RSS

Odbrana biodiverziteta

        Mi ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka; mi je pozajmljujemo od naše dece.

Poslovica američkih Indijanaca

      Kada se poslednje drvo poseče, poslednja riba pojede i poslednja reka otruje, shvatićete da ne možete da jedete novac.
      Vreme za delovanje je SADA!

      Ustani za biodiverzitet!

      Ustani za svoju budućnost!

    Ovako je UNESCO na svojoj fejsbuk stranici najavio 22. maj, Međunarodni dan biodiverziteta.

    Životna sredina je živa fabrika naše planete. Ona obezbeđuje blagostanje ljudima u sadašnjosti i budućnosti, a njen veliki pad je podjednaka pretnja kako za prirodu tako i za ljude.
    Biodiverzitet ili biološka raznolikost po definiciji obuhvata prirodne sredine sa razvijenim ekosistemima i raznolikim oblicima života na Zemlji. Veoma je važan za naše postojanje jer obezbeđuje sve prirodne resurse za naš razvoj.
    Biodiverzitet je zajedničko dobro, neprocenjivo nasleđe nastalo tokom miliona godina i kapital koji se prenosi budućim generacijama.
   Biodiverzitet, međutim, nije neiscrpan. Čovekove aktivnosti, kao što su: opsežna eksploatacija resursa, neodrživi obrasci potrošnje, industrijsko zagađenje, dovodi do nepopravljive štete biodiverzitetu.
    Izveštaj međunarodnih eksperata na Međuvladinoj naučno-političkoj platformi biodiverziteta i servisa ekosistema (IPBES), marta u Medellinu, u Kolumbiji govori o brzom pogoršanju stanja biodiverziteta i konkretnim efektima ovog pogoršanja, koji su već vidljivi. Glavni globalni pokretači gubitka biodiverziteta su klimatske promene, invazivne vrste, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, zagađenje i urbanizacija.
    Da bi se zaustavio ili preokrenuo ovaj pad, potrebno je da se transformišu ljudske uloge, akcije i odnosi sa biodiverzitetom. Postoje mnoga rešenja za zaustavljanje pada biodiverziteta. Hitno je potrebna obnova degradiranih ekosistema i očuvanje biodiverziteta. Uslov za to je promena ustaljenih stavova i promena ekonomske i društvene prakse, saradnja, poštovanje različitosti, međugeneracijska solidarnost, razvoj novih sistema vrednosti i kulture stečene kroz obrazovanje za održivi razvoj.

Izvor: UNESCO
     

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. maja 2018. in Nekategorizovano

 

Nauka i umetnost

     Fuzija nauke i umetnosti pokazuje da umetnost kao najviša kreacija materije koja misli ne može bez nauke, da je svako naučno delo umetničko delo i umetničko delo je naučno delo. Zašto razdvajamo ove dve kraljice? Kako ih približiti i pokazati njihovu istorodnost?
    Darko Donevski, mladi naučnik koji je do sada boravio i radio na više, značajnih radioastronomskih opservatorija, a sada radi u opservatorijama u Marseju i Lajdenu, ima ideju.
    On predlaže: da se teme objasne (prepevaju) primereno starosnoj grupi koja se za tu temu interesuje, da se sistemski oblikuje sadržaj koji će biti više od tekstova u kojima čitalac ne može previše da se „aktivira“. Cilj je formiranje širokog edukativnog sadržaja koji će moći da koriste i modifikuju kako predškolci, učenici i studenti, tako i njihovi roditelji i nastavnici.., da se pokaže da je nauka jedna (ne)obična poezija u kojoj svi učestvujemo, postavljamo pitanja i pokušavamo da nađemo odgovore”
    Darko poručuje: Šaljite mi svoje sugestije, predloge, teme… i najvažnije: nastavite sa svojim detetom, učenicom/učenikom ili studentkinjom/studentom ovaj niz dalje…”
    Darko je za početak odabrao kao temu Dzejms Veb, svemirski teleskop budućnosti. 

       Džejms Veb teleskop: kroz galaksije i planete za svako dete

     Mama kaže da će teleskop Habl dobiti mlađeg brata,
     ali nju ne razumemo ni ja ni moj tata. Kaži mi, Seb, šta je to Džejms Veb?
     Dvadeset osam godina ima kako Habl neprekidno svemir snima,
     ali da bismo razumeli sitne detalje neba, Hablu sada pomoć treba.
     On snima duboki svemir i fotografije nam šalje
     o galaksijama koje su od nas daleko … najdalje.
     Ali, astronome trenutno najviše brine koliko ima svemirske prašine.
     Zato nam treba teleskop od Habla još veći – džinovsko ogledalo, takoreći,
     koji će biti iznad Zemlje visoko, i imati infracrveno oko.

     Ne razumem te baš načisto, zar nije svačije oko isto? Malo sam pospana, pa mi logika kasni, molim te, bolje mi ovo objasni!
     Da bismo istražili galaksije, njihov početak i kraj, treba da razumemo kakav im je sjaj.
     Sve galaksije svetlost zrače, neke slabije, a neke jače.
     Mnoge od njih su stidljive,
     sakrile su se iza oblaka prašine, pa su našim očima nevidljive. 
     One se blizu jedna druge gnezde, u njima žive najmlađe i najsjajnije zvezde.
     Milion takvih galaksija kosmosom luta, daleko od dvorišta našeg Mlečnog puta.
     Njihovo postojanje, gde god ih ima, Džejms Veb teleskop će uskoro da snima!

     Ali, ako je očima ne vidimo svojim, kako znamo da galaksija postoji?
     Dalekih galaksija skrivenu lepotu, otkrivamo snimajući njihovu toplotu.
     Kao kada leti izađeš iz kuće, ti ne vidiš zrake, al’ znaš ”baš je vruće”.
     U galaksijama mlade zvezde brinu kako da zagreju kosmičku prašinu.

    Mislim da je ova tema jasna meni – kad zagrevam šećer, on se zarumeni.
    Tako je. Da bismo ostvarili tu nameru, na Džejms Veb smo ugradili termalnu kameru.
    Njegovo ogledalo čak od tvoje sobe je veće, mnogo zraka na njega moći će da sleće.
    Te signale, dalje, sistem će u kompjutere da šalje.
    A zatim ćemo na ekranu da vidimo svemirsku sliku skladnu – crvena boja za toplu galaksiju,
    a plava boja za hladnu.

    Šta se dogodi nakon što se galaksija rodi? Da li život živi sama, ili ima prijatelje, kao tata i mama?
    Među astronomima priče kruže da mnoge galaksije vole da se druže.
    A kada su blizu, usled gravitacijskog dejstva, nastaju neka doživotna prijateljstva.

    Mene ipak malo brine – kako ogromni teleskop odleti do te visine?
    Da bismo teleskop poslali na krajnju metu, moramo da ga stavimo na noseću raketu.
    Najbolja od svih njemu će pomoći da ugleda novi svet – njeno ime je Arijana 5.

   Kad je leti vruće, nas decu iz zgrade stave pod dva prelepa brezova drveta da nas hlade. Teleskop kad se vine, kako se štiti od sunčeve vrućine?
   Da bez straha od vrućine svemir snima svaki dan, Džejms Veb će sa sobom da ponese suncobran.     Darko je rođen u Vršcu, gde je kako sam kaže proveo lepo detinjstvo i završio gimnaziju. PMF u Novom Sadu upisuje 2002. gde završava smer fizike i astronomije. Nakon studija je bio stipendista Međunarodnog centra za teorijsku fiziku u Trstu, gde je boravio na usavršavanju. Master studije je odbranio na PMF u Novom Sadu. Trenutno je na poslednjoj godini doktorskih studija na Astrofizičkoj opservatoriji u Marseju u Francuskoj i opservatoriji u Lajdenu u Holandiji. Radi na projektu otkrivanja posebne klase prašinastih galaksija u ranom Svemiru. Do sada je radio na radio teskopima: GMRT (Veliki metarski radio teleskop) u Indiji, ALMA (Atakama milimetarska oblast) u Čileu, LOFAR (Niskofrekventni radio teleskop) u Holandiji i IRAM ( Milimetarski Interferometar) u Španiji, kao i na svemirskim teleskopima Heršel (Hershel) i Spicer (Spitzer). Pored astronomije bavi se i književnošću i popularizacijom nauke. Objavio je dve knjige poezije i proze i nekoliko desetina popularnih eseja za različite časopise u zemlji i inostranstvu. 
    Srodni tekstovi:
Nova generacija radio teleskopa i evolucija galaksija
Razgovor sa Darkom Donevskim

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. maja 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Svetski Dan Sunca

    Sunce nije samo kosmički pojam i nebesko telo koje svetli i daje energiju. Zbog njegovog značaja za živi svet na Zemlji ono je i metafora za dobro, drago, lepo, svetlo, sveto…

    Čovek se sve više okreće Suncu, postaje svestan njegovog značaja i nastoji da „osvetli“ fenomen svetlosti i koristi njegove potencijale. U poslednjih 20 godina saznali smo o Suncu više nego u poslednjih 2 000 godina. Fotonika je nova oblast čovekovog delovanja koja nastoji da svetlosnu energiju pretvara u energije potrebne čovečanstvu. Fotonika će obeležiti ovaj vek, vek u kome će upravo današnja deca živeti i raditi. Poznavanje sopstvene zvezde i umenje korišćenja njene energije će biti mera razvoja naše civilizacije.

     Ideja obeležavanja Dana Sunca došla je od Džimija Kartera, predsednika SAD. NASA je podržala ovaj predlog.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. maja 2018. in Astronomija

 

Razgovor sa Kočmaroš Laslom

   Astronomski razgovori

    Seriju astronomskih razgovora su otpočeli učenici OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina posećujući Mesijeov maraton i Astronomski kamp na Letenci. Učenici su na predlog svog nastavnika fizike Miše Bracića osmislili pitanja koja su bila osnov za razgovor sa učesnicima koji su na neki način doprineli održavanju ovih astronomskih skupova.
     Na Mesijevom maratonu, Letenka 2018 razgovoru se odazvao Laslo Kočmaroš, pobednik na prošlogodišnjem Mesijeovom maratonu.

    Molimo vas da se predstavite.

    Zovem se Laslo Kočmaroš živim u Zrenjaninu.

    Šta ste po struci, šta radite?

    Po struci sam dipl. inž. elektrotehnike. Radim za jedno preduzeće koje se bavi prevozom putnika.

    Šta je za vas astronomija?

    Astronomija je za mene nauka kojom se amaterski bavim tokom svog slobodnog vremena. Takođe, ona predstavlja i osnovu za druženje sa drugim ljudima.

    Od kada se bavite astronomijom? Da li se sećate šta vas je podstaklo i kako ste počeli da se bavite astronomijom?

    Astronomijom se bavim od svojih studentskih dana. Sjaj zvezda u takozvanom velikom zimskom šestouglu (Kapela u Kočijašu, Poluks u Blizancima, Procion u Malom Psu, Sirijus u Velikom Psu, Rigel u Orionu i Aldebaran u Biku) koje sam uspeo pronaći prateći kartu neba iz nekadašnjeg časopisa za popularizaciju nauke „Galaksija“ su verovatno bili glavni okidač za dalje bavljenje astronomijom. Usledio je prolazak sjajne Hejl – Bopove komete pored Zemlje u proleće 1997-me godine koju sam iz dvorišta kuće u gradu posmatrao golim okom. Ogroman rep i sjajna glava komete je nešto što nikada neću zaboraviti. Dalje, usledilo je interesovanje za naredne pojave na nebu, nabavka dvogleda, teleskopa…

     Šta vam se najviše sviđa u astronomiji i kojom oblašću astronomije se bavite?

    Astronomija pokriva veoma široko područje istraživanja prirode i teško da mogu nešto od toga posebno izdvojiti. Možda su to energična dešavanja u okolini neutronskih zvezda i crnih rupa i njihovi akrecioni diskovi. Ili su to pojave Nova i epske eksplozije supernovih ili moćni bljeskovi aktivnih galaktičkih jezgara? Ali kako odvojiti uticaj koje one imaju na okolinu u galaktičkim razmerama? A te galaksije se opet nalaze u mrežama sa drugim galaksijam čineći najveće strukture u vasioni. Sve je u prirodi na neki način povezano i naš plavi kosmički kamičak Zemlja i naša zvezda – patuljak Sunce i njene ostale planete, komete, asteroidi. Sve je to veoma zanimljivo.

     Koliko puta ste učestvovali na Mesijeovom maratonu i šta on vama znači?

     Gotovo da sam redovan učesnik Mesijeovog maratona od kraja predhodne decenije. M – maraton jeste jedno okupljanje ljubitelja astronomije a pre svega posmatrača, astrofotografa i popularizatora astronomije. To je jedinstvena prilika da sretnem stare znance i upoznam nove ljude i usput, barem na kratko ako vremenski uslovi dozvole da zajedno provedemo noć pod zvezdama uz teleskope.

     Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima?

     Početnici, bilo mlađi ili oni stariji treba da budu svesni da je astronomija jedan vid bavljenja prirodom i ukoliko žele da se ozbiljnije njome bave ne smeju izbegavati dodir sa zvezdanim nebom bilo da ga posmatraju kroz okular teleskopa ili ga snimaju kamerama. Ukoliko toga nema, želja za bavljenjem brzo nestaje.

     Želite li nešto da nam kažete što vas nismo pitali?

     Po mom mišljenju, lepota astronomije leži u činjenici da je ona svima nama veoma bliska i na neki način razumljiva. Kada kročite dublje u probleme kojima se ona bavi, neminovno ulazite u oblasti koje su teme fundamentalnih nauka kao što je fizika, na primer. U poslednjih sto godina od pojave pojma kvanta pa do danas fizika se u potpunosti promenila i iziskuje izuzetan mentalni napor kako bi se njome bavili. Današnja fizika zahteva potpuno odbacivanje svih naših iskustava kako bi ispravno sledili tok objašnjenja, pre svega u pitanju su gotovo čiste matematičke konstrukcije i običan čovek je jednostavno potpuno izgubljen u njima a u pitanju je istraživanje prirode. Pitam se hoće li se isto to destiti i sa samom astronomijom? Dali će se sudbina poigrati i sa astronomijom i hoće li se sa novim saznanjima divna slika koju imamo o vasioni i prirodi u opšte takođe pretvoriti u samo nekakvu apstraktnu tvorevinu u budućnosti?

     Hvala lepo

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. maja 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Drevno veliko spajanje galaksija

       Koristeći Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), međunarodni tim naučnika je otkrio zapanjujuće gustu koncentraciju 14 galaksija koje su spremne da se spoje, stvarajući jezgro onoga što će na kraju postati kolosalni galaksijski klaster. Ovo drevno mega spajanje je predodređeno da se razvije u jednu od najmasivijih struktura u poznatom univerzumu: grupu galaksija, u vrelom jonizovanom gasu, gravitaciono vezanim tamnom materijom.
        Ovaj galaksijski protoklaster, nazvan SPT2349-56 se nalazi na udaljenosti od oko 12,4 milijardi svetlosnih godina. Pojedinačne galaksije stvaraju zvezde čak 1000 puta brže od naše galaksije i stisnute su u prostoru svega tri puta većem od Mlečnog puta. Novonastali galaksijski klaster na kraju će postati jedan od najmasivijih klastera koje danas vidimo u univerzumu.
    Tokom prvih nekoliko miliona godina kosmičke istorije, materija i tamna materija počele su da se grupišu u sve veće koncentracije, što je dovelo do stvaranja galaksijskih klastera, najvećih objekata u poznatom univerzumu. Klasteri mogu sadržati čak hljade galaksija, ogromne količine tamne materije, velike crne rupe i rendgenski gas koji dostiže temperaturu preko milion stepeni.
     Ovaj specifični galaktički protoklaster je prvi put primećen kao blago zamućenje svetlosti na milimetarskoj talasnoj dužini 2010. God. na teleskopu Južni pol, Nacionalne naučne fondacije. Sledeća posmatranja sa teleskopom Atacama Pathfinder Experiment (APEKS) su potvrdila da je to izuzetno udaljeni galaktički izvor i da je vredan posmatranja sa ALMA-om. Superiorna rezolucija i osetljivost ALMA-a omogućili su astronomima da razlikuju 14 pojedinačnih objekata u neverovatno malom prostoru svemira, potvrđujući da je predmet arhetipski primer protoklastera u vrlo ranoj fazi razvoja.
               Prvi snimak je snimio teleskop Južni pol, drugi teleskop Atacama Pathfinder Experiment a treći ALMA.
    Ekstremna distanca i jasno definisane komponente ovog klastera nude astronomima priliku bez presedana da prouče neke od prvih faza formiranja klastera manje od 1,5 milijardi godina posle Velikog praska. Korišćenjem ALMA podataka kao početnih uslova za sofisticirane računarske simulacije, istraživači su mogli da pokažu kako će ova trenutna kolekcija galaksija verovatno rasti i evoluirati u milijardama godina u budućnosti.
ALMA
PHYSORG

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 26. aprila 2018. in Astronomija

 

    28 godina Svemirskog teleskopa Habla

       Godine 1609, Galileo Galilej je otkrio teleskop i pokrenuo revoluciju koja je zauvek promenila čovekov pogled na svet. Njegovo zapažanje da u svemiru postoje tela koja se ne okreću oko Zemlje, kao što je to slučaj sa 4 Jupiterova satelita je ukazalo na ispravnost Kopernikovog heliocentričnog sistema. Do tada važeći Ptolomejev geocentrični sistem ostaće deo duboke istorije.
     Skoro četiri veka kasnije,1990. počinje nova revolucija u astronomiji. Podignut na orbitu visoku 544km iznad Zemljine površine, sa pogledom bez uticaja atmosfere, koja zamagljuje i blokira neke važne talasne dužine svetlosti, Svemirski teleskop Habl doslednije i detaljnije posmatra astronomske objekte i fenomene nego što to radi bilo koji zemaljski teleskop. Osetljive kamere i spektrografi teleskopa posmatraju kako bliske objekte, kao što su mali asteroidi tako i galaksije u formiranju iz vremena kada je svemir bio na samo 3% svog trenutnog doba.
     Od trenutka lansiranja 24. aprila 1990. do danas Svemirski teleskop Habl je omogućio i izazavao promene u skoro svakoj oblasti posmatračke astronomije. Pružio je novi pogled na Univerzum i za 28 godina nadmašio sva očekivanja. U toku je revolucija koju za sada suvereno predvodi.
    Opservirao je 43 500 kosmičkih objekata u više od 1,5 miliona posmatranja.
    Više od 163 500 puta se okrenuo oko Zemlje. Prevalio je oko 6,5 milijardi km.
    Prikupio je više od 153 terabajti podataka, koji su dostupni sadašnjim i budućim generacijama istraživača. Koristeći te podatke astronomi su do sada objavili više od 15 500 naučnih radova. Ovi dokumenti su referisani u drugim publikacijama preko 600 000 puta. Ovi podaci su sadržaj svakog aktuelnog astronomskog udžbenika. 
    Periodično servisiranje i nadogradnje najsavremenijim instrumentima astronomima su davali sve bolji pogled na kosmos.
     Hablova otkrića i nezaboravne fotografije su povećali interes javnosti za astronomiju. Habl je postao naučna i kulturna ikona.
    Svemirski teleskop Habl je rezultat međunarodne saradnje NASA i ESA (Evropska svemirska agencija). Teleskopom  rukovodi NASA-in Goddard Space Flight Center u Greenbeltu, u Marylandu. Hablovim naučnim operacijama upravlja Naučni institut za svemirski teleskop (STScI) u Baltimoru. STScI-om, za NASA-u upravlja Asocijacija univerziteta za istraživanje astronomije u Vašingtonu, D.C.

    NASA je povodom 28 godina Hablovog postojanja objavila fotografiju magline Laguna, (M8).
   Maglina Laguna je objekat velikih razmera. Široka je 55 i visoka 20 svetlosnih godina. Iako je oko 4000 svetlosnih godina daleko od Zemlje ona je na nebu tri puta prividno veća nego pun Mesec. Vidljiva je golim okom na čistom noćnom nebu. Pošto je relativno velika, Habl može da uhvati njen manji deo. Slika prikazuje samo srce magline veličine oko četiri svetlosne godine.
    U središtu je mlada zvezda Heršel 36, koja je 200 000 puta svetlija od našeg Sunca. Masa zvezde je 32 puta veća od mase Sunca. Prečnik joj je devet puta veći od prečnika Sunca i osam puta je toplija. Stara je samo milion godina. Obzirom na veliku masu živeće još 5 miliona godina. Sunce koje ima manju masu je staro 5 milijardi godina i živiće još 5 milijardi godina
    Heršel 36 iz natalne čaure oslobađa blistavo zračenje i jake zvezdane vetrove (tokovi subatomskih čestica) koji od prašine prave zavese. Kao eksplozija deluju, njeno moćno ultraljubičasto zračenje i solarni vetrovi, koji oblikuju okolni oblak gasa i prašine u guste i manje guste regione stvarajući prelep pejzaž.
     Slika prikazuje mali deo turbulentnog regiona u kom se formiraju zvezde. Oblaci gasa i prašine sa ove udaljenosti izgledaju mirno, ali su pod stalnim udarom velikog fluksa zvezdanog zračenja i solarnih vetrova velikih brzina. Snažna zvezda moćnom energijom odbacuje material iz svoje natalne čaure i potiskuje formiranje zvezda oko nje. Međutim, na tamnim ivicama ovog dinamičnog sistema u obliku balona, formiraju se zvezde unutar gustih oblaka gasa i prašine. Tamne guste čaure materijala otporne na eroziju koju izaziva ultraljubičasto svetlo su inkubatori za mlade zvezde.
     Prašina odgurnuta od zvezde otkriva sjajni gas kiseonika (plavo). Svetlo Heršela 36 osvetljava vrh šupljine (žuto). Crvenkaste nijanse koje dominiraju delom regiona je svetleći azot. Tamno ljubičasta područja predstavljaju mešavinu vodonika, kiseonika i azota.
     Ultraljubičasto zračenje velikih, vrelih zvezda jonizuje okolni gas, što ga čini sjajnim a maglinu svrstava u grupu emisionih maglina. 
    Snimak je napravljen Hablovom kamerom širokog polja 3 u periodu od 12. do 18. februara 2018. Habl je posmatrao maglinu u vidljivoj (gornja slika) i infracrvnoj (donja slika) svetlosti. Opservacije u optičkom delu spektra omogućuju detaljno proučavanje gasa a u infracrvenom guste i tamne regione prašine i gasa. Ovako se otkrivaju složenije strukture magline osvetljene mladim zvezdama koje se kriju unutar nje. Samo kombinovanjem optičkih i infracrvenih podataka dobija se potpunija slika o tekućim procesima u maglini.
HUBBLE Space Telescope
HUBBLESITE

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 24. aprila 2018. in Astronomija

 

Zrenjaninski đaci na Mesijeovom maratonu, Letenka 2018

        Kod mladih naraštaja postoji interesovanje za astronomiju, astrofiziku i astronautiku. O tome, zašto je to tako može da se spekuliše ali i proučava u okviru razvojne psihologije. Dečiji um je otvoren, slobodan, nije sedimentisan znanjima koje će ih odrastanjem usmeriti i ograničiti. Potrebna racionalnost će im prigušiti bujičnu maštu. Svemir koji je stalno pred njima je još uvek velika nepoznanica, pun misterija, hipoteza i teorija koje čekaju da postanu zakoni ili odu u zaborav, on je kao bajka. U njihovim umovima, zagledanim u ogromnni prostor se roje predpostavke koje su obično bliže naučnoj fantastici nego nauci. Puni su pitanja sebi i odraslima.
     U planovima i programima osnovne škole naše zemlje nije predviđeno proučavanje ovih nauka. U programima nekih predmeta one se samo dodiruju u kontekstu drugih pojmova. Imajući pred sobom decu iniciranu informacijama i inspirisanu negde izvan škole, nastavnici samovoljno, prema sopstvenim procenama određuju teme i aktivnosti kojima ih organizovano usmeravaju i uvode u osnovne pojmove ovih nauka. Čine ih iskoristivim i praktičnim.
      U zrenjaninskim školama se na više načina radi sa ovom decom. Po prirodi predmeta na tome najviše rade nastavnici fizike, kako na redovnim časovima tako i u vannastavnim akivnostima. Sporadična organizacija izožbi astrofotografije, predavanja i praktična posmatranja pomoću teleskopa bez postojanja programa i kontinualnog rada su najčešće aktivnosti. U tome pomažu AD Milutin Milanković i Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka). Regionalni centar za talente  se takođe uključuje u ove aktivnosti.
     Đaci i nastavnici iz Zrenjanina organizovano dolaze na Mesijeov maraton od 2000. godine. Ovo je prava prilika i mesto za edukaciju i sistematizaciju znanja.To je mesto gde astropodmladak može mnogo da čuje, vidi, proba, nauči i ono što je možda najvažnije dobije inspiraciju za dalji rad.
    U subotu, 14. aprila 2018. u organizaciji AD Milutin Milanković i Regionalnog centra za talente na Mesijeovom maratonu Letenka 2018  je učestvovalo 35 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: P.P. Njegoš, Servo Mihalj, dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Sonja Marinković, dr Boško Vrebalov Melenci i Zrenjaninske gimnazije, 7 profesora fizike i 3 roditelja.
    Ova grupa je prethodno, 17.marta 2018.g. učestvovala na 1. Malom Mesijeovom maratonu, Botoš 2018 sa ciljem da prikupi i organizuje znanja i umenja kako bi spremniji učestvovali na Velikom Mesijeovom maratonu na Letenci.
      Pod mentorstvom Nikole Tankosića, profesora fizike, učenice Zrenjaninske gimnazije: Lenka Stojkov, Nevena Daljević, Anđela Zarin, Katarina Blagojev i Dejana Ristić su održale predavanje pod nazivom Razvoj kosmičkih odela. Prisutne su upoznale sa nastankom prvih skafandera, fazama razvoja, strukturom i materijalima od kojih se prave, potrebom njihovog nošenja u otvorenom svemirskom prostoru, njihovom zaštitnom funkcijom i od kojih sve štetnih uticaja štite ljudsko telo.

     Dr Dušan Mrđa, prof  Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu je učesnicima Mm predstavio program prekogranične saradnje Mađarske i Srbije pod nazivom Vojvodina and Bács-Kiskun Night Sky as a Novel Touristic Attraction, VoBaNISTA  odobren i finansiran od strane Interreg-IPA Cross-border Cooperation Hungary-Serbia.

     Dajana Bjelajac sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo iz Novog Sada je održala predavanje pod nazivom Gde je nestao Veliki Medved. Prisutni su upoznati sa pojmom i problemom svetlosnog zagađenja. Smatrajući svetlost neophodnom i vrlo bitnom za živi svet na Zemlji u ovom predavanju se videlo da svetlost može biti i štetna, da izaziva ekonomske, ekološke, estetske, medicinske i psihološke probleme. Takođe blokira prijem informacija koje nam dolaze iz svemira čime otežava rad astronomima.
        Ljubaznošču  Miloša Gagića, iz Novog Sada,Tomislava Bandina, iz Subotice i drugih prisutnih astronoma đaci su se upoznali sa različitim teleskopima. Predstavljen im je teleskop Njutnovog tipa (reflektori) sa Dobsonovom montažom.  Videli su i Njutnov teleskop na IQ3 montaži sa CCD kamerom, kao i teleskop refraktor na složenijoj i preciznijoj IQ6 montaži i foto kamerom. Ovi su teleskopi bili priključeni na laptop i pripremljeni za snimanje M objekata. Đacima je objašnjen postupak snimanja astrofotografija i pokazane već urađene fotografije.
 
   Na žalost, oblačno nebo je onemogućilo posmatranje M objekata. U prozorima između oblaka su opservirani delovi sazvežđa Vekog Medveda. Na momente su bila vidljiva Velika kola što je iskorišteno za određivanje položaja Polarne zvezde (Severnjače). Opservirano je sazvežđe Lava, Volara i Blizanaca. Na momente se videlo globularno jato M3.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 15. aprila 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: