RSS

Arhive kategorija: SF- Naučna fantastika

Isak Asimov, 100 godina


     Pre 100 godina, 2. januara 1920. godine rodio se Isak Asimov.

 

    Dok sam se ovih dana pripremao da nešto napišem o Isaku Asimovu, povodom stogodišnjice njegovog rođenja naišao sam na pesmu Vasionac Tina Ujevića.

    Ne znam da li su oni čuli jedan za drugog, delom svojih života bili su savremenici, možda su, a verovatno nisu. Da li bi se dopali jedno drugom? Tinu se Isak, moguće ne bi dopao, a Isaku bi se samo posle čitanja Pobratimstvo lica u svemiru Tin dopao.

    Dok sam čitao Tinovog Vasionca sve vreme sam imao asocijaciju na Isaka. Moguće da je to samo moj lični doživljaj, kao u snu, kao kada sanjaš ono o čemu si razmišljao. Moguće je, da je Isak čitao Vasionca, da bi kao u ogledalu, video sebe u njemu.

 

“Sto glasova iz stotine grla,
iz dubina stostruke mi svijesti,
grmi, kliče: Još me nije strla
teška žalost zatajanih vijesti.

Sto pjesama iz sto mojih vrela,
iz dubljine stostruke mi vode,
šiknu, viknu: Nije me raspela
zarobljena boginja slobode.

Kliče, vapi duša mnogim umom,
buni se u grudi srce šire.
Dokle hodam pogaženim humom,
uskrsnut ću Asir i Misire.

Struje misli kao vir zelenca.
Pomiče se moja mrtva snaga.
Sebe motrim usred svoga zdenca,
uspravljam se usred sarkofaga.

Uske su mi ove male zemlje.
Kratke su mi moje bijele ruke.
Gorke su mi ove suhe žemlje.
Ja bih mogo, Svjetlo, u hajduke.

Kroz ocean neba ja sam ronac
i u mrežu lovim mliječne staze,
Mjesečić i Sunčić, Vasionac.
Mene pravo samo zvijezde paze.

Borci viču: Konja! A mornari: Jedra!
A ja, opit glasom pomorkinja vila,
žudim samo plavet, Vasiona Njedra,
i ja vičem: Krila! – krila, krila!”

 

    Isak Asimov je jedan od najvećih i najplodnijih autora naučne fantastike, uz Artura Klarka i Roberta Hajnlajna. On je kodirao SF žanr. Na nekoj SF katedri, kao kultnog pisca naučne fantastike Isaka Asimova bi proučavali bar jedan semestar.

    Kratke priče, romani, čitavi epovi, o drugim i budućim svetovima su naslikani u njegovim delima. Ono što nam egzatna nauka predstavlja brojkama i matematičkim formulama on nam predstavlja literarnim opisima, monolozima i dijalozima junaka i likova u svojim pripovetkama i romanima. SF piscima je bio motivator, uzor. Teško ga je svrstavati u žanrove SF literature, oprobao se u svemu.


     Posebno bi bio proučavan kao popularizator nauke. Vodič kroz nauku,  Razumeti fiziku,u tri toma, Hronologija nauke i otkrića i mnogi drugi radovi na temu astronomije, matematike, hemije i istorije stajali bi u fusnotama i popisu korištene literature mnogih naučnih radova.

     Neverovatna produkcija od preko 500 knjiga je navela neke njegove fanove da misle da je i on sam vanzemaljac. Govorilo se da iza sebe ima armiju pisaca- klonova koji po dogovoru pišu na zadatu temu ili koriste njegovo ime da bi zaradili za život.

     Najmanje je poznat po tome što je radio kao profesor biohemije na Univerzitetu u Bostonu.

     Kolko je filmova snimljeno u kojima se pojavljiju raznoliki roboti koji su ustrojeni i ponašaju se po zakonima robotike koje je dao Isak Asimov:

  1. Robot ne sme da povredi ljudsko biće, niti da, uzdržavanjem od delanja, dopusti da ljudsko biće bude povređeno.
  2. Robot mora da izvršava naređenja koja mu daju ljudska bića, osim ako se to ne kosi sa I zakonom.
  3. Robot mora da zaštiti svoju egzistenciju, osim ako se to ne kosi sa I i II zakonom.

     Kao u nekom od svojih romana umro je od HIV-a, koji je dobio transfuzijom zaražene krvi tokom operacije srca 6. aprila 1992. godine,.

     Pa izvolte. Najpe će te se izgubiti u prostoru i vremenu njegovih dela. Ko želi da se nađe u njegovim delima trebaće mu puno vremena.

 


     U periodu od kraja 60-ti do 90-tih, 20 veka, u časopisima Kosmoplov, Galaksija i Sirijus štampane su mnoge njegove pripovetke i eseji.

Pripovetke objavljene u Kosmoplovu

Pripovetke objavljene u Sirijusu

Sirijus je objavio još dvadesetak priča Isaka Asimova.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 7. januara 2020. in SF- Naučna fantastika

 
 
%d bloggers like this: