RSS

Mesečne arhive: maj 2014

Veličine i jedinice

formule1

    Naučnici koji su doprineli definisanju nekih fizičkih veličina i u čiju čast su dati nazivi jedinica ovih veličina

Naučnik                   Jedinica                    Fizička veličina                Matematička definicija (Formula)
Čarls Kulon              1C      (Kulon)             Naelektrisanje                    q = I • t
Džems Vat               1W      (Vat)                Snaga električne struje       P = U ∙ I
Aleksandro Volta     1V       (Volt)                Električni napon                 U = A / q
Andre Amper           1A       (Amper)           Jačina električne struje       I = q / t
Džordž Om              1Ω      (Om)                 Električna otpornost           R = U / I
Majkl Faradej           1F      (Farad)             Električni kapacitet             C = q / V
Jozef Henri              1H      (Henri)              Indukcija                             D = U ∙ t / I
Vilhelm Veber          1Wb    (Veber)            Magnetni fluks                    Φ = U ∙ t
Verner fon Simens   1S      (Simens)          Električna provodnost         G = 1 / R
Džejms Džul            1J       (Džul)               Rad električne struje           A = U ∙ I ∙ t
Nikola Tesla             1T       (Tesla)             Magnetna indukcija             B = Φ / S
Rudolf Herc             1Hz     (Herc)              Frekvencija                          ν = 1 / T

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. maja 2014. in Fizika +8

 

Šta može da se sazna posmatranjem zalaska sunca

PIA18410

Foto: NASA

Koristeći podatke prikupljene Kasinijevim Vizuelno-infracrvenim spektrometrom (Visual and Infrared Mapping Spectrometer – VIMS), kojim je posmatran zalazak sunca na Saturnovom satelitu Titanu, istraživači su dobili spektar atmosfere Titana.
    Ovo istraživanje pomaže naučnicima da prilikom tranzita egzoplaneta preko lica udaljenih zvezda saznaju hemijski sastav njihovih atmosfera.

Detaljnije: Cassini

 

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 28. maja 2014. in Astronomija

 

Zemlja se trese

eqsrch_3    U leto 2011. smo u vestima mogli da čujemo: zemljotres magnitude 5,9 pogodio je 23. avgusta Virdžiniju, dvanaest sati ranije zemljotres magnitude 5,3 pogodio je južni Kolorado, zemljotres magnitude 7,0 pogodio je 20 avgusta obale istočne Australije, potres magnitude 7,0 dogodio se u severnom Peruu 24. avgusta…
Šta je to? Da li su to povezani događaji? Da li se to nešto novo događa sa Zemljom? Da li su to normalne pojave na Zemlji?
Prvo što treba da učinimo je da ne paničimo i ne slušamo teoretičare zavera, mističare, praznoverne. Za objašnjenje, danas na raspolaganju imamo vrlo dobru alatku, nauku i matematiku.
     Pogledajmo statistiku. U njoj se vidi da se zemljotres magnitude 8 i više, događa jednom godišnje negde na planeti, magnitude 7,0 – 7,9, 15 puta svake godine, magnitude 6 čak 134 godišnje… Praktično, nema dana a da se na planeti negde ne dešava zemljotres.
     Učestalost (frekvencija) zemljotresa
Magnituda     Godišnji prosek
8 i veća                     1
7 – 7,9                     15
6 – 6,9                   134
5 – 5,9                1 319
4 – 4,9              13 000
3 – 3,9            130 000
2 – 2,9 1         300 000
     Istraživanja Svemira nam govore da zemljotresi nisu izazvani svemirskim događajima, kao što su erupcije na Suncu, pojave i bliski prolazi kometa i asteroida.
     moho 1Zemlja je nemirna planeta. Njena tanka kora-litosfera pliva na okeanu magme. Ona je ispucana kao napuknuto jaje. Tu i tamo iz pukotina stenovite kore izbijaju vulkani koji su učestvovali u izgradnji kontinenata i stvaranju atmosfere. Njena tečna unutrašnjost stvara magnetno polje koje nas štiti od Sunčevog vetra i kosmičkog zračenja. Tome dugujemo našu egzistenciju. Tektonske ploče koje čine litosferu se pomeraju i međusobno sudaraju pri čemu dolazi do manjih ili većih promena na Zemlji. Neke od tih promena se manifestuju kao drhtanje tla koje na žalost obično nanosi štetu živim bićima.
   

 

Broj zemljotresa u svetu za 2000 – 2011.
Po US Geological Survey National Earthquake Information Center
Magnituda          2000     2001   2002    2003   2004    2005    2006    2007      2008      2009       2010    2011
8.0 do 9.9                1           1         0           1         2          1          2          4            0            1             1          1
7.0 do 7.9              14         15       13         14       14        10          9        14          12          16           21        13
6.0 do 6.9            146       121      127      140      141      140      142      178       168        144         151      142
5.0 do 5.9          1344     1224    1201    1203    1515    1693    1712    2074     1768      1896       1963    1732
4.0 do 4.9          8008     7991    8541    8462  10888  13917  12838  12078   12291      6805     10403    9253
3.0 do 3.9          4827     6266    7068    7624    7932    9191    9990    9889   11735      2905     , 4319    1588
2.0 do 2.9          3765     4164    6419    7727    6316    4636    4027    3597     3860      3014       4624    1931
1.0 do 1.9          1026       944    1137    2506    1344        26        18        42         21          26           39        16
0.1 do 0.9                5           1       10       134      103          0          2          2           0            1            0           1
Bez magnitude  3120       807   2938     3608     2939     864      828    1807     1922          17          24         12
Ukupno            22256   23534 27454   31419   31194 30478  29568  29685   31777    14825    21545   14689
Broj žrtava            231  21357   1685   33819 228802 88003    6605      712   88011      1790  320159   20662

Detaljnije na:
USGS
Discover magazine

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 26. maja 2014. in Planeta Zemlja

 

Efekat urbanog toplotnog ostrva

paris_h
    Tokom leta 2003. delovi Evrope su zahvaćeni velikim talasom toplote. Pariz ( na slici levo) je bio ozbiljno ugrožen. Efekat urbanog toplotnog ostrva sprečio je hlađenje grada tokom noći, što je dovelo do hiljade smrtnih slučajeva.
    Tokom dana, gradovi akumuliraju solarnu energiju i oslobađaju je nakon zalaska sunca. Temperatura u gusto urbanizovanim oblastima može biti nekoliko stepeni viša nego u okolnim ruralnim oblastima zbog fenomena poznatog kao „efekat urbanog toplotnog ostrva „. Ova „toplotna ostrva“ su posebno uočljiva noću.
    Negativni efekti ovog povećanja temperature u urbanim sredinama su višestruki: zdravstveni problemi, veća potrošnja energije zbog hlađenja, zagađenje vazduha i nestašica vode.
   UHI_Profile

     Tokom poslednjih 10 godina realizuje se projekat koji analizira trendove u distribuciji toplotne energije u 10 evropskih gradova – Atini, Bariju, Briselu, Budimpešti, Lisabonu, Londonu, Madridu, Parizu, Sevilji i Solunu.
    Satelitska posmatranja imaju veliku ulogu u prikupljanju podataka, obezbeđujući termo-infracrvena merenja koje naučnici zatim koriste za poboljšanje urbane klime i pravljenje vremenskih modela za predviđanje toplotnih talasa.
    Rezultati modela ukazuju da se toplotni talasi ovakvog intenziteta mogu očekivati u budućnosti, svake 3-4 godine. Termalna infracrvena merenja sa satelita nam pomažu da razumemo dinamiku urbanih ostrva toplote i njihove unutrašnje obrasce, da predvidimo tačke u urbanim područjima koje bi bile najviše pogođene tokom toplotnih talasa. Daljinska detekcija urbanih toplotnih ostrva omogućava urbanističkim termografskim timovima kontinuirano praćenje termalne radijacije koju emituju gradske površine. To pomaže planerima da dizajniraju prirodne hladnjake ( parkove, šume, vegetaciju) kako bi gradove učinili udobnijima, civilnim vlastima da preduzmu adekvatne mere zaštite tokom toplotnih talasa, da stvore mape energetske efikasnosti
    madrid_h

    Mapa toplotnog zračenja Madrida (slika levo) pokazuje da je noćna temperatura vazduha u parkovima ili oblastima pod vegetacijom znatno manja nego u drugim oblastima. Ovo ukazuje na značajnu ulogu koju imaju zelene površine u ukupnom bilansu toplotnog zračenja urbanih područja.
Detaljnije na ESA

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. maja 2014. in Planeta Zemlja

 

Velike poplave na Balkanu

U tri dana maja 2014. u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj palo je kiše, koliko u ovim krajevima padne za tri meseca. Razorne poplave koje su nastale i pojava više od 3 000 klizišta zbrisali su najmanje 100 000 domova. Utopilo se više od 40 ljudi a veliki broj stanovnika je raseljen i odsečen od čistih izvora vode.
?????????????

NASA-in satelit Akua je 19. maja 2014. snimio ovo područje.

?????????????

Slika pokazuje istu površinu pre godinu dana.
   Slike su obojene posebnom bojom da bi se bolje uočili detalji. Voda u rekama je crna, izlivena voda je plava. vegetacija je svetlo zelena a livade smeđe.
   Poplave je izazvao veoma jak tropski ciklon Tamara koji je vukao vlagu iz Sredozemnog mora. Veći deo vode je otekao u reku Savu. Ovo je najveća poplava u regionu u više od 120 godina od kako se vodi evidencije.

Detaljnije na: NASA Earth Observatory

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 22. maja 2014. in Planeta Zemlja

 

Potopljena Zemlja

Evropa aqua
   Pored okeana, najveći rezervoar vode na Zemlji je zarobljen u neverovatnih 20 840 miliona kubnih kilometara leda.
Klimatske promene i globalno povećanje temperature taj broj stalno smanjuju. Od industrijske revolucije, sagorevanjem fosilnih goriva, ogromna količina ugljen-dioksida buja u našoj atmosferi stvarajući efekat staklene bašte. Kao rezultat toga, iz godine u godinu, globalna srednja temperatura raste. Ledene kape se tope, glečeri nestaju ili se povlače što dovodi do porasta nivoa mora.
Ako nastavimo sa emisijom ugljenika u atmosferu na planeti više neće biti leda, prvi put u poslednjih 30 miliona godina.
Svet kojeg znamo će biti mnogo drugačije mesto. Globalni nivo mora će porasti 65,8 metara. Nastaće nove obale, u unutrašnjosti kontinenata će se pojaviti nova mora, jezera i močvare.

RS_Web_ASIA_17M_v3  RS_Web_NA_15M_v3  RS_Web_SA_15M_v3

National Geographic je napravio interaktivnu mapu koja pokazuje efekat porasta nivoa mora na sedam kontinenata.
http://ngm.nationalgeographic.com/2013/09/rising-seas/if-ice-melted-map

RS_Web_Africa_15M_v3  RS_Web_AUS_12.5M_v3  RS_Web_ANTARCTICA_15M_v3

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 20. maja 2014. in Planeta Zemlja

 

Godina Mihajla Pupina

IMG_1909a
U okviru programskih aktivnosti obeležavanja 160 godina od rođenja Mihajla Pupina, Opština Zrenjanin je od 12 -16. 5. 2014. za učenike osnovnih i srednjih škola organizovala edukativne izlete u Idvor, rodno mesto velikana svetskog glasa.
     U prvoj grupi, u utorak 13.maja bili su učenici osnovnih škola „Vuk Karadžić“, „2 Oktobar“, „dr Jovan Cvijić“ i „PP Njegoš“.
     Posećen je zavičajni kompleks posvećen Mihajlu Pupinu, koji čini rodna kuća, muzej i Narodni dom.

IMG_1970aIMG_1965a     IMG_1961a

        Mihajlo Idvorski Pupin je rođen u Idvoru, 9. oktobra 1854. Rodna kuća pripada tipu klasične banatske kuće.

 IMG_1928a

            Muzej Mihajla Pupina se nalazi u zgradi stare osnovne škole. U muzeju se nalazi postavka dokumenata koji predstavljaju Pupinov život i rad. U okviru muzeja se nalazi i etno postavka sa preko 400 eksponata koji su u prošlosti korišteni u domaćinstvima i radu stanovnika ovoga kraja.   IMG_1972a

             Narodni dom Mihajla Pupina je donacija samog naučnika koji je trebalo da postane svojevrsna poljoprivredna škola. Mihajlo Pupin je svojim sredstvima izgradio Narodni dom, u rodnom Idvoru sa namerom da se u njemu školuju mladi zeljoradnici kako bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju. Na žalost to nije dočekao. Ali u ovom domu se danas dešava nešto drugo, u njemu se okupljaju i edukuju učenici sa afinitetom za prirodne nauke.Ovim bi Mihajlo Pupin jednako bio zadovoljan obzirom na novo vreme, nove i drugačije potrebe današnjeg i budućeg drutva.
   IMG_1924a IMG_1933a   

 

   

 

     Dragiša Matić, učitelj u penziji, koji 50 godina prikuplja podatke i materijale o Mihajlu Pupinu je veoma živopisnom pričom učenike i njihove nastavnike upoznao sa likom i delom velikog naučnika.
IMG_1913a
       Bistu Mihajla Pupina koja se nalazi iznad ulaznih vrata Narodnog doma uradio je vajar Ivan Meštrović.

Film : Edukativni izlet u Idvor
Film : Priča o Mihajlu Pupinu

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 15. maja 2014. in Aktivnosti

 
 
%d bloggers like this: