RSS

Mesečne arhive: oktobar 2014

Bliski susret komete Siding Spring i Marsa

????????????????

Foto: NASA

     U nedelju, 19. oktobra 2014. kometa Siding Spring, C / 2013 A1, je prošla pored planete Mars na udaljenosti od 139 500 km što je za oko polovinu manje od rastojanja između Zemlje i Meseca, i manje za jednu desetinu udaljenosti od bilo koje poznate komete koja je prolazila blizu Zemlje. Tada su kometa i Mars bili oko 238 miliona kilometara daleko od Zemlje.
     Ova kometa dolazi iz Ortovog oblaka, ogromnog sfernog roja ledenih objekata za koje se veruje da su materijal preostao od pra oblaka od kojeg je pre 5 milijardi godina formiran Sunčev sistem i nalazi se na samoj njegovoj periferiji.
     Svemirski telskop Habl je bio blagovreno pripremljen da prati i snima ovaj nesvakidašnji susret. Habl je programiran da posmatra kometu i Mars kao dva različita tela zbog toga što je Mars 10 000 puta sjajniji od komete. Drugi razlog odvojenog snimanja ova dva nebeska tela je njihov način kretanje jednog u odnosu na drugog zbog kojeg se ne mogu istovremeno jasno videti u istoj ekspoziciji.
      Habl je snimao kometu od 18. oktobra, od 8:06 PM EDT do 19. oktobra, do 11:17 EDT. Hablova fotografija Marsa je snimljena 18. oktobra. Slika Marsa i komete je kompozitna i montirana je kao jedna slika kako bi ilustrovala njihovu udaljenost. Čvrsto ledeno jezgro komete je suviše malo da bi se videlo na Hablovoj slici. Svetla koma komete, difuzni oblak prašine oko jezgra i prašnjavi rep su jasno vidljivi.

Detaljnije na:HubbleSite

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. oktobra 2014. in Astronomija

 

Hemijski sastav komete 67P / Čurjumov Gerasimenko

Comet_on_19_September_2014_NavCam

Snimljeno 19.septembra 2014. Foto:ESA

    Od početka avgusta 2014. orbiter Rozeta masenim spektrometrom njuška isparenja sa komete 67P / Čirjumov-Gerasimenko.
    Smeša različitih molekula u komi komete je iznenađujuće bogata iako je kometa još uvek više od 400 miliona kilometara daleko od Sunca. Mislilo se da na tim ogromnim udaljenostima od Sunca ona sublimira samo molekule ugljen-dioksida i ugljen -monoksida. Međutim otkriveno je mnogo više molekula.

    U septembru su detektovani gasovi:
Vode ( H2O )
Ugljen monoksid (CO )
Ugljen-dioksid ( CO2 )
Amonijak (NH3 )
Metan ( CH4 )
Metanol ( CH3OH )
     U oktobru se izveštaju iz septembra mogu dodati i :
Formaldehid ( CH2O )
Vodonik sulfid ( H2S )
Vodonik cijanid ( HCN )
Sumpor dioksid (SO2 )
Ugljen disulfid ( CS2 )

ESA_ROSETTA_OSIRIS_WAC_141020a

Snimljeno 20. oktobra 2014. sa udaljenosti od 7,2 km od površine, sa 18,45 sekundi ekspozicije. Izraženi su mlazevi koji izbijaju iz komete. Foto:ESA

ESA_ROSETTA_OSIRIS_WAC_141020b

Snimljeno 20. oktobra 2014. sa udaljenosti od 7,2 km od površine sa vremenom ekspozicije manjim od 1 sekunde. Foto.ESA

     Po hemiskom sastavu kometa baš ne miriše lepo.
     Gustina ovih molekula je veoma mala i glavni deo kome je sastavljen od vode i ugljen-dioksida, pomešanog sa ugljen monoksidom.
    Kako 67P / CG postaje aktivnija detaljnije analize će omogućiti naučnicima da utvrde hemijski sastav komete. Cilj je da se stekne uvid u osnovni hemijski sastav solarne magline, čiji su komete ostaci a od koje je nastao Sunčev sistem i na kraju i sam život.

   Detaljnije na:    

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. oktobra 2014. in Hemija

 

Susret komete C / 2013 A1 i planete Mars

Mars-orbiters-comet-siding-spring-close-call-br2

foto NASA

U nedelju, 19. oktobra 2014. kometa Siding Spring,C / 2013 A1, proći će na udaljenosti od 139 500 km od planete Mars. Ova udaljenost je za polovinu manja od rastojanja između Zemlje i Meseca, i manja za jednu desetinu udaljenosti bilo koje poznate komete koja je prolazila blizu Zemlje.
     Kometa dolazi iz Ortovog oblaka, ogromnog sfernog roja ledenih objekata za koje se veruje da su materijal preostao od pra oblaka od kojeg je formiran Sunčev sistem i nalazi se na samoj njegovoj periferiji. Ona prvi put ulazi u unutrašnji deo Sunčevog sistema. Očekuje se da će ostaviti svež izvor tragova o solarnom sistemu iz njegovih najranijih dana.

14-282

foto NASA

   Ovo je za istraživače prilika bez presedana koju će oni iskoristiti da prikupe podatke o kometi i njenom uticaju na atmosferu Marsa.
   Posmatranje komete iz bliskih kosmičkih letilica daće naučnicima neprocenjivu mogućnost da saznaju više o materijalima, uključujući vodu i ugljenikova jedinjenja, koji su postojali u vreme formiranja Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina.
Za posmatranje komete pripremaju se NASA-ini Mars Odissei orbiter, Mars Reconnaissance Orbiter I najnoviji član Marsove flote MAVEN orbiter.
   Dva rovera će takođe pratiti kometu sa površine Marsa.
   Jedinstvenu nebesku pojavu će posmatrati i Zemaljski infracrveni teleskop na Mauna Kea opservatoriji na Havajima i svemirski teleskopi, uključujući i NASA-ine svemirske teleskope Habl, Kepler, Svift, Spitzer i Chandra.
Kometu će posmatrati i svemirske solarne opservatorije, STEREO i Solarna i Heliophisics opservatorija (SOHO).

Detaljnije na: NASA

Prolazak komete se može pratiti uživo na:  http://mars.nasa.gov/comets/sidingspring

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. oktobra 2014. in Astronomija

 

Istraživački izlet „ZOO Palić-oktobar 2014“

IMG_4269
U okviru Dečje nedelje, u subotu, 11. oktobra 2014. u organizaciji roditelja, na izlet na Palić su pošli učenici IV, VII i VIII razreda OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina. Program ekskurzije su činile sledeće aktivnosti:
• Hranjenje foka
• Interaktivna prezentacija gmizavaca
• Interaktivna prezentacija papagaja
• Hranjenje slona
• Hranjenje belog medveda
• Razgledanje i rad na zadacima u ZOO vrtu i obali jezera
???????????????????????????????  IMG_4048m    Timaritelji foka su prikazali šta sve ove životinje znaju da rade kada su uslovljene hranom. Skupljale su lopte i obruče po bazenu i donosile ih timaritelju, skakale kroz obruč, izlazile na zid i izvan bazena, hodale po suvom. Za sve te radnje bile su nagrađene ribom.
IMG_4081 IMG_4083 

IMG_4070  IMG_0140

IMG_4084    IMG_4074

   U posebnoj prostoriji predstavljene su kornjače, gušteri, bube i zmije. Šišteća buba sa Madagaskara, male grčke kornjače, velika afrička kornjača i gušteri sa Galapagosa su bili posebna atrakcija. Odbačena koža velike boe i atraktivni Kalifornijski kraljevski smuk, zmija duža od 1m koju je većina učenika držala u rukama ili oko vrata su nekim učenicima zbog straha ostale nedostižne.
  IMG_4093  IMG_4088

   Za papagaje je masna hrana u prekomernim količinama opasna kao i za ljude. Zbog toga su njihovi najveći neprijatelji posetioci ZOO-a koji im daju smoki i kikiriki koji imaju dosta masti. Primetili smo da veliki broj posetioca ZOO-a upravo konzumira ovu vrstu hrane. Sada znamo koja su prirodna staništa papagaja, koji papagaji zbog neodgovarajućih uslova ne mogu da se razmnožavaju kod nas. A videli smo i papagaje koji mogu da nauče da govore.
IMG_4147  IMG_4237

    Slonica Marta, kao da je samo nas čekala, tačno u dva sata stajala je na mestu gde uvek dobija hranu. Timaritelj je doneo kofu punu hrane. Za svakog učenika je bilo zadovoljstvo da ovako velikoj živitinji u surlu stavi jabuku ili šargarepu.
Predlažemo ZOO-u da kod kaveza u kom se nalazi beli medved napravi platformu sa koje bi veći broj posetioca mogao da posmatra hranjenje ove životinje. Sa ovako malog prostora malo šta može da se vidi. Timaritelj je vrlo sebično sam bacao ribu a mi smo toliko želeli da to radimo.
IMG_4261  IMG_4272  

   Grupa učenika VII I VIII razreda je imala zadatak da meri temperaturu vode i vazduha. Plan je bio da merenja vrše svaka dva sata i da kasnije u školi od dobijenih podataka naprave grafik. Temperatura vode je merena na više lokacija u ZOO vrtu i Palićkom jezeru. Cilj ovoga zadatka je da učenici zapaze veliki porast temperature vazduha a malu promenu temperature vode u toku dana i da se nakon toga u diskusiji, traži i nađe objašnjenje ove pojave. Ostaje da se na dodatnoj nastavi ovaj problem obradi.
Istraživački izlet je realizovan po programu koji su osmislili nastavnici: Miša Bracić, Sanja Popov i Ružica Markov. Zahvaljujemo roditeljima učenika na poverenju i saradnji.
Ovakvu aktivnost je poželjno realizivati u prvoj polovini oktobra zbog jesenjeg ambijenta kojim odiše ceo prostor ZOO-a Palićkog parka i jezera i odgovarajućeg vremena. Ovakva aktivnost se preporučuje sa istom grupom dece i u proleće, krajem meseca aprila, zbog drugačijeg izgleda prirode i ponašanja životinja.

IMG_4123  IMG_4224

IMG_4114  DSC06560

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 12. oktobra 2014. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Pupin i Svemir

mp7a
    Pre 160 godina, 9. oktobra 1854. u Idvoru, malom selu u Banatu, rođen je Mihajlo Pupin.
    Na zadnjim stranicama svog autobiografskog dela Sa pašnjaka do naučenjaka Mihajlo Pupin ovako piše:
    Pre pedeset godina, u društvu mladih pastira, posmatrao sam zvezde na crnom zastoru letnjeg neba, u ponoći. Tada mi se činilo da je svetlost tih zvezda pesma koja peva slavu Božiju. Da, li je nauka uticala da promenim ta svoja maštanja iz rane mladosti? Što ta svetlost danas govori umu mome? Odgovor na to pitanje rađao se celog mog života, i njegovo postepeno otkrivanje pružalo mi je najslađa ushićenja u mom životu. Faradej i Maksvel kazali su mi: da svetlost nastaje usled dejstva elektriciteta. …elektroni i protoni (su)cigle iz kojih je sazidana materija; da je svetlost zračenje, … sipanje u prostor električne energije iz atomskih građevina u kojima elektroni, svojim kretanjem, određuju oblik građevine i količinu energije.
…. Zvezda koja zrači svetlost, zrači električnu energiju, i… baca na nas jedan deo svoje rođene materije, mase svoje. …
… Svaka usijana zvezda je žiža iz koje teče energija; energija koja život daje, i koja raskošno rasiplje taj život na sve strane prostora žednog energije. Ona rasiplje taj život iz svog sopstvenog srca da bi začedila nov život….
542866m…sve promenljive stvari podvrgnute su ćudima zakona o postupnom razvijanju, evoluciji, od onih sitnih cvetića u polju pa sve do Nebule Orijonove, kako se zove ona pojava na nebesima koja liči na vaseljenski oblak i u duše naše uliva strahopoštovanje. Ali se nikad ne menjaju, nikad ne stare zakoni kojima se pokoravaju zvezde i planete na svojim putevima po vaseljeni. Oni su nepromenljivi, besmrtni su. Osnovni sastojci nevidljivog sveta, mikrokozma, elektroni u atomu, koliko je to nama poznato, nepromenljivi su i besmrtni. Čoveku je nepoznat proces pri kome bi se promenili elektroni i zakoni kojima se oni pokoravaju. Oni nisu proizvod nijednog procesa
evolucije, postepenog razvića, koji je čoveku poznat. Da otkriju te nepromenljive zakone,kojima je podvrgnuta ova supstancija, taj nepromenljivi temelj vaseljene, to je najviša meta naučnog istraživanja. …

    Stari Grci su verovali da je početak sveta bio u haosu, i da je iz tog haosa postao kosmos. Oni su bili optimisti, jer njihova teorija o skladu, redu, i lepoti kaže da je sve to poniklo iz bezbožnog darmara, haosa. A danas ima mnogo pesimista koji proriču suprotan tok razvića ovog, po njihovom mišljenju, najgoreg sveta. Međutim, na jedan čudnovat način, savremena nauka potvrđuje staro verovanje Grka. Ono staro shvatanje Grka o haotičnom početku sveta ništa tako lepo ne pretstavlja kao živost jedne nove zvezde, jer nigde nema kao tu takog otsustva reda i sklada delatnosti. Nijedan od njenih razigranih atoma ne osvrće se na to što su mirijade i mirijade susednih atoma, usijanih da se bele, takođe na poslu; svaki od njih bezbrižno i raskošno siplje svoju snagu u prostor žedan energije. Sliku toga videćete kada posmatrate ono što se dešava na suncu. Majušne jedinice energije, iz mirijada i mirijada svojih atomskih puščica, izbacuju se na raspikućski način, reklo bi se, bez ikakvog određenog cilja. Te jedinice energije na haotičan način rasiplju se kroz prostor bez ikakve svrhe, koliko je to do sad nauka mogla da dozna. Ali, čim one stignu na majku zemlju, čim ih uhvate lišće, cveće i plodovi voćaka u sazrevanju na njivama, poljima i u vrtovima, i bezgranične mreže okeana koji sve obuhvataju, njihova sudbina dobija konačan oblik i cilj. Haotični i neskladni rojevi tih nosilaca energije bivaju zarobljeni i prisiljeni da rade skupno posao sa određenom metom i određenom svrhom. Radost i lepote naših godišnjih doba pričaju nam priču kako se prvobitna energija koja potiče iz haosa mladih zvezda belo usijanih, jer su pune životne radosti, na čudesan način pretvara u kosmos stare, hladne i na smrt obolele zemlje. Ono glavno čemu nas ta priča uči jeste velika naučna istina, činjenica koja postoji u prirodi: da zemaljski organizmi raspolažu nekim putevima i načinima pomoću kojih dovode u sklad ono što je rasklađeno, uvodeći na taj način red zrelih godina u nered bujne mladosti, da na koncu od prvobitnog haosa stvore kosmos. I zar samo postojanje tih sretstava nije osnovni zakon koji vodi i nadzire razvitak života na zemlji? Zar nas sve naše iskustvo ne uči, da, napredak znači dovođenje u savršeniji sklad svih prirodnih radnja atoma na usijanim zvezdama kao i ćelija u našim zemaljskim telima? Nazovite taj proces evolucijom, ili kojim drugim imenom, on je tu, i on vodi ka, lepšem, ka savršenijem redu stvari. Čovek je skoro najsavršeniji proizvod ovih puteva i načina kojima se haos pretvara u kosmos.

312695_243468909037450_1910278753_n

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. oktobra 2014. in Fizika i umetnost

 

Kviz „Mihajlo Pupin -Sa pašnjaka do naučenjaka“

kckmp

     Kviz „Mihajlo Pupin – Sa pašnjaka do naučenjaka“, održan je u sredu, 8. oktobra 2014. godine, u 17.00 sati u Kulturnom centru u Zrenjaninu. Kviz je održan u okviru Dečije nedelje, u organizaciji Udruženja Godina Pupina u Zrenjaninu i Podružnice Društva fizičara Srednjobanatskog okruga, a povodom obeležavanja 160 godina od rođenja Mihajla Pupina.
     Cilj kviza je edukacija, približavanje i upoznavanje učenika osnovnoškolskog uzrasta sa likom i delom Mihajla Pupina. Da prisustvuju kvizu su pozvani učenici osnovnih škole sa afinitetom za prirodne predmete. Kvizu su prisustvovali i roditelji učenika koji su se takmičili.
kckmp2 IMG_4000 1620467_10203160369350900_4204005371444054307_n

  Za učešće u kvizu se prijavilo 13 škola zrenjaninske opštine. Učenici su odgovarali na 70 pitanja koja su obuhvatala značajne činjenice i događaje iz autobiografskog dela Mihajla Pupina Sa pašnjaka do naučenjaka. Raduje da su sve ekipe pokazale ujednačeno i odlično znanje. To govori da su se učenici, zajedno sa svojim nastavnicima fizike, u proteklih mesec dana ozbiljno pripremali. U finalu se našlo pet škola. Pobedila je OŠ ” Vuk Karadžić” iz Zrenjanina, drugo mesto osvojila je škola “ Dr Aleksandar Sabovljev” iz Ečke i treće OŠ “ Žarko Zrenjanin” iz Zrenjanina.
     Učenicima, članovima ekipa koje su osvojile I, II i III mesto uručene su simbolične nagrade i knjiga Sa pašnjaka do naučenjaka.
   1918   

    Pošto je počeo da radi kao profesor matematičke fizike na Kolumbija univerzitetu Mihajlo Pupin i njegov kolega Kroker su držali predavanja o elektricitetu i od novca koji su tako zaradiili opremili novoosnovanu fizičku laboratoriju koja se danas zove Pupinova laboratorija. Evo kako to Pupin opisuje: Podignuta je privremeno jedna mala šupa od cigalja, u koledžu Kolumbiji, i tu se smestilo to novo odelenje. Đaci su je prozvali „košara.“ … Labaratorija je imala samo jedan dinamo, jedan motor, i jedan alternator, i nekoliko sprava za praktično premeravanje. Kada uporedih to bogatstvo novog „Odelenja za elektrotehniku koledža Kolumbije“ sa onim na Politehničkoj Školi u Berlinu, obuze me osećaj poniženja, ali mi to ipak ne ubi volju. …
Krokeru i meni staviše do znanja da se samo od priloga, koji se dobiju izvan universiteta, mogu prve godine dobaviti nedostatci u laboratoriji. Nešto novaca sabrasmo na taj način što smo održali dvanajest javnih predavanja o elektricitetu. Za ulaznice naplaćivali smo po deset dolara. Svako predavanje trajalo je dva sata. Nismo se mnogo kicošili sa kakvoćom predavanja, pa smo se trudili da količina bude što obilnija. Na taj način, sabrasmo tri stotine dolara i kupismo neke sprave. Nikad dva mlada naučnjaka nisu tako teško radila da zarade tri stotine dolara. Ali je iskustvo, stečeno tom prilikom, vredilo nekoliko puta više od te svote.

    Ovoga puta učenici su se po uzoru na Pupina takmičili i borili da pokažu što veće znanje i tako osvojili nagrade u vidu nastavnih učila za opremanje kabineta fizike u svojim školama.

kkcmp  23

Škole učesnice kviza „Mihajlo Pupin –Sa pašnjaka do naučenjaka
1. OŠ “Dositej Obradović“ Farkaždin
2. OŠ „Jovan Dučić“ Klek
3. OŠ „Servo Mihalj“ Mužlja
4. OŠ „Branko Ćopić“ Lukićevo
5. OŠ „dr Aleksandar Sabovljev“ Ečka
6. OŠ „ Svetozar Marković Toza„ Elemir“
7. OŠ „Sveti Sava“ Stajićevo
8. OŠ „dr Jovan Cvijić“ Zrenjanin
9. OŠ „PP Njegoš“ Zrenjanin
10. OŠ „Đura Jakšić“ Zrenjanin
11. OŠ „2 Oktobar“ Zrenjanin
12. OŠ „Žarko Zrenjanin“ Zrenjanin
13. OŠ „Vuk Karadžić“ Zrenjanin

Neka od pitanja na koja su učesnici kviza odgovarali:

13  12

16  1514 17

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. oktobra 2014. in Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: