RSS

Mesečne arhive: jul 2014

Kometa 67P/Churiumov-Gerasimenko razvija komu

Comet_develops_a_coma_node_full_image_2

Credits: ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA

Comet_s_coma_25_July_2014_node_full_image_2

Koma komete snimljena sa Rozete 25. jul 2014. Credits: ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

     Atmosfera komete ili koma je mešavina gasa i prašine koji nastaju isparavanjem glave usled zagrevanja od strane Sunca. U ovom trenutku, koma je relativno mirna. To je zato što je kometa još oko 544 miliona km daleko od Sunca, u hladnom prostoru između Marsa i Jupitera. To će se promeniti kako se kometa približava Suncu i kako se pojačava njeno zagrevanje. To će osloboditi brze mlazeve prašine i gasa i nastaće rep komete.

   Niz slika koje je snimila Rozeta, od 27. marta do 4. maja 2014. pokazuje kretanje komete 67P/Churiumov-Gerasimenko. Rastojanje između Rosete i komete je oko 5 milionana km na početku sekvence i do 2 miliona km na kraju sekvence. Kometa je tokom sekvence bila između 640 miliona km i 610 miliona km udaljena od Sunca. Razvijanje kome se vidi već u aprilu. Na slici je i loptasto zvezdano jato M107.

Ako sve bude išlo po planu, 6.avgusta 2014. Rozeta će postati prvi orbiter neke komete. Nastaviće da je prati oko Sunca, a specijalni lender će se spustiti na površinu kometine glave.

 

ESA_ROSETTA_OSIRISnac_140729

Rozetin snimak jezgra komete sa udaljenosti od 1 950 km, 29. jula 2014. Credits: ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA

where_is_ros_thumbGde je Roseta?

Detaljnije na: ESA

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. jula 2014. in Astronomija

 

Kometa 67P/Churyumov-Gerasimenko

Rosetta_OSIRIS_NAC_comet_67P_20140714_movie_625

Credits: ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA

    Svemirska sonda Rozeta je 14. Jula 2014. sa udaljenosti od 12 000km, napravila 36 simaka sa razmakom od po 20 minuta komete 67P/Churyumov-Gerasimenko.
     Naučnici su iznenađeni oblikom komete. Ovakav oblik će stvoriti problem prilikom spuštanja lendera na glavu komete.
    Povezani članak:

1. Kosmička sonda Rozeta

2.Rozeta detektovala vodenu paru  

Detaljnije na: ESA

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 21. jula 2014. in Astronomija

 

Pogled na Zemlju

    5219m Sada više niko ne može da kaže da je Zemlja ravna ploča. U nekim kulturama se verovalo da ta ploča stoji na leđima slonova, u nekim drugim na leđima kornjača. U to se verovalo hiljadama godina i ako je bilo ljudi koji su govorii da je Zemlja lopta. Mi sada imamo čvrste dokaze da je Zemlja lopta. Prva kosmička istraživanja dala su i prve snimke Zemlje-lopte.

   Zemlja, planeta na kojoj se materija organizovala u oblik koji misli. Planeta na kojoj živa materija misli i deluje kao kosmička inteligencija.

  Poruka Karla Sagana

  To je „ovde“. To je „dom“. To smo „mi“
  „Zemlja je veoma mala pozornica u ogromnoj kosmičkoj areni“

 Kako izgleda naseljiva planeta iz različitih tačaka Sunčevog sistema   

gpn-2000-001588-browse    

   Prvi Pogled na Zemlju sa Meseca
   Fotografiju je snimio United States Lunar Orbiter, 23. avgusta 1966.

   

pia02441_md   

    Pogled sa Marinera 10

    Mariner 10 je lansiran 3. novembra 1973. Njegov cilj je bila planeta Merkur. Zemlju i Mesec je snimio sa udaljenosti od  2,6 miliona km oko 12 sati nakon lansiranja sa Zemlje.

 

 

 

 

gpn-2002-000202-browse 105     
      Pogled sa Vojadžera 1
     Vojadžer 1 je lansiran 5. septembra 1977. Sliku Zemlje i Meseca (Levo) je snimio 18.septembra 1977. sa udaljenosti od 11,66 miliona km. Sledeći snimak Zemlje Vojadžer je napravio 14. februara 1990. sa najveće udaljenosti od oko 6,5 milijardi km.
solar_system
    Portret Sunčevog sistema
    14. februar 1990.g
    Slika Zemlje sa prvog i za sada jedinog portreta Sunčevog sistema koji je snimio Voyager 1. Letilica je snimila ukupno 60 slika za mozaik Sunčevog sistema sa udaljenosti većoj od 4 milijarde km od Zemlje, i oko 32 stepena iznad ekliptike.Prikazano je šest planeta. Merkur je preblizu Suncu da se vidi. Mars nije bio otkriven Voyagerovim fotoaparatima zbog raspršene sunčeve svetlosti i optike, a Pluton nije bio uključen u mozaik zbog svoje male veličine i udaljenosti od Sunca. S leva na desno i od vrha prema dnu su Venera, Zemlja, Jupiter Saturn, Uran i Neptun.
earth_moon_br    

   

   Sistem Zemlja – Mesec
    16. decembar 1992
     Osam dana nakon drugog susreta sa Zemljom, kosmička sonda Galileo, na putu za Jupiter, se osvrnula i osvojila ovaj izvanredan pogled na Zemlju i Mesec. Slika je snimljena sa udaljenosti od oko 6,2 miliona km.

IDL TIFF file
   

   Mars Ekspres
    Evropska letilica Mars Express čiji je cilj bio da uđe u orbitu Marsa snimila je Zemlju sa udaljenosti od oko 8 miliona km.

mars_to_earth-browse  ?????????????   
    Zemlje sa Marsa
    Ovo je prva slika Zemlje koja je ikad snimljena sa površine neke planete.Snimio ju je Mars Exploration Rover Spirit jedan sat pre izlaska Sunca na Marsu,8 marta 2004. u 63. marsovom danu(solu), svoje misije.(Slika levo)

    NASA-in Marsov rover Radoznalac je 31. Januara 2014. snimio Zemlju i Mesec, 80 minuta posle zalaska sunca u 529 marsovom danu(solu). Ako bi čovek ovo posmatrao sa površine Marsa, video bi Zemlju i Mesec kao dve različite “večernje zvezde.“ Rastojanje između Zemlje i Marsa je tada bilo 160 miliona km.(sila desno
IDL TIFF file
     Zemlja viđena sa orbite Saturna
    15. septembra 2006.g.
     Sliku je snimio svemirski brod Kasini sa udaljenosti od oko 2,1 miliona km od Saturna i 1,5 milijardi km od Zemlje. Snimak je omogućio dolazak Saturna neposredno ispred Sunca od Casinija. Sistem Zemlja –Mesec je vidljiv kao svetlo plava tačka na levoj strani slike iznad centra.
     Na povećanoj slici se vidi i Mesec kao mala izbočina gore levo od Zemlje. Zemlja nije više jedini „vodeni svet“ Sunčevog sistema. Nekoliko drugih tela ukazuju na mogućnost da imaju previše tekuće vode ispod svoje površine. Saturnov satelit Encelad je među njima i vidi se na levoj strani slike u plavom E prstenu koji on stvara izbacujući iz svoje utrobe gejzire vodene pare i čestice vodenog leda. Uski retki G prsten i glavni prstenovi se vide desno.
PIA17171_fig1  PIA14949 
    Pogled sa Kasinija
   19. juli 2013. Saturnovi prstenovi i Zemlja i Mesec u istom kadru. Plava tačka u centru desno je udaljena 1,44 milijardi km. Mesec se može videti kao jezičak sa desne strane. Ostale svetle tačke u blizini su zvezde.
osiris_color_2009-11-12T12.28UTC_rot_north
   

   

   

   Pogled sa Rozete
   Evropska svemirska agencija je 2004. lansirala sondu Roseta čiji je cilj susret sa kometom 67P/Churiumov-Gerasimenko u novembru 2014. Roseta je 12. novembra 2009. snimila seriju snimaka Zemlje. Antarktik je vidljiv u donjem delu planete.Video

 

 

earthmoon  
 

 

 

   Pogled sa sonde NEAR 
   Snimak je napravila kosmička sonda NEAR na putu prema asteroidu 433 Eros, 23. januara 1998. U prvom planu su južni polovi Zemlje i Meseca.
EarthMoon_juno_2011238_lrg   

 

 

   Pogled sa sonde Junona
   Zemlja(levo) i Mesec (desno) snimljeni sa  NASA-ine kosmičke sonde Junona, koja se kreće prema Jupiteru, 26.avgusta 2011. sa udaljenosti od 8,5 miliona km.

mars-global-surveyor-orbiter-earth-moon-nasa  

 

 

   Pogled sa Marsovog orbitera Mars Global Surveyor
   Zemlja i Mesec snimljeni sa Marsove orbite 8. maja 2003.

EW1016558881B_montage    

 

 

 

 

    Pogled sa Merkurovog orbitera Mesindžera
    Snimak je napravljen sa orbite planete Merkur na kojoj se nalazi kosmička sonda Mesindžer, 19. jula 2013. sa udaljenosti od 98 miliona km.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. jula 2014. in Planeta Zemlja

 

Klima i Zemljin energetski budžet

energ zemlje     Zemljina klima ima solarni pogon. Globalno, tokom godine površina kopna, okeani i atmosfera, upiju u proseku oko 240 W solarne energije po kvadratnom metru. 1W (wat) je 1 J (džul) energije po 1s (sekundi). Apsorbovana sunčeva svetlost je pogon fotosinteze, isparavanja, topi sneg i led, i greje ceo sistem Zemlje.
     Sunce ne zagreva Zemlju ravnomerno. Budući da je Zemlja loptastog oblika, Sunce više zagreva ekvatorijalna područja od polarnih regija. Atmosfera i okean rade non stop jer solarno grejanje stvara neravnotežu kroz isparavanje površinske vode, konvekcije, padavine, vetrove, i cirkulaciju okeana. Ta zajednička cirkulacija atmosfere i okeana je poznata kao Zemljin toplotni motor.
     Klima kao toplotni motor mora ne samo da preraspodeli sunčevu toplotu od ekvatora prema polovima nego i iz Zemljine površine i donje atmosfere natrag u svemir. Inače, Zemlja bi se beskrajno zagrevala. Zemljina temperatura ne raste beskonačno, jer površina i atmosfera istovremeno zrače toplotu u svemir. Ovaj neto protok energije u i iz sitema Zemlje može da se izračuna.
     Kada je protok ulazne solarne energije jednak protoku toplote u svemir, Zemlja je u ravnoteži zračenja, a globalna temperatura je relativno stabilna. Sve što povećava ili smanjuje količinu dolazne ili odlazne energije Zemlje remeti ravnotežu zračenja pa je globalna temperatura u porastu ili u padu.
    Detaljnije na: NASA Earth Observatory

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 12. jula 2014. in Planeta Zemlja

 

Topla mora su hrana uragana

danielle-earl-100826-02

   Strujanje ili konvekcija je toplotni proces prenošenja energije kretanjem molekula ili mikročestica fluida (gasova i tečnosti). Molekuli tla primaju energiju od solarnih fotona, višak predaju prizemnim molekulima vazduha koji se zbog toga brže kreću i uspinju u atmosferi. Kada se tako ogromna količina zagrejanog vazduha podigne u gornje slojeve atmosfere na njeno mesto pada hladan vazuh, stvara se vrtlog i to je početak oluja, tornada i uragana.

  Klica ili početak uragana koji pogađa Srednju Ameriku se nalazi negde u Sahari. Topli vazduh koji se diže iznad ove afričke pustinje se kreće prema zapadu. Kad dođe iznad Atlantika uzima vodu, hrani se njome i kako se sve dublje kreće preko okeana narasta, postaje sve bremenitiji, brži i ubojitiji. Postaje oluja, uragan.

    tpmSvakom uraganu koji tutnji preko Atlantskog okeana je potrebno gorivo da se održi. Glavno gorivo je topla voda a nje ima dosta upravo sada u ovom dobu godine.
    Karta pokazuje temperature vode na površini Atlantskog okeana, Meksičkog zaliva i Karipskog mora,  23. avgusta 2011. Merenja dolaze od Advanced  Microwave Scanning Radiometer (AMSR-E), NASA-inog  Aqua satelita i Moderate Resolution Imaging Spectroradiometer (MODIS) koji se nalazi na Terra i Aqua satelitima.
   

hurricanesst_AMS_2006213_lrg

Foto: NOAA.

    Da bi bila odgovarajuće gorivo tropskim olujama s toplim i vlažnim vazduhom voda na površini okeana treba da ima temperaturu iznad 27,8°C. Crvena, narandžasta i žuta boja prikazuju vode iznad 27,8° C. Toplije vode stvaraju jače oluje. Tople vode dominiraju Meksičkim zalivom i tropskim delom Atlantika krajem avgusta.

    Slični procesi se dešavaju u celom ekvatorijalnom području Zemlje

    Detaljnije na NASA Earth Observatory

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. jula 2014. in Planeta Zemlja

 

Šta nam govore solarni neutroni

1410825o     Nije lako razumeti Sunce sa ove udaljenosti. Kako da razumemo solarne baklje, intenzivne mlazeve zračenja koje nastaje oslobađanjem magnetne energije u pegama, ako se oslanjamo samo na posmatranje svetlosti i čestica koje dolaze do Zemljine orbite udaljene 150 miliona km od Sunca?
     NASA-ina kosmička sonda Mesindžer, koja kruži oko Merkura je udaljena 45 miliona km od Sunca i dovoljno je blizu da detektuje neutrone koji nastaju u solarnim bakljama. Prosečni životni vek jednog od ovih neutrona je 15 minuta. Koliko će daleko da putuje kroz svemir zavisi od njegove brzine. Sporiji neutroni ne putuju daleko pa se ne vide na detektorima u orbiti oko Zemlje.
     „Da bismo razumeli sve procese na Suncu potrebne sun nam informacije koje možemo da imamo ako posmatramo što više različitih čestica koje dolaze sa Sunca: fotone, elektrone, protone, neutrone, gama zrake“, kaže Dejvid Lorens, sa primenjene fizike u Laurelu, u Merilendu. „Blizu Zemlje možemo posmatrati naelektrisane čestice sa Sunca, ali na njihovo kretanje utiče magnetno polje.“
     Takve naelektrisane čestice se kreću i vrte oko linija sila magnetnih polja Sunca i Zemlje. Neutroni, koji nisu naelektrisani, putuju u pravim linijama iz regiona Sunca iz kojih su izbačeni. Oni nose informacije o procesima u kojima su nastali pošto nisu u interakciji sa sredinom kroz koju se kreću. Ove informacije naučnici koriste da dešifruju procese koji su odgovorni za stvaranje i brzinu visoko-energetskih solarnih čestica.
     Lorens i njegov tim su pogledali podatke sa Mesindžera od 4 i 5. juna 2011. Baklja se pojavila na suprotnoj strani Sunca, koja se na Zemlji ne može videti. Mesindžer je izmerio povećan broj neutrona na orbiti Merkura.
     NASA-in solarni teleskop Solar Terrestrial Relations Observatori (STEREO) je takođe video ovu baklju. I STEREO je dao korisne podatke o njoj.
     Podaci Mesindžera i STEREO ukazuju da su neutroni najverovatnije proizvedeni u sudarima ubrzanih čestica visoke nergije u nižim delovima atmosfere Sunca.
    Detaljnije na: PHYSORG

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. jula 2014. in Astronomija

 

Atmosfera na Mesecu

     Mesec ima vrlo tanak sloj gasova iznad svoje površine, koji tehnički može da se smatra egzosferom.
     Gasovi egzosfere su veoma retki i retko se sudaraju jedni sa drugima. Molekuli vazduha se kreću neometano balističkim putanjama i poskakuju po površini Meseca. U atmosferi Meseca se nalazi samo 100 molekula po kubnom centimetru. Zemljina atmosfera na nivou mora ima oko 100 milijardi milijardi molekula po kubnom centimetru. Ukupna masa ovih gasova je oko 25.000 kg.
     mysterious-moon-light-dust-fountains-100706-1-02Sliku(levo) je snimila sonda Clementine iz senke Meseca. Sjajno područje na ivici Meseca je svetlost Sunca na mesečevom horizontu a svetla tačka iznad je planeta Venera.
     Lunarni Reconnaissance orbiter je nedavno otkrio helijum. Detektori koje su ostavili astronauti Apolo misije su otkrili argon, helijum, kiseonik, azot, metan, ugljen monoksid i ugljen dioksid. Spektrometri bazirani na Zemlji su detektovali natrijum i kalijum. Lunarni orbiter Prospektor je pronašao radioaktivne izotope radona i polonijuma.
     Ovi gasovi se oslobađaju iz unutrašnjosti Meseca, najčešće usled radioaktivnog raspada ili pojave potresa. Lakši gasovi odlaze u svemir skoro odmah.
     Uticaj Sunca, solarni vetar i mikrometeoriti koji udaraju u površinu Meseca mogu da oslobode ili rasprše gasove iz mesečevog tla. Ovi gasovi ili odlete u svemir ili se odbijaju (poskakuju) po površini.
     Ultraljubičasta sunčeva svetlost izbacuje elektrone iz atoma gasova. Naelektrisane, jonizovane čestice levitiraju na visini većoj od kilometar. Noću se dešava suprotan proces. Atomi primaju elektrone od solarnog vetra i stacionioraju se blizu površine.
     Ova plutajuća fontana mesečeve prašine duž granice između noći i dana, stvara sjaj sličan sjaju zalaska sunca na Zemlji. Svetlost lunarnog horizonta je uočena nekoliko puta tokom Apolo misija.

Detaljnije na:SPACEcom

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. jula 2014. in Astronomija

 
 
%d bloggers like this: