RSS

Arhive kategorija: Metodika-Primeri dobre prakse

Astronomski kamp, Letenka 2010

         Letnja škola fizike i astronomije, Letenka 2010 

       Na travnatom proplanku između guste šume poređani su različiti teleskopi kakvi ne mogu da se vide ni u nekoj renomiranoj prodavnici teleskopske opreme. Neki teleskopi ili delovi opreme su ručno pravljeni. Može da se vidi njihova praktična primena. Mogu da se vide nebeski objekti bolje nego što ih vidimo sopstvenim teleskopom jer tamo uvek ima boljih teleskopa od našeg. U promenadi predavača u otvorenom amfiteatru ili pod šatorom mogu se čuti predavači od Australije do NASAe. Od njih se mogu čuti najnovije iformacije o novim otkrićima. Ovo je mesto entuzijazma, ovde se sreću fanovi astronomije, asrtronautike, astrofizike.
     Otići na AK sa đacima zainteresovanim za astronomiju, astrofiziku i uopšte prirodne nauke je velika dobit za njih, sa ishodima koji će im se duboko urezati u svest i pamćenje. Za neke od njih će ovo biti početak bavljenja astronomijom a neki će postati njeni prijatelji.  Boris, jedan od đaka učesnika je  rekao:Ja ću da budem biznismen pa ću da doniram i pomažem ovakve ljude i ovakve skupove.
      Još uvek ne možemo da se vraćamo u prošlost iako je Ajnštajnova Opšta teorija reltivnosti to predvidela ali možemo da evociramo uspomene i sećanja na vremenski ne tako dalek Astronomski kamp, Letenka 2010..
     Letnja škola fizike i atronomije, Letenka 2010  je održana u okviru  Astronomskog kampa, Letenka 2010Na LŠFA su organizovano došli učenici VI, VII i VIII razreda OŠ „Vuk Karadžić“, „2 oktobar“ i „Sonja Marinković“ iz Zrenjanina. Grupu od 24 učenika su organizovali i vodili Zorica Radišić, profesor biologije i nastavnici fizike Živko Srdanov i Miša Bracić. Na jedan dan grupi su se pridružili dr Goran Kiš iz Beograda i Slavica Nađalin, profesor fizičkog vaspitanja iz Zrenjanina.
    Cilj LŠFA je da deca osnovnoškolskog uzrasta :

  • na organizovan način prisustvuju  Astronomskim danima na astro kampu Letenka 2010,
  • intelektualno i emocionalno, na licu mesta, imaju kontakt sa astronomskim pojmovima,
  • budu u socijalnom miljeu astronoma i ljubitelja astronomije,
  • posmatraju nebeske objekte, neposredno i pomoću teleskopa,
  • prisustvuju predavanjima,
  • na svoj način kvalitativno doprinesu Astronomskim danima,
  • iz urbanog ambijenta izađu u neposrednu prirodu  u kojoj će naići na osmišljene sadržaje koji će na njih delovati edukativno i kultivaciono,
  • razvijaju sposobnost za jednostavna istraživanja
  • međusobno druže

     Astronomi, astronomi amateri i ljubitelji astronomije iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i Srbije počeli su da stižu na Letenku, u najveće astronomsko selo u ovom delu Evrope, u četvrtak, 15. 7. 2010.g.
        Predavanja na kampu su uglavnom iz oblasti astronomije, astrofizike  i astronautike. Nismo mogli da slušamo sva predavanja jer smo u to vreme radili neki od zadataka iz našeg programa. Neka predavanja su nam bila razumljiva a neka nisu, što je normalno obzirom na naš uzrast i predznanje. Ali je svako od njih podizalo plafon našeg znanja i dovodilo nas u situaciju da se maksimalno koncentrišemo i činimo napor da bi ih razumeli.
    Zapazili smo predavanja dr Tijane Prodanović o elektromagnetnom spektru, dr Dušana Mrđe „Šta bi bilo kad bi bilo“, nn predavača o Ričardu Fajnmanu, grupe astronoma iz Valpova o njihovom otkriću 4 supernove, Dragana Lazarevića o teraformiranju Marsa, dr Gorana Kiša o uticaju nulte gravitacije na čoveka.
    Dragan Lazarević- Laza, član vršačkog prirodnjačkog duštva GEA, nas je poveo u šetnju kroz šumu uz pomoć GPS-a. Bilo je to vrlo živo i neposredno iskustvo sa spravom koja danas određuje kretanje miliona ljudi u svetu a sve uz pomoć svemirske tehnike i tehnologije.
      Program LŠFA
       Biologija
     Najveći deo aktivnosti astrokampa odvijao se u toku noći. Tokom dana, osim za rekreaciju i druženje, bilo je vremena i za interdisciplinarne sadržaje u vezi sa ostalim prirodnim naukama, posebno sa biologijom.
     Pomoću radnog materijala, uočili smo neke od razloga nedovoljnog nivoa naučne pismenosti koja se stiče u našim školama (rezultati PISA testiranja iz 2006.). Na primeru šeme eksperimenta sa poređenjem efikasnosti različitih preparata za sunčanje (jedan od zadataka iz PISA-testa) smo se uverili da jednostavni demonstraciono-eksperimentalni postupci mogu da poprave navedenu situaciju. Bilo je veoma očigledno da su i najmlađi učenici, posle odgovarajuće pripreme,  dolazili do tačnog odgovora.
    Rešavali smo i dileme vezane za načine popularizacije održivog turizma u ekološki zaštićenim područjima. Predstavljeni su originalni načini reklamiranja ovakvih edukativno-turističkih sadržaja, baš na primeru ovogodišnjeg astrokampa. Takođe su nas neki učenici upoznali sa sopstvenim zapažanjima o tragovima koje su ljudi ostavljali tokom svog boravka ovde, o čemu svedoči i dokazni materijal.

    Kasnije smo prepoznavali tipične vrste u mešovitoj listopadnoj šumi oko nas. Razgovarali smo i o značaju šuma, ali i o čemu valja voditi računa pri pošumljavanju neke oblasti.
Šetnja kroz šumu do obližnjeg vodopada pokazala se kao previše naporna za neke od nas, a sam vodopad kao nedovoljno atraktivan za naša očekivanja.
    Mikroklimatski uslovi okolnog šumskog prostora, ali i odgovarajuća stručna literatura omogućili su nam da zavirimo i u čudesni svet gljiva.
    Postalo nam je jasno da u šumi, osim zadivljujuće lepote i bogatstva prirode, postoje i realne opasnosti – od polja koprive, nesnosnih insekata, krpelja, pa sve do mogućnosti da se izgubimo. U tom smislu nam je dobro došlo i nekoliko saveta uz demonstraciju rada, mogućnosti i ograničenja GPS-uređaja.
    Astrognozija
      U toku tri noći posmatrali smo zvezde i sazvežđa. Većina učenika nije imala priliku da vidi nebo sa toliko puno zvezda a neki učenici su prvi put u životu videli Mlečni put.
    Izgled noćnog neba, na drugi način, nam je prikazao pokretni planetarijum u kampu. Pošto ga naduvava ventilator, boravak u njemu je bio prijatan. Bio je to jedini šator u kampu sa klimom. Ovde smo utvrdili osnove orijentacije na nebu, sazvežđa, nebeska tela, nevidljive „nebeske linije“ iz prethodnih posmatranja.

    Šetnja kroz Sunčev sistem 

    Maketa –Sunčevog sistema podrazumeva:

  1. Modelovanje objekata Sunčevog sistema
  2. Postavljanje objekata Sunčevog sistema u određenoj srazmeri
  3. Šetnju kroz Sunčev sistem
  4. Razgovor o Sunčevom sistemu

    Modelovanje Sunca i planeta je urađeno kod kuće. Modeli planeta rađeni na balonima su u putu gubili vazduh i loptasti oblik, zbog čega ih nismo koristili.
    Ali su 9 panoa koji su u slici i reči predstavljali Sunce i 8 planeta bili funkconalni i efikasni. Panoe smo kao zastave kačili na jarbolima od betonskog gvožđa(8) visine 2m koje smo zabadali u zemlju na mestima gde u srazmeri treba da stoje planete.
    U model Sunčevog sistema smo postavili i putokaz do planeta i njihov trenutni položaj i udaljenost. Sa interneta smo skinuli trenutne položaje planeta na dan 15.7.2010.g. Na improvizovanim dašcicama ispisali smo imena planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca.
    Ovo je divan zadatak koji pokazuje odnose položaja planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca. Poimanje prostora i orjentacije se ovde dešava skoro kao na licu mesta i dovodi u vezu zemljinu rotaciju i pojavu planeta baš tamo gde smo na putokazu pokazali da se one nalaze.
     Po dva učenika su u toku šetnje govorila o svakoj planeti i Suncu. Ostali u grupi su doprinosili dopunjavanjem informacija, postavljanjem pitanja i iznošenjem svojih stavova.
     Merenje temperature vazduha
    Temperatura vazduha je merena svaka četiri sata iznad trave, betona i u šumi. Merenja su vršena na visini od 2m. Pošto iznad trave i betona nismo imali hladovinu, merači su u toku merenja hlad improvizovali držeći svesku iznad termometra.
        Rezutati su unošeni u tabelu i grafik temperature vazduha koji su bili izloženi na javnom mestu, tako da su učesnici kampa mogli da prate promene temeparature vazduha.
    Na kraju su čenici uradili analizu tabele i grafika u kojoj su upoređivali razlike, sličnosti i promene temperature vazduha u različitim uslovima. Na ovaj način su sami uočili približavanje i izjednačavanje tempreature vazduha na tri merne tačke u toku noći i porast razlike u toku dana. Takođe je dovedena u vezu temperature vazduha sa biljnim pokrivačem i njegovom moći da više energije apsorbuje i upotrebi u hemijskim reakcijama fotosinteze, dok se kod betona to ne dešava pa je radijacija sa betona veća zbog čega se vazduh iznad betona više zagreva.

     
     Impresije učenika
    Sa astronomskog kampa sam ponela nezaboravne utiske. Bio je veoma zanimljiv i lepo osmišljen. Dopalo mi se društvo i priroda koja nas je okruživala sa svih strana.
    Posebno mi se svideo drugi dan kada smo dobili zadatak da napravimo reklamu za kamp, pa je moja grupa (četiri gracije i dva smajlija) odlučila da napiše pesmu i tekst o njemu. Svakodnevne sportske aktivnosti, poput košarke bile su vrlo zabavne. Zanimljivo je bilo upoznati nove drugove, sa kojima sam razmenjivala doživljalje iz života, do svitanja. Posmatranje nebeskih tela i slusanje večernjih predavanja bilo je veoma korisno i interesantno.
    Ovaj kamp pamtiću po dobrom društvu i zanimljivim zadacima!!!

                                                                                                                                                            Isidora Savić
                                                                                                                                    OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

         Astronomski kamp Letenka je stvarno super i dani koje sam provela u njemu su bili predivni. Kod njega mi se njaviše dopada to da se nalazi pored šume daleko od bučnog grada. Dane smo proveli sakrivajući se od sunca u prijatnoj hladovini drveća i igrajući šah i košarku zajedno sa društvom na velikim terenima.
Noći su bile predivne sa puno zvezda na nebu i u društvu astronoma koji su bili jako ljubazni prema nama i dozvoljavali nam da preko njihovih teleskopa posmatramo zvezde i planete našeg sunčevog sistema.
    Pored toga je bio svaki dan pun zanimljivih zadataka koje smo obavljali zajedno, a noći smo takođe proveli slušajući predavanja o raznim manje ili više zanimljivim temama (sve vezane za svemir). U ranim jutarnjim satima smo odlazili na spavanje u prilično udobnim šatorima u društvu komaraca i mrava.
Imali smo tri obroka dnevno koji su bili ukusni, ali ako si preko dana ožedneo mogao si otići do prodavnice ili česme da bi se osvežio.
    Pomalo mi je smetala udaljenost toaleta i njegova higijena, ali na kraju dana i provedenog vremena u kampu mi je to zapažanje bilo beznačajno (nije mi smetalo).
    Društvo koje sam imala priliku da upoznam u kampu jer stvarno super, što mi je učinilo provedeno vreme u kampu savršenim!!!!
    Na kraju bih se zahvalila i nastavnicima koji su bili veoma ljubazni prema meni i dozvolili mi da kao učenik iz druge države učestvujem u astronomskim aktivnostima, kao i mojoj sestri Isidori koja me je pozvala da zajedno podelimo iskustva iz astrokampa.
                                                                                                                                                        Andrea Savić
                                                                                                                              OŠ Rihard Jakopič , Ljubljana  

     U astro kampu sam, nažalost, provela samo jedan dan, ali taj dan je bio interesantan i nezaboravan. Veoma mi se svidela ideja da idemo u kamp. Pored toga sto smo čuli dosta zanimljivih informacija ceo dan smo proveli u prirodi bez kompjutera, TV-a i slicčih uređaja i imali smo priliku da se međusobno bolje upoznamo. 
    Tokom slobodnog vremena uglavnom smo igrali šah, karte i  košarku.
    U veče, kada je pao mrak, u kampu su bili postavljeni teleskopi čiji su vlasnici bili veoma ljubazni i dozvoljavali nam da posmatramo objekte na nebu.
    Bila sam fascinirana teleskopom Godzila iz Makedonije čije je ogledalo veličine 16 inča. 
    Bilo mi je veoma lepo i zanimljivo  i nadam se da ću sledeće godine ostati tokom celog kampa.
                                                                                                                                                            Sara Panić
                                                                                                                               OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

 Impresije Andreja Čilaga

  

Advertisements
 

Nauka i umetnost

     Fuzija nauke i umetnosti pokazuje da umetnost kao najviša kreacija materije koja misli ne može bez nauke, da je svako naučno delo umetničko delo i umetničko delo je naučno delo. Zašto razdvajamo ove dve kraljice? Kako ih približiti i pokazati njihovu istorodnost?
    Darko Donevski, mladi naučnik koji je do sada boravio i radio na više, značajnih radioastronomskih opservatorija, a sada radi u opservatorijama u Marseju i Lajdenu, ima ideju.
    On predlaže: da se teme objasne (prepevaju) primereno starosnoj grupi koja se za tu temu interesuje, da se sistemski oblikuje sadržaj koji će biti više od tekstova u kojima čitalac ne može previše da se „aktivira“. Cilj je formiranje širokog edukativnog sadržaja koji će moći da koriste i modifikuju kako predškolci, učenici i studenti, tako i njihovi roditelji i nastavnici.., da se pokaže da je nauka jedna (ne)obična poezija u kojoj svi učestvujemo, postavljamo pitanja i pokušavamo da nađemo odgovore”
    Darko poručuje: Šaljite mi svoje sugestije, predloge, teme… i najvažnije: nastavite sa svojim detetom, učenicom/učenikom ili studentkinjom/studentom ovaj niz dalje…”
    Darko je za početak odabrao kao temu Dzejms Veb, svemirski teleskop budućnosti. 

       Džejms Veb teleskop: kroz galaksije i planete za svako dete

     Mama kaže da će teleskop Habl dobiti mlađeg brata,
     ali nju ne razumemo ni ja ni moj tata. Kaži mi, Seb, šta je to Džejms Veb?
     Dvadeset osam godina ima kako Habl neprekidno svemir snima,
     ali da bismo razumeli sitne detalje neba, Hablu sada pomoć treba.
     On snima duboki svemir i fotografije nam šalje
     o galaksijama koje su od nas daleko … najdalje.
     Ali, astronome trenutno najviše brine koliko ima svemirske prašine.
     Zato nam treba teleskop od Habla još veći – džinovsko ogledalo, takoreći,
     koji će biti iznad Zemlje visoko, i imati infracrveno oko.

     Ne razumem te baš načisto, zar nije svačije oko isto? Malo sam pospana, pa mi logika kasni, molim te, bolje mi ovo objasni!
     Da bismo istražili galaksije, njihov početak i kraj, treba da razumemo kakav im je sjaj.
     Sve galaksije svetlost zrače, neke slabije, a neke jače.
     Mnoge od njih su stidljive,
     sakrile su se iza oblaka prašine, pa su našim očima nevidljive. 
     One se blizu jedna druge gnezde, u njima žive najmlađe i najsjajnije zvezde.
     Milion takvih galaksija kosmosom luta, daleko od dvorišta našeg Mlečnog puta.
     Njihovo postojanje, gde god ih ima, Džejms Veb teleskop će uskoro da snima!

     Ali, ako je očima ne vidimo svojim, kako znamo da galaksija postoji?
     Dalekih galaksija skrivenu lepotu, otkrivamo snimajući njihovu toplotu.
     Kao kada leti izađeš iz kuće, ti ne vidiš zrake, al’ znaš ”baš je vruće”.
     U galaksijama mlade zvezde brinu kako da zagreju kosmičku prašinu.

    Mislim da je ova tema jasna meni – kad zagrevam šećer, on se zarumeni.
    Tako je. Da bismo ostvarili tu nameru, na Džejms Veb smo ugradili termalnu kameru.
    Njegovo ogledalo čak od tvoje sobe je veće, mnogo zraka na njega moći će da sleće.
    Te signale, dalje, sistem će u kompjutere da šalje.
    A zatim ćemo na ekranu da vidimo svemirsku sliku skladnu – crvena boja za toplu galaksiju,
    a plava boja za hladnu.

    Šta se dogodi nakon što se galaksija rodi? Da li život živi sama, ili ima prijatelje, kao tata i mama?
    Među astronomima priče kruže da mnoge galaksije vole da se druže.
    A kada su blizu, usled gravitacijskog dejstva, nastaju neka doživotna prijateljstva.

    Mene ipak malo brine – kako ogromni teleskop odleti do te visine?
    Da bismo teleskop poslali na krajnju metu, moramo da ga stavimo na noseću raketu.
    Najbolja od svih njemu će pomoći da ugleda novi svet – njeno ime je Arijana 5.

   Kad je leti vruće, nas decu iz zgrade stave pod dva prelepa brezova drveta da nas hlade. Teleskop kad se vine, kako se štiti od sunčeve vrućine?
   Da bez straha od vrućine svemir snima svaki dan, Džejms Veb će sa sobom da ponese suncobran.     Darko je rođen u Vršcu, gde je kako sam kaže proveo lepo detinjstvo i završio gimnaziju. PMF u Novom Sadu upisuje 2002. gde završava smer fizike i astronomije. Nakon studija je bio stipendista Međunarodnog centra za teorijsku fiziku u Trstu, gde je boravio na usavršavanju. Master studije je odbranio na PMF u Novom Sadu. Trenutno je na poslednjoj godini doktorskih studija na Astrofizičkoj opservatoriji u Marseju u Francuskoj i opservatoriji u Lajdenu u Holandiji. Radi na projektu otkrivanja posebne klase prašinastih galaksija u ranom Svemiru. Do sada je radio na radio teskopima: GMRT (Veliki metarski radio teleskop) u Indiji, ALMA (Atakama milimetarska oblast) u Čileu, LOFAR (Niskofrekventni radio teleskop) u Holandiji i IRAM ( Milimetarski Interferometar) u Španiji, kao i na svemirskim teleskopima Heršel (Hershel) i Spicer (Spitzer). Pored astronomije bavi se i književnošću i popularizacijom nauke. Objavio je dve knjige poezije i proze i nekoliko desetina popularnih eseja za različite časopise u zemlji i inostranstvu. 
    Srodni tekstovi:
Nova generacija radio teleskopa i evolucija galaksija
Razgovor sa Darkom Donevskim

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. maja 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Razgovor sa Kočmaroš Laslom

   Astronomski razgovori

    Seriju astronomskih razgovora su otpočeli učenici OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina posećujući Mesijeov maraton i Astronomski kamp na Letenci. Učenici su na predlog svog nastavnika fizike Miše Bracića osmislili pitanja koja su bila osnov za razgovor sa učesnicima koji su na neki način doprineli održavanju ovih astronomskih skupova.
     Na Mesijevom maratonu, Letenka 2018 razgovoru se odazvao Laslo Kočmaroš, pobednik na prošlogodišnjem Mesijeovom maratonu.

    Molimo vas da se predstavite.

    Zovem se Laslo Kočmaroš živim u Zrenjaninu.

    Šta ste po struci, šta radite?

    Po struci sam dipl. inž. elektrotehnike. Radim za jedno preduzeće koje se bavi prevozom putnika.

    Šta je za vas astronomija?

    Astronomija je za mene nauka kojom se amaterski bavim tokom svog slobodnog vremena. Takođe, ona predstavlja i osnovu za druženje sa drugim ljudima.

    Od kada se bavite astronomijom? Da li se sećate šta vas je podstaklo i kako ste počeli da se bavite astronomijom?

    Astronomijom se bavim od svojih studentskih dana. Sjaj zvezda u takozvanom velikom zimskom šestouglu (Kapela u Kočijašu, Poluks u Blizancima, Procion u Malom Psu, Sirijus u Velikom Psu, Rigel u Orionu i Aldebaran u Biku) koje sam uspeo pronaći prateći kartu neba iz nekadašnjeg časopisa za popularizaciju nauke „Galaksija“ su verovatno bili glavni okidač za dalje bavljenje astronomijom. Usledio je prolazak sjajne Hejl – Bopove komete pored Zemlje u proleće 1997-me godine koju sam iz dvorišta kuće u gradu posmatrao golim okom. Ogroman rep i sjajna glava komete je nešto što nikada neću zaboraviti. Dalje, usledilo je interesovanje za naredne pojave na nebu, nabavka dvogleda, teleskopa…

     Šta vam se najviše sviđa u astronomiji i kojom oblašću astronomije se bavite?

    Astronomija pokriva veoma široko područje istraživanja prirode i teško da mogu nešto od toga posebno izdvojiti. Možda su to energična dešavanja u okolini neutronskih zvezda i crnih rupa i njihovi akrecioni diskovi. Ili su to pojave Nova i epske eksplozije supernovih ili moćni bljeskovi aktivnih galaktičkih jezgara? Ali kako odvojiti uticaj koje one imaju na okolinu u galaktičkim razmerama? A te galaksije se opet nalaze u mrežama sa drugim galaksijam čineći najveće strukture u vasioni. Sve je u prirodi na neki način povezano i naš plavi kosmički kamičak Zemlja i naša zvezda – patuljak Sunce i njene ostale planete, komete, asteroidi. Sve je to veoma zanimljivo.

     Koliko puta ste učestvovali na Mesijeovom maratonu i šta on vama znači?

     Gotovo da sam redovan učesnik Mesijeovog maratona od kraja predhodne decenije. M – maraton jeste jedno okupljanje ljubitelja astronomije a pre svega posmatrača, astrofotografa i popularizatora astronomije. To je jedinstvena prilika da sretnem stare znance i upoznam nove ljude i usput, barem na kratko ako vremenski uslovi dozvole da zajedno provedemo noć pod zvezdama uz teleskope.

     Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima?

     Početnici, bilo mlađi ili oni stariji treba da budu svesni da je astronomija jedan vid bavljenja prirodom i ukoliko žele da se ozbiljnije njome bave ne smeju izbegavati dodir sa zvezdanim nebom bilo da ga posmatraju kroz okular teleskopa ili ga snimaju kamerama. Ukoliko toga nema, želja za bavljenjem brzo nestaje.

     Želite li nešto da nam kažete što vas nismo pitali?

     Po mom mišljenju, lepota astronomije leži u činjenici da je ona svima nama veoma bliska i na neki način razumljiva. Kada kročite dublje u probleme kojima se ona bavi, neminovno ulazite u oblasti koje su teme fundamentalnih nauka kao što je fizika, na primer. U poslednjih sto godina od pojave pojma kvanta pa do danas fizika se u potpunosti promenila i iziskuje izuzetan mentalni napor kako bi se njome bavili. Današnja fizika zahteva potpuno odbacivanje svih naših iskustava kako bi ispravno sledili tok objašnjenja, pre svega u pitanju su gotovo čiste matematičke konstrukcije i običan čovek je jednostavno potpuno izgubljen u njima a u pitanju je istraživanje prirode. Pitam se hoće li se isto to destiti i sa samom astronomijom? Dali će se sudbina poigrati i sa astronomijom i hoće li se sa novim saznanjima divna slika koju imamo o vasioni i prirodi u opšte takođe pretvoriti u samo nekakvu apstraktnu tvorevinu u budućnosti?

     Hvala lepo

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. maja 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Zrenjaninski đaci na Mesijeovom maratonu, Letenka 2018

        Kod mladih naraštaja postoji interesovanje za astronomiju, astrofiziku i astronautiku. O tome, zašto je to tako može da se spekuliše ali i proučava u okviru razvojne psihologije. Dečiji um je otvoren, slobodan, nije sedimentisan znanjima koje će ih odrastanjem usmeriti i ograničiti. Potrebna racionalnost će im prigušiti bujičnu maštu. Svemir koji je stalno pred njima je još uvek velika nepoznanica, pun misterija, hipoteza i teorija koje čekaju da postanu zakoni ili odu u zaborav, on je kao bajka. U njihovim umovima, zagledanim u ogromnni prostor se roje predpostavke koje su obično bliže naučnoj fantastici nego nauci. Puni su pitanja sebi i odraslima.
     U planovima i programima osnovne škole naše zemlje nije predviđeno proučavanje ovih nauka. U programima nekih predmeta one se samo dodiruju u kontekstu drugih pojmova. Imajući pred sobom decu iniciranu informacijama i inspirisanu negde izvan škole, nastavnici samovoljno, prema sopstvenim procenama određuju teme i aktivnosti kojima ih organizovano usmeravaju i uvode u osnovne pojmove ovih nauka. Čine ih iskoristivim i praktičnim.
      U zrenjaninskim školama se na više načina radi sa ovom decom. Po prirodi predmeta na tome najviše rade nastavnici fizike, kako na redovnim časovima tako i u vannastavnim akivnostima. Sporadična organizacija izožbi astrofotografije, predavanja i praktična posmatranja pomoću teleskopa bez postojanja programa i kontinualnog rada su najčešće aktivnosti. U tome pomažu AD Milutin Milanković i Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka). Regionalni centar za talente  se takođe uključuje u ove aktivnosti.
     Đaci i nastavnici iz Zrenjanina organizovano dolaze na Mesijeov maraton od 2000. godine. Ovo je prava prilika i mesto za edukaciju i sistematizaciju znanja.To je mesto gde astropodmladak može mnogo da čuje, vidi, proba, nauči i ono što je možda najvažnije dobije inspiraciju za dalji rad.
    U subotu, 14. aprila 2018. u organizaciji AD Milutin Milanković i Regionalnog centra za talente na Mesijeovom maratonu Letenka 2018  je učestvovalo 35 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: P.P. Njegoš, Servo Mihalj, dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Sonja Marinković, dr Boško Vrebalov Melenci i Zrenjaninske gimnazije, 7 profesora fizike i 3 roditelja.
    Ova grupa je prethodno, 17.marta 2018.g. učestvovala na 1. Malom Mesijeovom maratonu, Botoš 2018 sa ciljem da prikupi i organizuje znanja i umenja kako bi spremniji učestvovali na Velikom Mesijeovom maratonu na Letenci.
      Pod mentorstvom Nikole Tankosića, profesora fizike, učenice Zrenjaninske gimnazije: Lenka Stojkov, Nevena Daljević, Anđela Zarin, Katarina Blagojev i Dejana Ristić su održale predavanje pod nazivom Razvoj kosmičkih odela. Prisutne su upoznale sa nastankom prvih skafandera, fazama razvoja, strukturom i materijalima od kojih se prave, potrebom njihovog nošenja u otvorenom svemirskom prostoru, njihovom zaštitnom funkcijom i od kojih sve štetnih uticaja štite ljudsko telo.

     Dr Dušan Mrđa, prof  Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu je učesnicima Mm predstavio program prekogranične saradnje Mađarske i Srbije pod nazivom Vojvodina and Bács-Kiskun Night Sky as a Novel Touristic Attraction, VoBaNISTA  odobren i finansiran od strane Interreg-IPA Cross-border Cooperation Hungary-Serbia.

     Dajana Bjelajac sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo iz Novog Sada je održala predavanje pod nazivom Gde je nestao Veliki Medved. Prisutni su upoznati sa pojmom i problemom svetlosnog zagađenja. Smatrajući svetlost neophodnom i vrlo bitnom za živi svet na Zemlji u ovom predavanju se videlo da svetlost može biti i štetna, da izaziva ekonomske, ekološke, estetske, medicinske i psihološke probleme. Takođe blokira prijem informacija koje nam dolaze iz svemira čime otežava rad astronomima.
        Ljubaznošču  Miloša Gagića, iz Novog Sada,Tomislava Bandina, iz Subotice i drugih prisutnih astronoma đaci su se upoznali sa različitim teleskopima. Predstavljen im je teleskop Njutnovog tipa (reflektori) sa Dobsonovom montažom.  Videli su i Njutnov teleskop na IQ3 montaži sa CCD kamerom, kao i teleskop refraktor na složenijoj i preciznijoj IQ6 montaži i foto kamerom. Ovi su teleskopi bili priključeni na laptop i pripremljeni za snimanje M objekata. Đacima je objašnjen postupak snimanja astrofotografija i pokazane već urađene fotografije.
 
   Na žalost, oblačno nebo je onemogućilo posmatranje M objekata. U prozorima između oblaka su opservirani delovi sazvežđa Vekog Medveda. Na momente su bila vidljiva Velika kola što je iskorišteno za određivanje položaja Polarne zvezde (Severnjače). Opservirano je sazvežđe Lava, Volara i Blizanaca. Na momente se videlo globularno jato M3.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 15. aprila 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Na vremenskoj liniji Mesijeovog maratona

  Retrospektiva zrenjaninske grupe  

       Na vremenskoj liniji Mesijeovog maratona koja se proteže od 2000. godine do danas određenu ulogu ili mesto, u pedagoškom smislu imale su i grupe zrenjaninskih đaka i nastavnika fizike. Đaci i nastavnici osnovnih škola Zrenjanina učestvuju na Mm od njegovog početka, kao takmičari ili posmatrači. Sa ove vremenske distance bolje se vidi značaj onoga u čemu se učestvovalo i ono što je urađeno. Mnogo se videlo, naučilo, napredovalo u znanju i u posmatračkoj tehnologiji. Na početku smo imali teleskope malih tubusa a od maratona do maratona oni su se povećavali. Sada su to teleskopi sa pristojnim optičkim moćima a sve prisutnija je i primena IKT. Upoznavali smo se međusobno, razmenjivali ideje, znanje, iskustva.  
    U susretima sa tadašnjim đacima, sada već odraslim ljudima rado se započne tema o ovim aktivnostima kao o dragim uspomenama koje se  pamte.

    Mesijeov maraton, Letenka 2000
    Na ovom maratonu, koji se smatra Prvim Mm je učestvovalo 25 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: „Vuk Karadžić“, „Žarko Zrenjanin“,„dr Jovan Cvijić” i  „J.J.Zmaj”. Bio je to visoko „podignut plafon“ kako za đake tako i za nastavnike. Ali kako bi to znali da nismo pokušali da ga dohvatimo. Svakim kasnijim dolaskom na Mm plafon je bio sve niži. Znanje koje je ovde potrebno ne može brzo da se usvoji, naročito učenicima koji u osnovnoj školi imaju malo dodira sa njim. Ko se uputi na astroamaterske pute potrebne su mu godine rada i učenja. Astronomiji je od Galilejevog otkrića teleskopa,1609. trebalo par stotina godina da se razvije kao ozbiljna nauka.
 

     Mesijeov maraton, Letenka 2006

    Učestvovali su učenici OŠ „Vuk Karadžić” i „Sonja Marinković”. Nakon održanog Mm na učenike je posebno delovao prijem u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća AP Vojvodine, kod tadašnjeg sekretara prof dr Dragoslava Petrovića.

 

   Mesijeov maraton, Letenka 2008

   Francuski astronom Šarl Mesije je u 18. veku sačinio katalog maglina, galaksija i zvezdanih jata. Katalog sadrži 110 objekata dubokog neba koji su tada mogli da se vide ili slobodnim okom ili teleskopima. U svetu se na mnogim mestima održava takmičenje astronoma u traženju Mesijeovih objekata, pod nazivom Mesijeov mataron. Učesnici maratona treba da u toku jedne noći pronađu što više Mesijeovih objekata. Kod nas se ovo takmičenje održava na Letenci na Fruškoj Gori, u organizaciji Astronomskog magazina i časopisa Astronomija. 
     Na ovom Mm je učestvovalo 9 učenika OŠ „Vuk Karadžić i OŠ „Sonja Marinković“.
 

   Mesijeov maraton, Letenka 2010

     Šarl Mesije je prvu kometu posmatrao sa 14 godina. Kasnije je postao pasionirani lovac na komete. U lovu na zvezde repatice nailazio je na magličaste kometolike objekte koji nisu menjali svoj položaj u odnosu na okolne zvezde, kao što to čine komete. Od tih objekata napravio je prvi astronomski katalog pod nazivom Mesijeov katalog. Kasnije se saznalo da su to galaksije, magline i zvezdana jata.
    Ako ne postoje uslovi za posmatranje na Letenci uvek su spremni predavači sa nekom aktuelnom temom iz astronomije ili astrofizike. Kad ponestane tema tu su astronomske priče. 
    Na ovom Mm je učestvovalo 8 učenika OŠ „Vuk Karadžić i OŠ „Sonja Marinković“.
 

    Mesijeov maraton, Andrevlje  2015

     Pupin na Mesijeovom maratonu
     Da je Mesijeov maraton postojao u Pupinovo vreme on bi sigurno bio jedan od učesnika. Učenici OŠ “Vuk Karadžić “  su multimedijalno predstavili njegov lik i delo čitajući odlomke iz njegovog autobiografskog dela Sa pašnjaka do naučenjaka i tako upriličili druženje sa velikim naučnikom.
    Šarl Mesije, francuski astronom je živeo od 1730 do 1817. Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u Idvoru, u Banatu.
    Maraton je posetilo 25 učenika OŠ „Vuk Karadžić“, „Sonja Marinković“, „dr Jovan Cvijić“ i „Petar Petrović Njegoš“.
 

    Mesijeov maraton, Andrevlje 2016
    Miroslav, Milica, Jovana, Bojan, Milan, Bogdan, učenici  OŠ „Vuk Karadžić” i „Sonja Marinković” i Miša Bracić, nastavnik fizike su osmislili  intervju sa astronomima, učesnicima i gostima Mesijeovog maratona 2016: dr Tiborom Hegedišem (Mađarska), Miroslavom Grnjom (Slovačka), Juretom Stareom (Slovenija), Muhamedom Muminovićem (BiH) i Radanom Mitrovićem (Makedonija).
    Jovana Turinski i Bojan Momirski, intervjuisali su Muhameda Muminovića, barda jugoslovenske astronomije i utemeljitelja amaterske astronomije u Jugoslaviji.
     Na Bojanovo pitanje: Želite li nešto da dodate na kraju, što vas nismo pitali? Muhamed je odgovorio:
   Ispričaću vam jednu priču, koja je zanimljiva. Ja sam jedan od rijetkih koji je pričao sa astronautom Oldrinom, koji se spustio na Mesec sa Apolom 11, što verovatno znate. Dakle, kad su se oni vratili  sa Meseca posetili su Jugoslaviju. U to doba bio je živ tadašnji presednik Tito, a mene su pozvali jer sam bio prvak Jugoslavije u astronomiji. Tad su se organizovala ozbiljna takmičenja. Postojao je jedan pokret koji se zvao pokret Nauka mladima, šteta što ga danas nema, koji je propagirao nauku iz fizike, hemije, astronomije, biologije, posle su uveli čak i ekologiju. Ta se organizacija ugasila pre nekih 20 godina. Ja sam sa Oldrinom razgovarao dva minuta. Zanimalo me je da li se, pošto se tako u literaturi govorilo, s obzirom da na Mesecu nema atmosfere, u isto vreme mogu vidjeti i Sunce i zvijezde, što na Zemlji ne možemo, zbog svetla u atmosferi. Međutim, on je rekao da to nije istina. To je kao da ste na noćnoj utakmici, pa imate reflektore i zbog njih ne vidite, ali kada odete u sjenu letilice ili nekog većeg kamena, onda se vidi. To je meni bila još jedna interesantna stvar.

     Sa Grnja Miroslavom, astronomom iz Slovačke, razgovarali su Milan Marinkov i Bogdan Markov.
     Na Milanovo pitanje: Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima? Miroslav je odgovorio:
     Da se ne plaše astronomije. Ako nemaju teleskop, da čitaju. Sada je vreme interneta. Na njemu se mogu naći razne stvari, fotografije. U naše vreme toga nije bilo. Sada su mogućnosti jako velike. Ne treba očekivati da ćeš odmah videti sve kao na fotografijama. Treba se samo polako upoznavati sa nebom, sa Mesecom, posmatrati zvezde, magline. Biti postupan i uporan.

      Razgovor sa Stare Jurijem su vodili  Milica Eleković, učenica VI razreda i Miroslav Ružin učenik VIII razreda.
     Jurij Stare je na Mesijeovom maratonu 2016 predstavio svoje putovanje u Indoneziju, gde je 9. marta 2016. posmatrao i snimao totalno pomračenje Sunca. Jurij ima vlastitu astro- opservatoriju i kvalitetnu opremu koja mu omogućava da se uspešno bavi astrofotografijom.  
    Prvo posmatranje totalnog pomračenja Sunca Jurij je radio 1999. u Mađarskoj, drugo u Turskoj 2006, treće u Kini 2009. i poslednje u SAD 2017.
    Intervju sa dr Tiborom Hegedišem, gostom iz Mađarske su vodili  Milica Eleković i Miroslav Ružin. Razgovor je vođen na engleskom jeziku. Nakon razgovora učenici su uradili transkripciju razgovora sa audio na tekst formu i uradili prevod sa engleskog na srpski jezik.
     Poruka mladim astronomima dr Tibora Hegediša: Budite entuzijasti, gledajte nebo, pokušajte da razumete pokrete i dešavanja iznad vas. Ako vidite nešto što ne razumete, pokušajte da razumete, nađite odgovor u biblioteci, na internetu. Ako nađete nova pitanja, ne bojte se, pokušajte da objasnite ta pitanja i ako vidite ograničenja, pokušajte da budete bolji i pametniji. Učite! Moram reći da su matematika i fizika predivne nauke, ključ za razumevanje prirode i zvezda je u matematici i fizici.
      Intervju sa Radanom Mitrovićem – Astronomom amaterom iz Skoplja, članom Skopskog astronomskog društva.
     Radanova poruka mladima: Poručio bih mladima, da više vole i poštuju prirodne nauke i nauku uopšte, a manje religije i rijalitija. Nije bitno da li ćete se zainteresovati za astronomiju ili neku drugu oblast u nauci, važno je da razvijate kritičko mišljenje i da preispitujete okolinu oko sebe na realnim osnovama a ne na dogmi, slavi ili kvazi slavi. Živite za budućnost a ne od prošlosti.

    Mesijeov maraton, Letenka 2017

     Posetu Mesijeovom maratonu Letenka 2017 učenici Miloš Ružin i Bogdan Markov i njihov nastavnik fizike Nemanja Micić su iskoristili da obave intervju sa dr Dušanom Mrđom, Milošem Gagićem i Markom Savićem.

    Intervju sa dr Mrđa Dušanom, profesorom na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu.  
    Dušanova poruka mladima: Poruka bi bila da trebaju slediti svoje osećaje i želje prema onome što ih interesuje. Bio bih srećan kada bi to bila astronomija ili fizika. No, bio bih srećan i ukoliko bi astronomija bila neki okidač da se ljudi bave prirodnim naukama u budućnosti. Poruka bi bila da mladi budu vredni i marljivi i da se ta upornost nekako isplati i da zajednička interesovanja uspevaju nekako da se međusobno povežu. Mislim da je astronomija najbolje vezivno tkivo među ljudima

. 
    Intervju sa Milošem Gagićem
U intervjuu Miloš između ostalog kaže i ovo: Amaterska astronomija ima neverovatnu svrhu da natera ljude da se bave naukom. Ja ne poznajem dečaka ili devojčicu sa kojima sam pričao, a da ih ne zanima Kosmos. To može biti veliki motiv da se dete bavi ma kojom prirodnom naukom. Kada posmatramo Svemir, govorimo o životu našeg Sunčevog sistema, biologiji, hemiji, čak i filozofiji, smislu života. Gledajući u nebo, možemo razmišljati o svim naukama i steći neko iskustvo i put kako se dolazi do nekih naučnih otkrića. Ja sam bio fasciniran kada su u Petnici snimali Jupiterove mesece, jer deca tamo na osnovu promene njihovih položaja mere brzinu svetlosti. Možemo se kritički osvrtati na sve što se dešava u životu. Po mom mišljenju, astronomija je jedna sveukupna disciplina koja povezuje sve nauke.

  

     Razgovarano je i sa Markom Savićem, višegodišnjim takmičarem na Mm.
    Markova poruka mladima: Pogled gore i što više radoznalosti, što više novih saznanja, kakva god ona bila, čime god da se bavili. Vrlo je važno da ljudi poseduju neki hobi, da se bave nečim sem svog posla, štagod to bilo. To je nešto što bih svakom preporučio.

 

     Mesijeov maraton, Letenka 2018

     U subotu, 14. aprila 2018. u organizaciji AD Milutin Milanković i Regionalnog centra za talente na Mesijeovom maratonu Letenka 2018  je učestvovalo 35 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: P.P. Njegoš, Servo Mihalj, dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Sonja Marinković, dr Boško Vrebalov Melenci i Zrenjaninske gimnazije, 7 profesora fizike i 3 roditelja.
Ova grupa je prethodno, 17.marta 2018.g. učestvovala na 1. Malom Mesijeovom maratonu, Botoš 2018 sa ciljem da prikupi i organizuje znanja i umenja kako bi spremniji učestvovali na Velikom Mesijeovom maratonu na Letenci.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 14. aprila 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Svetlost Male škole biljaka

Botoš, 29.avgust 2017.

I aspekt svetlosti- Svetlost nauke

    Mala škola biljaka Zrenjaninske grupe NPN(nastavnika prirodnih nauka) osvetljuje mladim naraštajima značaj biljaka za živi svet na planeti Zemlji. Biljke su kao prvi oblik života, prethodnica živog sveta kako na Zemljii tako verovatno i u svim svetovima u Svemiru gde postoji život.

  Naročito je značajno što se u ovoj edukaciji dece koriste AUN (aktivne) metode. Teme se obrađuju u prirodi, na terenu. Deca posmatraju biljku koju proučavaju i njen biotop, prikupljaju uzorke, mere, broje, beleže informacije i podatke, razgovoraju međusobno i sa nastavnikom. Nastavnik im je mentor, organizator, izvor informacija, režiser aktivnosti koje oni obavljaju, dobar pozadinac. Njihova interakcija sa pojavama i stvarima u prirodi je konstantna i vrlo bogata. Ima tu i remetilačkih pojava i događaja koji odvlače pažnju i koje treba savladati i ostati koncentrisan na predmet: visoka temperatura, znoj, prašina, insekti, neprijatni mirisi ili lep pejzaž, jato ptica, stado krava i drugo. Na kraju je sistematizacija, diskusija, obrada podataka i prezentovanje rada.

     Ovo je način da se mladi naraštaj uputi, da kada odraste i postane kreator sveta i upravljač procesa u njemu, bez predrasuda i sa većim znanjem uspostavi pravi odnos sa svojom okolinom, što je uslov za zdrav život ljudi na planeti.

      Starije generacije koje sada vladaju planetom su u burnoj ekspanziji naučnog i tehnološkog razvoja uspostavile sistem koji eksploatiše prirodu, nemilosrdno troši njene resurse i koji je sam po sebi neodrživ. Nije obnovljiv, prekinuti su mnogi lanci, gubi se reverzibilnost. Planeta tako gubi uslove za održanje života.
 

    Zrenjaninska grupa NPN je 29. avgusta 2017. godine u Botošu, u okviru svog projekta Mala škola biljaka, organizovala istraživački dan na temu: Lekovite, samonikle jestive, otrovne i invazivne biljne vrste.

     O projektu Mala škola biljaka

     U opisu programske aktivnosti i projekta stoji: Flora grada Zrenjanina i okoline je bogata samoniklim lekovitim, jestivim i otrovnim vrstama. Želimo da upoznamo decu (preko njih i roditelje i širu javnost) o značaju raznovrsnosti biljaka i njihovoj upotrebi, da bi ih cenili i čuvali i u budućnosti. Materijalni produkt projekta biće zbirka biljaka, kao i zbirka plakata za prepoznavanje lekovitih, samoniklih jestivih i otrovnih autohtonih vrsta u gradu i okolini. Od programa očekujemo da će deca preneti stečeno znanje i iskustvo u svoje školske sredine i javnim prezentovanjem svoga rada podići svest šireg kruga građana (roditelja, nastavnika i dece) o značaju poznavanja i čuvanja dragocene flore naše sredine. Dodatna korist za decu biće upoznavanje vrsta u seoskim sredinama.
   Opšti cilj programske aktivnosti i projekta
je podizanje svesti o značaju poznavanja i očuvanja lekovitih, samoniklih jestivih biljaka i njihovoj pravilnoj upotrebi, kao i prepoznavanja otrovnih vrsta našeg područja.

   Posebni ciljevi programske aktivnosti i projekta su: osposobljavanje dece za samostalno istraživanje sa ciljem upoznavanja biljnog sveta sredine i podsticanje nastavnika i učitelja da što više nastavnih sadržaja vezanih za živi svet realizuju kroz aktivnosti u prirodi.

    Ono što održava projekat je to što je njegov program osmišljen tako da se može sprovoditi u okviru vannastavnih školskih aktivnosti, na ekskurzijama i izletima. Produkti aktivnosti i edukativni materijal koji se koriste i prezentuju u projektu su dostupni svim zainteresovanim školama i drugim institucijama, a realizatori projekta su dostupni za konsultacije i razvijanje ideja

 

 

    Realizacija Male škole biljaka 2017 
    Mesto i vreme realizacije: Botoš, utorak, 29. avgusta 2017.
    Učesnici istraživačkog dana su učenici IV, V, VI i VII razreda OŠ ”2 Oktobar”, OŠ “Petar Petrović Njegoš”, OŠ “Žarko Zrenjanin” i OŠ “Servo Mihalj” iz Zrnjanina. Rad učenika je organizovalo i vodilo 4 nastavnika biologije i 1 nastavnik razredne nastave. U istraživačkom danu je učestvovalo 25 učenika i 5 nastavnika.

     Rad na terenu se izvodio u toku prepodneva u predelu nasipa na levoj obali kanala DTD, na potezu od mosta do ušća Kanala u reku Tamiš i na Pustari duž leve obale Starog Tamiša. Prikupljani su primerci biljaka, snimana mesta gde su biljke ubrane, ukazivano je na svojstva biljaka i njihovih biotopa, određivana je porodica, rod i vrsta.

   Predstavljeni su i neki geografski, istorijski i etnološki pojmovi koji su bili uočljivi na terenu, kao što su Tamiška lesna zaravan, Namastir (stara crkva) iz XII veka, arheološki lokalitet kod Botoša, na kom su početkom prošlog veka nađena kamena oruđa i oružja iz neolita. Eksponati su izloženi u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Pokazan je značajno zasut ostatak meandra Tamiša koji je presečen pre 200 godina.

          OŠ “1 Oktobar” Botoš primila je i ugostila učesnike onako kako to Botošani tradicionalno rade. Posle sunčanog terena, hladovina parka ispred škole, sokići i sendviči su učesnike okrepili, pa su osnaženi krenuli da sistematizuju materijal i informacije koje su na terenu prikupili..

     Učesnike je pozdravio i sa njima razgovarao predsednik Saveta Mesne zajednice Dalibor Paskulov i time pokazao pažnju i poštovanje.

     Staša Velisavjev, direktorica škole je pozdravljajući učesnike izrazila veliko zadovoljstvo što je domaćin i izrazila nadu da će ovakvih susreta u školi biti još više, čime je otvorila vrata budućoj saradnji.

 

     Obzirom na aktuelne vrućine ovoga leta i nezapamćenu sušu, od kojih su posebno pogođene biljke, sa učesnicima je razgovarano na temu: Značaj svetlosti za biljni svet sa osvrtom na aktuelnu sušu . Ova tema je otvorila i prikazala:

II Aspekt svetlosti- Svetlost svetlosti

     Svetlost je od neprocenjivog značaja za biljni svet a time i za životinjski svet i svu živu materiju na Zemlji. Svetlost je neophodna za postojanje žive materije.

     Skoro sva energija koja postoji na Zemlji potiče sa Sunca. Sunce neprestano emituje svetlosne zrake ili fotone po celom Sunčevom sistemu i dalje. Kretanje fotona omogućava svetlosna energija. Fotoni koji dođu do Zemlje i padnu na lišće potpomažu proces fotosinteze u biljkama.U tom hemijskom procesu se svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju.Ovaj oblik energije konzerviran u stablima, granama i plodovima biljaka može da opstane hiljadama godina. Primer su; ugalj, nafta, semenke nađene u piramidama. Kada se hemijska energija nađe u određenim uslovima može da se pretvori u neke druge oblike energije. Biljojedi se hrane delovima biljaka. Hemijska energija se u njihovim telima pretvara u toplotnu, električnu, mehaničku. Zakon održanja energije kaže: Energija je nestvoriva i neuništiva, ona samo prelazi iz jednog oblika u drugi. To je u ovim procesima očigledno.
     Prekomerna količina svetlosti može da bude štetna za živi svet. Ove godine se to vidi na našim poljma i livadama. Od velikih vrućina sve je sprženo. Zašto je to tako?

     Na meteorološkim satelitima, iz sata u sat može uživo da se prati kretanje oblaka iznad planete, Evrope pa i naših krajeva. U toku leta oblaci nam dolaze sa Atlantika, Sredozemlja i Crnog mora. Dešavalo se da oblaci koji stignu do granica Vojvodine nestanu, ispare. Šta je razlog tome?

     Fotoni koji padaju na površinu Zemlje svoju energiju predaju atomima zemljišta, vode i biljaka. Ovi atomi primljenu energiju predaju atomima vazduha koji se nalaze tik do njih. Pošto su dobili energiju atomi vazuha dobijaju veću brzinu i kreću vertikalno naviše. Na tom putu se sudaraju sa drugim hladnijim atomima vazduha i predaju im energiju. Tako se vazduhu povećava unutrašnja energija a sa njom i temperatura. Ovakav proces prenošenja energije se zove strujanje ili konvekcija. Zemljište se ovde ponaša kao grejna ploča na šporetu. Sve što se nalazi na njemu je u opasnosti da se pregreje ili izgori.

     Kada na površini zemlje ima gustih nasada biljaka,velike lisne mase, na primer šuma, listovi biljaka apsorbuju veliki procenat ove svetlosti i koriste je u procesu fotosinteze. Energija odlazi u biljke a ne u zemljište.Sve ovo može da se proveri na jednostavan način. Dovoljno je da se stoji neko vreme na direktnom suncu i u senci nekog drveta.Klima u ova dva slučaja nije ista.

     Iz ovoga je lako zaključiti zašto je ovoga leta toliko vruće i zašto nema kiše. Na našim poljima i livadama imamo kultivisane biljke i nisko rastinje, nema zasada drveća. Godinama unazad je uporno rađena deforestizacija kako bi se napravilo mesta ratarskim biljkama, a sve zbog povećanja broja ljudi i povećanja njihove potrebe za hranom. Ratarske biljke nemaju dovoljnu lisnu masu i nisu u stanju da apsorbuju fotone Sunca kao šume.

    Deca su shvatila poruku ove priče i sama su počela da recituju stihove Jove Jovanovića Zmaja:

     Gde god nađeš zgodno mesto,

     Tu drvo posadi!

     A drvo je blagorodno

      Pa će da nagradi.

 

III aspekt svetlosti- Svetlost tehnike


  U toku poslepodneva ljubaznošću Branislava Pomoriškog i Jovana Filipovića, mala ekspedicija je bila primljena u bioenerganu Bioelektra u Botošu. Jovan Flipović je decu i nastavnike upoznao sa tehnološkim procesom koji se odvija u elektrani.

        U Bioelektri se iz biljnih i životinjskih ostataka ili biomase, a uz pomoć bakterija izdvaja najjednostavnije organsko jedinjenje, metan. Ovaj gas na određenoj temperaturi reaguje sa kiseonikom pri čemu oslobađa hemijsku energiju koja omogućava pokretanje agregata. Ovaj uređaj je sastavljen od motora sa unutrašnjim sagorevanjem i generatora. U motoru se hemijska energija pretvara u toplotnu i mehaničku energiju. U generatoru se mehanička energija pretvara u električnu energiju koja se predaje elektrodistribuciji. Elektrana može da podmiri potrebe za električnom energijom dva sela veličine Botoša. Osim električne energije elektrana proizvodi i toplotnu energiju koja može da se koristi za zagrevanje domaćinstava i drugih zatvorenih prostora u toku zime.

     Ovakva vrsta elektrane spada u grupu održivih izvora energije. Minimalno zagađuje sredinu, koristi ostatke biljaka koji se ne spaljuju na njivama a krajnji tehnološki produkt se poput stajskog đubriva baca na njive. Elektrana je urađena po nemačkoj tehnologiji. Celokupnim njenim radom upravlja kompjuter sa mogućnošću daljinskog upravljanja.

     U toku ovog istraživačkog dana učesnici su mogli da vide put energije i njene promene. Od Sunca je krenula kao svetlosna, u listovima biljaka se pretvorila u hemijsku, u bioenergani se pretvorila u toplotnu,mehaničku i električnu.

  Na kraju aktivnosti masa 25 učenika i njihovih 5 nastavnika je iznosila 1750kg.  

  .

     Bila je ovo vrlo živa i uspešna korelacija bilogije, hemije i fizike + geografije, istorije, etnologije i tehnike.

Pogledati link :Zrenjaninska grupa NPN

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. septembra 2017. in Metodika-Primeri dobre prakse, Nekategorizovano

 

Astronomski razgovori: prof. dr Dušan Mrđa

    Mesijeov maraton, Letenka, 25. mart 2017.

    Nemanja: Dobro veče, ja sam Nemanja Micić, nastavnik fizike u OŠ „Vuk Karadžić” iz Zrenjanina. Sa mnom su, moj đak, Bogdan Markov, učenik VIII-2 i bivši učenik naše škole, Miroslav Ružin, sada učenik Srednje medicinske škole iz Zrenjanina. Zamolili bi Vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja.

    Bogdan: Molimo Vas da se predstavite.

    Dušan: Moje ime je Dušan Mrđa, profesor sam na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

        Bogdan: Šta za Vas znači Mesijeov maraton i koliko puta ste učestvovali na njemu?

    Dušan: Ja ne mogu da se pohvalim činjenicom da sam od prvog maratona bio učesnik istog, ali čim sam saznao da se ovako nešto održava, da vlada fina atmosfera, i da su ljudi organizovani, postao sam učesnik. Ne mogu precizno da tvrdim, ali verovatno sam ovde već deseti put, iako sam nezavisno u odnosu na društvo koje sam ovde upoznao sam gajio astronomska posmatranja kao hobi. Nešto sam pokušavao i u ranijim okolnostima dok nisam upoznao ljude koji imaju isto interesovanje i povezao se sa njima. Za mene je ovo važan događaj, jer ljudi različitih profila, zanimanja, ne samo oni koji se bave prirodnim naukama, već i pravnici, ekonomisti, istoričari su povezani na određeni način astronomijom, koja u ovoj večeri dolazi do posebnog izražaja. Bitno je da ljudi upoznaju noćno nebo, jer im to nešto znači u svakodnevnom životu, za opštu kulturu, orijentaciju u prirodi. Daleko od gradskog svetla imamo priliku da vidimo noćno nebo u punom sjaju i ono što nam ono nudi. Mnoge od mlađih generacija nisu imale priliku od onih jakih gradskih sijalica da uopšte shvate značaj noćnog neba, i kakav je imalo značaj za razvoj ljudske civilizacije. Meni je ovo jedan vrlo fini ambijent, gde sa svojim drugarima mogu da razmenim neko iskustvo, da vidim šta su kupili od nekih instrumenata, da li su uspostavili neku novu metodu fotografisanja, osmatranja, i na kraju da se družimo u ovakvom finom ambijentu, gde možemo i pričati o nekim drugim temama, a ne samo o astronomiji.

    Bogdan: Šta Vas je podstaklo da se bavite astronomijom?

    Dušan: Profesionalno se bavim fizikom, konkretno nuklearnom fizikom, ali astronomija je nit koja me je vukla od malih nogu. Sa nekih navršenih pet, ili šest godina sam otimao krišom dvogled od dede u Bosni gde sam nekad živeo i pokušavao sam da posmatram neke objekte, da okrećem dvogled ka nebu. Ne mogu reći da sam kroz neki film ili televiziju zavoleo astronomiju. Valjda je to nešto što čovek treba da oseti sam. U razgovoru sa nekim drugim ljudima kada sam pokušao da prenesem neka saznanja i iskustva u smislu: kako je fino baviti se astronomijom i slično, nekima je to ostalo samo na nivou: okej, to su neke fine tačkice tamo i ne interesuje nas to mnogo. Kod mene se taj osećaj probudio, tinjao dugo vremena. Sećam se koliko sam treperio kada sam nabavio neku prvu jednostavnu formu teleskopa sa devet godina, koji mi je tata kupio u Sarajevu. Teleskop je bio modularan, mogao se lako rastavljati i sastavljati na delove. Vremenom je taj osećaj postajao sve jači, kada čovek to dovoljno voli i nađe ljude sličnih interesovanja. Po dolasku u novu sredinu, prvo Bačku Palanku i Čelarevo, a posle toga i Novi Sad, uspeo sam da se povežem sa ljudima sličnog interesovanja, i na kraju krajeva sa Astronomskim društvom u Novom Sadu, sa kojima sam razmenjivao iskustva.

    Bogdan: Spominjali ste nam mnogo toga, vidimo da volite astronomiju. Da li imate nekog astronoma kojeg biste izdvojili, koji se po Vašem mišljenju posebno ističe?

       Dušan: Velika je plejada astronoma koji su doprineli činjenici da shvatimo gde je naše mesto u Kosmosu, počev od onih drevnih astronoma, koji su nam na kraju krajeva pokazali da ne zauzimamo centralno mesto, kako bismo mi to sa ljudskog stanovišta želeli, pa sve do modernih astronoma koji su nam ukazali da se Kosmos zapravo ubrzano širi. Možda bih ipak izdvojio astronoma koji je, kako je Njutn govorio, stajao na plećima ranijih divova, Edvina Habla, koji nam je dvadesetih godina prošlog veka otvorio oči na jedan drugačiji način. On nam je pokazao da su dimenzije Kosmosa daleko veće nego što smo očekivali, kao i da su maglinice koje su nam se činile kao da su članovi našeg Mlečnog puta, mnogo udaljenije nego što smo to mislili. To je moralo da implicira da je u nekom trenutku u prošlosti Kosmos morao biti manjih dimenzija i morali bismo da razmišljamo o nekom početku Kosmosa. Iz tog razloga Edvina Habla bih izdvojio kao istaknutog astronoma.

    Bogdan: Šta mislite kakav je današnji položaj astronomije u našem društvu?

    Dušan: Generalno i sada smatram da astronomija zajedno sa fizikom, jer ih smatram neodvojivim, nam daju najširi pogled na svet i  najširu mogućnost da saznamo od čega je sazdan svet koji nas okružuje, kao i koje je naše mesto u Komosu itd. U tom smislu smatram da i danas astronomija, kada je u pitanju popularni nivo izaziva dosta interesovanja kod mladih i starijih generacija. Mislim da bi trebalo uraditi nešto više na samoj promociji astronomije, pre svega mislim na finansijska ulaganja, da taj entuzijazam i ljubav prema astronomiji, koji zapažamo i kod najmlađih naraštaja, kasnije preraste u nešto ozbiljnije – u bavljenje naukom. Ne mora to rezultovati baš bavljenjem astronomijom, već prirodnim naukama.

    Bogdan: Niste nam naveli nijednu astronomsku aktivnost u kojima ste učestvovali. Da li biste mogli da nam nabrojite neke od njih?

        Dušan: Te aktivnosti su najviše vezane za rad Astronomskog društva Novi Sad, gde imam tu čast da se nalazim na čelu društva od 2007. godine. To su bile aktivnosti vezane za stvaranje boljih uslova u astronomskom planetarijumu Astronomskog društva Novi Sad. To su bili pokušaji da dobijemo sredstva za renoviranje prostora u cilju popularizacije astronomije. Zatim su to aktivnosti vezane za posmatranje nekih interesantnih astronomskih pojava koje jesu i koje nisu periodične. Organizovali smo posmatranje iz samog Novog Sada, sa periferije i sa astronomske tvrđave, uključujući posmatranje tranzita Venere, Merkura, pomračenje Sunca. Tog 11.8.1999. nisam poznavao toliko zaljubljenika u astronomiju koliko danas. Sećam se da sam tada stanovao sa porodicom u Srpskom Krsturu, nedaleko od Novog Kneževca, gde sam posmatrao totalno pomračenje Sunca. Još uvek danas imam crteže i beleške kako je to sve proteklo. U maju 2014. godine prisustvovao sam konferenciji na Petrovaradinu, čiji sam jedan od organizatora, gde je bio cilj povezivanje profesionalnih i astronoma amatera, kako bi razmenili ideje i pomogli jedni drugima na osnovu svojih dosadašnjih iskustava. Bilo je tu aktivnosti vezanih za posetu astronomskoj opservatoriji na Vidojevici, gde sam obišao kolege sa te opservatorije i upoznao se sa detaljima, tj. mogućnostima da se neke od ozbiljnih stvari realizuju. To su neke od aktivnosti u kojima sam učestvovao.

       Bogdan: Da li imate neku poruku za mlade astronome, ili da kažete još nešto što Vas nismo pitali?

    Dušan: Poruka bi bila da trebaju slediti svoje osećaje i želje prema onome što ih interesuje. Bio bih srećan kada bi to bila astronomija ili fizika. No, bio bih srećan i ukoliko bi astronomija bila neki okidač da se ljudi bave prirodnim naukama u budućnosti. Poruka bi bila da mladi budu vredni i marljivi i da se ta upornost nekako isplati i da zajednička interesovanja uspevaju nekako da se međusobno povežu. Mislim da je astronomija najbolje vezivno tkivo među ljudima.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 6. aprila 2017. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: