Magnetno polje supermasivne crne rupe u galaksiji M87

Da bi se snimila supermasivna crna rupa u centru galaksije M87, povezano je osam teleskopa širom sveta u virtuelni teleskop veličine Zemlje koji je nazvan Horizont događaja (EHT). Rezultat je prva slika crne rupe koja je objavljena 10. aprila 2019. godine. Snimak centra galaksije M87, udaljene 55 miliona svetlosnih godina prikazuje svetlu prstenastu strukturu sa tamnim centralnim regionom, senkom crne rupe.

EHT je 24. marta 2021. u časopisu Astrophisical Journal Letters objavio da je po prvi put uspeo da polarizacijom svetlosti koja dolazi iz svetlog regiona oko ove crne rupe vidi magnetno polje.

Slika prikazuje polarizovani pogled na supermasivnu crnu rupu u centru galaksije M87. Linije označavaju orijentaciju polarizacije, koja je povezana sa magnetnim poljem oko senke crne rupe. Orijentacija svetlosnih talasa odražava i strukturu magnetnog polja.

Crne rupe ogromnom gravitacijom savijaju svetlost i plazmu pa čak i magnetno polje oko sebe. Pri tom izbacuju ogromne mlazove okolne materije i energije u pravcu koji je normalan na horizont događaja koji se kreću ogromnim brzinama i na vrlo veliku udaljenost.

Rezultati kazuju da magnetno polje određuje dinamiku materijala u blizini horizonta događaja crne rupe M87 i pomoći će razumevanju magnetnog polja oko crnih rupa i kako i koje aktivnosti u ovom regionu izbacuju ove moćne mlazove.

Snimak supermasivne crne rupe u galaksiji M87. 10. april 2019.

Detaljnije na: EHT i Calteh

 

Vreme je za Mesijeov maraton

Šarl Mesije, francuski astronom, jedan od najpoznatijih lovaca na komete je 1758. godine, u sazvežđu Bika otkrio magličasti kometoliki objekat koji se za razliku od kometa nije kretao. Ovaj objekat, pod oznakom M1 će zauzeti prvo mesto u Mesijeovom katalogu.

Mesije, kao ni bilo ko od njegovih savremenika nije moga ni da nasluti da se radi o ostatku supernove, jednom od najžešćih događaja u svemiru koji se dogodio 1054. godine, da su ga tada posmatrali kineski astronomi i američki indijanci, da se u središtu ove magline nalazi neutronska zvezda jedan od najegzotičnijih objekata u svemiru

Katalog će u istoriji astronomije ostati poznat kao prvi kataloški prikaz objekata dubokog neba.

Katalog sadrži 110 objekata koji se od polovine marta do polovine aprila mogu videti u toku jedne noći. Mesije takođe nije mogao da predpostavi da će njegov katalog biti inspiracija hiljadama astronoma širom sveta. Zadivljeni zvezdanim nebom i njegovom velikom misterijom oni se svake godine u to vreme okupljaju na svojevrsnom naučnom hepeningu ili najčuvenijem posmatračkom astronomskom takmičenju u svetu, Mesijeovom maratonu. To je prilika kada se pokazuje poznavanje i sposobnost nalaženja ovih objekata koje se nesebično razmenjuje, pa čak i u atmosferi takmičenja u tome ko će više da ih pronađe i pokaže u toku te jedne noći. Nije manje značajno ni to što astronomi amateri pokazuju spretnost u manipulisanju teleskopima i propratnom opremom.

Od 2000. godine Mesijeov maraton se svake godine održavao na Letenci, na Fruškoj gori, sa izuzetkom par godina kada se to dešavalo na Andrevlju. Okupljao je astronome iz celog regiona bivše nam Jugoslavije i drugih okolnih zemalja.

Posmatračka astronomija uvek sa sobom nosi i daje obilje informacija pa na učesnike deluje i edukativno. Mnogi ljubitelji i prijatelji astronomije, astrofizike i drugih prirodnih, pa čak i društvenih nauka su ovde dolazili samo zbog toga što su imali i šta da vide i mnogo toga novoga da nauče. Organizatori su bili Astronomski magazin, više astronomskih društava Novog Sada a uz podršku PMF Novi Sad.

 

U vremenu Covida svako od nas iz svog dvorišta, obližnje livade ili terase može da potraži M objekte, da ih snimi i objavi na svom fejsu, tviteru, instagramu, blogu, sajtu Astronomski magazin ili bilo kom sajtu koji se bavi naukom i njenom popularizacjom.

 

Traganje za izvorom solarnih energetskih čestica

10.mart 2021.

Solarne energetske čestice (SEP) su jedan od glavnih izazova budućih svemirskih letova. Dok uobičajene čestice solarnog vetra, elektroni, protoni i joni helijuma putuju nekoliko dana, oblaci ovih malih, veoma brzih solarnih projektila, put od 150 miliona km do Zemlje prevale za manje od sat vremena. One mogu da sprže osetljivu elektroniku svemirskih letilica i predstavljaju ozbiljan rizik za astronaute. Sunce ih izbacuje u svim pravcima pa se teško detektuju i predviđaju.

Sunčeva baklja iz aktivnog regiona AR 11944 od 7. januara 2014. godine je viđena na nekoliko različitih talasnih dužina svetlosti iz NASA-ine opservatorije Solar Dynamics Observatory. S desna na levo, slike u veštačkim bojama prikazuju plazmu na približno 600 000⁰C, 2 500 000⁰C i 7 100 000⁰C. Izvor: NASA / SDO

Naučnici su SEP podelili na dve vrste: impulsivne i postepene. Impulsivni SEP događaji se javljaju nakon sunčevih bljeskova, nastalim u naglim magnetnim erupcijama. Postepeni SEP traju duže, ponekad i danima. Dolaze u velikim rojevima iz pozadine izbačenih koronalnih masa (CME) koje se kroz svemir kreću poput plimnog talasa i veći su rizik za astronaute i satelite. SEP se ponašaju kao surferi koji hvataju te talase i veoma velikom brzinom se kreću duž njih.

Pogled izbliza na jednu od baklji iz AR 11944 emitovanu 7. januara 2014. Ova baklja može biti način na koji su SEP-ovi koje je otkrio Wind pušteni sa Sunca. Izvor: NASA / SDO.

Svemirska letilica Wind, iz Lagranžove tačke L1, koja se nalazi na oko 1,5 miliona km daleko od Zemlje je uhvatila tri jaka izbačaja SEP-a, 4. 6. i 8. januara 2014. Podaci su pokazali specifičan „otisak prsta“  i drugačiji miks čestica od običnog solarnog vetra. Određena količine jona ugljenika, sumpora i fosfora je ukazala da se formiraju u drugačijem sloju Sunca. Solarna svemirska opservatorija Hinode je posmatrala aktivni region sa jakim magnetnim poljem i velikom pegom, AR 11944 koji je početkom januara proizveo nekoliko velikih baklji, izbačaje koronalne mase i SEP oblake što se slagalo s podacima Wind opservatorije.

Solarni vetar može lakše da pobegne duž otvorenih linija magnetnog polja koje su jednim krajem na Suncu a drugim u svemiru.

Zatvoreno magnetno polje oba kraja petlje svojih linija vraća prema Suncu dok linije otvorenog polja sežu u svemir. Izvor: NASA-in Goddard Space Flight Center / Lisa Poje / Genna Duberstein

Očekivalo se da će SEP-ovi biti otkriveni tamo gde je magnetno polje otvoreno i gde materijal duž tih linija može da pobegne ali pokazalo se da se oni javljaju u regionima gde je magnetno polje zatvoreno. SEP-ovi su se nekako oslobodili zatvorenih magnetnih petlji koje zarobljavaju materijal blizu vrha hromosfere, jedan sloj niže od mesta na kome izbijaju solarne baklje i gde se javljaju izbačaji koronalne mase.

Novo pitanje je kako SEP-ovi beže od Sunca? Od budućih kombinovanih posmatranja više svemirskih opservatorija očekuje se odgovor koji do sada nije dobijen. Dobiće se bolja i šira slika svemirskog vremena što će omogućiti i predviđanje ovih događaja koje je zbog zaštite svemirske tehnologije veoma značajno.

Izvor: NASA