RSS

Posmatranje Perseida

    Velika kola, Botoš 2018

          Ne kaže se uzalud da ono što nije zapisano kao da se nije ni dogodilo. Za fotozapis su se pobrinuli Matija Uglješin i Miloš Ružin. Matija, lovac na oluje i već oprobani snimatelj gromova i munja je imao više sreće od Miloša. Njegova kamera  je snimila sazvežđe Perseja i jedan perseid koji se kretao gotovo po radijantu.
     Posmatranje meteorskog roja Perseida je održano u organizaciji AD „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina, u subotu na nedelju ( 11/12. 8. 2018.) u seoskom dvorištu, Velika kola u Botošu.
U posmatranju je učestvovalo 20 osoba iz Zrenjanina, Novog Sada, Tomaševca i Botoša. Bila je ovo prilika da se posmatrači druže, razmene informacije i bolje upoznaju. Ova noć će nam sigurno dugo ostati u sećanju.

      U toku dana meteorološki uslovi nisu obećavali da će posmatranje Perseida biti uspešno. Veliki kumulonimbus čiji smo jedan kraj videli prema jugu a celog na satelitskom snimku na  sat24, koji je došao od Bosne prošao je južno od Srednjeg Banata. Tako smo već od početka građanskog sumraka imali povoljne uslove za posmatranje, sve do 2.30h posle ponoći, kada su oblaci ponovo počeli da se navlače.
    Posmatranje Perseida je bilo spontano a brojanje je rađeno na osnovu slučajnog opažaja posmatrača. Složili smo se da smo od 22h do 2,30h videli 70 Perseida. Očekivanje da će se toliko meteora videti u jednom satu se nije obistinilo ali naredna noć, 12 na 13. 8.  kada se očekuje najveći pik i dalje obećava.
Na kraju  iz pravca sazvežđa Perseja prema horizontu spustio se jedan veoma sjajan bolid. To nam je bila nagrada. Zbog oblaka smo nakon toga završili posmatranje. 

     Osim Perseida su posmatrane planete Venera, Jupiter, Saturn i Mars i nekoliko Mesijeovih objekata. 
    Pvo nam se pojavila planeta Venera. U polovini faze, zbog smanjene količine reflektovane svetlosti jasno je vidljivo pola diska planete. U našem teleskopu se videla kao umanjeni Mesec u polovini svoje faze kada se posmatra golim okom. Pre mesec dana je bila u većoj fazi pa je zbog količine reflektovane svetlosti bila bleštavija, zbog čega joj se disk nije video. Venera će zbog smanjenja faze u narednom periodu sve bolje da se vidi u teleskopu.
     Jupiter se kao i Venera video odmah na početku građanskog  sumraka. Odmah su bili vidljivi Ganimed i Kalisto, dva najveća njegova satelita. Sa pojavom nautičkog sumraka videli su se i Io i Evropa. Ove satellite je davne 1609. prvi video Galileo Galilej svojim tek napravljenim teleskopom. Bila je ovo prilika da se kaže i nekoiko  informacija o najvećoj planeti Sunčevog sistema.
    Zbog svoje trenutne nagnutosti u odnosu na Zemlju  Saturn se sa svojim prstenovima video kao na dlanu. ←Naročito su se lepo videli u teleskopu Miloša i Miroslava Ružina.
   Mars je 27. jula 2018. bio u opoziciji a 31. jula 2018. je bio samo 57,6 miliona km udaljen od Zemlje što je najbiži položaj od 2003. kada je udaljenost iznosila 55,7 miliona km. U našim teleskopima jasno je pokazivao svoj disk sa različitim nijansama crvenog.
     Čekajući Perseide Laslo Kočmaroš, pobednik Mesijeovog maratona Letenka 2016, koji je za jednu noć identifikovao čak 95 M objekata od ukupno 110 koliko ih sadrži Mesijeov katalog nam je pokazao M13, M15, M27, M31.  

         Impresije najmlađih posmatrača
    Ove godine sam završila 7. razred osnovne škole. Fiziku kao redovan predmet imam dve godine i sve više bivam zaintrigirana čudima prirode koja nam se čine potpuno uobičajena i jednostavna. Ovog leta sam odlučila da se fizici i astronomiji malo više posvetim, što sam i učinila. Tako nešto se ne odlaže, a  trudila sam se da svaki slobodan trenutak ispunim čitanjima o dalekim galaksijama, zvezdama, planetama, o tome šta su Mesijeovi objekti i svemu što u ovim godinama mogu, donekle, da razumem. Ipak, Univerzum je pojam koji čovek nikada neće u potpunosti moći da razume.
    Moje je leto ipak najviše ostalo u znaku astronomije.
    Naravno, ovogodišnja kiša meteora bila je jedna od stavki na mom spisku pročitanih činjenica. Veoma sam se obradovala kada sam dobila poziv za posmatranje Perseida, koje je organizovano u blizini, u Botošu. Obradovala sam se tome što ću moći da ih posmatram, a još više što ću o njima naučiti još ponešto slušajući veće poznavaoce astronomije od mene. Na sreću, nebo je bilo vedro, pa su se pored veličanstvenih letova meteora mogli jasno videti Mlečni put, kroz teleskop planete Mars, Jupiter, Saturn, Venera, globularna zvezdana jata, a golim okom, naravno, i mnoga sazvežđa. Uspeli smo da uočimo i najbližu nam galaksiju, Andromedu. Iako nam je „igrala“ pred očima, bila sam srećna što sam uspela da vidim nešto toliko daleko i nešto o čemu sam do te večeri samo čitala.
    Svaki put, kada bi meteor proleteo prelepim vedrim nebom, začulo bi se nekoliko ushićenih usklika: “Evo ga!” 
    Naši pogledi bili su neprestano uprti ka nebu. Sjaj hiljada zvezda zamutio mi je vidike, počela sam da razmišljam o daljinama i blizinama i o tome kako ništa od toga više nije važno. One, sazvežđa čiji su članovi, meteori, planete i sve njihove tajne, svi tako daleki, te večeri, okupili su nas, zaljubljenike u nauku, na to jedno mesto. Ti daleki objekti, koje čak ni ne vidimo kakvi su sada, nego kakvi su bili pre mnogo godina, privukli su nas i naterali da o njima pričamo, zaokupili su našu pažnju u potpunosti.
    Sada kada sam videla samo neka od mnogobrojnih sazvežđa, uvek ću ih videti, jer kada tako nešto jednom uđe u oko, prosto je nemoguće ne videti ga ponovo. Mnoge činjenice koje su do tada pravile zbrku u mojoj glavi, sada su „složene“ na prava mesta i više me ne bune, zahvaljujući sjajnim objašnjenjima prisutnih.
    Na mene su najveći utisak ostavili, naravno, sami Perseidi, zatim pogled na Saturn i njegove prstenove kroz teleskop, ali i „igrajuća mrlja“ Andromeda. Ovo veče me je ubedilo da od fizike i astronomije nikako ne odustajem, jer ću uvek čuti ili pročitati nešto novo, što je dokaz da ove nauke nimalo nisu dosadne. Navelo me je da nastavim da o tome učim što više i da i dalje svoje slobodno vreme popunjavam istraživanjima.

Anđela Novakov, 12. 8. 2018. 

    O pojavi Perseidi čuo sam od svoje sestre i o tome nisam ništa znao. Dolaskom na posmatranje ove pojave u subotu, 11. avgusta u Botošu saznao sam dosta toga. Kada smo prišli kući bilo mi je čudno što nema svetla. Kasnije sam shvatio zašto su sva svetla isključena. Isključena su bila jer svetlo ometa u posmatranju zvezdanog neba.
     Kroz okular teleskopa video sam Jupiter sa svoja četiri satelita, crveni Mars, Saturn sa svojim prstenom, Mlečni put i zvezdana jata. Po prvi put sam uočio Velika kola, Mala kola, zvezdu Severnjaču i na taj način shvatio da noću znam da se orijentišem u prostoru. Do tada sam o ovome znao iz udžbenika geografije. Povremeno bismo ugledali po neki meteor koji je ostavljao bleštavi trag na nebu.
    Bila su postavljena tri teleskopa različite veličine pa sam mogao pomerajući okular teleskopa bolje da vidim. Uz posmatranje od nastavnika Miše Bracića i ostalih zaljubljenika u astronomiju mogli smo čuti i o istoriji teleskopa i astronomije kao nauke.
    Vedro zvezdano nebo u mojoj mirnoj banatskoj ravnici je pravo mesto za uživanje u posmatranju i otkrivanju nepreglednog zvezdanog prostora.

Rada Novakov, učenik 5. razreda, 13. 8. 2018.

    
 

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. avgusta 2018. in Nekategorizovano

 

Perseidi dolaze

Ilustraciju uradio: Andrej Čilag, učenik OŠ „Vuk Karadžić“, Zrenjanin na Astronomskom kampu Letenka 2010

    Perseidi su najpopularniji meteorski roj koji poput tuša zasipa Zemlju, krajem jula i u prvoj polovini avgusta, svake godine.

    Naziv su dobili po sazvežđu Persej koje im je ishodišna tačka ili radijant. 

    U 2018. bi trebalo da se vidi oko 60-70 meteora/satu. U 2016. ih je bilo 150-200/satu. Maksimalna aktivnost se očekuje od 11. do 13. avgusta.     

    Najbolje je da se posmatraju od 23 sata pa nadalje, kada može da se vidi do 100 meteora/satu.

      Perseidi su delovi ili ostaci komete Svift-Tatl sa orbitalnim periodom od 133 godine. To su čestice peska, krhotine kamenja do veličine graška ili kikirikijai i retko većih komada. Kometa čija je glava prljava grudva leda, dok obilazi Sunce, pod dejstvom njegove toplote se polako topi i raspada i oslobađa krhotine različitog materijala koje su bile zamrznute u njenoj glavi. Pod dejstvom solarnog vetra vodena para, čestice leda i oslobođene krhotine formiraju rep komete. Tok tih čestica dug stotine miliona kilometara ostaje u orbiti komete.Dok je gustina repa velika i dok je kometa bliže Suncu, njen rep svetli pozajmljenom svetlošću. Zahvaljujući tome mi je vidimo sa Zemlje. Kako se udaljava od Sunca rep se isteže, razvejan solarnim vetrom gubi na gustini i postaje nevidljiv. 

    Zemlja na svojoj putanji oko Sunca, prolazi kroz taj ostatak komete. Kada čestice brzinom od 60 km/s udare u gornju atmosferu dolazi do jonizacije i pojave svetlosnog fleša, koji traje nekoliko sekundi. Njihovo sagorevanje u atmosferi je potpuno i retko koji od njih dospe do površine Zemlje. Vezu između Perseida i komete Svift-Tatl otkrio je Đovani Skjapareli 1866. godine

Kako se posmatraju Perseidi?

    Idealan je prostor bez svetlosnog zagađenja. Indikator za to je dobra vidljivost Mlečnog puta.Ne koristi se baterijska lampa, telefon, pametni sat, ekran fotoaparata. Ako se izlazi iz osvetljene  prostorije neophodna je akomodacija oka. Potrebno je oko 20 minuta da se oči posmatrača potpuno prilagode za posmatranje. Nije potrebna nikakva posebna oprema. Korišćenje teleskopa ili durbina smanjuje ugao vidljivosti. 

    Posmatraju se golim okom, iz ležećeg položaja. U stojećem položaju, sa pogledom u nebo, brzo zaboli vrat. Kao podrška vratu može da posluži vreća za spavanje, dušek, poljska ležaljka. Ako se gleda direktno u ishodišnu tačku roja, ništa se ne vidi. Pogled se drži malo udesno od sazvežđa Perseja u pravcu sazvežđa Andromede. Perseidi zasipaju celo nebo pa su vidljivi u bilo kom pravcu posmatranja.

     Najefikasnije je grupno posmatranje. Grupu formiraju 4 osobe tako što legnu na leđa, glavu uz glavu, pod uglom od 90°, da svako pokriva jedan deo neba. U ruci drže olovku i svesku u koju kad  vide meteor povlače crtice. Pritom daju znak jedan drugom da se ne bi dupliralli opažaji.

    Snimanje Perseida

    Fotoaparat se stavi na stativ. Poželjan je širokougaoni objektiv i aparat sa visokim ISO brojem. Blendu držati otvorenu 10-15 sekundi. Uz malo sreće, aparat će zabeležiti pojavu jednog ili više Perseida.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 8. avgusta 2018. in Nekategorizovano

 

Astronomski kamp Letenka 2018

    Svaki astronom je prvo bio đak
    U organizaciji Regionalnog centra za talente Zrenjanin, grupa učenika i nastavnika je 21. jula boravila na Astronomskom kampu Letenka 2018.
    Grupa je na kamp došla sa pripremljenim programom koji se sastojao od nekoliko ogleda, demonstracija i merenja iz fizike, kao što su ogledi iz ravnoteže, merenje prečnika Sunca, temperature, pritiska i vlažnosti vazduha, demonstracija zakrivljenosti prostora gravitacijom. 
    Astronomski kamp ima svoj plan i program koji je po mnogo čemu interesantan i prijemčiv i našoj mladoj grupi. Stoga smo svoj boravak planirali tako da nešto radimo po svom a nešto po programu AKL-a.
    U neposrednom kontaktu sa prirodom koja opušta i relaksira posetioci kampa su spontani, druželjubivi i susretljivi. Ovde svako rado odgovora na pitanja, šta radi u poslednje vreme, čime se bavi, pokazuje opremu koju ima, objašnjava kako ona funkcioniše, .
    Ovde kao da se svi već znaju, što treba zahvaliti intonacijama Astronomskog magazina i društvenim mrežama.
    Ovde se čuju nove i interesantne informacije. Sreću se stari poznanici i upoznaju novi, utvrđuju se stara prijateljstva i započinju nova. Ovde možete da razgovarate sa svakim posetiocem o onome što vas intresuje a da se pri tom ne plašite da ćete postaviti „prosto“ pitanje ili da ćete se osećate indisponirano. Oni koji sa svojih katedri studentima prenose znanje i ulivaju strahopoštovanje ovde svoje znanje neštedemice dele, ne ocenjuju, nego pomažu i podstiču diskusiju. Ovde su i oni što dolaze sa najvećih svetskih opservatorija obični ljudi.
    Šuma teleskopa na travnatom proplanku između guste bukove šume deluje impresivno, kao da ste u nekoj sf priči ili filmu, na prvi pogled inspiriše. Oni će vas u toku noći uzdići do dalekih galaksija, prašnjavih maglina i zvezdanih jata, možda neke vidljive planete. Svako će posle te slike poželeti u svojoj kući teleskop.
    U programu AKL Nemanja Micić, profesor fizike iz Zrenjanina je predstavio Opštu teoriju relativnosti koja i posle 100 godina uznemiruje naučne duhove i inspiriše mlade da se bave fizikom. Predstavio je predviđanja OTR koja su eksperimentalno dokazana i ona koja čekaju dokazivanja. OTR objašnjava kako gravitacija funkcioniše. Masivna tela izazivaju izobličenja prostorno- vremenskog tkiva univerzuma.
    Izvedena je demonstracija zakrivljenja prostrora masom fizičkog tela pomoću šatorskog krila koje je predstavljalo tkivo prostora, košarkaške lopte kao Sunca i klikera kao planeta. Masa Sunca deformiše tkivo univerzuma isto kao što lopta izaziva depresiju na zategnutom šatorskom krilu. Kliker bačen na šatorsko krilo kreće se kružnom putanjom oko lopte, i sam deformišući tkaninu pri tome, baš kao što to rade planete po određenim orbitama oko Sunca.
    Na temu Hemijski sastav zvezda govorili su Nikita Jarić i Marko Sedlan, učenici Zrenjaninske gimnazije. Iako su verovatno najmlađi predavači u istoriji AKL govorili su elokventno, sadržajno, razumljivo koristeći jasne slike i kratke tekstove u svojoj video prezentaciji. Zvezde nisu samo izvori setlosti i toplote. U njihovim jezgrima nastaju atomi hemijskih elemenata od kojih su sačinjena sva tela veća od ovih sićušnih čestica, pa i onih od kojih je sastavljena živa materija.
    Već 18 godina u martu ili aprilu se na Letenci, u toku jedne noći održava Mesijeov maraton, takmičenje u nalaženju Mesijeovih objekata (galaksija, maglina i zvezdanih jata). Tada se ovde okupe astronomi iz celog regiona. Ova aktivnost, u toku jedne noći se dešava i u okviru AKL. Koliko poznajemo Mesijeove objekte je tema koju je Miša Bracić u formi problemskih test zadataka, interaktivno predstavio posetiocama kampa omogućavajući im da provere svoje poznavanje ovih objekata.
    Profesor, emeritus Ištvan Bikit je u svom predavanju govorio o tamnoj materiji i o indikacijama koje upućuju na njeno postojanje. Za sada niko živ na planeti nema ni jedan eksperimentalni dokaz za postojanje tamne materije niti ideju kako je možemo eksperimentalno dokazati. Iako nam sva dosadašnja otkrića i spoznaje govore o našem velikom poznavanju prirode nemogućnost otkrivanja iIi dokazivanja tamne materije ukazuje na naše maleno je znanje. To nas navodi na čuvenu Sokratovu izreku Ja znam da ništa ne znam. Ali i to je znanje. Bilo je epoha kada je naučni svet verovao da se stiglo do kraja, da je sve otkriveno i da čovek konačno ima potpunu slika sveta. Učeći se na ovim primerima a nalazeći se pred nerešenim pitanjima svesni smo trenutne naše nemoći razotkrivanja prirode ali i velike motivirajuće upitanosti šta je tamo iza barijere odakle ne dobijamo nikakve informacije.
    Na improvizovanom okruglom stolu u prirodi, fizičari su razgovarali o dostignućima i budućnosti fizike kao nauke. Fizika stoji pred nekim velikim pitanjima na koje nema odgovore niti se ima ideja kako da se do njih dođe. S druge strane, fizici se kao bazičnoj nauci, zbog razvojnih i ekonomskih trendova u svetu, izmiče mesto koje je tradicionalno imala. Društvo ima sve manje razumevanja za ovu naukiu i njen značaj za opšti naučni i tehnološki razvoj čovečanstva. Površno i brzopleto se redukuju školski programi fizike, čak i u tehničkim školama. Zaboravlja se da ona ima značajno mesto u stvaranju objektivne slike sveta, da gradi nučni pogled na svet, da njen izostanak ili potiskivanje iz programa ustupa mesto raznim ideologizacijama, praznoverjima, misticizmu. Određenih problema ima i u nastavi fizike. Programi se dugo bave klasičnom fizikom, predugo traju, zbog čega su neracionalni i neefikasni. Tako utemeljena klasična fizika je dobra osnova za savremenu fiziku ali može da bude i prepreka novim idejama i ograničavajući faktor sopstvenog razvoja. Programi su metodički neprilagođeni novim generacijama dece, potcenjuje se sposobnost mladog naraštaja da razume recimo atomsku, nuklearnu, kvantnu fiziku ili teoriju relativnosti, pa se to ostavlja za kraj kad se odraste i sazna više. Dok deca u školama već na osnovnoškolskom nivou pitaju svoje nastavnike šta je kvant, atom, foton, kvark, šta su strune, crne rupe, crvotočine. Moderator ovog razgovora je bio Aleksandar Zorkić.
    Oko 16h Čedomir Stanković iz Niša nam je demostrirao svoj teleskop. Primarno sferno ogledalo teleskopa Njutnovog tipa skuplja svetlost Sunca u okularu. Energija fotona, čestica svetlosti se koncentriše u malom prostoru, gde se naglo povećava temperatura. To dovodi u opasnost optička sočiva okulara i oko posmatrača. Izmerena temperatura na okularu je u to vreme bila preko 250ᵒC. Čeda kaže da je oko podneva merio preko 400ᵒC. Posle ove demonstracije svakom je jasno da se Sunce ne sme posmatrati direktno golim okom kroz okular teleskopa.
    Jure Stare iz Ljubljane nam je predstavio svoj solarni teleskop. Ovim teleskopom, zahvaljujući složenom sistemu filtera se slobodno golim okom, direktno kroz okular može posmatrati Sunce. Sunčeve pege nismo videli pošto je naša zvezda u solarnom minimumu ali smo na rubovima diska Sunca videli protuberance.
    Učenici su se upoznali sa Ljubinkom Jovanovićem, vrsnim astronomom amaterom i astrofotografom iz Kranjske Gore. Ljubinko je u okviru Svetske nedelje svemira oktobra 2016. godine imao izložbu svojih astrofotografija u Gradskoj narodnoj biblioteci u Zrenjaninu.
    Profesori fizike Velizar Monić i Nemanja Micić su zajedno sa učenicima izmerili prečnik Sunca. sa greškom od 0,9%.
    Potreban materijal:
1. Karton
2. Aluminijumska folija
3. Igla
4. Selotejp
    Uputstvo: U sredini kartona izrezati kvadrat dimenzija 2x2cm. Zatim, postaviti komad aluminijumske folije preko otvora i zalepiti ga selotejpom na rubovima. Iglom napraviti na foliji malu rupu za posmatranje. Držati karton sa otvorom tako da svetlost Sunca prolazi kroz rupicu i pada na list belog papira iza kartona. Napraviti što veći razmak između otvora i papira , Izmeriti širinu slike Sunca na papiru i udaljenost rupice kartona i papira. Uzeti da je rastojanje između Zemlje i Sunca 149 600 000 km. Formula za računanje sledi iz sličnosti trouglova. Prečnik Sunca = Prečnik Sunca na papiru X Udaljenost Zemlja – Sunce / Udaljenost kartona i belog papira
    Aleksandra Janješ, diplomirani astronom iz Zrenjanina je posetioce kampa provela kroz maketu Sunčevog sistema postavljenu na travnatom proplanku. Učesnici se na ovaj način upoznaju sa Suncem i planetama ponaosob i na praktičan način mogu da uvide kolika su rastojanja između njih, što na kraju posebno fascinira.
    Znalo se unapred da će Internacionalna svemirska stanica, toga dana u 21.21h preleteti preko diska Meseca. Svi teleskopi i pogledi posetioca kampa su bili usmereni prema Zemljinom satelitu. Kao svetla tačka došla je sa zapada i lepo se videla slobodnim okom. Kretala se brzo i izgledalo je kao da će da se sudari sa Mesecom. Kada se na trenutak izgubila u svetlu punog Meseca i ponovo se pojavila, oduševljeno Auuu odjeknulo je proplankom Letenke. Nastavila je da se kreće prema istoku. Oni koji su imali laptopove i kamere priključene na teleskope okrenuli su se da vide prelaz ISS preko samog diska Meseca.
      Galamboš Branislav je dobro postavio svoj teleskop SW 200/1000 i fotoaparat Canon EOS 1200d i 21.07.2018 u SEV+1: 21.21.11. snimio tranzit ISS preko Meseca.

    Na AKL se dolazi za inspiraciju, za pogled na jedan drugačiji svet, kao što je Zaratustra otišao u pećinu i odande uzviknuo: Veliko svetilo nebesko! u čemu bi bila tvoja sreća, da nema onih kojima sijaš.
    Kada Astronomskog kampa na Letenci ne bi bilo, bilo bi teško osmisliti ga a još teže organizovati. Stiče se utisak da se on sam od sebe organiuzuje i da bi se posetioci kampa sledeće godine opet ovde okupili i bez poziva organizatora.
     Za grupu učenika i nastavnika iz Zrenjanina ovim je otpočeo III prirodnjački kamp u organizaciji RCT Zrenjanin koji će se održati u Botošu, od 20- 23. avgusta 2018. Obzirom da se u ovom kampu planiraju teme iz astronomije i astrofizike program je započet na pravom mestu.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. avgusta 2018. in Astronomija

 

Potvrđen gravitacioni crveni pomak

    Na veoma velikom teleskopu (Very Large Telescope – VLT) na Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO) u Čileu, posmatranjem zvezde S2, u jakom gravitacionom polju crne rupe Sagitarius A* otkriven je dokaz Ajnštajnovog predviđanja gravitacionog crvenog pomaka. Ovaj dugo traženi rezultat predstavlja vrhunac kampanje 26 godina posmatranja.
    Crna rupa u centru Mlečnog puta, 26 000 svetlosnih godina udaljena od Zemlje, sa masom četiri miliona puta većom od mase Sunca je gravitaciono čudovište. Ovo ekstremno okruženje sa najjačim gravitacionim poljem u našoj galaksiji je savršeno mesto za istraživanje gravitacije, a posebno za testiranje Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti.
   Zvezda S2 je član zvezdanog jata koje okružuje Sagitarius A*. Približavanjem crnoj rupi ova zvezda postiže zapanjujuću orbitalnu brzinu od 8 000 km/s, što je 2,7% brzine svetlosti. S2 prilazi veoma blizu Sagitariusu A* svakih 16 godina. Astronomi su pratili kretanje S2 iz sata u sat, pre i nakon što je 19. maja 2018. godine prošla blizu crne rupe na 20 milijardi km.
    Izuzetno precizna merenja uradio je međunarodni tim na čelu sa Reinhard Genzelom sa Maks Plank Instituta za vanzemaljsku fiziku (MPE) u Garchingu, u Nemačkoj i saradnicima sa: opservatorije-PSL u Parizu, Univerziteta Grenobl Alpi, CNRS, Maks Plank Instituta za astronomiju, Univerziteta u Kelnu, portugalskog Centra za astrofiziku i gravitaciju CENTRA i ESO.
    Posmatran je efekat crvenog pomaka koji predstavlja istezanje talasne dužine svetlosti u gravitacionom polju crne rupe prema cvenom delu elektromagnetnog spektra. Gravitationi crveni pomak nastaje zbog toga što čestice svetlosti (fotoni) troše energiju kako bi izbegle pad u gravitacioni bunar crne rupe. Istovremeno, ovi fotoni putuju konstantnom brzinom – brzinom svetlosti, ne usporavaju, ali troše energiju na drugi način. Ova izgubljena energija se manifestuje kao pomak ka crvenom svetlu.
   Ovo predviđanje koje je Ajnštajn izneo u svojoj Opštoj teoriji relativnosti do sada još nije bilo primećeno u jakim gravitacionim poljima.
   Albert Ajnštajn bi bez sumnje bio oduševljen. Rezultati su savršeno usklađeni sa Opštom teorijom relativnosti, a ne slažu se sa Njutnovom teorijom gravitacije koja isključuje takve promene. U 100 godina postojanja OTR većina njenih predviđanja je potvrđena. Dokazivanje gravitacionog crvenog pomaka u mnogo ekstremnijoj laboratoriji nego što je Ajnštajn mogao i da zamisli još jednom pokazuje ispravnost ove teorije.
ESO

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 28. jula 2018. in Astronomija

 

Astronomski kamp, Letenka 2010

         Letnja škola fizike i astronomije, Letenka 2010 

       Na travnatom proplanku između guste šume poređani su različiti teleskopi kakvi ne mogu da se vide ni u nekoj renomiranoj prodavnici teleskopske opreme. Neki teleskopi ili delovi opreme su ručno pravljeni. Može da se vidi njihova praktična primena. Mogu da se vide nebeski objekti bolje nego što ih vidimo sopstvenim teleskopom jer tamo uvek ima boljih teleskopa od našeg. U promenadi predavača u otvorenom amfiteatru ili pod šatorom mogu se čuti predavači od Australije do NASAe. Od njih se mogu čuti najnovije iformacije o novim otkrićima. Ovo je mesto entuzijazma, ovde se sreću fanovi astronomije, asrtronautike, astrofizike.
     Otići na AK sa đacima zainteresovanim za astronomiju, astrofiziku i uopšte prirodne nauke je velika dobit za njih, sa ishodima koji će im se duboko urezati u svest i pamćenje. Za neke od njih će ovo biti početak bavljenja astronomijom a neki će postati njeni prijatelji.  Boris, jedan od đaka učesnika je  rekao:Ja ću da budem biznismen pa ću da doniram i pomažem ovakve ljude i ovakve skupove.
      Još uvek ne možemo da se vraćamo u prošlost iako je Ajnštajnova Opšta teorija reltivnosti to predvidela ali možemo da evociramo uspomene i sećanja na vremenski ne tako dalek Astronomski kamp, Letenka 2010..
     Letnja škola fizike i atronomije, Letenka 2010  je održana u okviru  Astronomskog kampa, Letenka 2010Na LŠFA su organizovano došli učenici VI, VII i VIII razreda OŠ „Vuk Karadžić“, „2 oktobar“ i „Sonja Marinković“ iz Zrenjanina. Grupu od 24 učenika su organizovali i vodili Zorica Radišić, profesor biologije i nastavnici fizike Živko Srdanov i Miša Bracić. Na jedan dan grupi su se pridružili dr Goran Kiš iz Beograda i Slavica Nađalin, profesor fizičkog vaspitanja iz Zrenjanina.
    Cilj LŠFA je da deca osnovnoškolskog uzrasta :

  • na organizovan način prisustvuju  Astronomskim danima na astro kampu Letenka 2010,
  • intelektualno i emocionalno, na licu mesta, imaju kontakt sa astronomskim pojmovima,
  • budu u socijalnom miljeu astronoma i ljubitelja astronomije,
  • posmatraju nebeske objekte, neposredno i pomoću teleskopa,
  • prisustvuju predavanjima,
  • na svoj način kvalitativno doprinesu Astronomskim danima,
  • iz urbanog ambijenta izađu u neposrednu prirodu  u kojoj će naići na osmišljene sadržaje koji će na njih delovati edukativno i kultivaciono,
  • razvijaju sposobnost za jednostavna istraživanja
  • međusobno druže

     Astronomi, astronomi amateri i ljubitelji astronomije iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i Srbije počeli su da stižu na Letenku, u najveće astronomsko selo u ovom delu Evrope, u četvrtak, 15. 7. 2010.g.
        Predavanja na kampu su uglavnom iz oblasti astronomije, astrofizike  i astronautike. Nismo mogli da slušamo sva predavanja jer smo u to vreme radili neki od zadataka iz našeg programa. Neka predavanja su nam bila razumljiva a neka nisu, što je normalno obzirom na naš uzrast i predznanje. Ali je svako od njih podizalo plafon našeg znanja i dovodilo nas u situaciju da se maksimalno koncentrišemo i činimo napor da bi ih razumeli.
    Zapazili smo predavanja dr Tijane Prodanović o elektromagnetnom spektru, dr Dušana Mrđe „Šta bi bilo kad bi bilo“, nn predavača o Ričardu Fajnmanu, grupe astronoma iz Valpova o njihovom otkriću 4 supernove, Dragana Lazarevića o teraformiranju Marsa, dr Gorana Kiša o uticaju nulte gravitacije na čoveka.
    Dragan Lazarević- Laza, član vršačkog prirodnjačkog duštva GEA, nas je poveo u šetnju kroz šumu uz pomoć GPS-a. Bilo je to vrlo živo i neposredno iskustvo sa spravom koja danas određuje kretanje miliona ljudi u svetu a sve uz pomoć svemirske tehnike i tehnologije.
      Program LŠFA
       Biologija
     Najveći deo aktivnosti astrokampa odvijao se u toku noći. Tokom dana, osim za rekreaciju i druženje, bilo je vremena i za interdisciplinarne sadržaje u vezi sa ostalim prirodnim naukama, posebno sa biologijom.
     Pomoću radnog materijala, uočili smo neke od razloga nedovoljnog nivoa naučne pismenosti koja se stiče u našim školama (rezultati PISA testiranja iz 2006.). Na primeru šeme eksperimenta sa poređenjem efikasnosti različitih preparata za sunčanje (jedan od zadataka iz PISA-testa) smo se uverili da jednostavni demonstraciono-eksperimentalni postupci mogu da poprave navedenu situaciju. Bilo je veoma očigledno da su i najmlađi učenici, posle odgovarajuće pripreme,  dolazili do tačnog odgovora.
    Rešavali smo i dileme vezane za načine popularizacije održivog turizma u ekološki zaštićenim područjima. Predstavljeni su originalni načini reklamiranja ovakvih edukativno-turističkih sadržaja, baš na primeru ovogodišnjeg astrokampa. Takođe su nas neki učenici upoznali sa sopstvenim zapažanjima o tragovima koje su ljudi ostavljali tokom svog boravka ovde, o čemu svedoči i dokazni materijal.

    Kasnije smo prepoznavali tipične vrste u mešovitoj listopadnoj šumi oko nas. Razgovarali smo i o značaju šuma, ali i o čemu valja voditi računa pri pošumljavanju neke oblasti.
Šetnja kroz šumu do obližnjeg vodopada pokazala se kao previše naporna za neke od nas, a sam vodopad kao nedovoljno atraktivan za naša očekivanja.
    Mikroklimatski uslovi okolnog šumskog prostora, ali i odgovarajuća stručna literatura omogućili su nam da zavirimo i u čudesni svet gljiva.
    Postalo nam je jasno da u šumi, osim zadivljujuće lepote i bogatstva prirode, postoje i realne opasnosti – od polja koprive, nesnosnih insekata, krpelja, pa sve do mogućnosti da se izgubimo. U tom smislu nam je dobro došlo i nekoliko saveta uz demonstraciju rada, mogućnosti i ograničenja GPS-uređaja.
    Astrognozija
      U toku tri noći posmatrali smo zvezde i sazvežđa. Većina učenika nije imala priliku da vidi nebo sa toliko puno zvezda a neki učenici su prvi put u životu videli Mlečni put.
    Izgled noćnog neba, na drugi način, nam je prikazao pokretni planetarijum u kampu. Pošto ga naduvava ventilator, boravak u njemu je bio prijatan. Bio je to jedini šator u kampu sa klimom. Ovde smo utvrdili osnove orijentacije na nebu, sazvežđa, nebeska tela, nevidljive „nebeske linije“ iz prethodnih posmatranja.

    Šetnja kroz Sunčev sistem 

    Maketa –Sunčevog sistema podrazumeva:

  1. Modelovanje objekata Sunčevog sistema
  2. Postavljanje objekata Sunčevog sistema u određenoj srazmeri
  3. Šetnju kroz Sunčev sistem
  4. Razgovor o Sunčevom sistemu

    Modelovanje Sunca i planeta je urađeno kod kuće. Modeli planeta rađeni na balonima su u putu gubili vazduh i loptasti oblik, zbog čega ih nismo koristili.
    Ali su 9 panoa koji su u slici i reči predstavljali Sunce i 8 planeta bili funkconalni i efikasni. Panoe smo kao zastave kačili na jarbolima od betonskog gvožđa(8) visine 2m koje smo zabadali u zemlju na mestima gde u srazmeri treba da stoje planete.
    U model Sunčevog sistema smo postavili i putokaz do planeta i njihov trenutni položaj i udaljenost. Sa interneta smo skinuli trenutne položaje planeta na dan 15.7.2010.g. Na improvizovanim dašcicama ispisali smo imena planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca.
    Ovo je divan zadatak koji pokazuje odnose položaja planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca. Poimanje prostora i orjentacije se ovde dešava skoro kao na licu mesta i dovodi u vezu zemljinu rotaciju i pojavu planeta baš tamo gde smo na putokazu pokazali da se one nalaze.
     Po dva učenika su u toku šetnje govorila o svakoj planeti i Suncu. Ostali u grupi su doprinosili dopunjavanjem informacija, postavljanjem pitanja i iznošenjem svojih stavova.
     Merenje temperature vazduha
    Temperatura vazduha je merena svaka četiri sata iznad trave, betona i u šumi. Merenja su vršena na visini od 2m. Pošto iznad trave i betona nismo imali hladovinu, merači su u toku merenja hlad improvizovali držeći svesku iznad termometra.
        Rezutati su unošeni u tabelu i grafik temperature vazduha koji su bili izloženi na javnom mestu, tako da su učesnici kampa mogli da prate promene temeparature vazduha.
    Na kraju su čenici uradili analizu tabele i grafika u kojoj su upoređivali razlike, sličnosti i promene temperature vazduha u različitim uslovima. Na ovaj način su sami uočili približavanje i izjednačavanje tempreature vazduha na tri merne tačke u toku noći i porast razlike u toku dana. Takođe je dovedena u vezu temperature vazduha sa biljnim pokrivačem i njegovom moći da više energije apsorbuje i upotrebi u hemijskim reakcijama fotosinteze, dok se kod betona to ne dešava pa je radijacija sa betona veća zbog čega se vazduh iznad betona više zagreva.

     
     Impresije učenika
    Sa astronomskog kampa sam ponela nezaboravne utiske. Bio je veoma zanimljiv i lepo osmišljen. Dopalo mi se društvo i priroda koja nas je okruživala sa svih strana.
    Posebno mi se svideo drugi dan kada smo dobili zadatak da napravimo reklamu za kamp, pa je moja grupa (četiri gracije i dva smajlija) odlučila da napiše pesmu i tekst o njemu. Svakodnevne sportske aktivnosti, poput košarke bile su vrlo zabavne. Zanimljivo je bilo upoznati nove drugove, sa kojima sam razmenjivala doživljalje iz života, do svitanja. Posmatranje nebeskih tela i slusanje večernjih predavanja bilo je veoma korisno i interesantno.
    Ovaj kamp pamtiću po dobrom društvu i zanimljivim zadacima!!!

                                                                                                                                                            Isidora Savić
                                                                                                                                    OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

         Astronomski kamp Letenka je stvarno super i dani koje sam provela u njemu su bili predivni. Kod njega mi se njaviše dopada to da se nalazi pored šume daleko od bučnog grada. Dane smo proveli sakrivajući se od sunca u prijatnoj hladovini drveća i igrajući šah i košarku zajedno sa društvom na velikim terenima.
Noći su bile predivne sa puno zvezda na nebu i u društvu astronoma koji su bili jako ljubazni prema nama i dozvoljavali nam da preko njihovih teleskopa posmatramo zvezde i planete našeg sunčevog sistema.
    Pored toga je bio svaki dan pun zanimljivih zadataka koje smo obavljali zajedno, a noći smo takođe proveli slušajući predavanja o raznim manje ili više zanimljivim temama (sve vezane za svemir). U ranim jutarnjim satima smo odlazili na spavanje u prilično udobnim šatorima u društvu komaraca i mrava.
Imali smo tri obroka dnevno koji su bili ukusni, ali ako si preko dana ožedneo mogao si otići do prodavnice ili česme da bi se osvežio.
    Pomalo mi je smetala udaljenost toaleta i njegova higijena, ali na kraju dana i provedenog vremena u kampu mi je to zapažanje bilo beznačajno (nije mi smetalo).
    Društvo koje sam imala priliku da upoznam u kampu jer stvarno super, što mi je učinilo provedeno vreme u kampu savršenim!!!!
    Na kraju bih se zahvalila i nastavnicima koji su bili veoma ljubazni prema meni i dozvolili mi da kao učenik iz druge države učestvujem u astronomskim aktivnostima, kao i mojoj sestri Isidori koja me je pozvala da zajedno podelimo iskustva iz astrokampa.
                                                                                                                                                        Andrea Savić
                                                                                                                              OŠ Rihard Jakopič , Ljubljana  

     U astro kampu sam, nažalost, provela samo jedan dan, ali taj dan je bio interesantan i nezaboravan. Veoma mi se svidela ideja da idemo u kamp. Pored toga sto smo čuli dosta zanimljivih informacija ceo dan smo proveli u prirodi bez kompjutera, TV-a i slicčih uređaja i imali smo priliku da se međusobno bolje upoznamo. 
    Tokom slobodnog vremena uglavnom smo igrali šah, karte i  košarku.
    U veče, kada je pao mrak, u kampu su bili postavljeni teleskopi čiji su vlasnici bili veoma ljubazni i dozvoljavali nam da posmatramo objekte na nebu.
    Bila sam fascinirana teleskopom Godzila iz Makedonije čije je ogledalo veličine 16 inča. 
    Bilo mi je veoma lepo i zanimljivo  i nadam se da ću sledeće godine ostati tokom celog kampa.
                                                                                                                                                            Sara Panić
                                                                                                                               OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

 Impresije Andreja Čilaga

  

 

Astronomski kamp, Letenka 2010

    Impresije Andreja Čilaga

    Sada već daleke 2010. godine grupa učenika nekoliko zrenjaninskih osnovnih škola je organizovano, sa svojim nastavnicima boravila na Astronomskom kampu Letenka.
    Lepo je i očaravajuće kada kroz okular teleskopa vidimo kratere na Mesecu, Jupiterove satelite, Saturnov prsten, Uran, galaksiju Andromedu, magline i zvezdana jata, kada ih složenom i skupom opremom snimimo i dobijemo njihov izgled kakav slobodnim okom ne možemo da vidimo. A još je značajnije kada sve to posmatrano i doživljeno, pod impresijom predstavimo olovkom ili kičicom na papir. Ako se tu pojavi i jedna duhovita nota onda je tu pobuđen viši mentalni proces što je zaista vredan pedagoški ishod, kakav se samo može poželeti. To je kreativnost.
    Andrej Čilag, kao tek završeni učenik OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina je bio jedan od učesnika kampa. Njegov zadatak je bio da posmatra sve ono što se događa na kampu i da likovno izrazi svoje, doživljaje, zapažanja i impresije.
    Mogućnost putovanja kroz vreme, jedno od više predviđanja Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti čovek još nije otkrio. Da bi imali predstavu nekih događaja u prošlosti mi čuvamo zapise, crteže, filmove i knjige. Ako jednom u budućnosti otkrijemo mogućnost  putovanja u prošlost sve to nam neće trebati. Dovoljno će biti da se nađemo u nekoj vremenskoj koordinati pa da tako budemo savremenici nekog događaja u njoj.
     Za sada, Andrej nam je svojim likovnim radovima omogućio da vidimo deo njegovih impresija koje je imao na Astronomskom kampu Letenka 2010. 
 
  

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. jula 2018. in Astronomija

 

Razgovor sa Goranom Vukajlovićem

     Molim vas da se predstavite.

      Zovem se Goran Vukajlović. Iz Beograda sam. Završio sam Elektrotehnički fakultet, na smeru za telekomunikacije. Nažalost time se nisam nikada bavio. Bavim se informatikom. Nečim što se danas u modernom svetu zove biznis intelidžens. Trenutno sam zaposlen u banci Inteza kao direktor odeljenja za razvoj rešenja poslovne inteligencije. U slobodno vreme se bavim astronomijom, astrofizikom, kosmologijom. Bavim se teorijom evolucione filozofije, umetnošću, svim što ovaj život čini tako lepim.

      Šta za vas predstavlja astronomija?

      Ljubav! Pre svega, postoje tako neke stvari koje su daleko više od nas. Tek kada uđete u te visine gore sagledate kosmos u svoj njegovoj veličanstvenosti. Onda shvatite, sa jedne strane koliko ste mali a sa druge strane, ne samo koliko ste mali nego koliko ste dragoceni. Jer kada jedan ljudski um  može da razmatra te stvari, to znači da je jako vredan i zato je dragocen. Nema toga nigde drugde, barem mi ne znamo da ima. Ima samo na ovoj našoj Zemlji.

       Od kada se bavite astronomijom , šta vas je podstaklo , kako ste počeli njome da se bavite?

      Astronomijom se bavim zadnjih tridesetak godina. Prvi podsticaj je došao iz Saganove knjige Kosmos. To sam godinama čitao, čitao, čitao dok je nisam iskupusao. Na kraju više ni na šta nije ličila. To je, u to vreme bila jedina knjiga koja se bavila takvom tematikom. Kasnije, zašli smo u ona nesrećna vremena devedesetih godina kada nikakve informacije iz ovoga sveta nismo dobijali iz ostatka sveta. Mi smo se bavili nekim našim prizemnim stvarima. Ali i tada, krajem devedesetih godina počele su nam pristizati neke stvari, kao što je  Kontakt sa Džodi Foster, koje ustvari predstavlja jedno Saganovo delo prekomponovano u filmsku umetnost koje sam gledao bar osamdeset puta i sve me je to veoma zaintrigiralo. Posle je naravno počela da dolazi literatura i sve ostalo što mi je bilo potrebno da se razvijam u tom smeru. U jednom momentu sam samo pomislio: Okej!  Ali ja hoću da sve to vidim! Sve to je lepo napisano ali gde sam tu ja?  Tada  sam odlučio da kupim svoju opremu i da počnem da se bavim astrofotografijom i da slikam sve to što sam slikao.

      Šta vam se najviše sviđa u astronomji i kojom oblašću se bavite?

     Bavim se kompletnom astronomijom. Generalno ne mogu da odvojim jednu oblast od druge. One se nekako prožimaju. Tu imamo: astrofiziku, kosmologiju, astrofotografija je deo svega toga a i sama astronomija kao širi pojam. Teško je tu odvojiti, šta mi se najviše sviđa. Možda mi se najviše sviđa kosmologija, možda teorijska fizika jer je tamo najviše teorije. S druge strane, kome ne može biti izazovno da ode na neki veliki teleskop, na Kek ili na Havaje pa da tamo radi neka istraživanja? Sve mi se to sviđa, nemoguće je, generalno je nemoguće nešto odvojiti.

     Kako izgeda vaša oprema za rad i kako ste je nabavili?

     Oprema za rad za astrofotografiju se sastoji od jednog teleskopa refraktora. To je teleskop sa sočivima. On pre svega služi za slikanje, manje za posmatranje. Za posmatranje su bolji Njutnovi reflektori, teleskopi sa ogledalima. Potrebna je aparatura, stalak ili nosač teleskopa koji je ustvari pametna mašina koja mora da zna kako da „poništi“ Zemljinu rotaciju. Slikanje dalekih objekata zahteva dugačke ekspozicije na fotoaparatima ili CCD kamerama. Ako se ne bi pratio taj objekat, ako se ne bi „neutralisala“ Zemljina rotacija onda bi se dobile slike sa putanjama ili tragovima zvezda. Tu je još i fotoaparat. Posle svega toga ide softverska obrada. Tu su razni softveri kao što je Iris, Fotošop koji spaja slike, eliminiše šum, gomilu svetlosnog zagađenja. Sve to treba da se što više isčisti da bi se čist signal sa nekog nebeskog objekta zadržao na fotografiji.

      Da li je oprema skupa i kakvi su uslovi u Srbiji za ovakav rad?

      Nažalost u Srbiji imamo jednog uvoznika, u Novom Kneževcu.  Oni su uvozili teleskope Kanadske firme Sky-Watcher.  Naravno da je oprema skupa. To mora da bude skupa oprema. Za ozbiljnije fotografisanje mora da bude skupa oprema. Teleskopi su reda 2-3000 evra za amatersko snimanje. Svi oni ozbiljniji su skuplji, svaki centimetar  povećanja prečnika je dupla cena opreme. Nosači opreme su jako skupi. Potrebno je poprilično novca ali se može i sa manje, sa par hiljada evra mogu da se postignu neki rezultati ako ništa drugo da se vide planete, neke uočljivije magline, galaksija Andromeda.

       Šta osećate kada vidite kakvu ste sliku napravili?

      Uvek divljenje!  Svaki put. Mnoge objekte sam snimao više puta, i po desetak puta ali svako sledeće snimanje kao da ponovo to radim. I svaki put mi bude neverovatno da ja, jedan mrav sa planete Zemlje uspevam da dosegnem do toga da vidim nešto tamo što je udaljeno pedesetak miliona svetlosnih godina.

     Primedba voditeljke: Deluje nestvarno kako to ljudsko oko može da vidi uopšte, bilo kroz sočivo, kameru,  kako je to ustvari daleko a mi ipak možemo da vidimo!

     Zato koristimo memorijske uređaje. Fotoaparat je memorijski uređaj. Naše oko nije, ono primi fotone i odmah ih odbacuje dok na kamerama i fotoaparatima svaki foton koji udari se nagomilava, sjaj ostaje. Ti uređaji zato i služe, da isprave nesavršenosti našeg oka. Kod našeg oka je mala zenica dok teleskopi imaju veći promer. Kod gledanja nebeskih objekata je bitnija širina tubusa nego koliko je uvećanje. Sasvim je svejedno da li vaš teleskop uvećava 1000 ili 5000 puta, to je toliko dalek objekat da ne dobijate na veličini ništa.

     Sećate li se vašeg prvog pogleda kroz teleskop?

    Da. Prvi put kada sam kupio teleskop, na terasi sam ga montirao. Bila je vedra noć. Vidim nešto svetli tamo iznad zgrade, okrenem teleskop, i stvarno mi je to najimpresivniji pogled u životu, pogledam, Jupiter!  Kad prvi put pogledaš, sve sa onim njegovim šarama i onom njegovom mrljom, to je stvarno impresivno. Pogotovu kada te to iznenadi. Kada nisi to očekivao. Ja sam mislio to je neka zvezda. Ja tada nisam znao položaje planeta. Drugi pogled je pogled na Mlečni put, koliko je tu zvezda, to je stvarno impresivno, to se ne može opisati.

      Da li imate neki savet za mlade astronome ili one koje to interesuje?

    Moj savet mladima je da hrane svoju radoznalost. Ovaj svet je čudo. Nauka je čudo, samo tebaju da prate njene tragove, da uče. Kako se hrani radoznalost? Pokušajima da svaku stvar koju vidimo u svojoj okolini, pokušavamo da objasnimo, da je ne uzimamo zdravo za gotovo.  Ništa na ovom svetu nije zdravo za gotovo, sve što uzmeno zdravo za gotovo to je naopako. Svaki odgovor rađa novo pitanje, više pitanja. Da je jedan, nego je više.

        Da li želite da nam kažete što vas nisam pitala?

Volim da vidim mlade ljude kako se interesuju za nauku. Nauka je pravi put, jedini i jedini i pravi put, sve ostalo ….

     Razgovor vodila: Nevena Jovčić, učenica VIII razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina, prilikom otvaranja izložbe astrofotografije Gorana Vukajlovića pod nazivom Akordi svemira, 1. decembra 2017. u Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin”.

Povezani članci:
Akordi Svemira
Gledanje nevidljivog 

Zrenjanin, 1. decembar 2017.

 
1 komentar

Objavljeno od strane na 22. juna 2018. in Astronomija

 
 
%d bloggers like this: