RSS

Arhive kategorija: Metodika-Primeri dobre prakse

Zrenjaninski đaci na Mesijeovom maratonu, Letenka 2018

        Kod mladih naraštaja postoji interesovanje za astronomiju, astrofiziku i astronautiku. O tome, zašto je to tako može da se spekuliše ali i proučava u okviru razvojne psihologije. Dečiji um je otvoren, slobodan, nije sedimentisan znanjima koje će ih odrastanjem usmeriti i ograničiti. Potrebna racionalnost će im prigušiti bujičnu maštu. Svemir koji je stalno pred njima je još uvek velika nepoznanica, pun misterija, hipoteza i teorija koje čekaju da postanu zakoni ili odu u zaborav, on je kao bajka. U njihovim umovima, zagledanim u ogromnni prostor se roje predpostavke koje su obično bliže naučnoj fantastici nego nauci. Puni su pitanja sebi i odraslima.
     U planovima i programima osnovne škole naše zemlje nije predviđeno proučavanje ovih nauka. U programima nekih predmeta one se samo dodiruju u kontekstu drugih pojmova. Imajući pred sobom decu iniciranu informacijama i inspirisanu negde izvan škole, nastavnici samovoljno, prema sopstvenim procenama određuju teme i aktivnosti kojima ih organizovano usmeravaju i uvode u osnovne pojmove ovih nauka. Čine ih iskoristivim i praktičnim.
      U zrenjaninskim školama se na više načina radi sa ovom decom. Po prirodi predmeta na tome najviše rade nastavnici fizike, kako na redovnim časovima tako i u vannastavnim akivnostima. Sporadična organizacija izožbi astrofotografije, predavanja i praktična posmatranja pomoću teleskopa bez postojanja programa i kontinualnog rada su najčešće aktivnosti. U tome pomažu AD Milutin Milanković i Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka). Regionalni centar za talente  se takođe uključuje u ove aktivnosti.
     Đaci i nastavnici iz Zrenjanina organizovano dolaze na Mesijeov maraton od 2000. godine. Ovo je prava prilika i mesto za edukaciju i sistematizaciju znanja.To je mesto gde astropodmladak može mnogo da čuje, vidi, proba, nauči i ono što je možda najvažnije dobije inspiraciju za dalji rad.
    U subotu, 14. aprila 2018. u organizaciji AD Milutin Milanković i Regionalnog centra za talente na Mesijeovom maratonu Letenka 2018  je učestvovalo 35 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: P.P. Njegoš, Servo Mihalj, dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Sonja Marinković, dr Boško Vrebalov Melenci i Zrenjaninske gimnazije, 7 profesora fizike i 3 roditelja.
    Ova grupa je prethodno, 17.marta 2018.g. učestvovala na 1. Malom Mesijeovom maratonu, Botoš 2018 sa ciljem da prikupi i organizuje znanja i umenja kako bi spremniji učestvovali na Velikom Mesijeovom maratonu na Letenci.
      Pod mentorstvom Nikole Tankosića, profesora fizike, učenice Zrenjaninske gimnazije: Lenka Stojkov, Nevena Daljević, Anđela Zarin, Katarina Blagojev i Dejana Ristić su održale predavanje pod nazivom Razvoj kosmičkih odela. Prisutne su upoznale sa nastankom prvih skafandera, fazama razvoja, strukturom i materijalima od kojih se prave, potrebom njihovog nošenja u otvorenom svemirskom prostoru, njihovom zaštitnom funkcijom i od kojih sve štetnih uticaja štite ljudsko telo.

     Dr Dušan Mrđa, prof  Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu je učesnicima Mm predstavio program prekogranične saradnje Mađarske i Srbije pod nazivom Vojvodina and Bács-Kiskun Night Sky as a Novel Touristic Attraction, VoBaNISTA  odobren i finansiran od strane Interreg-IPA Cross-border Cooperation Hungary-Serbia.

     Dajana Bjelajac sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo iz Novog Sada je održala predavanje pod nazivom Gde je nestao Veliki Medved. Prisutni su upoznati sa pojmom i problemom svetlosnog zagađenja. Smatrajući svetlost neophodnom i vrlo bitnom za živi svet na Zemlji u ovom predavanju se videlo da svetlost može biti i štetna, da izaziva ekonomske, ekološke, estetske, medicinske i psihološke probleme. Takođe blokira prijem informacija koje nam dolaze iz svemira čime otežava rad astronomima.
        Ljubaznošču  Miloša Gagića, iz Novog Sada,Tomislava Bandina, iz Subotice i drugih prisutnih astronoma đaci su se upoznali sa različitim teleskopima. Predstavljen im je teleskop Njutnovog tipa (reflektori) sa Dobsonovom montažom.  Videli su i Njutnov teleskop na IQ3 montaži sa CCD kamerom, kao i teleskop refraktor na složenijoj i preciznijoj IQ6 montaži i foto kamerom. Ovi su teleskopi bili priključeni na laptop i pripremljeni za snimanje M objekata. Đacima je objašnjen postupak snimanja astrofotografija i pokazane već urađene fotografije.
 
   Na žalost, oblačno nebo je onemogućilo posmatranje M objekata. U prozorima između oblaka su opservirani delovi sazvežđa Vekog Medveda. Na momente su bila vidljiva Velika kola što je iskorišteno za određivanje položaja Polarne zvezde (Severnjače). Opservirano je sazvežđe Lava, Volara i Blizanaca. Na momente se videlo globularno jato M3.

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 15. aprila 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Na vremenskoj liniji Mesijeovog maratona

  Retrospektiva zrenjaninske grupe  

       Na vremenskoj liniji Mesijeovog maratona koja se proteže od 2000. godine do danas određenu ulogu ili mesto, u pedagoškom smislu imale su i grupe zrenjaninskih đaka i nastavnika fizike. Đaci i nastavnici osnovnih škola Zrenjanina učestvuju na Mm od njegovog početka, kao takmičari ili posmatrači. Sa ove vremenske distance bolje se vidi značaj onoga u čemu se učestvovalo i ono što je urađeno. Mnogo se videlo, naučilo, napredovalo u znanju i u posmatračkoj tehnologiji. Na početku smo imali teleskope malih tubusa a od maratona do maratona oni su se povećavali. Sada su to teleskopi sa pristojnim optičkim moćima a sve prisutnija je i primena IKT. Upoznavali smo se međusobno, razmenjivali ideje, znanje, iskustva.  
    U susretima sa tadašnjim đacima, sada već odraslim ljudima rado se započne tema o ovim aktivnostima kao o dragim uspomenama koje se  pamte.

    Mesijeov maraton, Letenka 2000
    Na ovom maratonu, koji se smatra Prvim Mm je učestvovalo 25 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: „Vuk Karadžić“, „Žarko Zrenjanin“,„dr Jovan Cvijić” i  „J.J.Zmaj”. Bio je to visoko „podignut plafon“ kako za đake tako i za nastavnike. Ali kako bi to znali da nismo pokušali da ga dohvatimo. Svakim kasnijim dolaskom na Mm plafon je bio sve niži. Znanje koje je ovde potrebno ne može brzo da se usvoji, naročito učenicima koji u osnovnoj školi imaju malo dodira sa njim. Ko se uputi na astroamaterske pute potrebne su mu godine rada i učenja. Astronomiji je od Galilejevog otkrića teleskopa,1609. trebalo par stotina godina da se razvije kao ozbiljna nauka.
 

     Mesijeov maraton, Letenka 2006

    Učestvovali su učenici OŠ „Vuk Karadžić” i „Sonja Marinković”. Nakon održanog Mm na učenike je posebno delovao prijem u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća AP Vojvodine, kod tadašnjeg sekretara prof dr Dragoslava Petrovića.

 

   Mesijeov maraton, Letenka 2008

   Francuski astronom Šarl Mesije je u 18. veku sačinio katalog maglina, galaksija i zvezdanih jata. Katalog sadrži 110 objekata dubokog neba koji su tada mogli da se vide ili slobodnim okom ili teleskopima. U svetu se na mnogim mestima održava takmičenje astronoma u traženju Mesijeovih objekata, pod nazivom Mesijeov mataron. Učesnici maratona treba da u toku jedne noći pronađu što više Mesijeovih objekata. Kod nas se ovo takmičenje održava na Letenci na Fruškoj Gori, u organizaciji Astronomskog magazina i časopisa Astronomija. 
     Na ovom Mm je učestvovalo 9 učenika OŠ „Vuk Karadžić i OŠ „Sonja Marinković“.
 

   Mesijeov maraton, Letenka 2010

     Šarl Mesije je prvu kometu posmatrao sa 14 godina. Kasnije je postao pasionirani lovac na komete. U lovu na zvezde repatice nailazio je na magličaste kometolike objekte koji nisu menjali svoj položaj u odnosu na okolne zvezde, kao što to čine komete. Od tih objekata napravio je prvi astronomski katalog pod nazivom Mesijeov katalog. Kasnije se saznalo da su to galaksije, magline i zvezdana jata.
    Ako ne postoje uslovi za posmatranje na Letenci uvek su spremni predavači sa nekom aktuelnom temom iz astronomije ili astrofizike. Kad ponestane tema tu su astronomske priče. 
    Na ovom Mm je učestvovalo 8 učenika OŠ „Vuk Karadžić i OŠ „Sonja Marinković“.
 

    Mesijeov maraton, Andrevlje  2015

     Pupin na Mesijeovom maratonu
     Da je Mesijeov maraton postojao u Pupinovo vreme on bi sigurno bio jedan od učesnika. Učenici OŠ “Vuk Karadžić “  su multimedijalno predstavili njegov lik i delo čitajući odlomke iz njegovog autobiografskog dela Sa pašnjaka do naučenjaka i tako upriličili druženje sa velikim naučnikom.
    Šarl Mesije, francuski astronom je živeo od 1730 do 1817. Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u Idvoru, u Banatu.
    Maraton je posetilo 25 učenika OŠ „Vuk Karadžić“, „Sonja Marinković“, „dr Jovan Cvijić“ i „Petar Petrović Njegoš“.
 

    Mesijeov maraton, Andrevlje 2016
    Miroslav, Milica, Jovana, Bojan, Milan, Bogdan, učenici  OŠ „Vuk Karadžić” i „Sonja Marinković” i Miša Bracić, nastavnik fizike su osmislili  intervju sa astronomima, učesnicima i gostima Mesijeovog maratona 2016: dr Tiborom Hegedišem (Mađarska), Miroslavom Grnjom (Slovačka), Juretom Stareom (Slovenija), Muhamedom Muminovićem (BiH) i Radanom Mitrovićem (Makedonija).
    Jovana Turinski i Bojan Momirski, intervjuisali su Muhameda Muminovića, barda jugoslovenske astronomije i utemeljitelja amaterske astronomije u Jugoslaviji.
     Na Bojanovo pitanje: Želite li nešto da dodate na kraju, što vas nismo pitali? Muhamed je odgovorio:
   Ispričaću vam jednu priču, koja je zanimljiva. Ja sam jedan od rijetkih koji je pričao sa astronautom Oldrinom, koji se spustio na Mesec sa Apolom 11, što verovatno znate. Dakle, kad su se oni vratili  sa Meseca posetili su Jugoslaviju. U to doba bio je živ tadašnji presednik Tito, a mene su pozvali jer sam bio prvak Jugoslavije u astronomiji. Tad su se organizovala ozbiljna takmičenja. Postojao je jedan pokret koji se zvao pokret Nauka mladima, šteta što ga danas nema, koji je propagirao nauku iz fizike, hemije, astronomije, biologije, posle su uveli čak i ekologiju. Ta se organizacija ugasila pre nekih 20 godina. Ja sam sa Oldrinom razgovarao dva minuta. Zanimalo me je da li se, pošto se tako u literaturi govorilo, s obzirom da na Mesecu nema atmosfere, u isto vreme mogu vidjeti i Sunce i zvijezde, što na Zemlji ne možemo, zbog svetla u atmosferi. Međutim, on je rekao da to nije istina. To je kao da ste na noćnoj utakmici, pa imate reflektore i zbog njih ne vidite, ali kada odete u sjenu letilice ili nekog većeg kamena, onda se vidi. To je meni bila još jedna interesantna stvar.

     Sa Grnja Miroslavom, astronomom iz Slovačke, razgovarali su Milan Marinkov i Bogdan Markov.
     Na Milanovo pitanje: Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima? Miroslav je odgovorio:
     Da se ne plaše astronomije. Ako nemaju teleskop, da čitaju. Sada je vreme interneta. Na njemu se mogu naći razne stvari, fotografije. U naše vreme toga nije bilo. Sada su mogućnosti jako velike. Ne treba očekivati da ćeš odmah videti sve kao na fotografijama. Treba se samo polako upoznavati sa nebom, sa Mesecom, posmatrati zvezde, magline. Biti postupan i uporan.

      Razgovor sa Stare Jurijem su vodili  Milica Eleković, učenica VI razreda i Miroslav Ružin učenik VIII razreda.
     Jurij Stare je na Mesijeovom maratonu 2016 predstavio svoje putovanje u Indoneziju, gde je 9. marta 2016. posmatrao i snimao totalno pomračenje Sunca. Jurij ima vlastitu astro- opservatoriju i kvalitetnu opremu koja mu omogućava da se uspešno bavi astrofotografijom.  
    Prvo posmatranje totalnog pomračenja Sunca Jurij je radio 1999. u Mađarskoj, drugo u Turskoj 2006, treće u Kini 2009. i poslednje u SAD 2017.
    Intervju sa dr Tiborom Hegedišem, gostom iz Mađarske su vodili  Milica Eleković i Miroslav Ružin. Razgovor je vođen na engleskom jeziku. Nakon razgovora učenici su uradili transkripciju razgovora sa audio na tekst formu i uradili prevod sa engleskog na srpski jezik.
     Poruka mladim astronomima dr Tibora Hegediša: Budite entuzijasti, gledajte nebo, pokušajte da razumete pokrete i dešavanja iznad vas. Ako vidite nešto što ne razumete, pokušajte da razumete, nađite odgovor u biblioteci, na internetu. Ako nađete nova pitanja, ne bojte se, pokušajte da objasnite ta pitanja i ako vidite ograničenja, pokušajte da budete bolji i pametniji. Učite! Moram reći da su matematika i fizika predivne nauke, ključ za razumevanje prirode i zvezda je u matematici i fizici.
      Intervju sa Radanom Mitrovićem – Astronomom amaterom iz Skoplja, članom Skopskog astronomskog društva.
     Radanova poruka mladima: Poručio bih mladima, da više vole i poštuju prirodne nauke i nauku uopšte, a manje religije i rijalitija. Nije bitno da li ćete se zainteresovati za astronomiju ili neku drugu oblast u nauci, važno je da razvijate kritičko mišljenje i da preispitujete okolinu oko sebe na realnim osnovama a ne na dogmi, slavi ili kvazi slavi. Živite za budućnost a ne od prošlosti.

    Mesijeov maraton, Letenka 2017

     Posetu Mesijeovom maratonu Letenka 2017 učenici Miloš Ružin i Bogdan Markov i njihov nastavnik fizike Nemanja Micić su iskoristili da obave intervju sa dr Dušanom Mrđom, Milošem Gagićem i Markom Savićem.

    Intervju sa dr Mrđa Dušanom, profesorom na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu.  
    Dušanova poruka mladima: Poruka bi bila da trebaju slediti svoje osećaje i želje prema onome što ih interesuje. Bio bih srećan kada bi to bila astronomija ili fizika. No, bio bih srećan i ukoliko bi astronomija bila neki okidač da se ljudi bave prirodnim naukama u budućnosti. Poruka bi bila da mladi budu vredni i marljivi i da se ta upornost nekako isplati i da zajednička interesovanja uspevaju nekako da se međusobno povežu. Mislim da je astronomija najbolje vezivno tkivo među ljudima

. 
    Intervju sa Milošem Gagićem
U intervjuu Miloš između ostalog kaže i ovo: Amaterska astronomija ima neverovatnu svrhu da natera ljude da se bave naukom. Ja ne poznajem dečaka ili devojčicu sa kojima sam pričao, a da ih ne zanima Kosmos. To može biti veliki motiv da se dete bavi ma kojom prirodnom naukom. Kada posmatramo Svemir, govorimo o životu našeg Sunčevog sistema, biologiji, hemiji, čak i filozofiji, smislu života. Gledajući u nebo, možemo razmišljati o svim naukama i steći neko iskustvo i put kako se dolazi do nekih naučnih otkrića. Ja sam bio fasciniran kada su u Petnici snimali Jupiterove mesece, jer deca tamo na osnovu promene njihovih položaja mere brzinu svetlosti. Možemo se kritički osvrtati na sve što se dešava u životu. Po mom mišljenju, astronomija je jedna sveukupna disciplina koja povezuje sve nauke.

  

     Razgovarano je i sa Markom Savićem, višegodišnjim takmičarem na Mm.
    Markova poruka mladima: Pogled gore i što više radoznalosti, što više novih saznanja, kakva god ona bila, čime god da se bavili. Vrlo je važno da ljudi poseduju neki hobi, da se bave nečim sem svog posla, štagod to bilo. To je nešto što bih svakom preporučio.

 

     Mesijeov maraton, Letenka 2018

     U subotu, 14. aprila 2018. u organizaciji AD Milutin Milanković i Regionalnog centra za talente na Mesijeovom maratonu Letenka 2018  je učestvovalo 35 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: P.P. Njegoš, Servo Mihalj, dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Sonja Marinković, dr Boško Vrebalov Melenci i Zrenjaninske gimnazije, 7 profesora fizike i 3 roditelja.
Ova grupa je prethodno, 17.marta 2018.g. učestvovala na 1. Malom Mesijeovom maratonu, Botoš 2018 sa ciljem da prikupi i organizuje znanja i umenja kako bi spremniji učestvovali na Velikom Mesijeovom maratonu na Letenci.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 14. aprila 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Svetlost Male škole biljaka

Botoš, 29.avgust 2017.

I aspekt svetlosti- Svetlost nauke

    Mala škola biljaka Zrenjaninske grupe NPN(nastavnika prirodnih nauka) osvetljuje mladim naraštajima značaj biljaka za živi svet na planeti Zemlji. Biljke su kao prvi oblik života, prethodnica živog sveta kako na Zemljii tako verovatno i u svim svetovima u Svemiru gde postoji život.

  Naročito je značajno što se u ovoj edukaciji dece koriste AUN (aktivne) metode. Teme se obrađuju u prirodi, na terenu. Deca posmatraju biljku koju proučavaju i njen biotop, prikupljaju uzorke, mere, broje, beleže informacije i podatke, razgovoraju međusobno i sa nastavnikom. Nastavnik im je mentor, organizator, izvor informacija, režiser aktivnosti koje oni obavljaju, dobar pozadinac. Njihova interakcija sa pojavama i stvarima u prirodi je konstantna i vrlo bogata. Ima tu i remetilačkih pojava i događaja koji odvlače pažnju i koje treba savladati i ostati koncentrisan na predmet: visoka temperatura, znoj, prašina, insekti, neprijatni mirisi ili lep pejzaž, jato ptica, stado krava i drugo. Na kraju je sistematizacija, diskusija, obrada podataka i prezentovanje rada.

     Ovo je način da se mladi naraštaj uputi, da kada odraste i postane kreator sveta i upravljač procesa u njemu, bez predrasuda i sa većim znanjem uspostavi pravi odnos sa svojom okolinom, što je uslov za zdrav život ljudi na planeti.

      Starije generacije koje sada vladaju planetom su u burnoj ekspanziji naučnog i tehnološkog razvoja uspostavile sistem koji eksploatiše prirodu, nemilosrdno troši njene resurse i koji je sam po sebi neodrživ. Nije obnovljiv, prekinuti su mnogi lanci, gubi se reverzibilnost. Planeta tako gubi uslove za održanje života.
 

    Zrenjaninska grupa NPN je 29. avgusta 2017. godine u Botošu, u okviru svog projekta Mala škola biljaka, organizovala istraživački dan na temu: Lekovite, samonikle jestive, otrovne i invazivne biljne vrste.

     O projektu Mala škola biljaka

     U opisu programske aktivnosti i projekta stoji: Flora grada Zrenjanina i okoline je bogata samoniklim lekovitim, jestivim i otrovnim vrstama. Želimo da upoznamo decu (preko njih i roditelje i širu javnost) o značaju raznovrsnosti biljaka i njihovoj upotrebi, da bi ih cenili i čuvali i u budućnosti. Materijalni produkt projekta biće zbirka biljaka, kao i zbirka plakata za prepoznavanje lekovitih, samoniklih jestivih i otrovnih autohtonih vrsta u gradu i okolini. Od programa očekujemo da će deca preneti stečeno znanje i iskustvo u svoje školske sredine i javnim prezentovanjem svoga rada podići svest šireg kruga građana (roditelja, nastavnika i dece) o značaju poznavanja i čuvanja dragocene flore naše sredine. Dodatna korist za decu biće upoznavanje vrsta u seoskim sredinama.
   Opšti cilj programske aktivnosti i projekta
je podizanje svesti o značaju poznavanja i očuvanja lekovitih, samoniklih jestivih biljaka i njihovoj pravilnoj upotrebi, kao i prepoznavanja otrovnih vrsta našeg područja.

   Posebni ciljevi programske aktivnosti i projekta su: osposobljavanje dece za samostalno istraživanje sa ciljem upoznavanja biljnog sveta sredine i podsticanje nastavnika i učitelja da što više nastavnih sadržaja vezanih za živi svet realizuju kroz aktivnosti u prirodi.

    Ono što održava projekat je to što je njegov program osmišljen tako da se može sprovoditi u okviru vannastavnih školskih aktivnosti, na ekskurzijama i izletima. Produkti aktivnosti i edukativni materijal koji se koriste i prezentuju u projektu su dostupni svim zainteresovanim školama i drugim institucijama, a realizatori projekta su dostupni za konsultacije i razvijanje ideja

 

 

    Realizacija Male škole biljaka 2017 
    Mesto i vreme realizacije: Botoš, utorak, 29. avgusta 2017.
    Učesnici istraživačkog dana su učenici IV, V, VI i VII razreda OŠ ”2 Oktobar”, OŠ “Petar Petrović Njegoš”, OŠ “Žarko Zrenjanin” i OŠ “Servo Mihalj” iz Zrnjanina. Rad učenika je organizovalo i vodilo 4 nastavnika biologije i 1 nastavnik razredne nastave. U istraživačkom danu je učestvovalo 25 učenika i 5 nastavnika.

     Rad na terenu se izvodio u toku prepodneva u predelu nasipa na levoj obali kanala DTD, na potezu od mosta do ušća Kanala u reku Tamiš i na Pustari duž leve obale Starog Tamiša. Prikupljani su primerci biljaka, snimana mesta gde su biljke ubrane, ukazivano je na svojstva biljaka i njihovih biotopa, određivana je porodica, rod i vrsta.

   Predstavljeni su i neki geografski, istorijski i etnološki pojmovi koji su bili uočljivi na terenu, kao što su Tamiška lesna zaravan, Namastir (stara crkva) iz XII veka, arheološki lokalitet kod Botoša, na kom su početkom prošlog veka nađena kamena oruđa i oružja iz neolita. Eksponati su izloženi u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Pokazan je značajno zasut ostatak meandra Tamiša koji je presečen pre 200 godina.

          OŠ “1 Oktobar” Botoš primila je i ugostila učesnike onako kako to Botošani tradicionalno rade. Posle sunčanog terena, hladovina parka ispred škole, sokići i sendviči su učesnike okrepili, pa su osnaženi krenuli da sistematizuju materijal i informacije koje su na terenu prikupili..

     Učesnike je pozdravio i sa njima razgovarao predsednik Saveta Mesne zajednice Dalibor Paskulov i time pokazao pažnju i poštovanje.

     Staša Velisavjev, direktorica škole je pozdravljajući učesnike izrazila veliko zadovoljstvo što je domaćin i izrazila nadu da će ovakvih susreta u školi biti još više, čime je otvorila vrata budućoj saradnji.

 

     Obzirom na aktuelne vrućine ovoga leta i nezapamćenu sušu, od kojih su posebno pogođene biljke, sa učesnicima je razgovarano na temu: Značaj svetlosti za biljni svet sa osvrtom na aktuelnu sušu . Ova tema je otvorila i prikazala:

II Aspekt svetlosti- Svetlost svetlosti

     Svetlost je od neprocenjivog značaja za biljni svet a time i za životinjski svet i svu živu materiju na Zemlji. Svetlost je neophodna za postojanje žive materije.

     Skoro sva energija koja postoji na Zemlji potiče sa Sunca. Sunce neprestano emituje svetlosne zrake ili fotone po celom Sunčevom sistemu i dalje. Kretanje fotona omogućava svetlosna energija. Fotoni koji dođu do Zemlje i padnu na lišće potpomažu proces fotosinteze u biljkama.U tom hemijskom procesu se svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju.Ovaj oblik energije konzerviran u stablima, granama i plodovima biljaka može da opstane hiljadama godina. Primer su; ugalj, nafta, semenke nađene u piramidama. Kada se hemijska energija nađe u određenim uslovima može da se pretvori u neke druge oblike energije. Biljojedi se hrane delovima biljaka. Hemijska energija se u njihovim telima pretvara u toplotnu, električnu, mehaničku. Zakon održanja energije kaže: Energija je nestvoriva i neuništiva, ona samo prelazi iz jednog oblika u drugi. To je u ovim procesima očigledno.
     Prekomerna količina svetlosti može da bude štetna za živi svet. Ove godine se to vidi na našim poljma i livadama. Od velikih vrućina sve je sprženo. Zašto je to tako?

     Na meteorološkim satelitima, iz sata u sat može uživo da se prati kretanje oblaka iznad planete, Evrope pa i naših krajeva. U toku leta oblaci nam dolaze sa Atlantika, Sredozemlja i Crnog mora. Dešavalo se da oblaci koji stignu do granica Vojvodine nestanu, ispare. Šta je razlog tome?

     Fotoni koji padaju na površinu Zemlje svoju energiju predaju atomima zemljišta, vode i biljaka. Ovi atomi primljenu energiju predaju atomima vazduha koji se nalaze tik do njih. Pošto su dobili energiju atomi vazuha dobijaju veću brzinu i kreću vertikalno naviše. Na tom putu se sudaraju sa drugim hladnijim atomima vazduha i predaju im energiju. Tako se vazduhu povećava unutrašnja energija a sa njom i temperatura. Ovakav proces prenošenja energije se zove strujanje ili konvekcija. Zemljište se ovde ponaša kao grejna ploča na šporetu. Sve što se nalazi na njemu je u opasnosti da se pregreje ili izgori.

     Kada na površini zemlje ima gustih nasada biljaka,velike lisne mase, na primer šuma, listovi biljaka apsorbuju veliki procenat ove svetlosti i koriste je u procesu fotosinteze. Energija odlazi u biljke a ne u zemljište.Sve ovo može da se proveri na jednostavan način. Dovoljno je da se stoji neko vreme na direktnom suncu i u senci nekog drveta.Klima u ova dva slučaja nije ista.

     Iz ovoga je lako zaključiti zašto je ovoga leta toliko vruće i zašto nema kiše. Na našim poljima i livadama imamo kultivisane biljke i nisko rastinje, nema zasada drveća. Godinama unazad je uporno rađena deforestizacija kako bi se napravilo mesta ratarskim biljkama, a sve zbog povećanja broja ljudi i povećanja njihove potrebe za hranom. Ratarske biljke nemaju dovoljnu lisnu masu i nisu u stanju da apsorbuju fotone Sunca kao šume.

    Deca su shvatila poruku ove priče i sama su počela da recituju stihove Jove Jovanovića Zmaja:

     Gde god nađeš zgodno mesto,

     Tu drvo posadi!

     A drvo je blagorodno

      Pa će da nagradi.

 

III aspekt svetlosti- Svetlost tehnike


  U toku poslepodneva ljubaznošću Branislava Pomoriškog i Jovana Filipovića, mala ekspedicija je bila primljena u bioenerganu Bioelektra u Botošu. Jovan Flipović je decu i nastavnike upoznao sa tehnološkim procesom koji se odvija u elektrani.

        U Bioelektri se iz biljnih i životinjskih ostataka ili biomase, a uz pomoć bakterija izdvaja najjednostavnije organsko jedinjenje, metan. Ovaj gas na određenoj temperaturi reaguje sa kiseonikom pri čemu oslobađa hemijsku energiju koja omogućava pokretanje agregata. Ovaj uređaj je sastavljen od motora sa unutrašnjim sagorevanjem i generatora. U motoru se hemijska energija pretvara u toplotnu i mehaničku energiju. U generatoru se mehanička energija pretvara u električnu energiju koja se predaje elektrodistribuciji. Elektrana može da podmiri potrebe za električnom energijom dva sela veličine Botoša. Osim električne energije elektrana proizvodi i toplotnu energiju koja može da se koristi za zagrevanje domaćinstava i drugih zatvorenih prostora u toku zime.

     Ovakva vrsta elektrane spada u grupu održivih izvora energije. Minimalno zagađuje sredinu, koristi ostatke biljaka koji se ne spaljuju na njivama a krajnji tehnološki produkt se poput stajskog đubriva baca na njive. Elektrana je urađena po nemačkoj tehnologiji. Celokupnim njenim radom upravlja kompjuter sa mogućnošću daljinskog upravljanja.

     U toku ovog istraživačkog dana učesnici su mogli da vide put energije i njene promene. Od Sunca je krenula kao svetlosna, u listovima biljaka se pretvorila u hemijsku, u bioenergani se pretvorila u toplotnu,mehaničku i električnu.

  Na kraju aktivnosti masa 25 učenika i njihovih 5 nastavnika je iznosila 1750kg.  

  .

     Bila je ovo vrlo živa i uspešna korelacija bilogije, hemije i fizike + geografije, istorije, etnologije i tehnike.

Pogledati link :Zrenjaninska grupa NPN

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. septembra 2017. in Metodika-Primeri dobre prakse, Nekategorizovano

 

Astronomski razgovori: prof. dr Dušan Mrđa

    Mesijeov maraton, Letenka, 25. mart 2017.

    Nemanja: Dobro veče, ja sam Nemanja Micić, nastavnik fizike u OŠ „Vuk Karadžić” iz Zrenjanina. Sa mnom su, moj đak, Bogdan Markov, učenik VIII-2 i bivši učenik naše škole, Miroslav Ružin, sada učenik Srednje medicinske škole iz Zrenjanina. Zamolili bi Vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja.

    Bogdan: Molimo Vas da se predstavite.

    Dušan: Moje ime je Dušan Mrđa, profesor sam na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

        Bogdan: Šta za Vas znači Mesijeov maraton i koliko puta ste učestvovali na njemu?

    Dušan: Ja ne mogu da se pohvalim činjenicom da sam od prvog maratona bio učesnik istog, ali čim sam saznao da se ovako nešto održava, da vlada fina atmosfera, i da su ljudi organizovani, postao sam učesnik. Ne mogu precizno da tvrdim, ali verovatno sam ovde već deseti put, iako sam nezavisno u odnosu na društvo koje sam ovde upoznao sam gajio astronomska posmatranja kao hobi. Nešto sam pokušavao i u ranijim okolnostima dok nisam upoznao ljude koji imaju isto interesovanje i povezao se sa njima. Za mene je ovo važan događaj, jer ljudi različitih profila, zanimanja, ne samo oni koji se bave prirodnim naukama, već i pravnici, ekonomisti, istoričari su povezani na određeni način astronomijom, koja u ovoj večeri dolazi do posebnog izražaja. Bitno je da ljudi upoznaju noćno nebo, jer im to nešto znači u svakodnevnom životu, za opštu kulturu, orijentaciju u prirodi. Daleko od gradskog svetla imamo priliku da vidimo noćno nebo u punom sjaju i ono što nam ono nudi. Mnoge od mlađih generacija nisu imale priliku od onih jakih gradskih sijalica da uopšte shvate značaj noćnog neba, i kakav je imalo značaj za razvoj ljudske civilizacije. Meni je ovo jedan vrlo fini ambijent, gde sa svojim drugarima mogu da razmenim neko iskustvo, da vidim šta su kupili od nekih instrumenata, da li su uspostavili neku novu metodu fotografisanja, osmatranja, i na kraju da se družimo u ovakvom finom ambijentu, gde možemo i pričati o nekim drugim temama, a ne samo o astronomiji.

    Bogdan: Šta Vas je podstaklo da se bavite astronomijom?

    Dušan: Profesionalno se bavim fizikom, konkretno nuklearnom fizikom, ali astronomija je nit koja me je vukla od malih nogu. Sa nekih navršenih pet, ili šest godina sam otimao krišom dvogled od dede u Bosni gde sam nekad živeo i pokušavao sam da posmatram neke objekte, da okrećem dvogled ka nebu. Ne mogu reći da sam kroz neki film ili televiziju zavoleo astronomiju. Valjda je to nešto što čovek treba da oseti sam. U razgovoru sa nekim drugim ljudima kada sam pokušao da prenesem neka saznanja i iskustva u smislu: kako je fino baviti se astronomijom i slično, nekima je to ostalo samo na nivou: okej, to su neke fine tačkice tamo i ne interesuje nas to mnogo. Kod mene se taj osećaj probudio, tinjao dugo vremena. Sećam se koliko sam treperio kada sam nabavio neku prvu jednostavnu formu teleskopa sa devet godina, koji mi je tata kupio u Sarajevu. Teleskop je bio modularan, mogao se lako rastavljati i sastavljati na delove. Vremenom je taj osećaj postajao sve jači, kada čovek to dovoljno voli i nađe ljude sličnih interesovanja. Po dolasku u novu sredinu, prvo Bačku Palanku i Čelarevo, a posle toga i Novi Sad, uspeo sam da se povežem sa ljudima sličnog interesovanja, i na kraju krajeva sa Astronomskim društvom u Novom Sadu, sa kojima sam razmenjivao iskustva.

    Bogdan: Spominjali ste nam mnogo toga, vidimo da volite astronomiju. Da li imate nekog astronoma kojeg biste izdvojili, koji se po Vašem mišljenju posebno ističe?

       Dušan: Velika je plejada astronoma koji su doprineli činjenici da shvatimo gde je naše mesto u Kosmosu, počev od onih drevnih astronoma, koji su nam na kraju krajeva pokazali da ne zauzimamo centralno mesto, kako bismo mi to sa ljudskog stanovišta želeli, pa sve do modernih astronoma koji su nam ukazali da se Kosmos zapravo ubrzano širi. Možda bih ipak izdvojio astronoma koji je, kako je Njutn govorio, stajao na plećima ranijih divova, Edvina Habla, koji nam je dvadesetih godina prošlog veka otvorio oči na jedan drugačiji način. On nam je pokazao da su dimenzije Kosmosa daleko veće nego što smo očekivali, kao i da su maglinice koje su nam se činile kao da su članovi našeg Mlečnog puta, mnogo udaljenije nego što smo to mislili. To je moralo da implicira da je u nekom trenutku u prošlosti Kosmos morao biti manjih dimenzija i morali bismo da razmišljamo o nekom početku Kosmosa. Iz tog razloga Edvina Habla bih izdvojio kao istaknutog astronoma.

    Bogdan: Šta mislite kakav je današnji položaj astronomije u našem društvu?

    Dušan: Generalno i sada smatram da astronomija zajedno sa fizikom, jer ih smatram neodvojivim, nam daju najširi pogled na svet i  najširu mogućnost da saznamo od čega je sazdan svet koji nas okružuje, kao i koje je naše mesto u Komosu itd. U tom smislu smatram da i danas astronomija, kada je u pitanju popularni nivo izaziva dosta interesovanja kod mladih i starijih generacija. Mislim da bi trebalo uraditi nešto više na samoj promociji astronomije, pre svega mislim na finansijska ulaganja, da taj entuzijazam i ljubav prema astronomiji, koji zapažamo i kod najmlađih naraštaja, kasnije preraste u nešto ozbiljnije – u bavljenje naukom. Ne mora to rezultovati baš bavljenjem astronomijom, već prirodnim naukama.

    Bogdan: Niste nam naveli nijednu astronomsku aktivnost u kojima ste učestvovali. Da li biste mogli da nam nabrojite neke od njih?

        Dušan: Te aktivnosti su najviše vezane za rad Astronomskog društva Novi Sad, gde imam tu čast da se nalazim na čelu društva od 2007. godine. To su bile aktivnosti vezane za stvaranje boljih uslova u astronomskom planetarijumu Astronomskog društva Novi Sad. To su bili pokušaji da dobijemo sredstva za renoviranje prostora u cilju popularizacije astronomije. Zatim su to aktivnosti vezane za posmatranje nekih interesantnih astronomskih pojava koje jesu i koje nisu periodične. Organizovali smo posmatranje iz samog Novog Sada, sa periferije i sa astronomske tvrđave, uključujući posmatranje tranzita Venere, Merkura, pomračenje Sunca. Tog 11.8.1999. nisam poznavao toliko zaljubljenika u astronomiju koliko danas. Sećam se da sam tada stanovao sa porodicom u Srpskom Krsturu, nedaleko od Novog Kneževca, gde sam posmatrao totalno pomračenje Sunca. Još uvek danas imam crteže i beleške kako je to sve proteklo. U maju 2014. godine prisustvovao sam konferenciji na Petrovaradinu, čiji sam jedan od organizatora, gde je bio cilj povezivanje profesionalnih i astronoma amatera, kako bi razmenili ideje i pomogli jedni drugima na osnovu svojih dosadašnjih iskustava. Bilo je tu aktivnosti vezanih za posetu astronomskoj opservatoriji na Vidojevici, gde sam obišao kolege sa te opservatorije i upoznao se sa detaljima, tj. mogućnostima da se neke od ozbiljnih stvari realizuju. To su neke od aktivnosti u kojima sam učestvovao.

       Bogdan: Da li imate neku poruku za mlade astronome, ili da kažete još nešto što Vas nismo pitali?

    Dušan: Poruka bi bila da trebaju slediti svoje osećaje i želje prema onome što ih interesuje. Bio bih srećan kada bi to bila astronomija ili fizika. No, bio bih srećan i ukoliko bi astronomija bila neki okidač da se ljudi bave prirodnim naukama u budućnosti. Poruka bi bila da mladi budu vredni i marljivi i da se ta upornost nekako isplati i da zajednička interesovanja uspevaju nekako da se međusobno povežu. Mislim da je astronomija najbolje vezivno tkivo među ljudima.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 6. aprila 2017. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 

Astronomski razgovori: Miloš Gagić

Mesijeov maraton, Letenka, 25. mart 2017.

    Nemanja: Dobro veče, ja sam Nemanja Micić, nastavnik fizike u OŠ „Vuk Karadžić’’, iz Zrenjanina.  Sa mnom je moj đak, Bogdan Markov, učenik VIII-2. Zamolili bi Vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja.

    Bogdan: Molim Vas da se predstavite.

   Miloš: Moje ime je Miloš Gagić i neko sam ko želi da se profesionalno bavi astronomijom. To mi je glavni cilj u životu. Ranije sam se bavio raznim poslovima. Profesor sam istorije po zanimanju. Politikom sam se bavio dugo, može se reći da sam imao tu i nekih uspeha i neuspeha, kako to već u politici ide. Baveći se politikom bilo mi je jako stresno, te sam pomislio da trebam naći nešto vezano za prirodu. Moje kolege su me ubeđivale da krenem u lov, ali meni nije bila želja da idem i pucam u životinje. Setio sam se moje stare ljubavi, astronomije i ubrzo sam kupio teleskop. To je bilo pre nekih desetak godina.

    Bogdan: Šta za Vas predstavljao Mesijeov maraton?

   Miloš: Mesijeov maraton je moj prvi početak. Kada sam prvi put kupio teleskop, shvatio sam koliko zapravo ništa ne znam o astronomiji i tražio sam po internetu uputstva. Video sam da postoje dva astronomska događaja, od kojih je jedan bio Astronomski kamp Letenka. Spakovao sam opremu i došao ovde. Ovde sam upoznao divne ljude sa kojima se i dan danas družim i takmičim. Sledeće godine je bio Mesijeov maraton. Odlučio sam da se takmičim. Kupio sam dvogled, a Janko Mravik mi je napravio paralelogram. Bio sam prilično uspešan te godine kada je pobedio Marko Savić. Pronašao sam dvadeset i dva objekta na nebu. Tada sam stekao prva osmatračka iskustva, baš na Mesijeovom maratonu.

   Bogdan: Šta Vas je podstaklo da počnete da se bavite astronomijom?

    Miloš: Kao mali, kod babe i dede na selu sam stalno gledao u nebo. Kada odem tamo, gledam gore i tad mi se to dopalo. Prva knjiga koju sam uzeo kada sam bio u biblioteci je knjiga o Kosmosu, a druga je bila o NLO. To je već govorilo šta će biti moja velika ljubav. Kada sam kupio teleskop i prvi put pogledao kroz njega, ja sam ostao zapanjen. I dan danas imam istu strast i isti adrenalin kada ga montiram i kada se pripremam da gledam prvi objekat koji sam planirao.

     Nemanja: Pošto ste spomenuli kosmologiju, mene zanima kakva je povezanost kosmologije i fizike, po Vašem mišljenju?

Miloš: Ja sam kao đak bio jako loš iz fizike i toga mi je sada jako žao. Nisam obraćao tada pažnju na nju. Ako se mogu deliti ljudi na društvenjake i prirodnjake, definitivno sam tada govorio da sam društvenjak. Sada sam počeo fiziku da učim maltene ispočetka. Imam tu sreću jer sam protekla dva puta volontirao na astronomskoj stanici Vidojevica, gde sam počeo da koristim instrumente u svrhu naučnog snimanja. Jedva čekam da sin dobije fiziku pa da zajedno sa njim obnavljam gradivo.

   Nemanja: Ja bih Vas, kao fizičar pitao, šta mislite koliko je osmatranje bitno za nauku? Šta mi time možemo dobiti?

    Miloš: Amaterska astronomija ima neverovatnu svrhu da natera ljude da se bave naukom. Ja ne poznajem dečaka ili devojčicu sa kojima sam pričao, a da ih ne zanima Kosmos. To može biti veliki motiv da se dete bavi ma kojom prirodnom naukom. Kada posmatramo Svemir, govorimo o životu našeg Sunčevog sistema, biologiji, hemiji, čak i filozofiji, smislu života. Gledajući u nebo, možemo razmišljati o svim naukama i steći neko iskustvo i put kako se dolazi do nekih naučnih otkrića. Ja sam bio fasciniran kada su u Petnici snimali Jupiterove mesece, jer deca tamo na osnovu promene njihovih položaja mere brzinu svetlosti. Možemo se kritički osvrtati na sve što se dešava u životu. Po mom mišljenju, astronomija je jedna sveukupna disciplina koja povezuje sve nauke.

Nemanja: Deci je najbitnije da ono što uče iz astronomije, a nije toliko na fizici, bar u osnovnoj školi zastupljeno, vide i golim okom. Koliko je važno da deca vide ono o čemu uče kroz knjige? Koliko deci znači da dođu ovde i vide sve ovo?

Miloš: Ja mislim da je višestruki značaj. Sad sebe vraćam u onaj period kad sam bio dečak i postavljam pitanje: „Šta bi bilo da sam ja imao mikroskop”?

  Bogdan: Možete li nam nabrojati neke astronomske aktivnosti u kojima ste učestvovali? Da li imate neke uspehe u njima?

    Miloš: Mislim da sam dao neki organizacioni doprinos ovome na Letenci. Kruna mog ličnog uspeha, jeste što sam napravio astronomsku opservatoriju. U njoj se nalazi jedan Njutnov teleskop, prečnika ogledala od 30cm. Nalazi se CCD kamera. Mogu se vršiti razna merenja.

Nemanja: Da li Vašu astronomsku opservatoriju posećuju đaci i studenti?

    Miloš: Ona je otvorena za sve zainteresovane. Puno puta se desi da me pitaju da dođu do opservatorije. Ja sam uvek raspoložen da ih primim. Bili su mi dragi prijatelji iz Barselone, Danci, drugari iz Prijedora, koji će i večeras doći na takmičenje. Otvoreno je za sve ljude koji rade i žele da pogledaju šta se sve u njoj nalazi.

    Bogdan: Imate li neku poruku za mlade astronome?

    Miloš: Nemam neku posebnu poruku. Mislim da trebaju da neguju ljubav prema astronomiji. Za mene astronomija predstavlja ljubav, pa zatim i sve ostalo. Ako su se zaljubili, onda nemam šta da im kažem sem: Čestitam!

    Bogdan: Imate li da kažete nešto što Vas nismo pitali?

Miloš: Pa ne. O astronomiji bismo mogli pričati celu noć, ali treba ostaviti nešto i Vašim čitaocima da istraže sami.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 3. aprila 2017. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 

Razgovor sa Markom Savićem

     Astronomski razgovori

    Mesijeov maraton, Letenka, 25. mart 2017.

    Nemanja: Dobro veče, ja sam Nemanja Micić, nastavnik fizike u OŠ „Vuk Karadžić’’, iz Zrenjanina a sa mnom je bivši đak te škole, Miroslav Ružin, a sadašnji đak Medicinske škole u Zrenjaninu. Zamolili bi Vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja.

    Miroslav: Molim Vas da se predstavite.

    Marko: Ja sam Marko Savić, rodom iz Grocke, stanujem trenutno u Beogradu. Radim na Institutu za medicinsku statistiku i informatiku na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Astonomijom se bavim iz hobija, pomalo fotografijom, a najviše posmatračkom astronomijom.

        Miroslav: Šta za Vas predstavlja Mesijeov maraton i koliko puta ste do sada učestvovali?

    Marko: Do sada sam učestvovao kao takmičar 4-5 puta. Za mene je to prvenstveno druženje sa ljudima koji su takođe zaljubljenici u astronomiju. Uživanje mi je da dvaput godišnje dođem ovde na Letenku i da se sa njima vidim. Nakon neposrednog susreta, prelazimo na takmičarski deo, gde prvo postavljamo teleskope, kako bismo kasnije posmatrali nebeska tela.

    Miroslav: Šta Vas je podstaklo da počnete da se bavite astronomijom?

    Marko: Najviše radoznalost i oduševljenje noćnim nebom. Još kao jako mali sam naučio da prepoznajem i razlikujem sazvežđa. Posle toga duže vreme nisam bio u astronomiji, nisam imao opremu. Zatim, kada je prolazila kometa koja je mogla da se uoči samo dvogledom, rešio sam da ga nabavim putem interneta, te tražeći dvoglede, naišao sam na teleskope, koji su veoma pristupačni sada. Oduševio sam se mogućnošću da sebi mogu da priuštim teleskop, te je tako sve počelo. Svaku vedranu noć sam provodio sa teleskopom tražeći nebeske objekte, uglavnom nama bliže planete, kao i Mesec. Pridružio sam se ekipi koja dolazi svake godine na Frušku goru i tu je oduševljenje iz okupljanja u okupljanje sve više raslo.

    Miroslav: Kojim delom astronomije se tačno bavite?

        Marko: Posmatračkom astronomijom. Naravno, svi koji se bave astronomijom iz hobija, pre ili kasnije požele da uslikaju ono što osmatraju. Ja se još uvek držim prilično posmatračkom delu, odnosno, najviše volim da uzmem teleskop ili dvogled, da posmatram te objekte i uživam. Oprobao sam se i u fotografisanju planeta. Oprema koju trenutno posedujem mi to dozvoljava i tu sam se izvežbao, pa sam sa uspehom fotografisao: Jupiter, Saturn, Veneru itd.

    Nemanja: Kako astronomija utiče na mlade ljude? Da li u deci budi podstrek ka bavljenju naukom? Šta ovaj događaj znači deci koja imaju priliku da dođu ovde?

     Marko: Deca imaju ogromnu dozu radoznalosti, žele da znaju svet oko nas, šta je to i kako to funkcioniše, pa i sva dešavanja koja se odvijaju na nebu. Astronomija je, kao nauka, zgodna, iz razloga što povezuje sve nauke, ne samo fiziku, već i biologiju, hemiju, kao i planetarne nauke. Ko se “upeca” na astronomiju, praktično se ”upeca” na sve nauke. Sve to je, zapravo, jedna velika draž. Naravno, ovakva okupljanja su najbolja šansa, po mom mišljenju, za mlade ljude da kroče u svet astronomije. Svi učesnici Mesijeovog maratona rado prenose svoja iskustva novim licima.

    Nemanja: Bliska nauka astronomiji je astrofizika koja se bavi poreklom, strukturom i sastavom nebeskih tela. Kako astronomija pomaže astrofizici u njenom napredovanju?

    Marko: Savremeni teleskopi, koji se služe što vidljivom svetlošću, što zračenju koje pripada opsegu gama zračenja, sakupljaju ogroman broj podataka. Zadatak astrofizičara je da u toj „šumi” podataka uoče određene pravilnosti.

    Nemanja: Da li je to jednostavan posao? Čitaocima će biti zanimljivo da saznaju podatak o tome koliko je to zapravo teško i koliko ta osmatranja dugo traju? Čisto da uputite osobe koje imaju želju da počnu da se bave astronomijom.

    Marko: Svaka nauka je zapravo jako teška. Često se kaže da ume da bude dosadna. To, u dosta slučajeva može biti tačno, da je nauka jako teška, ponekad i dosadna, ali je upravo ta neka draž saznanja o nečemu što nismo do sad znali, a sada smo, na ovaj ili onaj način saznali, upravo to potpuno anulira sve negativne komentare upućene na račun nauke. Astrofizičari često dobijaju podatke sa teleskopa, bez da su oni išli na opservatoriju ili da su oni vršili ta posmatranja, već neposredno dolaze do podatak iz opservatorija. Čak i ljudi koji opslužuju opservatorije možda u mnogim trenucima ne uživaju toliko, jer dosta vremena provode dok operišu teleskopima ne gledaju u njih, jer postoje senzori za snimanje. Na teleskopima na Havajima, kada je Božić u Americi pred Novu godinu, ekipa koja opslužuje teleskop je napravila okular koji odgovara datom teleskopu, te celu noć provedu u posmatranju neba i to božićno veče provedu na najlepši način – posmatrajući Vasionu.

     Miroslav: Kakvo je Vaše mišljenje o amaterskoj astronomiji u našem društvu?

    Marko: Amaterska astronomija kod nas jako lepo funkcioniše. Sigurno ne toliko lepo koliko bismo želeli. Čini mi se da svaki gradić, ili svako malo veće selo u Srbiji ima osobu koja se bavi astronomijom i postiže neke fine rezultate u astrofotografiji i posmatranju, ali sama ova druženja  se svode na svega dva susreta godišnje na Letenci. Astronomsko društvo ‘’Ruđer Bošković’’ organizuje jednom ili dvaput godišnje izlete za astronome amatere kako bi vršili osmatranja. Fali nam više ovakvih okupljanja, gde su ljudi naviknuti da dolaze svake godine i da znaju koga će tu da vide od poznatih ljudi, kako bi uvek mogli da nauče nešto novo.

    Miroslav: U kojim ste astronomskim aktivnostima Vi učestvovali?

       Marko: Ja sam učestvovao na astronomskim takmičenjima. Na Mesijeovom maratonu na Andrevlju 2011. godine bio sam prvi. Posle toga sam učestvovao na još par maratona, gde sam osvajao druga i treća mesta. Fotografisao sam planete, a u poslednje vreme se dosta bavim tehnikom snimanja kretanja Sunca – solarografijom. To je tehnika gde se bukvalno od limenke i fotopapira napravi fotoaparat, tzv. ‘’pinhole’’ kamera. Limenka se pričvrsti negde, stoji nekoliko meseci i beleži kretanje Sunca od istoka ka zapadu, kao i sve statične objekte koji se nalaze na horizontu. To je jedna jako lepa, a nadasve primitivna tehnika kojom se može vršiti fotografisanje. Te fotografije na kraju ispadaju dosta zanimljive. Često se desi da fotografije ne uspeju, te je to jedan od faktora iznenađenja bavljenja ovom tehnikom.

    Miroslav: Koja je Vaša poruka mladim astronomima?

    Marko: Pogled gore i što više radoznalosti, što više novih saznanja, kakva god ona bila, čime god da se bavili. Vrlo je važno da ljudi poseduju neki hobi, da se bave nečim sem svog posla, štagod to bilo. To je nešto što bih svakom preporučio.

    Nemanja i Miroslav: Hvala Vam što ste izdvojili vreme za ovaj intervju.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. marta 2017. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 

Razgovor sa Slavkom Maksimovićem, predsednikom Udruženja Milutin Milanković

    Razgovor su osmislile Marina Ajder i Jovana Turinski, učenice OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina i Lenka Stojkov učenica Zrenjaninske gimnazije. Plan je bio da se razgovor obavi na Astro kampu Letenka 2016. Zbog promena u programu kampa, ljubaznošću gospodina Slavka Maksimovića realizovan je naknadno.

    Lenka: Molimo Vas da se predstavite

        Magistar sam meteorologije. Imam preko 38 godina radnog iskustva u različitim oblastima meteorologije, klimatologije, upravljanju projektima iz oblasti životne sredine i klimatskih promena. Kao ekspert, radio sam u velikom broju nacionalnih i međunarodnih panela, komisija i savetodavnih tela. Učestvovao sam u radu velikog broja međunarodnih skupova posvećenih životnoj sredini i klimatskim promenama, pored ostalog, kao šef jugoslovenske delegacije na Trećoj konferenciji zemalja potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Kjotou. Osnivač sam  Udruženja Milutin Milanković i trenutno njegov predsednik. Autor ili kooautor sam većeg broja publikacija i filmova o životu i delu Milutina Milankovića.

    Jovana: Možete li da nam predstavite Udruženje „Milutin Milanković“?

   Udruženje Milutin Milanković je naučno-stručno udruženje, formirano 2007. godine radi promovisanja naučnog stvaralaštva, pedagoškog, književnog i inženjerskog delovanja velikana srpske i svetske nauke Milutina Milankovića. Okuplja preko 350 članova od učenika i studenata do akademika  (5 akademika, 34 univerzitetska profesora, 29 doktora nauka i 21 magistar), uglavnom iz delatnosti kojima se bavio Milanković (geofizičke nauke i građevinarstvo), ali i veliki broj poslenika iz humanističkih delatnosti (umetnika, pisaca, novinara, filmskih radnika).  Nema stalan izvor finansiranja tako da se sredstva za funkcionisanje obezbeđuju od članarina, donacija i konkurisanjem sa programima i projektima kod nadležnih organa (opštinskih, gradskih i republičkih).
    dsc07807maTežište rada Udruženja je da se prikupljanjem i obradom arhivske građe, izradom i prikazivanjem filmskog materijala, izdavanjem i promovisanjem stručnih i popularnih knjiga i brošura, organizovanjem  tematskih skupova i prezentacija, naučnih i stručnih savetovanja, seminara, kurseva, izložbi i drugih oblika aktivnosti, javnost, a posebno učenička i studentska populacija, upozna s doprinosom Milutina Milankovića svetskoj nauci i civilizaciji, i da motiviše mlade generacije da opredeljenost i predanost nauci, kao i ljubav prema otadžbini, nađu u delima i ličnosti velikog naučnika.
Udruženje je do sada izdalo petnaest naučno-stručnih i popularnih publikacija, snimilo deset dugometražnih i kratkometražnih igrano-dokumentarnih filmova različitih dužina trajanja i namena, organizovali veliko broj promocija knjiga i filmova, preko 40 izložbi Milutin Milanković-život i delo, šest naučnih i stručnih skupova iz oblasti naučnog delokruga Milutina Milankovića, i niz drugih aktivnosti.

    Aktivnosti Udruženja realizuju se najvećim delom volonterskim radom članova i prijatelja Udruženja, uz saradnju s eminentnim naučnim radnicima, naučnim i obrazovnim institucijama iz zemlje i inostranstva, ali i uz podršku velikog broja donatora.
    Zahvaljujući visokom kvalitetu realizacije navedenih aktivnosti Udruženje je znatno doprinelo afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića u srpskom narodu, za što je zavredelo Svetosavsku nagradu i Priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“.

    Marina: Recite nam nešto o Milutinu Milankoviću
mm8    Za životnu priču o velikanu srpske i svetske nauke potrebno je mnogo vremena i prostora. Zbog toga vama  i svim  drugim zainteresovanim preporučujem  našu izdavačku i video produkciju. Posebno ukazujem na publikaciju i film Milutin Milanković-putnik kroz vasionu i vekove, izdanje Udruženja iz 2009. godine. Veoma zanimljiv i informativan tekst o Milankoviću je prikazan u knjizi Milankovićevog studenta Aleksandra Trifonija Kako sam doživeo Milutina Milankovića (izdanje 2010). Na kraju preporučujem naše najnovije izdanje, upravo izašlo iz štamparije, srpsko-engleske publikacije Milutin Milanković-putnik kroz vasionu i vekove sa četrdesetominutnim filmom Od armiranog betona do Kanona osunčavanja.

    Akademik i profesor Univerziteta u Beogradu, prvi Srbin doktor tehničkih nauka Milutin Milanković, bio je naučnik koji se snagom svog talenta, ali nadasve upornim i sistematskim radom, iskazao se u nizu naučnih disciplina. Ličnost koja je do krajnjih granica posvećena problemu koji želi da reši, sistematičan, uporan, matematički do perfekcije precizan i metodičan, na sretan način spojio je raskošan sanjarski talenat i upornost jednog istraživača. Univerzitetska nastava, građevinska mehanika i građevinarstvo, astronomska teorija klimatskih promena (primenom nebeske mehanike, teorijske fizike i sferne astronomije), istorija prirodnih nauka i problem kalendara su oblasti u kojima se odslikavaju Milankovićeve naučne misli.
   mm6Najcitiraniji  je srpski naučnik i jedan je od najcitiranijih naučnika u svetskoj naučnoj zajednici,  istraživač koga s razlogom i s pravom ubrajaju u pet najvećih naučnika dvadesetog veka i među petnaest najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili našom planetom Zemljom.
    Pored toga, iskazao je neizmerni patriotizam prema svom narodu. Dok su ostali velikani srpske nauke odlazili za boljim uslovima u svet, Milanković  je na poziv Srpske vlade napustio veoma udoban život i dobro plaćen posao u Beču i došao u Srbiju da svoje znanje uloži u izgradnju i unapređenje prosvete, nauke i kulture u svojoj matičnoj zemlji, kako je nazivao Srbiju. Odoleo je svim iskušenjima i čitav svoj stvaralački vek proveo je u Srbiji.

    Lenka: Koje je po Vama najznačajnije delo Milutina Milankovića i zašto?

    mm2Iako je svojom građevinskom delatnošću i patentima iz oblasti armiranog betona, izradom najtačnijeg kalendara za merenje vremena i literarnim radovima iz istorije prirodnih nauka zadužio svetsku civilizaciju, svetsku slavu je stekao svojom astronomskom teorijom o klimatskim promenama, kojom je objasnio misteriju ledenih doba. Ovom teorijom je obeležio nauku dvadesetog veka, a srpskoj nauci obezbedio zavidno mesto u svetskoj naučnoj zajednici.
    Milanković je za oblast svojih naučnih istaživanja odabira vasionu, njene tajne i promene koje su se desile u njoj, i koje će se u budućnosti desiti. Primenom sferne astronomije, nebeske mehanike i matematičke fizike prvi je matematički dokazao da astronomski uticaji upravljaju mehanizmom termičkih pojava na Zemlji. Time je uspostavio sponu nauka o vasioni i nauka o Zemlji i otpočeo proučavanje klime na način koji pre njega nije postojao.
    Poznata pariska izdavačka kuća Gauthier-Villars, objavljuje 1920. godine Milankovićevo kapitalno delo Matematička teorija toplotnih pojava izazvanih Sunčevim zračenjem Theorie Mathematique des Phenomenes Thermiques produits par la Radiation Solaire.
mm5Ovim kapitalnim delom, kojim je krunisao svoj desetogodišnji naučni rad, Milanković je definitivno zakoračio u novi svet saznanja i otvorio potpuno nove, do tada nesagledive vidike u oblasti izučavanja  klime daleke prošlosti. Prvi put je jedan čovek matematički uspostavio vezu između osunčavanja i temperature atmosferskih slojeva i dao sliku vekovnih promena klima naše planete Zemlje.
    Objedinjene rezultate svog dugogodišnjeg rada, sve proračune, ali i sve vere i nade u ispravnost svoje teorije, iskazao je u kapitalnom delu Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba, koje je objavila Srpska kraljevska akademija 1941. godine.
    Objavljivanjem ovog dela završen je najplodniji deo Milankovićevog naučnog poziva i rada. Kada više nije imao uslova, a verovatno ni ambicija da se ozbiljnije bavi naučnim radom, svu svoju energiju usmerio je na pisanje naučno-popularnih dela.

    Lenka: Da li je Milutin Milanković dovoljno poznat u Srbiji?

       mm3Svet ga odavno priznaje, poštuje, citira i svrstava u velikane svetske nauke. Nažalost, srpski narod mu se nije odužio na način koji odgovara njegovom liku i delu. Kada sam pre više od deset godina, sa nekoliko entuzijasta, započeo aktivnosti na afirmaciji njegovog lika i dela, velikan srpske i svetske nauke bio je u srpskom narodu potpuno zanemaren i skoro zaboravljen. U to vreme, kao ni u sadašnje, u Srbiji nije bilo spomen obeležja, muzeja, zadužbine, spomen sobe, niti stalne izložbene postavke njemu posvećene.
    Već sam naveo šta je sve Udruženje uradilo na afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića. Brojne promocije filmova i knjiga, izložbe i druge manifestacije održane u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori su izuzetno doprineli upoznavanju srpske javnosti sa likom i delom Milutina Milankovića. Ove  manifestacije održane su i u drugim mestima gde žive naši sunarodnici (Dalju, Banja Luci, Temišvaru, Aradu, Budimpešti, Beču, Vankuveru, Njujorku, Sijetlu, Kalgariju i dr.).
    Sem toga, Udruženje posebnu akivnost posvećuje inicijativama za trajno obeležavanje dela Milutina Milankovića. U velikom broju gradova u Srbiji i Republici Srpskoj već postoje ulice i bulevari koje nose Milankovićevo ime, kao i jedan park u Beogradu, nekoliko srednjih i osnovnih  škola, jedna naučna institucija i veći broj udruženja. Na predlog Udruženja izgradiće se spomen-obeležje u Parku Milutin Milanković u Beogradu. Udruženje je, takođe, iniciralo izradu kovanica i novčanice sa likom Milutina Milankovića.
   mm7    Zahvaljujući ovim aktivnostima Udruženja, ali i aktivnostima drugih institucija i pojedinaca, Milutin Milanković  je  po drugi put vraćen u krilo srpskog naroda. Konačno smo shvatili da je u pitanju izuzetna vrednost koju je izrodio srpski narod. Smatram da je Udruženje u dosadašnjim uslovima rada ispunilo svoj zadatak. Danas Milanković živi jedan sasvim novi život – u potpunosti priznat, sa jasnom istinom o njegovom radu.
    Međutim, velikan srpske i svetske nauke zaslužuje mnogo više. Njegovo delo sve više dobija na vrednosti i aktuelnosti, pa su potrebne nove aktivnosti kojima bi  se uloga i delo Milutina Milankovića postavilo na mesto koje mu pripada u svetskoj naučnoj zajednici. Nažalost, ove aktivnosti prevazilaze sadašnje mogućnosti Udruženja (organizacione, infrastrukturne, finansijske), što zahteva iznalaženje novih oblika rada i veće angažovanje države.

    Jovana: Na koje probleme nailazite u promociji i afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića?

    mm4   Iz tvoga pitanja očigledno stoji saznanje da postoje problemi u promociji lika i dela ovog velikana srpske i svetske nauke. I sasvim si u pravu. Postoji ogromna nesrazmera između onoga što je urađeno i što je prisutno u javnosti. Mi povremeno radimo kratke ankete na ulicama Beograda. Moram da kažem da smo očekovali veću informisanost javnosti. Još uvek ima onih koje iznenadi pitanje ko je bio Milutin Milanković. Obično se u takvim prilikama krivica prebacuje na nedovoljnu prisutnost u sredstvima informisanja, što je delimično i tačno. Prava je retkost da o nekim našim značajnim događajima, kao što su naučni skupovi, tribine, promocije knjiga i filmova javnost  bude obaveštena. Međutim, postoje i drugi razlozi koji su posledica našeg nesnalaženja u ovim savremenim sredstvima komuniciranja, što je i za očekivati s obzirom na starosnu strukturu nas volontera. Moje najveće razočarenje je što sa našim programima nismo ušli u škole, niti smo uspeli da škole dovedemo kod nas, a za to postoje izuzetni uslovi. Prostorije Udruženja, veličine oko 200 kvadratnih metara, u kojima je uspostavljen dokumentacioni centar, stalna izložbena postavka i mala muzejska postavka, opremljene su savremenim nameštajem i neophodnom audio-vizuelnom opremom, omogućavaju održavanje naučnih skupova, seminara, okruglih stolova, tematskih izložbi, ali i posete-ekskurzije osnovnih i srednjih škola, studenata i zainteresovanih građana, malo se koriste. Na kraju moram da kažem da stvari polako dolaze na svoje mesto. Do kraja godine u Beogradu će se postaviti spomen-obeležje Milankoviću, završiće se i serija o Milankoviću, s nadom da će se naći distributer za prikazivanje i još dosta drugih aktivnosti.

    Marina: Da li možete da nam kažete vaše mišljenje o sličnostima i razlikama Milutina Milankovića, Nikole Tesle i Mihajla Pupina?

    mm    Ovo je zaista teško, možda i malo provokativno pitanje, ali da pokušam da odgovorim. Sličnosti su očigledne. Sva trojica su velikani koje je izrodio srpski narod, koji su svojim radom, svaki na svoj način, ostavili duboke tragove u svetskoj nauci i civilizaciji. Razlike su u delatnostima kojima su se bavili i uslovima u kojima su radili. Tesla je bio pronalazač, Pupin naučnik u oblasti tehničkih nauka i pronalazač, dok je Milanković bio fundamentalni naučnik. Tesla i Pupin su svoj stvaralački rad realizovali u Americi u znatno povoljnijim uslovima nego što ih je imao Milanković u Srbiji. Za razliku od njih Milanković, sem svoje genijalnosti, za rad je imao na raspolaganju samo olovku, papir i  šiber. Čak je najvažnije radove morao da piše na nemačkom jeziku da bi bili dostupni svetskoj naučnoj javnosti. Na kraju moram da kažem da ove naše velikane možemo upoređivati, ali ih ne treba rangirati.

   Jovana: Ove godine ste bili gost na Astro kampu Letenka 2016. Da se ovakav skup održavao u vreme Milutina Milankovića on bi verovatno bio na njemu. Kakvi su Vam utisci sa skupa astronoma? Da li ste dogovorili saradnju sa njima?

    Iako sam na skupu bio veoma kratko vreme, utisci su mi izuzetni. Bilo je divno na jednom mestu susresti veliki broj zaljubljenika u astronomiju iz različitih delova sveta, različitih zanimanja i uzrasta, a svi su imali samo jednu misao-astronomija. Nadam se da smo ih malo osvežili prikazivanjem igrano-dokumentarnog filma Od armiranog betona do Kanona osunčavanja i pričom o Milankoviću.
    Sa organizatorom smo dogovorili da u budućim akcijama Udruženje Milutin Milanković bude aktivni učesnik.

    Marina: Da li bi želeli nešto da kažete što vas mi nismo pitali?

     Pošto ste me već zamorili pitanjima želim na kraju da odam priznanje gospodinu Braciću za sve ono što je uradio za popularizaciju nauke među vama mladima. Udruženje je već dva puta gostovalo u Zrenjaninu odakle smo se vraćali puni doživljaja i utisaka. Zovite nas, doći ćemo ponovo.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 8. septembra 2016. in Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: