RSS

Mesečne arhive: mart 2016

Nebeski ključ

    Knjiga, Ključ nebeski i Razgovor sa đavolom Lešeka Kolakovskog, inspiriše i upućuje na razmišljanje na različite nebeske i zemaljske teme, uvek goruće pa i danas aktuelne.

   Ako nas je Kosmos iznedrio kao najviši oblik organizacije materije, kao inteligentnu živu materiju, kako će sa nama ovakvima da postigne svoj cilj?

   Dobro je što sva tela i prirodne pojave nemaju masu.

boš

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 18. marta 2016. in Fizika i umetnost

 

Druženje sa pesnikom Miroslavom Antićem

Muču steoni vinogradi. Peni se jesen u kacama.
Rđaju po bespućima vetrovi sa kutnjacima masnim od slanine.
Rodio te otac. Ubio te sin. Brat bratu o vratu i po vratu.
A krstovi najveće drveće. A grobovi najveće planine.
Na usni tamjan i nafora. Nozdrva od bosiljka bela.
Zubi utrnuli od bećarca i truli od opela.
Jao ravnico! Jao krtico! Jao bezglava tico!
Jao sve moje nesito i ponosito i napito!
Moja žetvo i žito. Moja kletvo i tugo.


IMGm    Još uvek mi u glavi odzvanja glas učenice Kate Musin, dok je izgovarala stihove iz poeme Vojvodina Miroslava Antića.

    Pokrajinska nagrada Partizanski učitelj se od 1975. davala institucijama i pojedincima za izuzetne rezultate u vaspitanju i obrazovanju. Osnovnoj školi Vladimir Nazor u Đurđinu, kraj Subotice je pripala čast da 1978. godine dobije ovu nagradu. 
    Povodom dobijanja nagrade članovi recitatorske sekcije su na Danu škole, za ugledne goste iz opštine Subotica i AP Vojvodina izveli predstavu Vojvodina.
    Scensko muzički recital na osnovu poeme Vojvodina Miroslava Antića i stihova Nebesa Bačke, Srema i Banata Miloša Crnjanskog, uradili smo Miša Stanišić, nastavnik srpskohrvatskog jezika i ja, Miša Bracić, nastavnik fizike i hemije.
     IMG_20160313_151024m IMG_0011am

    Posle ovog događaja odlučili smo da na predstavu pozovemo Miroslava Antića, autora poeme Vojvodina. Pesnik se odazvao našem pozivu i 19. januara 1979. u Domu kulture u Đurđinu prisustvovao predstavi. Bilo je to svojevrsno književno veče u kom je književnik ćutao a učenici govorili. Kad je pesnik dobio reč rekao je da posle ovakve predstave on nema šta da kaže.
    Bilo je ovo naše prvo druženje sa Miroslavom Antićem. Postao je prijatelj škole i često je privatno navraćao. Održao je još nekoliko književnih susreta sa učenicima i kolektivom škole kao i meštanima Đurđina.
    IMG_0008a IMG_0007m

IMGaam1    Drugovi vojnici zdravo!
Na ovaj pozdrav učenice Slavice Vuković, upućenog vojnicima JNA u somborskoj kasarni, marta 1979. odjeknuo je njihov gromki otpozdrav: Zdravo!!!  Kao da je pukao vazduh u hali i svi su odjednom zanemeli. Trebalo nam je malo vremena da se saberemo i krenemo sa predstavom. Govoriti  Antića i Crnjanskog na ovakvom mestu, pred komandantom garnizona i mladim vojnicima iz svih krajeva Jugoslavije je bilo od velikog značaja. Mnogi vojnici su se tada prvi put sreli sa autentičnim književnim delima vojvođanske ravnice.

    Sa ovom predstavom smo 1980. nastupili u Narodnom pozorištu u Subotici.
    Zadnji nastup smo imali u programu noćenja Savezne štafete u Narodnom pozorištu u Senti, u proleće 1981.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. marta 2016. in Moji đaci

 
 
%d bloggers like this: