RSS

Arhive kategorija: Metodika-Primeri dobre prakse

Час историје на споменику капетана Ђорђа Радивојевића

      Учесници Природњачког кампа Ботош 2018 који је у организацији Регионалног центра за таленте Зрењанин одржан од 20- 23. августа 2018. присуствовали су часу историје на споменику капетана Ђорђа Радивојевића.
     Споменик се налази на обали Тамиша, између Ботоша и Томашевца.
     Час под називом Кратак историјски преглед  Ботошког и Томашевачког краја је 21.8. 2018.одржао Душан Новаков, професор историје из Томашевца.

      Историја простора у којем живимо је веома богата и бурна. Иако се о догађајима који су се десили на овим просторима мало може сазнати из уџбеника историје, као и у сваком крају и овде је било занимљивих догађаја и личности. Налазимо се поред споменика посвећеном капетану Ђорђу Радивојевићу и његовим војницима, али о том догађају ћемо причати мало касније. Кренимо редом.
На простору данашњег Баната било је живота још у најстаријим временима, праисторији и периоду пре доласка Римљана. О томе сведоче бројни експонати који се чувају у музејима банатских градова. Пре Римљана у овим крајевима живели су Келти, Трачани и други народи.     
    Данашњи Банат дошао је под власт Римљана у првој половини другог века у време римског цара Трајана. Римско царство почело је да слаби у другој половини четвртог века након почетка Велике сеобе народа коју су 375. године покренули Хуни. Управо се овај наш крај нашао први на удару варвара, јер после Хуна на тло Римског царства стижу Остроготи, Визиготи, Вандали и други варварски народи, који немилосрдно пљачкају и уништавају Римско царство, док Римљани немају снаге да им се супротставе. Коначно, Западно римско царство је пропало 476. године.
    Наши преци Јужни Словени, заједно са Аварима, на ове просторе стижу током шестог века. Авари су у ратничком смислу били много напреднији од Словена и може се рећи да су они у овим походима и предводили Словене. Током шестог века овај простор, а нарочито простор Влашке низије, био је место одакле су Авари и Јужни Словени кретали преко Саве и Дунава у пљачкање богатог и моћног Византијског царства. Са опљачканим пленом они су се враћали, да би пљачкашке походе стално понављали. Инвазија Словена и Авара ка Византији бивала је све већа и бруталнија, да би се 626. године они осмелили да чак опседну Цариград. Испоставиће се да ће овај догађај кључно утицати на развој Словена у будућности. Византијски цар Ираклије нанео је тежак пораз Словенима и Аварима под Цариградом. Захваљујући том поразу Словени су донели одлуку да трајно населе Балкан и признају власт византијских царева, док су Авари наставили са авантуристичким животом и пљачкашким походима по Панонској низији. Авари су крајем осмог века тешко поражени од тада најмоћнијег владара западне Европе, франачког краља и касније цара Карла Великог, после којег се они у историјским изворима више не помињу. На овом примеру се види колико је одлука Јужних Словена да трајно населе ове простору била мудра. Због тога ми данас седимо овде покрај овог споменика ка словенски потомци, а Авара одавно више нема.
     Важан моменат за историју овог краја представља долазак Угара, односно Мађара током десетог века. Крајем десетог века Угри примају хришћанство и стварају за појмове средњег века респектабилну државу. Простор Баната нашао се у оквиру те државе. Оно што ваља знати јесте да је цео простор данашње Војводине тада другачије изгледао.  Због честог изливања река, овај простор је обиловао мочварама и неплодним слатинастим земљиштем, па из тог разлога и није био густо насељен.

    Током 14. и 15. века балкански народи добијају новог, моћног непријатеља – Турке Османлије. Турци стрпљиво освајају део по део балканских држава. Тако 1453. освају Цариград као последњи остатак Византије, 1459. Србију, 1463. и 1465. Босну и Херцеговину, крајем 15. века и днашњу Црну Гору. Једина тачка на Балкану која је остала ван турске власти био је Београд који је остао под влашћу Угара. Османско царство било је на врхунцу моћи током 16. века у време свог најзначајнијег султана свих времена Сулејмана Величанственог. Он 1521. године осваја Београд, а до краја своје владавине целу Угарску. Тако су Турци стигли надомак Беча. Освајање Беча био је велики сан многих турских султана, али је до краја остао недосањан. Тако се и наш Банат нашао под турском влашћу и тако ће бити све до аустријско – турског рата 1717 – 1719. године. Срби из Баната су под Турцима углавном чинили рају, односно зависне сељаке.
       Период од краја 16. па до краја 18. века обележили су аустријско – турски ратови. Било их је укупно пет, а у њима су Срби видели наду да ће се ослободити од Турака и да ће поново имати своју државу. Из тог разлога Срби су у овим ратовима масовно стали на страну Аустрије, односно Хабзбурга. Већ у првом аустријско – турском рату од 1593 – 1606. године, такозваном Дугом рату Срби из јужног Баната, предвођени владиком Тиводоровићем подижу велики устанак против Турака, који се, нажалост трагично завршио. У освети, због устанка турски Синан – паша је наредио спаљивање моштију Светог Саве на Врачару.
     Следећи аустријско – турски рат, односно Велики бечки рат од 1683. до 1699. године донео је велике последице по Србе са ових простора. Турци су у овом рату изгубили велике територије, а одлуком Карловачког мира Банат је још увек био под влашћу Турака. Овај рат је за последицу имао и Прву сеобу Срба под вођством патријарха Асенија III Чарнојевића, када је између 60 000 и 90 000 Срба стигло на просторе Јужне Угарске, односно Аустријског царства.
    У следећем аустријско –  турском рату, Аустријанци предвођени славним војсковођом принцом Еугеном Савојским освајају Банат и већи део Босне и Србије. Ипак, у следећем рату од 1717. до 1719. године Турци су успели да врате Србију и Босну, а Банат је остао у саставу Аустрије. Након овог рата усталила се граница између Аустрије и Турске и она се простирала од Лике, Баније и Кордуна, дуж Саве и Дунава.
    Граница Аустрије и Турске није била само проста линија раздвајања између две државе. Схаватавши опасност од Турака, Хабзбурзи су направили чврст одбрамбени бедем у виду Војне Крајине. Ботош и Томашевац су се нашли у оквиру Војне крајине и управо је то пресудно утицало на њихов развој, јер су највећи део граничара чинили Срби. Срби су одувек били познати као одлични и одани ратници. Хабзбурзи су имали пуно поверење у њих и зато су им дали бројне привилегије. У том погледу и Ботош и Томашевац добијају школе, црквене храмове, а њихови становници као граничари или милитари како су их називали имају могућност бржег напретка.
     Године 1788. на месту где се сада налазимо одиграла се крвава битка између Турака и Срба. Чета којом је командовао капетан Ђорђе Радивојевић имала је задужење да чува дрвени мост на Тамишу који се до пре педесетак година налазио на око 200 метара ниже. Захваљујући једном шпијуну, Турци су сазнали положаје Срба и у току ноћу их изненада напали. Том приликом погинуо је капетан Радивојевић и око 300 његових војника. Родбина храброг капетана је 35 година касније,  у знак сећања, овде, на месту битке подигла споменик. Овај споменик је реплика, јер оригинални споменик, нажалост није одолео зубу времена.
    Током 19. века Србима са ових простора Хабзбурзи постепено укидају привилегије, јер и опасности од Турака више нема. Велику европску Револуцију 1848/49. године сви словенски народи у Аустрији покушали су да искористе како би се изборили за равноправан положај са Немцима и Мађарима. Бечки двор се послужио опробаном политиком „Завади, па владај“, којом је успео да завади словенске народе са Мађарима, па се тако један напредан и слободарски покрет, претворио у крвави грађански рат између словенских народа и Мађара. У тим бурним временима недалеко од Томашевца одиграла се велика битка имеђу Срба, које је предводио војвода Стеван Книћанин и Мађара које је предводио генерал Ерне Киш. Мађари су доживели тежак пораз, а приликом повлачења ка Бечкереку генерал Киш је окупио своје војнике у Томашевцу. Том приликом на њега је покушан атентат. Генерал је преживео и у знак освете наредио је да се Томашевац до темеља спали. Том приликом изгорео је и црквени храм у којем су се налазиле књиге рођених, умрлих и венчаних у Томашевцу, па се о догађајима који су се збили у Томашевцу до 1848. пре може сазнати у Бечу или Пешти, него у Томашевцу.
У Првом светском рату Срби из Ботоша и Томашевца били су углавном слати на фронт у Добруџи да се боре против Руса. Велики број њих је или дезертерио или се масовно предавао Русима.
    Од 1918. Томашевац и Ботош се налазе у новоствореној  Краљевини СХС, касније Краљевини Југославији. У међуратном периоду оба села се модернизују, а њихови мештани се као и данас углавном баве земљорадњом и сточарством. Током Другог светског рата велики број мушкараца из Томашевца и Ботоша налазио се у немачком заробљеништву.
    Највећи напредак оба села доживела су после Другог светског рата, понајвише захваљујући стварању земљорадничких задруга. Велики број сиромашних породица је на тај начин добио посао и ово је био златни период у развитку оба села. Нажалост, ситуација је почела да се погоршава деведесетих година прошлог века, када земљорадничке задруге по селима пропадају. То је довело до тога да млади почињу да напуштају село и да број становника у Ботошу и Томашевцу из године у годину опада. Сви који овде живимо се надамо да ће се овај тренд зауставити и да ће ова питома банатска села вратити свој некадашњи сјај.

                                                                                                                                Професор Душан Новаков

 

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. septembra 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Astronomija u Prirodnjačkom kampu Botoš 2018

    U organizaciji Regionalnog centra za talente Zrenjanin od 20- 23. avgusta 2018. održan je Prirodnjački kamp Botoš 2018 koji je okupio učenike zrenjaninskih škola kao i škola iz Tomaševca i Botoša.
    Planirano je da se učesnici kampa upoznaju sa teleskopom i osnovama astrognozije, posmatraju planete, Mesec i Mesijeove objekte, mere prečnik Sunca. Planirana su i predavanja na temu Planete Sunčevog sistema i Istraživanje Sunčevog sistemaAstronomsko veče je realizovano u sve tri večeri od 21– 23.h. 

  I astronomsko veče

       U toku prve astronomske večeri Velizar Monić, profesor fizike, jedan od realizatora kampa je predstavio fizičke i tehničke karakteristike teleskopa refraktora i reflektora i pokazao kako se njima manipuliše. Predstavljena je i njihova istorijska linija. Kasnije u toku posmatranja učenicima je omogućeno da samostalno manipulišu teleskopom.
   

    Planete i Mesec
    Posmatranja su počela u toku građanskog sumraka kada se još nisu videle zvezde. U defileu planeta prva svetla tačka koja se pojavila na nebu bila je Venera, u ovom slučaju Večernjača. Venera koja je u polovini faze, reflektuje manje svetlosti, nije blještava, što je omogućilo jasno viđenje kontura polovine njenog diska. Ubrzo posle nje počeo je da se pomalja i Jupiter koji se uobičajeno lepo video u društvu svoja četiri najveća satelita: Ioa, Evrope, Ganimeda i Kalista. Na žalost ove dve planete vidljive u građanskom sumraku su bile blizu zapadnog horizonta pa se nije imalo mnogo vremena za njihovo posmatranje. Saturn je prilično nagnut prema Zemlji pa se lepo video prorez između planete i prstena. Mars koji je 31 jula 2018. bio najbliži Zemlji u poslednjih 15 godina, samo na 57,7 miliona km, iako se udaljava, jasno je pokazao svoj crveni disk.

     Sazvežđa
    Pojavom prvih svetlijih zvezda objašnjen je pojam građanskog, nautičkog i astronomskog sumraka. Tokom nautičkog sumraka pokazana su Velika kola, deo sazvežđa Velikog medveda a sa dolaskom astronomskog pokazan je način nalaženja Severnjače i orijentacija na Zemlji pomoću ove zvezde.
     U polovini svoje faze, kada od svoje površine reflektuje priličnu količinu sunčevih fotona Mesec se teže posmatra. Ipak na terminatoru koji deli Mesečev disk na dva podjednaka dela lepo su se videli krateri, planine i mora. Na žalost već prilično svetao Mesec je izazvao i svetlosno zagađenje koje je omelo viđenje Mlečnog puta i planirano pomatranje Mesijeovih objekata.

 

     Predavanje: Priče iz Finske
     Nemanja Micić, profesor fizike, jedan od nastavnika realizatora kampa održao je predavanje o svom boravku na Međunarodnoj konferenciji mladih fizičara, koja je sredinom avgusta. održana u Helsinkiju.

II astronomsko veče

    Određivanje prečnika Sunca
     U toku poslepodneva drugog dana kampa rađeno je određivanje prečnika Sunca. Meren je prečnik projektovanog lika Sunca na hartiji, koji je dobijen prolaskom Sunčevih zraka kroz otvor na aluminijumskoj foliji, prečnika 1mm. Matematičkom metodom u kojoj su korištene proporcija i sličnost trouglova, urađen je proračun prečnika Sunca označenog sa X. Dobijen je rezultat sa skromnom relativnom greškom obzirom na uslove merenja. Na slici se mogu videti dva proračuna. Desno je proračun sa velikom relativnom greškom od 33%. Nakon ponovljenih merenja, dobijen je proračun, na levoj strani sa povoljnijom greškom od 13%. Priložena slika prikazuje radnu verziju proračuna urađenog nakon neposredne obrade rezultata merenja.

    Planete i Mesec
    Teleskopom su posmatrani Venera, Jupiter, Saturn, Mars i Mesec. Posmatranjem Jupitera druge večeri, učenici su mogli da primete drugačiji položaj njegovih satelita od položaja prethodne večeri. Mesec koji je prošao polovinu svoje faze druge večeri je posmatračima otkrio još više svoga reljefa, ali je još više sakrio Mlečni put.

 

Snimak Meseca Anđele Novakov napravljen pomoću mobilnog telefona na okularu teleskopa. 

    Sazvežđa
    Obrađena su cirkumpolarna sazvežđa i sazvežđa Letnjeg trougla: Labud, Lira i Orao. Pokazane su i najsjajnije zvezde ova tri sazvežđa: Deneb, Vega i Altair. Skrenuta je pažnja da zvezda koja je sada Polarna zvezda nije to uvek bila. Po objašnjenju Milutina Milankovića Zemlja se vrti kao čigra, zbog čega osa njene rotacije menja pravac, ustvari pravi krug u odnosu na druge zvezde. Zvezda Vega je zbog promene pravca ose rotacije Zemlje pre 12 000 godina bila polarna zvezda i to će opet biti za oko 14000 godina. Kasnije u toku večeri posmatrana su sazvežđa Pegaz i Andromeda. Teleskopom je pokazana galaksija Andromeda.

    Predavanje: Priča o Jupiteru i Saturnu

    Predstavljena su fizička svojstva dve najveće planete Sunčevog sistema, struktura, magnetna polja, prstenovi, njihovi najveći sateliti, misije koje su ih do sada istraživale i aktuelne misije.

      III astronomsko veče

   U toku ove večeri meteorološki uslovi nisu bili povoljni za astronomska posmatranja pa je ono proteko u znaku predavanja Srđana Penjivraga, sekretara Astronomskog društva „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina. Učesnike kampa Srđan je upoznao sa najznačajnijim kosmičkim misijama koje je čovečanstvo preduzelo u poslednjih 60 godina sa ciljem istraživanja Sunčevog sistema, kao i aktuelnim i budućim misijama. Ovo je bio i rezime onoga što su učesnici čuli i naučili u prve dve večeri.

 

    U ove tri astronomske večeri se pokazalo da su mladi učesnici kampa zainteresovani za astronomske pojave, da su imali dovoljno vremena da ponove i utvrde ono što im je pokazano, dato ili preneto kao znanje i umenje. Ovo je bila i probna sonda za mesto Botoš kao potencijalni astronomski resurs.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. septembra 2018. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 

Posmatranje Perseida

    Velika kola, Botoš 2018

          Ne kaže se uzalud da ono što nije zapisano kao da se nije ni dogodilo. Za fotozapis su se pobrinuli Matija Uglješin i Miloš Ružin. Matija, lovac na oluje i već oprobani snimatelj gromova i munja je imao više sreće od Miloša. Njegova kamera  je snimila sazvežđe Perseja i jedan perseid koji se kretao gotovo po radijantu.
     Posmatranje meteorskog roja Perseida je održano u organizaciji AD „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina, u subotu na nedelju ( 11/12. 8. 2018.) u seoskom dvorištu, Velika kola u Botošu.
U posmatranju je učestvovalo 20 osoba iz Zrenjanina, Novog Sada, Tomaševca i Botoša. Bila je ovo prilika da se posmatrači druže, razmene informacije i bolje upoznaju. Ova noć će nam sigurno dugo ostati u sećanju.

      U toku dana meteorološki uslovi nisu obećavali da će posmatranje Perseida biti uspešno. Veliki kumulonimbus čiji smo jedan kraj videli prema jugu a celog na satelitskom snimku na  sat24, koji je došao od Bosne prošao je južno od Srednjeg Banata. Tako smo već od početka građanskog sumraka imali povoljne uslove za posmatranje, sve do 2.30h posle ponoći, kada su oblaci ponovo počeli da se navlače.
    Posmatranje Perseida je bilo spontano a brojanje je rađeno na osnovu slučajnog opažaja posmatrača. Složili smo se da smo od 22h do 2,30h videli 70 Perseida. Očekivanje da će se toliko meteora videti u jednom satu se nije obistinilo ali naredna noć, 12 na 13. 8.  kada se očekuje najveći pik i dalje obećava.
Na kraju  iz pravca sazvežđa Perseja prema horizontu spustio se jedan veoma sjajan bolid. To nam je bila nagrada. Zbog oblaka smo nakon toga završili posmatranje. 

     Osim Perseida su posmatrane planete Venera, Jupiter, Saturn i Mars i nekoliko Mesijeovih objekata. 
    Pvo nam se pojavila planeta Venera. U polovini faze, zbog smanjene količine reflektovane svetlosti jasno je vidljivo pola diska planete. U našem teleskopu se videla kao umanjeni Mesec u polovini svoje faze kada se posmatra golim okom. Pre mesec dana je bila u većoj fazi pa je zbog količine reflektovane svetlosti bila bleštavija, zbog čega joj se disk nije video. Venera će zbog smanjenja faze u narednom periodu sve bolje da se vidi u teleskopu.
     Jupiter se kao i Venera video odmah na početku građanskog  sumraka. Odmah su bili vidljivi Ganimed i Kalisto, dva najveća njegova satelita. Sa pojavom nautičkog sumraka videli su se i Io i Evropa. Ove satellite je davne 1609. prvi video Galileo Galilej svojim tek napravljenim teleskopom. Bila je ovo prilika da se kaže i nekoiko  informacija o najvećoj planeti Sunčevog sistema.
    Zbog svoje trenutne nagnutosti u odnosu na Zemlju  Saturn se sa svojim prstenovima video kao na dlanu. ←Naročito su se lepo videli u teleskopu Miloša i Miroslava Ružina.
   Mars je 27. jula 2018. bio u opoziciji a 31. jula 2018. je bio samo 57,6 miliona km udaljen od Zemlje što je najbiži položaj od 2003. kada je udaljenost iznosila 55,7 miliona km. U našim teleskopima jasno je pokazivao svoj disk sa različitim nijansama crvenog.
     Čekajući Perseide Laslo Kočmaroš, pobednik Mesijeovog maratona Letenka 2016, koji je za jednu noć identifikovao čak 95 M objekata od ukupno 110 koliko ih sadrži Mesijeov katalog nam je pokazao M13, M15, M27, M31.  

         Impresije najmlađih posmatrača
    Ove godine sam završila 7. razred osnovne škole. Fiziku kao redovan predmet imam dve godine i sve više bivam zaintrigirana čudima prirode koja nam se čine potpuno uobičajena i jednostavna. Ovog leta sam odlučila da se fizici i astronomiji malo više posvetim, što sam i učinila. Tako nešto se ne odlaže, a  trudila sam se da svaki slobodan trenutak ispunim čitanjima o dalekim galaksijama, zvezdama, planetama, o tome šta su Mesijeovi objekti i svemu što u ovim godinama mogu, donekle, da razumem. Ipak, Univerzum je pojam koji čovek nikada neće u potpunosti moći da razume.
    Moje je leto ipak najviše ostalo u znaku astronomije.
    Naravno, ovogodišnja kiša meteora bila je jedna od stavki na mom spisku pročitanih činjenica. Veoma sam se obradovala kada sam dobila poziv za posmatranje Perseida, koje je organizovano u blizini, u Botošu. Obradovala sam se tome što ću moći da ih posmatram, a još više što ću o njima naučiti još ponešto slušajući veće poznavaoce astronomije od mene. Na sreću, nebo je bilo vedro, pa su se pored veličanstvenih letova meteora mogli jasno videti Mlečni put, kroz teleskop planete Mars, Jupiter, Saturn, Venera, globularna zvezdana jata, a golim okom, naravno, i mnoga sazvežđa. Uspeli smo da uočimo i najbližu nam galaksiju, Andromedu. Iako nam je „igrala“ pred očima, bila sam srećna što sam uspela da vidim nešto toliko daleko i nešto o čemu sam do te večeri samo čitala.
    Svaki put, kada bi meteor proleteo prelepim vedrim nebom, začulo bi se nekoliko ushićenih usklika: “Evo ga!” 
    Naši pogledi bili su neprestano uprti ka nebu. Sjaj hiljada zvezda zamutio mi je vidike, počela sam da razmišljam o daljinama i blizinama i o tome kako ništa od toga više nije važno. One, sazvežđa čiji su članovi, meteori, planete i sve njihove tajne, svi tako daleki, te večeri, okupili su nas, zaljubljenike u nauku, na to jedno mesto. Ti daleki objekti, koje čak ni ne vidimo kakvi su sada, nego kakvi su bili pre mnogo godina, privukli su nas i naterali da o njima pričamo, zaokupili su našu pažnju u potpunosti.
    Sada kada sam videla samo neka od mnogobrojnih sazvežđa, uvek ću ih videti, jer kada tako nešto jednom uđe u oko, prosto je nemoguće ne videti ga ponovo. Mnoge činjenice koje su do tada pravile zbrku u mojoj glavi, sada su „složene“ na prava mesta i više me ne bune, zahvaljujući sjajnim objašnjenjima prisutnih.
    Na mene su najveći utisak ostavili, naravno, sami Perseidi, zatim pogled na Saturn i njegove prstenove kroz teleskop, ali i „igrajuća mrlja“ Andromeda. Ovo veče me je ubedilo da od fizike i astronomije nikako ne odustajem, jer ću uvek čuti ili pročitati nešto novo, što je dokaz da ove nauke nimalo nisu dosadne. Navelo me je da nastavim da o tome učim što više i da i dalje svoje slobodno vreme popunjavam istraživanjima.

Anđela Novakov, 12. 8. 2018. 

    O pojavi Perseidi čuo sam od svoje sestre i o tome nisam ništa znao. Dolaskom na posmatranje ove pojave u subotu, 11. avgusta u Botošu saznao sam dosta toga. Kada smo prišli kući bilo mi je čudno što nema svetla. Kasnije sam shvatio zašto su sva svetla isključena. Isključena su bila jer svetlo ometa u posmatranju zvezdanog neba.
     Kroz okular teleskopa video sam Jupiter sa svoja četiri satelita, crveni Mars, Saturn sa svojim prstenom, Mlečni put i zvezdana jata. Po prvi put sam uočio Velika kola, Mala kola, zvezdu Severnjaču i na taj način shvatio da noću znam da se orijentišem u prostoru. Do tada sam o ovome znao iz udžbenika geografije. Povremeno bismo ugledali po neki meteor koji je ostavljao bleštavi trag na nebu.
    Bila su postavljena tri teleskopa različite veličine pa sam mogao pomerajući okular teleskopa bolje da vidim. Uz posmatranje od nastavnika Miše Bracića i ostalih zaljubljenika u astronomiju mogli smo čuti i o istoriji teleskopa i astronomije kao nauke.
    Vedro zvezdano nebo u mojoj mirnoj banatskoj ravnici je pravo mesto za uživanje u posmatranju i otkrivanju nepreglednog zvezdanog prostora.

Rada Novakov, učenik 5. razreda, 13. 8. 2018.

    
 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. avgusta 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse, Nekategorizovano

 

Astronomski kamp Letenka 2018

    Svaki astronom je prvo bio đak
    U organizaciji Regionalnog centra za talente Zrenjanin, grupa učenika i nastavnika je 21. jula boravila na Astronomskom kampu Letenka 2018.
    Grupa je na kamp došla sa pripremljenim programom koji se sastojao od nekoliko ogleda, demonstracija i merenja iz fizike, kao što su ogledi iz ravnoteže, merenje prečnika Sunca, temperature, pritiska i vlažnosti vazduha, demonstracija zakrivljenosti prostora gravitacijom. 
    Astronomski kamp ima svoj plan i program koji je po mnogo čemu interesantan i prijemčiv i našoj mladoj grupi. Stoga smo svoj boravak planirali tako da nešto radimo po svom a nešto po programu AKL-a.
    U neposrednom kontaktu sa prirodom koja opušta i relaksira posetioci kampa su spontani, druželjubivi i susretljivi. Ovde svako rado odgovora na pitanja, šta radi u poslednje vreme, čime se bavi, pokazuje opremu koju ima, objašnjava kako ona funkcioniše, .
    Ovde kao da se svi već znaju, što treba zahvaliti intonacijama Astronomskog magazina i društvenim mrežama.
    Ovde se čuju nove i interesantne informacije. Sreću se stari poznanici i upoznaju novi, utvrđuju se stara prijateljstva i započinju nova. Ovde možete da razgovarate sa svakim posetiocem o onome što vas intresuje a da se pri tom ne plašite da ćete postaviti „prosto“ pitanje ili da ćete se osećate indisponirano. Oni koji sa svojih katedri studentima prenose znanje i ulivaju strahopoštovanje ovde svoje znanje neštedemice dele, ne ocenjuju, nego pomažu i podstiču diskusiju. Ovde su i oni što dolaze sa najvećih svetskih opservatorija obični ljudi.
    Šuma teleskopa na travnatom proplanku između guste bukove šume deluje impresivno, kao da ste u nekoj sf priči ili filmu, na prvi pogled inspiriše. Oni će vas u toku noći uzdići do dalekih galaksija, prašnjavih maglina i zvezdanih jata, možda neke vidljive planete. Svako će posle te slike poželeti u svojoj kući teleskop.
    U programu AKL Nemanja Micić, profesor fizike iz Zrenjanina je predstavio Opštu teoriju relativnosti koja i posle 100 godina uznemiruje naučne duhove i inspiriše mlade da se bave fizikom. Predstavio je predviđanja OTR koja su eksperimentalno dokazana i ona koja čekaju dokazivanja. OTR objašnjava kako gravitacija funkcioniše. Masivna tela izazivaju izobličenja prostorno- vremenskog tkiva univerzuma.
    Izvedena je demonstracija zakrivljenja prostrora masom fizičkog tela pomoću šatorskog krila koje je predstavljalo tkivo prostora, košarkaške lopte kao Sunca i klikera kao planeta. Masa Sunca deformiše tkivo univerzuma isto kao što lopta izaziva depresiju na zategnutom šatorskom krilu. Kliker bačen na šatorsko krilo kreće se kružnom putanjom oko lopte, i sam deformišući tkaninu pri tome, baš kao što to rade planete po određenim orbitama oko Sunca.
    Na temu Hemijski sastav zvezda govorili su Nikita Jarić i Marko Sedlan, učenici Zrenjaninske gimnazije. Iako su verovatno najmlađi predavači u istoriji AKL govorili su elokventno, sadržajno, razumljivo koristeći jasne slike i kratke tekstove u svojoj video prezentaciji. Zvezde nisu samo izvori setlosti i toplote. U njihovim jezgrima nastaju atomi hemijskih elemenata od kojih su sačinjena sva tela veća od ovih sićušnih čestica, pa i onih od kojih je sastavljena živa materija.
    Već 18 godina u martu ili aprilu se na Letenci, u toku jedne noći održava Mesijeov maraton, takmičenje u nalaženju Mesijeovih objekata (galaksija, maglina i zvezdanih jata). Tada se ovde okupe astronomi iz celog regiona. Ova aktivnost, u toku jedne noći se dešava i u okviru AKL. Koliko poznajemo Mesijeove objekte je tema koju je Miša Bracić u formi problemskih test zadataka, interaktivno predstavio posetiocama kampa omogućavajući im da provere svoje poznavanje ovih objekata.
    Profesor, emeritus Ištvan Bikit je u svom predavanju govorio o tamnoj materiji i o indikacijama koje upućuju na njeno postojanje. Za sada niko živ na planeti nema ni jedan eksperimentalni dokaz za postojanje tamne materije niti ideju kako je možemo eksperimentalno dokazati. Iako nam sva dosadašnja otkrića i spoznaje govore o našem velikom poznavanju prirode nemogućnost otkrivanja iIi dokazivanja tamne materije ukazuje na naše maleno je znanje. To nas navodi na čuvenu Sokratovu izreku Ja znam da ništa ne znam. Ali i to je znanje. Bilo je epoha kada je naučni svet verovao da se stiglo do kraja, da je sve otkriveno i da čovek konačno ima potpunu slika sveta. Učeći se na ovim primerima a nalazeći se pred nerešenim pitanjima svesni smo trenutne naše nemoći razotkrivanja prirode ali i velike motivirajuće upitanosti šta je tamo iza barijere odakle ne dobijamo nikakve informacije.
    Na improvizovanom okruglom stolu u prirodi, fizičari su razgovarali o dostignućima i budućnosti fizike kao nauke. Fizika stoji pred nekim velikim pitanjima na koje nema odgovore niti se ima ideja kako da se do njih dođe. S druge strane, fizici se kao bazičnoj nauci, zbog razvojnih i ekonomskih trendova u svetu, izmiče mesto koje je tradicionalno imala. Društvo ima sve manje razumevanja za ovu naukiu i njen značaj za opšti naučni i tehnološki razvoj čovečanstva. Površno i brzopleto se redukuju školski programi fizike, čak i u tehničkim školama. Zaboravlja se da ona ima značajno mesto u stvaranju objektivne slike sveta, da gradi nučni pogled na svet, da njen izostanak ili potiskivanje iz programa ustupa mesto raznim ideologizacijama, praznoverjima, misticizmu. Određenih problema ima i u nastavi fizike. Programi se dugo bave klasičnom fizikom, predugo traju, zbog čega su neracionalni i neefikasni. Tako utemeljena klasična fizika je dobra osnova za savremenu fiziku ali može da bude i prepreka novim idejama i ograničavajući faktor sopstvenog razvoja. Programi su metodički neprilagođeni novim generacijama dece, potcenjuje se sposobnost mladog naraštaja da razume recimo atomsku, nuklearnu, kvantnu fiziku ili teoriju relativnosti, pa se to ostavlja za kraj kad se odraste i sazna više. Dok deca u školama već na osnovnoškolskom nivou pitaju svoje nastavnike šta je kvant, atom, foton, kvark, šta su strune, crne rupe, crvotočine. Moderator ovog razgovora je bio Aleksandar Zorkić.
    Oko 16h Čedomir Stanković iz Niša nam je demostrirao svoj teleskop. Primarno sferno ogledalo teleskopa Njutnovog tipa skuplja svetlost Sunca u okularu. Energija fotona, čestica svetlosti se koncentriše u malom prostoru, gde se naglo povećava temperatura. To dovodi u opasnost optička sočiva okulara i oko posmatrača. Izmerena temperatura na okularu je u to vreme bila preko 250ᵒC. Čeda kaže da je oko podneva merio preko 400ᵒC. Posle ove demonstracije svakom je jasno da se Sunce ne sme posmatrati direktno golim okom kroz okular teleskopa.
    Jure Stare iz Ljubljane nam je predstavio svoj solarni teleskop. Ovim teleskopom, zahvaljujući složenom sistemu filtera se slobodno golim okom, direktno kroz okular može posmatrati Sunce. Sunčeve pege nismo videli pošto je naša zvezda u solarnom minimumu ali smo na rubovima diska Sunca videli protuberance.
    Učenici su se upoznali sa Ljubinkom Jovanovićem, vrsnim astronomom amaterom i astrofotografom iz Kranjske Gore. Ljubinko je u okviru Svetske nedelje svemira oktobra 2016. godine imao izložbu svojih astrofotografija u Gradskoj narodnoj biblioteci u Zrenjaninu.
    Profesori fizike Velizar Monić i Nemanja Micić su zajedno sa učenicima izmerili prečnik Sunca. sa greškom od 0,9%.
    Potreban materijal:
1. Karton
2. Aluminijumska folija
3. Igla
4. Selotejp
    Uputstvo: U sredini kartona izrezati kvadrat dimenzija 2x2cm. Zatim, postaviti komad aluminijumske folije preko otvora i zalepiti ga selotejpom na rubovima. Iglom napraviti na foliji malu rupu za posmatranje. Držati karton sa otvorom tako da svetlost Sunca prolazi kroz rupicu i pada na list belog papira iza kartona. Napraviti što veći razmak između otvora i papira , Izmeriti širinu slike Sunca na papiru i udaljenost rupice kartona i papira. Uzeti da je rastojanje između Zemlje i Sunca 149 600 000 km. Formula za računanje sledi iz sličnosti trouglova. Prečnik Sunca = Prečnik Sunca na papiru X Udaljenost Zemlja – Sunce / Udaljenost kartona i belog papira
    Aleksandra Janješ, diplomirani astronom iz Zrenjanina je posetioce kampa provela kroz maketu Sunčevog sistema postavljenu na travnatom proplanku. Učesnici se na ovaj način upoznaju sa Suncem i planetama ponaosob i na praktičan način mogu da uvide kolika su rastojanja između njih, što na kraju posebno fascinira.
    Znalo se unapred da će Internacionalna svemirska stanica, toga dana u 21.21h preleteti preko diska Meseca. Svi teleskopi i pogledi posetioca kampa su bili usmereni prema Zemljinom satelitu. Kao svetla tačka došla je sa zapada i lepo se videla slobodnim okom. Kretala se brzo i izgledalo je kao da će da se sudari sa Mesecom. Kada se na trenutak izgubila u svetlu punog Meseca i ponovo se pojavila, oduševljeno Auuu odjeknulo je proplankom Letenke. Nastavila je da se kreće prema istoku. Oni koji su imali laptopove i kamere priključene na teleskope okrenuli su se da vide prelaz ISS preko samog diska Meseca.
      Galamboš Branislav je dobro postavio svoj teleskop SW 200/1000 i fotoaparat Canon EOS 1200d i 21.07.2018 u SEV+1: 21.21.11. snimio tranzit ISS preko Meseca.

    Na AKL se dolazi za inspiraciju, za pogled na jedan drugačiji svet, kao što je Zaratustra otišao u pećinu i odande uzviknuo: Veliko svetilo nebesko! u čemu bi bila tvoja sreća, da nema onih kojima sijaš.
    Kada Astronomskog kampa na Letenci ne bi bilo, bilo bi teško osmisliti ga a još teže organizovati. Stiče se utisak da se on sam od sebe organiuzuje i da bi se posetioci kampa sledeće godine opet ovde okupili i bez poziva organizatora.
     Za grupu učenika i nastavnika iz Zrenjanina ovim je otpočeo III prirodnjački kamp u organizaciji RCT Zrenjanin koji će se održati u Botošu, od 20- 23. avgusta 2018. Obzirom da se u ovom kampu planiraju teme iz astronomije i astrofizike program je započet na pravom mestu.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. avgusta 2018. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 

Astronomski kamp, Letenka 2010

         Letnja škola fizike i astronomije, Letenka 2010 

       Na travnatom proplanku između guste šume poređani su različiti teleskopi kakvi ne mogu da se vide ni u nekoj renomiranoj prodavnici teleskopske opreme. Neki teleskopi ili delovi opreme su ručno pravljeni. Može da se vidi njihova praktična primena. Mogu da se vide nebeski objekti bolje nego što ih vidimo sopstvenim teleskopom jer tamo uvek ima boljih teleskopa od našeg. U promenadi predavača u otvorenom amfiteatru ili pod šatorom mogu se čuti predavači od Australije do NASAe. Od njih se mogu čuti najnovije iformacije o novim otkrićima. Ovo je mesto entuzijazma, ovde se sreću fanovi astronomije, asrtronautike, astrofizike.
     Otići na AK sa đacima zainteresovanim za astronomiju, astrofiziku i uopšte prirodne nauke je velika dobit za njih, sa ishodima koji će im se duboko urezati u svest i pamćenje. Za neke od njih će ovo biti početak bavljenja astronomijom a neki će postati njeni prijatelji.  Boris, jedan od đaka učesnika je  rekao:Ja ću da budem biznismen pa ću da doniram i pomažem ovakve ljude i ovakve skupove.
      Još uvek ne možemo da se vraćamo u prošlost iako je Ajnštajnova Opšta teorija reltivnosti to predvidela ali možemo da evociramo uspomene i sećanja na vremenski ne tako dalek Astronomski kamp, Letenka 2010..
     Letnja škola fizike i atronomije, Letenka 2010  je održana u okviru  Astronomskog kampa, Letenka 2010Na LŠFA su organizovano došli učenici VI, VII i VIII razreda OŠ „Vuk Karadžić“, „2 oktobar“ i „Sonja Marinković“ iz Zrenjanina. Grupu od 24 učenika su organizovali i vodili Zorica Radišić, profesor biologije i nastavnici fizike Živko Srdanov i Miša Bracić. Na jedan dan grupi su se pridružili dr Goran Kiš iz Beograda i Slavica Nađalin, profesor fizičkog vaspitanja iz Zrenjanina.
    Cilj LŠFA je da deca osnovnoškolskog uzrasta :

  • na organizovan način prisustvuju  Astronomskim danima na astro kampu Letenka 2010,
  • intelektualno i emocionalno, na licu mesta, imaju kontakt sa astronomskim pojmovima,
  • budu u socijalnom miljeu astronoma i ljubitelja astronomije,
  • posmatraju nebeske objekte, neposredno i pomoću teleskopa,
  • prisustvuju predavanjima,
  • na svoj način kvalitativno doprinesu Astronomskim danima,
  • iz urbanog ambijenta izađu u neposrednu prirodu  u kojoj će naići na osmišljene sadržaje koji će na njih delovati edukativno i kultivaciono,
  • razvijaju sposobnost za jednostavna istraživanja
  • međusobno druže

     Astronomi, astronomi amateri i ljubitelji astronomije iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i Srbije počeli su da stižu na Letenku, u najveće astronomsko selo u ovom delu Evrope, u četvrtak, 15. 7. 2010.g.
        Predavanja na kampu su uglavnom iz oblasti astronomije, astrofizike  i astronautike. Nismo mogli da slušamo sva predavanja jer smo u to vreme radili neki od zadataka iz našeg programa. Neka predavanja su nam bila razumljiva a neka nisu, što je normalno obzirom na naš uzrast i predznanje. Ali je svako od njih podizalo plafon našeg znanja i dovodilo nas u situaciju da se maksimalno koncentrišemo i činimo napor da bi ih razumeli.
    Zapazili smo predavanja dr Tijane Prodanović o elektromagnetnom spektru, dr Dušana Mrđe „Šta bi bilo kad bi bilo“, nn predavača o Ričardu Fajnmanu, grupe astronoma iz Valpova o njihovom otkriću 4 supernove, Dragana Lazarevića o teraformiranju Marsa, dr Gorana Kiša o uticaju nulte gravitacije na čoveka.
    Dragan Lazarević- Laza, član vršačkog prirodnjačkog duštva GEA, nas je poveo u šetnju kroz šumu uz pomoć GPS-a. Bilo je to vrlo živo i neposredno iskustvo sa spravom koja danas određuje kretanje miliona ljudi u svetu a sve uz pomoć svemirske tehnike i tehnologije.
      Program LŠFA
       Biologija
     Najveći deo aktivnosti astrokampa odvijao se u toku noći. Tokom dana, osim za rekreaciju i druženje, bilo je vremena i za interdisciplinarne sadržaje u vezi sa ostalim prirodnim naukama, posebno sa biologijom.
     Pomoću radnog materijala, uočili smo neke od razloga nedovoljnog nivoa naučne pismenosti koja se stiče u našim školama (rezultati PISA testiranja iz 2006.). Na primeru šeme eksperimenta sa poređenjem efikasnosti različitih preparata za sunčanje (jedan od zadataka iz PISA-testa) smo se uverili da jednostavni demonstraciono-eksperimentalni postupci mogu da poprave navedenu situaciju. Bilo je veoma očigledno da su i najmlađi učenici, posle odgovarajuće pripreme,  dolazili do tačnog odgovora.
    Rešavali smo i dileme vezane za načine popularizacije održivog turizma u ekološki zaštićenim područjima. Predstavljeni su originalni načini reklamiranja ovakvih edukativno-turističkih sadržaja, baš na primeru ovogodišnjeg astrokampa. Takođe su nas neki učenici upoznali sa sopstvenim zapažanjima o tragovima koje su ljudi ostavljali tokom svog boravka ovde, o čemu svedoči i dokazni materijal.

    Kasnije smo prepoznavali tipične vrste u mešovitoj listopadnoj šumi oko nas. Razgovarali smo i o značaju šuma, ali i o čemu valja voditi računa pri pošumljavanju neke oblasti.
Šetnja kroz šumu do obližnjeg vodopada pokazala se kao previše naporna za neke od nas, a sam vodopad kao nedovoljno atraktivan za naša očekivanja.
    Mikroklimatski uslovi okolnog šumskog prostora, ali i odgovarajuća stručna literatura omogućili su nam da zavirimo i u čudesni svet gljiva.
    Postalo nam je jasno da u šumi, osim zadivljujuće lepote i bogatstva prirode, postoje i realne opasnosti – od polja koprive, nesnosnih insekata, krpelja, pa sve do mogućnosti da se izgubimo. U tom smislu nam je dobro došlo i nekoliko saveta uz demonstraciju rada, mogućnosti i ograničenja GPS-uređaja.
    Astrognozija
      U toku tri noći posmatrali smo zvezde i sazvežđa. Većina učenika nije imala priliku da vidi nebo sa toliko puno zvezda a neki učenici su prvi put u životu videli Mlečni put.
    Izgled noćnog neba, na drugi način, nam je prikazao pokretni planetarijum u kampu. Pošto ga naduvava ventilator, boravak u njemu je bio prijatan. Bio je to jedini šator u kampu sa klimom. Ovde smo utvrdili osnove orijentacije na nebu, sazvežđa, nebeska tela, nevidljive „nebeske linije“ iz prethodnih posmatranja.

    Šetnja kroz Sunčev sistem 

    Maketa –Sunčevog sistema podrazumeva:

  1. Modelovanje objekata Sunčevog sistema
  2. Postavljanje objekata Sunčevog sistema u određenoj srazmeri
  3. Šetnju kroz Sunčev sistem
  4. Razgovor o Sunčevom sistemu

    Modelovanje Sunca i planeta je urađeno kod kuće. Modeli planeta rađeni na balonima su u putu gubili vazduh i loptasti oblik, zbog čega ih nismo koristili.
    Ali su 9 panoa koji su u slici i reči predstavljali Sunce i 8 planeta bili funkconalni i efikasni. Panoe smo kao zastave kačili na jarbolima od betonskog gvožđa(8) visine 2m koje smo zabadali u zemlju na mestima gde u srazmeri treba da stoje planete.
    U model Sunčevog sistema smo postavili i putokaz do planeta i njihov trenutni položaj i udaljenost. Sa interneta smo skinuli trenutne položaje planeta na dan 15.7.2010.g. Na improvizovanim dašcicama ispisali smo imena planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca.
    Ovo je divan zadatak koji pokazuje odnose položaja planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca. Poimanje prostora i orjentacije se ovde dešava skoro kao na licu mesta i dovodi u vezu zemljinu rotaciju i pojavu planeta baš tamo gde smo na putokazu pokazali da se one nalaze.
     Po dva učenika su u toku šetnje govorila o svakoj planeti i Suncu. Ostali u grupi su doprinosili dopunjavanjem informacija, postavljanjem pitanja i iznošenjem svojih stavova.
     Merenje temperature vazduha
    Temperatura vazduha je merena svaka četiri sata iznad trave, betona i u šumi. Merenja su vršena na visini od 2m. Pošto iznad trave i betona nismo imali hladovinu, merači su u toku merenja hlad improvizovali držeći svesku iznad termometra.
        Rezutati su unošeni u tabelu i grafik temperature vazduha koji su bili izloženi na javnom mestu, tako da su učesnici kampa mogli da prate promene temeparature vazduha.
    Na kraju su čenici uradili analizu tabele i grafika u kojoj su upoređivali razlike, sličnosti i promene temperature vazduha u različitim uslovima. Na ovaj način su sami uočili približavanje i izjednačavanje tempreature vazduha na tri merne tačke u toku noći i porast razlike u toku dana. Takođe je dovedena u vezu temperature vazduha sa biljnim pokrivačem i njegovom moći da više energije apsorbuje i upotrebi u hemijskim reakcijama fotosinteze, dok se kod betona to ne dešava pa je radijacija sa betona veća zbog čega se vazduh iznad betona više zagreva.

     
     Impresije učenika
    Sa astronomskog kampa sam ponela nezaboravne utiske. Bio je veoma zanimljiv i lepo osmišljen. Dopalo mi se društvo i priroda koja nas je okruživala sa svih strana.
    Posebno mi se svideo drugi dan kada smo dobili zadatak da napravimo reklamu za kamp, pa je moja grupa (četiri gracije i dva smajlija) odlučila da napiše pesmu i tekst o njemu. Svakodnevne sportske aktivnosti, poput košarke bile su vrlo zabavne. Zanimljivo je bilo upoznati nove drugove, sa kojima sam razmenjivala doživljalje iz života, do svitanja. Posmatranje nebeskih tela i slusanje večernjih predavanja bilo je veoma korisno i interesantno.
    Ovaj kamp pamtiću po dobrom društvu i zanimljivim zadacima!!!

                                                                                                                                                            Isidora Savić
                                                                                                                                    OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

         Astronomski kamp Letenka je stvarno super i dani koje sam provela u njemu su bili predivni. Kod njega mi se njaviše dopada to da se nalazi pored šume daleko od bučnog grada. Dane smo proveli sakrivajući se od sunca u prijatnoj hladovini drveća i igrajući šah i košarku zajedno sa društvom na velikim terenima.
Noći su bile predivne sa puno zvezda na nebu i u društvu astronoma koji su bili jako ljubazni prema nama i dozvoljavali nam da preko njihovih teleskopa posmatramo zvezde i planete našeg sunčevog sistema.
    Pored toga je bio svaki dan pun zanimljivih zadataka koje smo obavljali zajedno, a noći smo takođe proveli slušajući predavanja o raznim manje ili više zanimljivim temama (sve vezane za svemir). U ranim jutarnjim satima smo odlazili na spavanje u prilično udobnim šatorima u društvu komaraca i mrava.
Imali smo tri obroka dnevno koji su bili ukusni, ali ako si preko dana ožedneo mogao si otići do prodavnice ili česme da bi se osvežio.
    Pomalo mi je smetala udaljenost toaleta i njegova higijena, ali na kraju dana i provedenog vremena u kampu mi je to zapažanje bilo beznačajno (nije mi smetalo).
    Društvo koje sam imala priliku da upoznam u kampu jer stvarno super, što mi je učinilo provedeno vreme u kampu savršenim!!!!
    Na kraju bih se zahvalila i nastavnicima koji su bili veoma ljubazni prema meni i dozvolili mi da kao učenik iz druge države učestvujem u astronomskim aktivnostima, kao i mojoj sestri Isidori koja me je pozvala da zajedno podelimo iskustva iz astrokampa.
                                                                                                                                                        Andrea Savić
                                                                                                                              OŠ Rihard Jakopič , Ljubljana  

     U astro kampu sam, nažalost, provela samo jedan dan, ali taj dan je bio interesantan i nezaboravan. Veoma mi se svidela ideja da idemo u kamp. Pored toga sto smo čuli dosta zanimljivih informacija ceo dan smo proveli u prirodi bez kompjutera, TV-a i slicčih uređaja i imali smo priliku da se međusobno bolje upoznamo. 
    Tokom slobodnog vremena uglavnom smo igrali šah, karte i  košarku.
    U veče, kada je pao mrak, u kampu su bili postavljeni teleskopi čiji su vlasnici bili veoma ljubazni i dozvoljavali nam da posmatramo objekte na nebu.
    Bila sam fascinirana teleskopom Godzila iz Makedonije čije je ogledalo veličine 16 inča. 
    Bilo mi je veoma lepo i zanimljivo  i nadam se da ću sledeće godine ostati tokom celog kampa.
                                                                                                                                                            Sara Panić
                                                                                                                               OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

 Impresije Andreja Čilaga

  

 

Nauka i umetnost

     Fuzija nauke i umetnosti pokazuje da umetnost kao najviša kreacija materije koja misli ne može bez nauke, da je svako naučno delo umetničko delo i umetničko delo je naučno delo. Zašto razdvajamo ove dve kraljice? Kako ih približiti i pokazati njihovu istorodnost?
    Darko Donevski, mladi naučnik koji je do sada boravio i radio na više, značajnih radioastronomskih opservatorija, a sada radi u opservatorijama u Marseju i Lajdenu, ima ideju.
    On predlaže: da se teme objasne (prepevaju) primereno starosnoj grupi koja se za tu temu interesuje, da se sistemski oblikuje sadržaj koji će biti više od tekstova u kojima čitalac ne može previše da se „aktivira“. Cilj je formiranje širokog edukativnog sadržaja koji će moći da koriste i modifikuju kako predškolci, učenici i studenti, tako i njihovi roditelji i nastavnici.., da se pokaže da je nauka jedna (ne)obična poezija u kojoj svi učestvujemo, postavljamo pitanja i pokušavamo da nađemo odgovore”
    Darko poručuje: Šaljite mi svoje sugestije, predloge, teme… i najvažnije: nastavite sa svojim detetom, učenicom/učenikom ili studentkinjom/studentom ovaj niz dalje…”
    Darko je za početak odabrao kao temu Dzejms Veb, svemirski teleskop budućnosti. 

       Džejms Veb teleskop: kroz galaksije i planete za svako dete

     Mama kaže da će teleskop Habl dobiti mlađeg brata,
     ali nju ne razumemo ni ja ni moj tata. Kaži mi, Seb, šta je to Džejms Veb?
     Dvadeset osam godina ima kako Habl neprekidno svemir snima,
     ali da bismo razumeli sitne detalje neba, Hablu sada pomoć treba.
     On snima duboki svemir i fotografije nam šalje
     o galaksijama koje su od nas daleko … najdalje.
     Ali, astronome trenutno najviše brine koliko ima svemirske prašine.
     Zato nam treba teleskop od Habla još veći – džinovsko ogledalo, takoreći,
     koji će biti iznad Zemlje visoko, i imati infracrveno oko.

     Ne razumem te baš načisto, zar nije svačije oko isto? Malo sam pospana, pa mi logika kasni, molim te, bolje mi ovo objasni!
     Da bismo istražili galaksije, njihov početak i kraj, treba da razumemo kakav im je sjaj.
     Sve galaksije svetlost zrače, neke slabije, a neke jače.
     Mnoge od njih su stidljive,
     sakrile su se iza oblaka prašine, pa su našim očima nevidljive. 
     One se blizu jedna druge gnezde, u njima žive najmlađe i najsjajnije zvezde.
     Milion takvih galaksija kosmosom luta, daleko od dvorišta našeg Mlečnog puta.
     Njihovo postojanje, gde god ih ima, Džejms Veb teleskop će uskoro da snima!

     Ali, ako je očima ne vidimo svojim, kako znamo da galaksija postoji?
     Dalekih galaksija skrivenu lepotu, otkrivamo snimajući njihovu toplotu.
     Kao kada leti izađeš iz kuće, ti ne vidiš zrake, al’ znaš ”baš je vruće”.
     U galaksijama mlade zvezde brinu kako da zagreju kosmičku prašinu.

    Mislim da je ova tema jasna meni – kad zagrevam šećer, on se zarumeni.
    Tako je. Da bismo ostvarili tu nameru, na Džejms Veb smo ugradili termalnu kameru.
    Njegovo ogledalo čak od tvoje sobe je veće, mnogo zraka na njega moći će da sleće.
    Te signale, dalje, sistem će u kompjutere da šalje.
    A zatim ćemo na ekranu da vidimo svemirsku sliku skladnu – crvena boja za toplu galaksiju,
    a plava boja za hladnu.

    Šta se dogodi nakon što se galaksija rodi? Da li život živi sama, ili ima prijatelje, kao tata i mama?
    Među astronomima priče kruže da mnoge galaksije vole da se druže.
    A kada su blizu, usled gravitacijskog dejstva, nastaju neka doživotna prijateljstva.

    Mene ipak malo brine – kako ogromni teleskop odleti do te visine?
    Da bismo teleskop poslali na krajnju metu, moramo da ga stavimo na noseću raketu.
    Najbolja od svih njemu će pomoći da ugleda novi svet – njeno ime je Arijana 5.

   Kad je leti vruće, nas decu iz zgrade stave pod dva prelepa brezova drveta da nas hlade. Teleskop kad se vine, kako se štiti od sunčeve vrućine?
   Da bez straha od vrućine svemir snima svaki dan, Džejms Veb će sa sobom da ponese suncobran.     Darko je rođen u Vršcu, gde je kako sam kaže proveo lepo detinjstvo i završio gimnaziju. PMF u Novom Sadu upisuje 2002. gde završava smer fizike i astronomije. Nakon studija je bio stipendista Međunarodnog centra za teorijsku fiziku u Trstu, gde je boravio na usavršavanju. Master studije je odbranio na PMF u Novom Sadu. Trenutno je na poslednjoj godini doktorskih studija na Astrofizičkoj opservatoriji u Marseju u Francuskoj i opservatoriji u Lajdenu u Holandiji. Radi na projektu otkrivanja posebne klase prašinastih galaksija u ranom Svemiru. Do sada je radio na radio teskopima: GMRT (Veliki metarski radio teleskop) u Indiji, ALMA (Atakama milimetarska oblast) u Čileu, LOFAR (Niskofrekventni radio teleskop) u Holandiji i IRAM ( Milimetarski Interferometar) u Španiji, kao i na svemirskim teleskopima Heršel (Hershel) i Spicer (Spitzer). Pored astronomije bavi se i književnošću i popularizacijom nauke. Objavio je dve knjige poezije i proze i nekoliko desetina popularnih eseja za različite časopise u zemlji i inostranstvu. 
    Srodni tekstovi:
Nova generacija radio teleskopa i evolucija galaksija
Razgovor sa Darkom Donevskim

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. maja 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Razgovor sa Kočmaroš Laslom

   Astronomski razgovori

    Seriju astronomskih razgovora su otpočeli učenici OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina posećujući Mesijeov maraton i Astronomski kamp na Letenci. Učenici su na predlog svog nastavnika fizike Miše Bracića osmislili pitanja koja su bila osnov za razgovor sa učesnicima koji su na neki način doprineli održavanju ovih astronomskih skupova.
     Na Mesijevom maratonu, Letenka 2018 razgovoru se odazvao Laslo Kočmaroš, pobednik na prošlogodišnjem Mesijeovom maratonu.

    Molimo vas da se predstavite.

    Zovem se Laslo Kočmaroš živim u Zrenjaninu.

    Šta ste po struci, šta radite?

    Po struci sam dipl. inž. elektrotehnike. Radim za jedno preduzeće koje se bavi prevozom putnika.

    Šta je za vas astronomija?

    Astronomija je za mene nauka kojom se amaterski bavim tokom svog slobodnog vremena. Takođe, ona predstavlja i osnovu za druženje sa drugim ljudima.

    Od kada se bavite astronomijom? Da li se sećate šta vas je podstaklo i kako ste počeli da se bavite astronomijom?

    Astronomijom se bavim od svojih studentskih dana. Sjaj zvezda u takozvanom velikom zimskom šestouglu (Kapela u Kočijašu, Poluks u Blizancima, Procion u Malom Psu, Sirijus u Velikom Psu, Rigel u Orionu i Aldebaran u Biku) koje sam uspeo pronaći prateći kartu neba iz nekadašnjeg časopisa za popularizaciju nauke „Galaksija“ su verovatno bili glavni okidač za dalje bavljenje astronomijom. Usledio je prolazak sjajne Hejl – Bopove komete pored Zemlje u proleće 1997-me godine koju sam iz dvorišta kuće u gradu posmatrao golim okom. Ogroman rep i sjajna glava komete je nešto što nikada neću zaboraviti. Dalje, usledilo je interesovanje za naredne pojave na nebu, nabavka dvogleda, teleskopa…

     Šta vam se najviše sviđa u astronomiji i kojom oblašću astronomije se bavite?

    Astronomija pokriva veoma široko područje istraživanja prirode i teško da mogu nešto od toga posebno izdvojiti. Možda su to energična dešavanja u okolini neutronskih zvezda i crnih rupa i njihovi akrecioni diskovi. Ili su to pojave Nova i epske eksplozije supernovih ili moćni bljeskovi aktivnih galaktičkih jezgara? Ali kako odvojiti uticaj koje one imaju na okolinu u galaktičkim razmerama? A te galaksije se opet nalaze u mrežama sa drugim galaksijam čineći najveće strukture u vasioni. Sve je u prirodi na neki način povezano i naš plavi kosmički kamičak Zemlja i naša zvezda – patuljak Sunce i njene ostale planete, komete, asteroidi. Sve je to veoma zanimljivo.

     Koliko puta ste učestvovali na Mesijeovom maratonu i šta on vama znači?

     Gotovo da sam redovan učesnik Mesijeovog maratona od kraja predhodne decenije. M – maraton jeste jedno okupljanje ljubitelja astronomije a pre svega posmatrača, astrofotografa i popularizatora astronomije. To je jedinstvena prilika da sretnem stare znance i upoznam nove ljude i usput, barem na kratko ako vremenski uslovi dozvole da zajedno provedemo noć pod zvezdama uz teleskope.

     Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima?

     Početnici, bilo mlađi ili oni stariji treba da budu svesni da je astronomija jedan vid bavljenja prirodom i ukoliko žele da se ozbiljnije njome bave ne smeju izbegavati dodir sa zvezdanim nebom bilo da ga posmatraju kroz okular teleskopa ili ga snimaju kamerama. Ukoliko toga nema, želja za bavljenjem brzo nestaje.

     Želite li nešto da nam kažete što vas nismo pitali?

     Po mom mišljenju, lepota astronomije leži u činjenici da je ona svima nama veoma bliska i na neki način razumljiva. Kada kročite dublje u probleme kojima se ona bavi, neminovno ulazite u oblasti koje su teme fundamentalnih nauka kao što je fizika, na primer. U poslednjih sto godina od pojave pojma kvanta pa do danas fizika se u potpunosti promenila i iziskuje izuzetan mentalni napor kako bi se njome bavili. Današnja fizika zahteva potpuno odbacivanje svih naših iskustava kako bi ispravno sledili tok objašnjenja, pre svega u pitanju su gotovo čiste matematičke konstrukcije i običan čovek je jednostavno potpuno izgubljen u njima a u pitanju je istraživanje prirode. Pitam se hoće li se isto to destiti i sa samom astronomijom? Dali će se sudbina poigrati i sa astronomijom i hoće li se sa novim saznanjima divna slika koju imamo o vasioni i prirodi u opšte takođe pretvoriti u samo nekakvu apstraktnu tvorevinu u budućnosti?

     Hvala lepo

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. maja 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: