RSS

Mesečne arhive: januar 2016

Muzika Sunca

sunce 64   
Sunce igra po tajnoj melodiji koju skriva unutar sebe i stvara je širokim udaranjem po svojoj površini. Zvuci se kreću kroz Sunčevu unutrašnjost, kao da će da izađu napolje, lagano u ritmu kao dnevni rast i pad plime u zalivu, ili kucanje srca.                                                                                                                                                                                               Kenneth R. Lang

    Zvuk je mehanički talas koji nastaje prenošenjem oscilacija sa jedne čestice sredine na drugu česticu. Mehanički talasi nastaju samo u supstancijalnim sredinama. U vakuumu nema materijalnih čestica pa u njemu ovakvi talasi ne mogu da nastanu.
Sunce je supstancijalna sredina kao i Zemlja, pa kao što se u unutrašnjosti Zemlje javljaju akustični talasi, tako nastaju i na Suncu. Za razliku od Zemlje, u unutrašnjosti Sunca, mnogo veća temperatura, drugačiji unutrašnji sastav i struktura, utiču na stvaranje mnogo složenijih akustičnih talasa.
   solarmode Pod dejstvom kompleksa zvučnih talasa celo Sunce vibrira kao zvono. Ako imamo dovoljno oštro oko, možemo da vidimo da se površina zvona trese u skladu sa zvučnim talasima u njemu. Prislanjanjem ping pong loptice obešene o konac na telo zvona loptica će oscilovati, kao čekić koji se klati u zvonu. U Suncu je to mnogo kompleksnije jer ima puno ovakvih “čekića” ili izvora zvuka.
    Sunce je od Zemlje udaljeno 150 miliona km. Okruženo je vakuumom u kom nema čestica koje bi mogle da preuzmu oscilacije čestica koje čine Sunce. Zbog toga zvuk koji nastaje u Suncu ne može da dođe do Zemlje pa mi tu „muziku” ne čujemo.
    Ako koristimo odgovarajuće instrumente onda možemo da „čujemo“ pulsiranje Sunca. Ovu pojavu proučava nauka helioseizmologija. Astronomi sa Stanford univerziteta su snimili zvučne talase na Suncu tako što su pažljivo pratili kretanja na površini Sunca. Oni su koristili instrument Michelson DopplerImager (MDI) na svemirskoj solarnoj opservatoriji SOHO. Primenom Doplerovog efekta  ustanovljeno je oscilatorno kretanje gasovite površine Sunca.
   onemode Zvučni talasi u unutrašnjosti Sunca, kao u rezonatorskoj kutiji, odbijaju se od jedne do druge površine sfere, u periodu od oko dva sata. Zbog toga fluidna površina Sunca osciluje, ili se isteže gore i dole. Kretanje zvučnih talasa ispod površine je uslovljeno procesima koji vladaju u unutrašnjosti Sunca. Posmatrajući ove oscilacije mi možemo da saznamo više o unutrašnjoj strukturi Sunca i njenoj vezi sa oblikom njegove površine.
    Zvučni talasi Sunca obično imaju preniske frekvencije koje ljudsko uho ne može da čuje. Da bismo mogli da ih čujemo, naučnici su ubrzali talase 42 000 puta i komprimirali vibracije koje se dogode u 40 dana u nekoliko sekundi. To što čujemo je samo nekoliko desetaka od 10 miliona rezonancija koje odjekuju unutar Sunca.
    Proučavajući Sunce kao zvezdu možemo mnogo naučiti o pojavama i procesima koji se javljaju u njemu kao što su nuklearna energija i njeni tokovi, interakcija magnetnog polja sa materijom i ubrzanja  visokoenergetskih čestica. Teorija strukture i evolucije zvezda je glavni temelj astrofizike i našeg trenutnog razumevanja Univerzuma i solarnog modela koji danas imamo.
    Glavni cilj helioseizmologije je da utvrdi da li je naša teorija strukture i evolucije zvezda tačna i da unapredi naš solarni model.

Detaljnije: Stanford Solar Centar

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 5. januara 2016. in Fizika +8

 

IUPAC priznao elemente 113, 115, 117 i 118

    Sedma perioda Periodnog sistema elemenata je konačno zvanično popunjena.
   Nađeni na Zemlji i proizvedeni u laboratoriji od strane američkih, ruskih i japanskih naučnika, elementi 113, 115, 117 i 118 će uskoro dobiti imena koja će zameniti privremene „UU“ nazive.
 123115_ag_elements-main_free_REV3_0  Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC) je 30 decembra 2015. objavila da su Rusko- SAD naučnici postigli dovoljno dokaza za potvrdu otkrića elemenata 115, 117 i 118.
   IUPAC je dodelio priznanje i za otkriće elementa 113 naučnicima na RIKEN linearnom akceleratoru u Japanu. Tim japanskih naučnika je element 113 dobio bombardovanjem atoma bizmuta veoma brzim jonima cinka.
   Istraživači na Objedinjenom Institutu za nuklearna istraživanja u Dubni, u Rusiji i Lawrence Livermore National Laboratory  u Kaliforniji, koji su zaslužni za otkriće elemenata 115, 117 i 118, su takođe postavili zahtev za priznanje otkrića elementa 113, nakon eksperimenata u 2004.godini.
   Rusko- američki tim je posle sudara neptuniuma i kalcijuma, koji je proizveo kratkotrajni element 115, otkrio element 113. Pri raspadu, element 115 je odbacio dva protona i dva neutrona, kombinaciju poznatu kao alfa čestica. Gubitkom dva protona naletelo se na atomski broj 113. Tim je ovo objavio 2007. godine.
   Objavljeni izveštaji o novopriznatim elementima će se pojaviti početkom 2016. godine, kaže Lin Sobi, izvršni direktor IUPAC. Zvanično priznanje ovih elemenata znači da njihovi pronalazači stiču pravo da predlože imena i simbole. Element 113 će biti prvi element otkriven i imenovan od strane istraživača u Aziji.

ScienceNews

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. januara 2016. in Hemija

 
 
%d bloggers like this: