokazatelji postojanja težih elemenata u gasu. Zatim je upoređeno Hablovo merenja sa merenjima vodonika na teleskopu Robert C. Bird Green Bank u opservatoriji Green Bank u Zapadnoj Virdžiniji, kao i nekoliko drugih radio teleskopa.

    Zbog efekata filtriranja Zemljine atmosfere, ultraljubičasto svetlo se ne može proučavati na optičkim i infracrvenim uređajima sa Zemlje.
    Nakon mnogo urađenih analiza, tim je konačno imao rezultate koji su ukazivali na poreklo gasa. On potiče sa Malog Magelanovog oblaka.
    Gas iz ovog oblaka sada prelazi u disk naše galaksije. On je u interakciji sa gasom Mlečnog puta, rasipa se i fragmentira.
    Planete i solarni sistemi u našoj galaksiji mogu biti rođeni iz materijala koji su nekada bili deo Malog Magelanovog oblaka.
    I dalje je nepoznata puna veličina ovog gasnog oblaka.

Detaljnije: Hubblesite

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 24. marta 2018. in Astronomija

 

Održan 1. Mali Mesijeov maraton, Botoš 2018

    Svaki astronom je prvo bio đak

                      Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam –                                                                                                  zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni.                                                                                                                                                           Imanuel Kant
  
    U subotu, 17. marta 2018. u organizaciji AD „Milutin Milanković” Zrenjanin, OŠ „1. oktobar” Botoš, Aktiva nastavnika fizike-Zrenjanin, Zrenjaninske grupe NPN i MZ Botoš održan je prvi Mali Mesijeov maraton, Botoš 2018.
   Na maratonu su učestvovali učenici zrenjaninskih osnovnih škola: Petar Petrović Njegoš, Dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Servo Mihalj, Žarko Zrenjanin, Dr Boško Vrebalov iz Melenaca, Svetozar Marković Toza iz Elemira, Zrenjaninske gimnazije i škole domaćina, sa svojim nastavnicima fizike i roditeljima.
     Učesnici su posetili bioenerganu “Bioelektra” u Botošu. Zajedničko za astronomiju i tehnologiju proizvodnje električne i toplotne energije iz biomase su elementarne čestice fotoni.
    Fotoni su čestice koje dolaze sa Sunca i drugih zvezda, galaksija i maglina. Oni su najmanji paketi energije elektromagnetnog polja u kom se nalazi naša Zemlja. Kada padnu na listove biljaka u procesu fotosinteze se konzerviraju u njihovom telu kao hemijska  energija. Ta energija je hrana biljkama i njihovim predatorima. Bioenergana je sistem u kom se ova energija pretvara u električnu i toplotnu. U astronomiji energija fotona koji dolaze sa zvezda, galaksija i maglina omogućava našem mozgu da ih vizuelno percipira pa zahvaljujući njima mi vidimo te objekte. Fotoni nam donose informacije o ovim nebeskim telima.
    Na početku MMM predstavljena je biografija francuskog astronoma Šarla Mesijea (1730 – 1817.) bazirana na njegovom doprinosu astronomiji.
    Kao lovac na komete, Mesije je često nailazio na zamućene, magličaste objekte poput kometa koji se nisu kretali. Raspolagao je teleskopom, čija optička moć nije bila veća od moći teleskopa koji roditelji danas poklanjaju svojoj deci.  Mesije 1758. u sazvežđu Bika otkriva kometoliku mrlju. Danas znamo da je to Krab maglina, nastala nakon eksplozije supernove 1054. godine. Počeo je da kreira katalog ovih kometolikih objekata, verovatno ne shvatajući vrednost ovog kataloga za buduće generacije astronoma. Konačno izdanje kataloga je štampano 1784. Tada je u njegovom katalogu bilo ukupno 104 objekta. Ubrzo po izdavanju kataloga dodaje još neke objekte pa se njihov broj završava sa brojem 110.

    Osim što ovi objekti nisu komete, oni se ne nalaze ni u Solarnom sistemu, a neki su čak i daleko izvan Mlečnog puta. Danas znamo da je Mesije video daleke magline i klastere zvezda unutar Mlečnog puta i galaksije, udaljene milione svetlosnih godina.
    Mesije je otkrio 21 kometu. Neke od tih kometa su ranije otkrili drugi astronomi a da on to tada nije znao. Danas su svega 13 kometa Mesijeove. On se svrstava u najveće lovce na komete.
    Nalaženje Mesijeovih objekata zahteva dobru teorijsku pripremu, poznavanje neba, dobru orijentaciju na nebu pomoću sazvežđa i umenje rukovanja teleskopom. To se postiže samo upornim noćnim radom ispod zvezdanog neba.
 
 
 
      Predstavljeno je 40 objekata Mesijeovog kataloga manje magnitude, koji su lako uočljivi pomoću durbina i teleskopa. U toku predstavljanja pojedinačnih objekata učesnici su upoznati sa osnovnim astronomskim pojmovima. Pokazane su astrofotografije objekata velike rezolucije, snimljene najvećim zemaljskim i svemirskim teleskopima, kako bi učesnici stekli puni utisak o njima. Svaki objekat je definisan. Data su njegova osnovna svojstva: vrsta, vizuelna magnituda, udaljenost, veličina, starost, položaj…
 
 
     Utvrđivanje i provera usvojenog znanja urađena je u formi kviza. Frontalno su postavljani test zadaci sa nekoliko ponuđenih odgovora na koje su učesnici neposredno odgovarali. Ovakav način provere omogućava interaktivnost, dodatna objašenjenja i dopunu informacija. Evaluacija je imala za cilj da učesnici provere svoje znanje. Voditelji su odmah i neposredno mogli da procene koliko su datih informacija i umenja povezivanja i primene znanja učesnici usvojili. Na većinu zadataka je dobijen pozitivan odgovor. Obzirom na uzrast učesnika, koji prvi put dolaze u kontakt sa ovim pojmovima ovakav način rada je efikasan i predstavlja dobru pripremu za praktično posmatranje.
 
    Značajno je da prve korake u astronomiji deca naprave tražeći Mesijeove objekte. Sam razvoj posmatračke astronomije, između ostalog je počeo sa Mesijeovim objektima. Individualni razvoj astronoma je sličan razvoju astronomije kao nauke. Može da se uporedi kao filogeneza (razvoj živih bića) i ontogeneza (razvoj pojedinca). Filogeneza astronomije kao nauke i ontogeneza kao individualni razvoj astronoma.
    Priča o Mesijeovim objektima je bila i svojevrsno otvaranje izložbe Akordi svemira Gorana Vukajlovića, astrofotografa iz Beograda u holu škole. Među fotografijama se nalazi i 12 fotografija M objekata. U toku predavanja  učesnicima je usmeravana pažnja na određeni M objekat na izložbi. Učesnicima se pismom obratio autor izložbe.(Draga deco)
 
    Na MMM su pozvani i roditelji učenika kao učesnici. Bilo je vidljivo njihovo interesovanje. Mogli su da vide šta i kako rade i kakva je motivacija njihove dece i na koji se način radi sa njima. Ovo je bila prilika da neposrdno posmatraju ponašanje svog deteta u grupi u kojoj se nešto organizovano radi. Za očekivati je da će po završenoj aktivnosti, u istoj ili nekoj drugoj formi ova aktivnost da se nastavi kod kuće. To je već bilo očigledno na završetku MMM. Roditelji su u ovakvim aktivnostima velika podrška.
 

    Učesnici su upoznati sa Mesijeovim maratonom koji se od 2 000. godine održava na Letenci na Fruškoj gori. Pročitano im je pozdravno pismo, Aleksandra Zorkića (Dragi prijateljiorganizatora ovog maratona i urednika Astronomskog magazina. Učesnici su pokazali raspoloženje da učestvuju na Mesijeov maratonu 14. aprila na Letenci. Ostala je nada da ćemo oblacima onemogućeno posmatranje na MMM moći da nadomestimo na Fruškoj Gori uz pomoć iskusnih posmatrača.
    Domaćini MMM su bili OŠ “1 oktobar” i MZ  Botoš. Zahvaljujemo se direktorici škole Staši Velisavljev na odvojenom vremenu i logističkoj podršci i Daliboru Paskulovu predsedniku Saveta MZ na gostoprimstvu.

 

 
1 komentar

Objavljeno od strane na 23. marta 2018. in Aktivnosti

 

Sat za planetu Zemlju

    Ljudska bića su samo jedan deo ogromne mreže živih bića Zemlje.
    Većina resursa koje koristimo dolazi iz naše okoline.
    Raznolikost života i biotopa najbolja je odbrana od klimatskih promena! To je resurs za održanje i poboljšanje života!
    Uspostavimo ponovo kontakt sa našim korenima i negujmo i čuvajmo prirodu i životna staništa!
    Ne ponašajmo se invazivno, ponašajmo se održivo!
    Ako štitimo svet oko nas štitimo i sebe!
    Sat za planetu Zemlju je globalni događaj koji organizuje WWF (World Wide Fund for Nature). Održava se subotom, krajem meseca marta, svake godine. Sat za planetu Zemlju se ove godine održava u subotu 24. marta, u vremenu od 20.30 do 21.30h. U tom vremenskom intervalu gradovi, domaćinstva, preduzeća i ustanove treba da ugase svetla i ostale električne potrošače na jedan sat.


Earth Hour

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 22. marta 2018. in Planeta Zemlja

 

Otkriven par crnih rupa u galaksiji NGC 3393

    Okrivanje crnih rupa u jezgrima galaksija je postala skoro svakodnevna pojava. Međutim otkrivanje parova crnih rupa u jezgrima galaksija se ne dešava često.
    Svemirska rendgenska opservatorija Čandra je 2011. godine pronašla par supermasivnih crnih rupa u spiralnoj galaksiji NGC 3393, u sazvežđu Hidra, na relativno bliskoj udaljenosti, od oko 160 miliona svetlosnih godina. Ove crne rupe mogu biti nusprodukt spajanja dve galaksije različitih veličina pre milijardu ili više godina. Rastojanje između njih je samo 490 svetlosnih godina,
    Dokazi za postojanje ovog para supermasivnih crnih rupa u spiralnoj galaksiji dolaze sa NASA-e svemirske rendgenske opservatorije Čandra.
   ← Glavna slika galaksije je kompozitna. Nastala je od Čandrine fotografije napravljene pomoću X-zraka (plavo) i optičke fotografije sa svemirskog teleskopa Habla (zlatna). Kvadratić označava centralni region NGC 3993, koji samo Čandra vidi.
     Difuzna plava emisija na velikoj slici je od vrućeg gasa u blizini centra NGC 3393 i prikazuje niskoenergetske rentgenske zrake. Kvadratić prikazuje visoko enerentgenske zrake, uključujući emisiju iz gvožđa. Ova vrsta emisije karakteristična je za rastuće crne rupe koje su u velikoj meri zaklonjene prašinom i gasom.
    Dva odvojena vrha emisije rendgenskih zraka se jasno vide u kvadratiću. Ova dva izvora su crne rupe koje rastu dok gas pada prema njima i postaje vreliji, generišući pri tom emisiju rendgenskih zraka. Zatamnjeni regioni oko obe crne rupe blokiraju obilne količine optičkog i ultraljubičastog svetla proizvedenog u drugim materijalima.
    Objektivne procene mase obe crne rupe još nisu dostupne. Zapažanja pokazuju da im je pojedinačna masa oko milion puta veća od mase Sunca.

 

Izvor: Chandra

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 20. marta 2018. in Astronomija

 

1. Mali Mesijeov maraton, Botoš 2018

     U organizaciji AD „Milutin Milanković” Zrenjanin, OŠ „1 Oktobar” Botoš, Aktivа nastavnika fizike- Zrenjanin, Zrenjaninskе grupе NPN, MZ Botoš, Bioenerganе „Bioelektra” Botoš  u subotu, 17. marta 2018. se održava Mali Mesijeov maraton, Botoš 2018.
     Šarl Mesije (1730 – 1817) je bio francuski astronom koji je u 18. veku napravio prvi astronomski katalog stajaćih nebeskih magličastih tela. Kasnije, sa razvojem jačih teleskopa pokazaće se da su to galaksije, magline i zvezdana jata. Tragajući za kometama Mesije 1758. u sazvežđu Bika otkriva kometoliku mrlju, koja se, kako je zatim utvrđeno, nije kretala. Danas znamo da je to Krab maglina, nastala nakon eksplozije supernove 1054.g. Ovo otkriće Mesijea pokreće da sačini katalog kometolikih objekata.
    Katalog je štampan više puta a konačno izdanje kataloga je izašlo 1784. g. Tada je u njegovom katalogu bilo ukupno 104 objekta. Ubrzo po izdavanju kataloga Mesije dodaje još neke objekte. Mesijeov katalog sadrži ukupno: 26 otvorenih zvezdanih jata, 29 zatvorenih zvezdanih jata, 40 galaksija i 15 maglina.
        Mesije se svrstava u najveće lovce na komete. Otkrio je 21 kometu neznajući da su neke od njih već ranije otkrili drugi astronomi. Danas su svega 13 kometa Mesijeove.
   Član Kraljevskog društva u Londonu postaje 1764.g. Napoleon ga 1806.g. odlikuje Krstom Legije časti.
Jedan krater na Mesecu i jedan asteroid nosi ime Messier.
    Mesijeov maraton je takmičenje u traženju maglina, galaksija i zvezdanih jata. Traje jednu noć i održava se u drugoj polovini marta i prvoj polovini aprila, jer tada mogu da se vide skoro svi Mesijeovi objekti.
     Mesijeov maraton se održava na mnogim mestima u svetu. Kod nas se već 17 godina održava na Letenci na Fruškoj Gori, i okuplja astronome iz Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Slovačke.
    Učenici i nastavnici fizike iz Zrenjanina učestvuju u ovom maratonu od njegovog početka 2000. godine, ili kao takmičari ili posmatrači. Bivši đaci učesnici maratona, sada već odrasli ljudi izražavaju zadovoljstvo što su kao učenici bili učesnici ovakvog događaja.On im je ostao kao nezaboravno iskustvo.
     Ove godine se prvi put održava Mali Mesijeov maraton (MMM), za učenike osnovnih i srednjih škola Zrenjanina. Učešće je prijavilo 9 škola. Očekuje se dolazak 27 učenika i 9 nastavnika fizike.
    Cilj MMM je da kod mladih razvija interesovanje i afinitet prema astronomiji i astrofizici. To je istraživački rad na terenu. Većina učenika prvi put dolazi u kontakt sa teleskopom. To im je prvi put da rukuju ovom optičkom napravom. To je početak sticanja manuelnog umenja neophodnog za pravilno korišćenje teleskopa. Uče se orijentaciji na osnovu nebeskih objekata. Savlađuju složen postupak povezivanja objekta na astronomskoj karti i na nebu kroz tražioc i okular teleskopa. Deci se omogućava mentalni doživljaj viđenjem onoga što je slobodnom oku nevidljivo.
    MMM se održava u selu Botošu, 20km udaljenom od Zrenjanina. U selu nema svetlosnog zagađenja i postoje dobri uslovi za astronomsko posmatranje.      

Plan i program

14.00č. Dolazak učesnika. Svečano otvaranje MMM 2018.
Mesto: OŠ„1 Oktobar” Botoš.

14.30-15.30č. Poseta bioenergane “Biolektra” u Botošu.

16.00- 17.30č. Upoznavanje učesnika sa sazvežđima, orijentacijom na nebu i Mesijeovim objektima.
Utvrđivanje i provera usvojenog znanja u formi kviza pod nazivom: Mesijeovi objekti.
Mesto, OŠ „1 Oktobar”Botoš.

18.00 – 20.00č. Praktične aktivnosti:
-Upoznavanje sa teleskopom
-Posmatranje Mesijeovih objekata
Mesto,  Naučna bašta Velika kola, Botoš.

20.00č. Zajednička večera za učesnike.
21.00č. Završetak i odlazak učesnika.

     Istoga dana, a povodom održavanja MMM u školi se otvara izložba astrofotografije Akordi svemira autora Gorana Vukajlovića iz Beograda.
    Učesnici koji pokažu određeno znanje i interesovanje će učestvovati na 18. Mesijeovom maratonu, Letenka 2018, na Fruškoj Gori, 14. aprila 2018.
 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. marta 2018. in Astronomija

 
 
%d bloggers like this: