RSS

Mesečne arhive: januar 2015

Dođosmo bliže velikom Suncu

    Prilog Međunarodnoj godini svetlosti

    U sadejstvu svetlosti, ljudskog oka i mozga ljudsko biće vidi više i bolje nego bilo koje drugo živo biće…

    Totalno pomračenje Sunca koje se u našim krajevima dogodilo severno od Kikinde, 11. avgusta 1999. već pripada istoriji. Ako je po latinskoj izreci Istorija je učiteljica života, onda iz ovih nekoliko slika može mnogo da se vidi i ponešto da se nauči. Rukovodeći se isključivo zdravim razumom 50 učenika zrenjaninskih osnovnih škola i njihovih nastavnika, toga dana je boravilo u zoni totalnog pomračenja (Novi Kneževac) i odgledalo nesvakidašnju nebesku pojavu, pri čemu su merili promenu temperature vazduha, jačine i smera vetra, količine svetlosti, ponašanja domaćih životinja, krvnog pritiska kod ljudi….

IMG_5204m Sunce1

    Učenici OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina su pod mentorstvom nastavnika likovnog vaspitanja Dragana Hajrovića svoje impresije posle totalnog pomračenja Sunca, 11.avgusta 1999. izrazili ovako…

Picture22 Picture29 Picture28

Picture27 Picture25 Picture23

    Kristina Benjocki, učenica VIII razreda je 11.avgusta 1999. učestvovala u ekspediciji U zoni totalnog pomračenja Sunca. Kao učenica sa pokazanim afinitetom za likovno izražavanje imala je zadatak da svoje impresije događajem predstavi likovno..Ovo su neke od njenih impresija

IMG_5200m IMG_5198m IMG_5195m Picture32

Sunce2

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 24. januara 2015. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Svemirski teleskop Čandra i Međunarodna godina svetlosti

     Astronomija na mnogo načina koristi nauku o svetlosti. Izgradnjom teleskopa koji detektuju svetlost u svim svojim oblicima, od radio talasa na jednom kraju elektromagnetnog spektra do gama zraka na drugom, naučnici mogu bolje da razumeju procese u Univerzumu.
    NASA-ina svemirska rendgenska opservatorija Čandra istražuje svemir u području visokoenergetskih X-zraka koji nastaju na temperatirama od nekoliko miliona stepeni. Takve temperature se razvijaju u zvezdama i galaksijama. Detekcijom ovih zraka i upoređivanjem sa podacima dobijenim pomoću drugih vrsta svetlosti, naučnici mogu bolje da razumeju ova nebeska tela.
     Centar Čandre je, prepoznavši se u Međunarodnoj godini svetlosti predstavio nekoliko kompozitnih slika nastalih pomoću teleskopa koji primaju svetlost različitih talasnih dužina. Ove slike pokazuju više načina saopštavanja informacija o Univerzumu putem svetlosti.

 Five objects at various distances that have been observed by Chandra  Five objects at various distances that have been observed by Chandra

    Mesier 51 (M51) ili Virlpul galaksija (levo). Nalazi se oko 30 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje. Ova složena slika je nastala kombinacijom podataka dobijenih pomoću rendgenskog teleskopa Čandre ( obojeno purpurno), opservatorije GALEKS (u ultraljubičastoj svetlosti, plavo obojeno), ST Habla ( u vidljivoj svetlosti, zeleno obojeno) i  ST Spicer (u infracrvenoj svetlosti, obojeno crveno) .
    SNR 0519-69.0 (desno) Ostatak masivne zvezde koja je eksplodirala u Velikom Magelanovom oblaku, satelitskoj galaksiji našeg Mlečnog put. Zagrejani gas do više miliona stepeni emituje X-zraka koje prima Čandra opservatorija (plavo). Obod oblaka (crveno) emituje vidljivu svetlost koju registruje svemirski teleskop Habl.

Five objects at various distances that have been observed by Chandra

Aktivna galaksija Cignus A, Foto: NASA

    Aktivna galaksija Cignus A u svetlu elektromagnetnog spektra. Ogromni mehur je ispunjen  X-zracima koje emituju vreli gasovi a detektuje ih Čandra (plavo)  Više je poznata po emisiji zraka sa kraja elektromagnetnog spektra koji sadrže radio talase niske energije. Jedna je od najsjajnijih radio galaksija vidljiva radio teleskopima, na udaljenosti od 700 miliona svetlosnih godina. Radio podatke je detektovao najveći radio teleskop na Zemlji,  Veri Large Arrai (crveno) Ovi podaci otkrivaju područje od oko 300 000 svetlosnih godina od centra galaksije koje modeluje supermasivna crna rupa. Vidljiva svetlost ( žuta) je detektovana ST Hablom.
Detaljnije na: http://chandra.si.edu/photo/2015/iyl/

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. januara 2015. in Astronomija

 

Ваших пет минута, нечији цео живот!

Драге колеге, просветни радници, родитељи,

    ОШ „Вук Караџић“ из Зрењанина већ традиционално, поводом Школске славе Светог Саве, организује акцију добровољног давања крви. Одазивају се чланови колектива, родитељи ученика и суграђани. Акција се организује и ове године.
ds1   

У суботу, 24.1.2015. од  8.00 до 10.00 h,
врата Завода за трансфузију крви у Ургентном центру у Зрењанину
биће широм отворена за све који могу и желе
да помогну другим људима.

ds
«Ваших пет минута, нечији цео живот!»

Неколико информација о добровољном давању крви:
Крв могу дати ЗДРАВЕ особе старије од 18, а млађе од 65 година (имаће лабораторијски и лекарски преглед)

ddk2Не могу дати крв особе које:
• Имају мање од 50 кг
• Имају сувише висок или, пак, низак притисак
• Немају задовољавајуће граничне вредности нивоа гвожђа у крви
• Жене које су у фази месечног циклуса
• Болују од акутних и хроничних оболења

Привремено се одбијају од давања крви:
1- 5 дана особе које су користиле аспирин, лекове против реуматизма и високог крвног притиска
7 дана особе које су вадиле зуб или имале амбулантне хируршке интервенције
7 – 14 дана особе које су боловале од прехладе цревних и респираторних инфекција, гнојних промена на кожи и које су примале антибиотике
4 недеље особе које су примале вакцине против малих богиња, туберколозе, заушки рубеола, дечје парализе, жуте грознице, тифуса и колере.
6 месеци особе које су имале веће хируршке интервенције, порођај, побачај, примале трансфузију, имале убодне повреде, ишле на акупунктуру, тетоважу, пирсинг или су имале сексуални однос са особом која је оболела или је позитивна на ХИВ, Хепатитис Б или Ц , као и ако су вакцинисане и примиле серум због излагања ризику Хепатитис Б.
1 година особе које су примиле вакцину против беснила

– Приликом давања крви узима се од 350 до 450 мл ( до 10 % укупне количине крви
организму)
– Крв се чува у пластичним кесама (у којима се налази конзерванс да спречи
згрушавање крви), у фрижидеру на 4 степена.
– Крвна зрнца (еритроцити) се компетно надокнаде за 4 месеца. “Течни део“ се
надокнади из резерви организма за 30-ак минута (зато даваоци мало одморе после давања крви), а ћелијски елементи се надокнаде у року од 30 до 60 дана.
– Најспорије се надокнађује гвожђе и зато је размак између два давања 3-4 месеца.
Мушкарци могу дати крв свака 3 месеца а жене свака 4 месеца. Ако за себе дајете крв (аутологна трансфузија) онда пауза може бити 3-4 дана.

Свака јединица крви обавезно се контролише при сваком давању и то на:
– Крвно-групну припадност
– присуство ирегуларних антитела
– изазиваче крвљу преносивих болести (сида, сифилис, жутица типа Б, типа Ц)

Да ли је безбедно?
– Јесте, опрема за узимање крви је потпуно стерилна , та једнократну употербу, да не
бринете.

Шта се добија давањем крви?
– лекарски преглед, сазнање која сте крвна група и задовољства да сте некоме
помогли јер од 4 особе, бар једној у животу затреба трансфузија (било да је операција у питање, компликације при порођају, када пукне чир на желуцу, не дај Боже, после саобраћајних незгода…)

Какав је поступак давања крви?
– прво: попуни се упитник и прође се лекарски преглед
– друго: да се крв и то траје 5 минута
– треће: захвални оброк и безалкохолна течност

Како се понашати после давања крви:
– уобичајено,
– важно је унети довољно течности,
– бар 2 сата не запалити цигарету,
– бар 6 сати не возити тешка теретна возила,
– не радити на висини и поред незаштићених машина…

 
1 komentar

Objavljeno od strane na 21. januara 2015. in Aktivnosti

 

Fotonika – mogućnost ograničena samo nedostatkom mašte

   Untitled-28 Nata 12 Fotonika je nauka o svetlosti. Nastala je 1960. kada je Teodor Maiman otkrio lasere. To je tehnologija stvaranja, kontrolisanja i otkrivanja svetlosnih talasa i fotona-čestica svetlosti. Ona potpomaže tehnologiju svakodnevnog života; veze smart telefona i laptopova preko Interneta, medicinske instrumente, tehnologiju osvetljenja. Svetlosni talasi i fotoni nam omogućuju da istražujemo svemir i mikrostrukturu materije. Fotonika će u 21. veku značiti ono što je u 20. veku značila elektronika.
     Naučnici su proučavali svetlost stotinama godina. Isak Njutn je u 17. veku pokazao da je belo svetlo sastavljeno od C0019602-Newtons_optics-SPLrazličitih boja svetlosti. Početkom 20. veka Maks Plank i Albert Ajnštajn su izneli, za to vreme kontroverznu tvrdnju, da svetlost ima dvojaku prirodu, talasnu i korpuskularnu. Dualnost prirode svetlosti je kasnije eksperimentalno potvrđena.
     Boje duge su samo mali deo čitavog spektra svetlosnih talasa, nazvanog elektromagnetni spektar. Fotonika istražuje spektar svetlosti svih talasnih dužina, od gama zraka do radio talasa, uključujući X-zrake, UV i infracrvenu svetlost.
    xlightSpectrum-300aa Mi ne možemo da vidimo ceo elektromagnetni spektar ali vidljivi i nevidljivi svetlosni talasi su deo naše svakodnevice. Fotonika je svuda; u potrošačkoj elektronici ( skener barkoda, DVD plejeri, daljinski upravljači, telekomunikacije (internet), medicini (operacije oka i operacije laserom, skeniranje), prerađivačkoj industriji (lasersko sečenje), odbrani i bezbednosti (infracrvene kamere, daljinska detekcija), zabavi (holografija, laserski pokazivači), itd
     Širom sveta naučnici, inženjeri i tehničari obavljaju naučna istraživanja iz oblasti fotonike. Nauka o svetlosti se predaje u školama i fakultetima. Fotonika otvara nepoznat svet dalekosežnih mogućnosti koje su ograničene samo nedostatkom mašte. Svetlost i fotonika su na putu da postanu ključne u tehnologijama budućnosti.

Detaljnije na: International Year of Ligh

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 19. januara 2015. in Fizika +8

 

Oni će se spominjati u Međunarodnoj Godini Svetlosti

PW-2015-01-01-Banks-iyl

   …jedan gorostas kroz puste međuprostore vekova dovikuje drugome, te se – nenarušavan od strane obesnih i bučnih patuljaka što puze ispod njih – sublimni razgovor duhova nastavlja… Fridrih Niče – Filozofija u tragičnom razdoblju Grka

U 2015. Međunarodnoj Godini Svetlosti, sa UNESCO-om na čelu i predviđenim programom promovisaće se bolje javno i političko razumevanje uloge svetlosti u savremenom svetu, a takođe i slaviti pažnje vredni naučnici i njihova naučna dostignuća iz oblasti svetlosti, od prvih proučavanja pre 1000 godina do optičke komunikacije koju danas koristimo u formi interneta.
Oni su svojim  dostignućima utrli put čovečanstvu u razumevanju i korišćenju svetlosti.

  228874_10150291552169901_291637344900_7557154_60649_haitham Ibn el Haitam- Osnovi moderne optike – 1015.
 
   Arapski naučnik, fizičar, matematičar, astronom i filozof. Smatra se ocem moderne optike. Svoja zapažanja i otkrića  koja je postigao u proučavanju svetlosti zabeležio je pre 1000 godina u knjizi Optika. On je značajno doprineo stvaranju teorije svetlosti, geometrijske optike i razvoju naučnih metoda.
     Ova knjiga je jedan od razloga da 2015. bude proglašena Međunarodnom godinom svetlosti.
   

  Augustin_Fresnel  Ogisten Žan Frenel  – Odredio talasnu prirodu svetlosti – 1815.
    

   Francuski fizičar i inženjer. Bavio se teorijskim i eksperimentalnim istraživanjima prirode svetlosti. Prvi je dao matematičku definiciju talasne prirode svetlosti i konstruisao uređaj za njeno eksperimentalno dokazivanje. Posebno se bavio difrakcijom, interferencijom, polarizacijom i aberacijom svetlosti. Konstruisao je vrstu sočiva koja se zovu Frenelova sočiva. Korištena su kao zamena za ogledala u svetionicima.

   

    Maxwell_8Džejms Klark Maksvel – Elektromagnetno polje – 1865.

    Džejms Klark Maksvel, otac moderne fizike, 1865. objavljuje Teoriju dinamičkog elektromagnetnog polja u kojoj pokazuje da su elektricitet, magnetizam i svetlost različite manifestacije istog fenomena.
Ersted je otkrio da električna struja stvara magnetno polje oko provodnika. Faradej je pomoću magneta (promenom magnetnog polja) pokrenuo elektricitet u provodniku i stvorio električnu struju.
Maksvel je matematičkim formulacijama predstavio ponašanje i vezu elektriciteta i magnetizma. Promena električnog polja stvara promenu magnetnog polja i obrnuto. Ova dva polja se uzajamno podstiču i tako nastaje talas ili talasno kretanje koje je on nazvao elektromagnetni talas. Svetlost je elektromagnetni talas. Vidljiva svetlost je samo mali deo celokupnog spektra elektromagnetnog zračenja.

   Aca j Albert Ajnštajn – Specijalna i Opšta teorija relativiteta 1905-1915.   

    Dao je doprinos u razumevanju svetlosti u prostoru i vremenu.
    Dok se Specijalna teorija relativiteta pretežno bavi svetlošću, električnim i magnetnim fenomenima u prostoru i vremenu, Opšta terija relativnosti se bavi gravitacijom, crvenim pomakom svetlosti, savijanjem putanje svetlosti u blizini masivnih nebeskih tela.
    Za okriće fotoelektričnog efekta dobio je 1929. Nobelovu nagradu.

    penzias-wilsonArno Penzias i Robert Vilson – Otkriće pozadinskog zračenja – 1965.

     Džordž Gamov je 1948. proučavajući događaje posle Velikog praska došao do zaključka da je tadašnja šireća plazma bila ispunjena velikom količinom fotona, česticama svetlosti više od hiljadu puta manje enegije od fotona vidljive svetlosti. Gamov sa dvojicom svojih saradnika Ralfom Alpherom i Robertom Hermanom zaključuje da bi Svemir i danas trebalo da bude ispunjen ovim prafotonima i da bi se oni još uvek mogli detektovati kao kosmičko pozadinsko zračenje.
 Pozadinsko kosmičko zračenja su otkrili Arno Penzias i Robert Wilson. Oni su 1965. velikom antenom ispitivali slabi šum neodređenog pravca koji je dolazio odasvud i koji je ometao prijem sa satelita Echo 1 i Telstar.
Snimak Svemira pomoću pozadinskih fotona je prva slika prasvemira, starog samo oko 300 000 godina od Velikog praska.

    Charles_K._Kao_cropped_2Čarls Kao – Pionirski razvoj optičkih vlakana – 1965.

   Čarls Kuen Kao je otac optičkih komunikacija. Kao je 1965. pokazao da prečišćeni snopovi staklenih vlakana od silicijum dioksida mogu da nose ogromnu količinu informacija na velike udaljenosti uz minimalno slabljenje i da bi takva vlakna mogla da zamene bakarne žice za telekomunikacije.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 12. januara 2015. in Fizika +8

 

Međunarodna Godina Svetlosti

PW-2015-01-01-Banks-iylGeneralna skupština Ujedinjenih nacija je na 68. sednici, održanoj 20. decembra 2013. proglasila 2015. godinu Međunarodnom Godinom Svetlosti i optičkih tehnologija.
     Međunarodnu Godinu svetlosti je inicirao veliki konzorcijum naučnih tela zajedno sa UNESCO-om i okupiće više različitih aktera, uključujući naučna društva, obrazovne institucije, različite tehnološke platforme, neprofitne organizacije i partnere iz privatnog sektora.
    Međunarodna godina svetlosti i optičkih tehnologija je globalna inicijativa usvojena od strane Ujedinjenih nacija za podizanje svesti o tome kako optičke tehnologije promovišu održivi razvoj i predviđena rešenja za svetske izazove u energiji, obrazovanju, poljoprivredi, komunikacijama i medicini. Sa UNESCO-om na čelu i predviđenim programom promovisaće se bolje javno i političko razumevanje centralne uloge svetlosti u savremenom svetu, a takođe i slaviti pažnje vredni jubileji u 2015.-od prvih proučavanja optike pre 1000 godina do optičke komunikacije koju danas koristimo u formi interneta.
     Svečano otvaranje će se održati 19. januara 2015. u sedištu UNESCO u Parizu .
     U Međunarodnoj godini svetlosti pažnja se fokusira na nauku o svetlosti i njene primene. Svetlost igra vitalnu ulogu u našem svakodnevnom životu i imperativ je u mnogim naučnim disciplinama u 21. veku. Omogućila je međunarodnu komunikaciju preko interneta i nastavlja da bude glavna u povezivanju kulturnih, ekonomskih i političkih aspekata globalnog društva.
     Međunarodna Godina Svetlosti je izuzetna prilika da međunarodni akteri i kreatori politike postanu svesni mogućnosti rešavanja problema pomoću svetlosne tehnologije kao i da se podigne globalna svest o tome.

Detaljnije na: International Year of Light

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 12. januara 2015. in Fizika +8

 

Juno, sve bliži Jupiteru

528775main_pia13746-43_1024-768

Foto:NASA

  Lansirana sa Zemlje, 5.avgusta 2011. Juno letilica će stići do Jupitera u julu 2016.g. Program priprema je trajao osam godina. Juno će proučavati planetu sa  eliptične, polarne orbite. U više navrata će se kretati u međuplanetarnom prostoru, pojasevima naelektrisanih čestica i kosmičkih zraka. Prilaziće planeti samo na 5 000 km od vrhova oblaka.

Ime Juno dolazi iz rimske mitologije. Kako bi od supruge Junone sakrio svoja zla dela, Bog Jupiter ih je pokrio oblacima. Boginja Junona je svojim posebnim moćima rasterala oblake i otkrila pravu prirodu Jupitera.

Struktur Jupitera

Foto:NASA

   Primarni cilj je razumevanje formiranja i evolucije Jupitera. Letilica će godinu dana istraživati poreklo, unutrašnju strukturu, duboku atmosferu i magnetosferu planete. Proučavanjem Jupitera Juno će nam pomoći da shvatimo istoriju Sunčevog sistema i pružiti novi uvid u to kako se oblikuju i razvijaju planetarni sistemi u našoj galaksiji i šire.
   Juno je polovinom decembra 2014. od Zemlje bio udaljen 565 miliona km.
   Putovanje radio signala između Zemlje i Junoa, u jednom smeru je trajalo oko 31,4 minuta.
 junoposition-full    Juno putuje brzinom od oko 12,62 km/s u odnosu na Sunce i 19,33 km/s u odnosu na Zemlju. Da bi povećao svoju brzinu u odnosu na Sunce, Juno je iskoristio gravitaciono polje Zemlje kao „gravitacionu praćku“, 9.oktobra 2013.pri zadnjem preletu svoje rodne planete.
  Od lansiranja do sada je prešao 2,4 milijardi km.
  Do ulaska u orbitu oko Jupitera, 2016. ima još 430 miliona km.
  Kao izvor energije Juno koristi tri solarna panela koji generišu oko 450W energije. Dimenzije svakoga od njih je 2,7 X 8,9 m.

Detaljnije na:Juno

 
1 komentar

Objavljeno od strane na 3. januara 2015. in Astronomija

 
 
%d bloggers like this: