RSS

Mesečne arhive: oktobar 2016

Светска недеља свемира 2016 у Вуку

ОШ „Вук Караџић“ Зрењанин
Октобар, 2016.

unnamed-9     Обележавању Светске недеље свемира 2016 а у Зрењанину придружила се и ОШ „Вук Караџић“ из Зрењанина. Помисао на свемир и неостварене пределе код деце неизоставно буди и подстиче машту. Научнофантастичне приче које су ученици писали на теме: Како замишљам свемир и У срцу васионе, најбоље о томе говоре. Пристигао је велики број прича на нивоу виших разреда. Наставнице српског језика: Сања Попов и Татјана Марчићев су издвојиле 19  најбољих.

Ученици V1 су имали жељу да на још неки начин оживе свемир. Досетили су се да сликају и пишу стрипове. Ликовни конкурс је имао тему Свемирски брод из моје маште, а ученик Сигети Оливер је своју причу преточио у стрип. Организатор наведених активности у школи, поводом Светске недеље свемира, је Сања Попов наставница српског језика.
     Награђени ученици су своје радове прочитали у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину у понедељак, 10.10. 2016. у оквиру програма обележавања Светске недеље свемира 2016 а у Зрењанину које организује Зрењанинска група НПН. Директорица школе, Татјана Павловић је ученике наградила пригодном књигом.

      Михајло Атанацковић  V1 – Прва награда

    ЦРВЕНА ПЛАНЕТА
img_20161010_191512m    Био једном један дечак по имену Ентони. Он је био веома радознало дете. Живео је у једном малом француском месту Дижону. Тамо се школовао и живео са родитељима и братом. У школи, међу друштвом, није био популаран и био је називан разним погрдним именима. Таквим именима био је називан само због тога што је маштао да постане астронаут, који ће отпутовати на Марс и решити многобројне дилеме о “црвеној планети“. Након што би се вратио из школе и урадио домаћи задатак, одмах би сео за компјутер и све детаљније  истраживао свемир. Родитељи су га подржавали  у његовом сну да постане астронаут. Прошло  је много година, а наком завршетка средње школе, Ентони је одлучио да оде у Сједињене Америчке Државе, где је хтео још детаљније да проучава васиону, уз много бољу технологију. Временом, Ентони успева да се запосли у НАСА-и, где се упознаје са најбољим научницима света. У овој највећој светској свемирској агенцији осим Американаца радили су и : Кинези, Руси, Французи, Британци, Индијци и многи научници других националности. У 27.години живота, Ентони је имао велику прилику која се добија
само једном у животу. НАСА је одлучила да пошаље Ентонија и још неке његове сараднике на марс. Ентони без размишљања прихвата понуду као и његове будуће колеге. Посада светски познатих астронаута, међу којима је био и Ентони, 26. јула  одлази на Марс. unnamed-5Путовање је било невероватно! Били су у срцу васионе, а Ентони је био у неверици. Његов дугогодишњи сан постао је јава! Све је било бескрајно, светлеле су звезде. Било их је билион, заправо и то је био мали број за све оне звезде које је Ентони видео. Слике какве је видео уживо, нису ни близу ономе што је до тада гледао у књигама. Овај француски астронаут је у тим тренуцима био најсрећнија особа на свету. Ентонијеви родитељи допутовали су у Америку да би пратили пут њиховог сина на Марс. Посада ове мисије стиже на Марс брже него што се очекивало. Ентони са својим колегама силази са брода на Марс. Сад је сан у потпуности постао стварност. Посада је безбрижно ходала по “црвеној планети“ , која је подсећала на огромну пустињу, а онда изненађење! Ванземаљац на само неколико метара од Ентонија и колега. Срећом, био је то доброћудни ванземаљац ( а питање је да ли уопште постоје лоши ванземаљци).И за крај, један селфи  посаде са првим откривеним ванземаљцем. unnamed-10Тиме је мисија на Марсу била готова. Ентони и остали астронаути су прозвани за људе који су открили ванземаљце и тиме ушли у историју. Ова четворочлана посада броји чак 68 планетарних награда! Ентони је посато мултимилионер, али је остао исти као и пре. Увек  је говорио своју познату изреку: “ Човек вреди онолико колико зна, а не колико новца има! “ Занимљиво, Ентони је свој живот завршио тамо где га је и започео- у француском градићу Дижону. Упорност ретко када изда човека, а један од доказа је Ентони. На свету сигурно постоје деца као Ентони, а ова прича треба да им буде подстрек да буду упорни и да никада не одустају!

   Алекса  Вулићевић  VII1 – Прва награда

    У СРЦУ ВАСИОНЕ
img_20161010_191942m    Васиона. За човеково знање простор који је испуњен свиме што постоји. Она је бескрајна, неизмерна, недостижна…За њу је човек само честица њене енормне грађе.

    Испуњена небеским телима, звездама, кометама, свима ствара илузију о својој величини. Сви мисле да је нешто највеће што постоји. Али шта ако је то само атом нечега што је пропорционално незамисливo? Шта ако смо ми нешто чија је величина неизмерљиво мала? Можда је наше велико светлеће Сунце само фотон који гради звезду милијарду пута већу од наше васионе. А можда је она ластиш које немирно дете растеже и опружа.
    unnamed-6О срцу васионе исто нико ништа не зна. У њему би сигурно морало бити нешто са непојмљиво великом масом. Онда се сигурно све око њега окреће. Као бескрајни, зачарани круг. Као елегантни, шаренолики рингишпил.      Можда у том срцу не важе славни Њутнови закони, и можда ће сва тела у васиони једном нестати заједно са њеним срцем које ће престати да откуцава последње знаке својег анонимног живота. Можда…Шта ако се то десило у Великом праску и све се поново врти као зачарани круг, и шта ако је то само још једна игра мајке природе. Шта ако….
    Ништа од тога се не зна, нити се тренутно може открити. Али једино што можемо је да маштамо и да се надамо да ће наши потомци решити ову круцијалну енигму.

    Марија Костин  VI1 – Друга награда

    КАКО ЗАМИШЉАМ ДРУГУ ПЛАНЕТУ
dsc00734m   Увек сам маштала да отпутујем на другу планету. Замишљала сам како је велика и насељена чудним бићима. Шарена је, има све дугине боје. Има воде и пуно сочних и необичних плодова. Људи би тамо одлазили на одмор и играли би се са необичним, дружељубивим створењима. Та бића су мала, плава и имају по једно велико око. Деца би уживала и учила кроз игру. Биљке су велике и као тобогани су. Вода је веома чиста и стално се проналазе мали потоци.  Људи тамо  не би живели зато што би загадили превише планету. За животиње је то сјајно. Уместо да буду напуштене или у азилу, живеле би ту слободно. На планети има пуно дрвећа на којима расту грануле. Звала би се Време зато што  се на њој има осећај да је време стало и могли бисте се препустити уживању. Волела бих да постоји оваква невероватна планета на којој бисмо сви лепо живели.

    Милица Костић V1 – Трећа награда

    ПЛАНЕТА ПЛАЧЉИВИЦА
unnamed-4    Била једном једна усамљена планета. Она поред себе није имала ниједну другарицу, а на њој је било све пусто. Тако би она из дана у дан плакала. Због тога су је назвали планета Плачљивица. Једног дана дође нека планета до ње. Упита је: “Што плачеш?“ Она јој одговори: “ Плачем јер немам пријатеље на себи ни поред себе.“ Та нова планета, звала се Срећка, је упита: “ Да ли желиш да ти ја будем пријатељ?“ Плачљивица узвикну: “ Да, желим!“ Оне су се тако играле и играле, причале, смејале се, спавале и сањале заједно. Кад, једног дана, планета Плачљивица опет поче плакати. Срећка је пита:  “ Што сад плачеш?“. “ Плачем јер ти имаш другаре на себи, а ја немам. Ја сам једна обична браон планета.“ Затим опет бризну у плач. Срећка јој рече: “Не плачи. Одвешћу те код Сунца, владара звезда. Оно ће знати да ти помогне.“ Кад су дошле код Сунца, оно им рече:“ Плачљивице, само узми ову лоптицу и поједи је. На теби ће почети да расте цвеће. “ Како ју је појела, тако на њој поче да расте дивно цвеће које се непрестано смејало. Сунце јој рече: “Више ниси Плачљивица. Од сада си планета Смешка!“. “Хвала вам!“, рече Смешка. Тако је Смешка живела са својим пријатељима срећно до краја живота.

dsc00756mm dsc00757m

unnamed-1 dsc00760m

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. oktobra 2016. in Aktivnosti

 

Dubna, drugi put

   Dr Petar Mali- Dubna drugi put
  dsc00686m   Kaže se, ako knjiga nije zaslužila da se čita drugi put onda nije zaslužila da se čita ni prvi put. Ova interesantna misao ili igra reči može da se primeni na mnoge radnje koje ljudi rade pa i na priču Dubna, drugi put.
    O Dubni, po čemu je ona poznata i otkuda Dubna, prvi put i zašto Dubna, drugi put i mnogo ličnih doživaljaja sa svog studijskog boravka u njoj ispričao nam je dr Petar Mali u subotu pre podne, 8. septembra 2016. u Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu.  Zrenjaninska grupa NPN je u program obeležavanja Svetske nedelje svemira 2016 a u Zrenjaninu uvrstila priču o Dubni s ponosom koristivši vrlo sveže iskustvo dr Petra Malog, svog bivšeg učenika koji je dostigao nivo dsc00721mznanja i umenja koje mu je omogućilo da boravi u jednom od najznačajnijih istraživačkih centara u svetu. Pri tom, priča može da bude inspiracija i dobar model za druge mlade ljude sa afinitetom za fundamentalne prirodne nauke.
    Petar je rođen u Zrenjaninu. Završio je OŠ “Žarko Zrenjanin” i Zrenjaninsku gimnaziju. Po diplomiranju na Departmanu za fiziku na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu upisao je doktorske studije na istom departmanu koje je uspešno završio pre godinu dana. Ove jeseni je bio na svom drugom studijskom boravku u Institutu za nuklearna istraživanja u Dubni.
dsc00713m    Dubna je grad u Rusiji koji se nalazi na manje od 200km puta od Moskve, na obali reke Volge. Ima oko 70 000 stanovnika. Grad je poznat po tome što je u njemu smešten medjunarodni institut pod nazivom Objedinjeni Institut za nuklearna istraživanja (Joint Institute for Nuclear Research -JINR). Iako u imenu stoji da je oblast istraživanja u ovom institutu nuklearna fizika istraživači se u njemu bave mnogim različitim oblastima: fizikom čestica, fizikom kondenzovane materije, radijacionom biologijom… Dubna je poznata po otkrićima novih elemanata. Prvi element otkriven u Dubni je Dubnijum sa rednim brojem 105. Ukupno 5 elemanata periodnog sistema otkriveno je u JINR-u.  Data je motivacija za produkovanje novih superteških elemenata  a cilj je bio dolazak do ostva stabilnosti.

    Snimak predstavlja animaciju elementa sa rednim brojem Z=117.  Animacija je rađena u Berkliju, a element je otkriven u JINR-u u saradnji sa fizičarima iz Berklija. Animacija počinje na 48 min i 52 sekundi ovog filma.
dsc00708m     Neutronski detektor za rover Curiosity (Radoznali)  koji je 2012. godine NASA. spustila na tlo Marsa rađen je u Dubni sa ciljem mapiranja vode na površini Marsa. Preko 800 naučnih istraživača i centara sarađuje sa JINR-om. Ovde se na godišnjem nivou održi više od 40 internacionalnih konferencija i skupova. Ceo grad prati institut tako da se ulice zovu po poznatim fizičarima; Ulica Saharova, Ulica Žolio Kiri, Bazen u gradu nosi ime Arhimeda itd. 

      Petar je ove jeseni bio u poseti i jedno vreme proveo u delu Instituta; Bogoljubovljevoj laboratoriji za teorijsku fiziku. To je najveća laboratorija za teorijsku fiziku na svetu. U njoj radi oko 400 teorijskih fizičara. Članovi ove laboratorije se bave grafenom (jedna grupa), kvantnim tačkama, teorijskom nuklearnom fizikom… Petar je radio sa grupom koja se između ostalog  bavi sistemima Džozefsonovih spojeva i nelinearnom dinamikom. 14100526_10208405417347181_5355589216971855353_nZa vreme svog boravka u Bogoljubovljevoj laboratoriji za teorijsku fiziku Petar je održao predavanje na zvaničnom seminaru ove laboratorije pod nazivom: Dinamički fazni prelaz i pojava Šapiro rezonanci u Frenkel Kontorova modelu pod dejstvom spoljašnjih periodičnih sila (Dynamical phase transition and appearance of Shapiro resonances in ac+dc driven Frenkel – Kontorova model).
     Institut čuva vojska. Za ulazak u institut potrebna je specijalna propusnica i turisti ne mogu da razgledaju prostor instituta. Van instituta Dubna je turistički centar, grad prepun zelenila i parkova kroz koji protiče reka Volga.
13882607_10208354657038205_2764172663706335579_n    Na biciklu na slici je Bruno Pontekorvo. Čovek koji je 1957. predvideo neutrino oscilacije.  Pošto je radio u Dubni tu mu je u parku nedaleko od keja podignut i spomenik .

    Da, tačna je ona izreka da je dobar onaj učitelj koga su učenici napustili da bi pošli svojim putem…

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. oktobra 2016. in Aktivnosti

 

Nova generacija radio teleskopa i evolucija galaksija

Razgovor sa Darkom Donevskim

dsc00660m    IKT je tehnologija koja ima kapacitet da umanji jaz znanja koja mi imamo i znanja koje ima razvijeni svet, da nas naučno i tehnološki približi razvijenom svetu i smanji naše stalno zaostajanje za njim. IKT virtuelno stvara privid da rastojanje između nas i naših mladih stručnjaka, koji su otišli iz zemlje u potrazi za znanjem u neki drugi svet u kom će moći da žive od svoje kreativnost i nas, bude manje.
    Ovo je jedan način njihovog vraćanja svojim izvorima.  
    dsc00658m    U okviru programa Svetske nedelje Svemira 2016 a u Zrenjaninu, Zrenjaninska grupa NPN je organizovala razgovor sa astrofizičarem Darkom Donevskim, na temu „Nova generacija radio teleskopa i evolucija galaksija“. Razgovor sa Darkom je obavljen putem konferencijskog linka na relaciji između Astrofizičke opservatorije u Marseju i Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu.Ovo je prvi put da se u ovoj ustanovi koristi informaciono komunikaciona tehnologija (IKT) za predavanje na daljinu.
    Darko je rođen u Vršcu, gde je kako sam kaže proveo lepo detinjstvo i završio gimnaziju. PMF u Novom Sadu upisuje 2002. gde završava smer fizike i astronomije. Nakon studija je bio stipendista Međunarodnog centra za teorijsku fiziku u Trstu, gde je boravio na usavršavanju. Master studije je odbranio na PMF u Novom Sadu. Trenutno je na poslednjoj godini doktorskih studija na Astrofizičkoj opservatoriji u Marseju u Francuskoj i opservatoriji u Lajdenu u Holandiji. Radi na projektu otkrivanja posebne klase prašinastih galaksija u ranom Svemiru. Do sada je radio na radio teskopima: GMRT (Veliki metarski radio teleskop) u Indiji, ALMA (Atakama milimetarska oblast) u Čileu, LOFAR (Niskofrekventni radio teleskop) u Holandiji i IRAM ( Milimetarski Interferometar) u Španiji, kao i na svemirskim teleskopima Heršel (Hershel) i Spicer (Spitzer). Pored astronomije bavi se i književnošću i popularizacijom nauke. Objavio je dve knjige poezije i proze i nekoliko desetina popularnih eseja za različite časopise u zemlji i inostranstvu.
http://elementarium.cpn.rs/darko-donevski/
http://klubsapiens.blogspot.fr/
     img_20161007_181500mPutem konferencijskog linka Darko je u petak, 7. oktobra 2016. od 18.00-19.30.h bio na raspolaganju svima koji se interesuju za  radioastronomiju, radio teleskope, evoluciju galaksija i istraživanje svemira.
    Radio astronomija nam omogućava da vidimo objekte u svemiru koji su nam drugim vrstama teleskopa nevidljivi. U ovim objektima  nastaju elektromagnetni talasi nižih energija i velikih talasnih dužina zbog čega objektivi radio teleskopa moraju da budu mnogo veći od objektiva optičkih teleskopa. To su talasi niskih temperatura. Primera radi mikrotalasno pozadinsko zračenje koje je otkriveno radio teleskopom ima temperaturu od 2,73 K. dsc00672m
    Pomoću radio teleskopa možemo da vidimo razvoj objekata u svemiru kao i njihov hemijski sastav. Svakako da nas interesuje i postojanje žive materije u svemiru. Otkrivajući različite molekule moguće je da će nam radio teleskopi ukazati na postojanje složenijh organskih hemijskih struktura koje mogu da budu osnova ekstraterestrijalne žive materije.
    Darko je na sadržajan i razumljiv način predstavio osnovne pojmove radioastronomije. Na početku nam je predstavio radio teleskope koji već pripadaju istoriji. Veći deo svog predavanja je posvetio najnovijoj generaciji radio teleskopa koji su već izgrađeni ili koji su u izgradnji.
   Povezao nam je fizičke pojmove sa astronomskim. Ukazao je na veliki značaj radio astronomije u našem otkrivanju i razumevanju porekla i razvoja zvezda, crnih rupa, galaksija pa i čitavog svemira.
dsc00668m    Darko je počeo priču sa najnovijim jednodelnim radio teleskopom FAST (Five-hundred-meter Aperture Spherical radio Telescope), koji je ove jeseni pušten u rad u Kini. Ovde ne može da se propusti upoređenje FAST-a sa do sada najvećim radio teleskopom u Aresibu u Portoriku koji je  65% manji od FAST-a. Odnos prečnika njihovih antena je 305m prema 500m.

   Pošto južna hemisfera pruža mnogo bolji pogled na našu galaksiju, na teritoriji Australije i Južne Afrike je u izgradnji SKA (Square Kilometre Array)  mrežni ili interferometrijski radio teleskop sa 30 prijemnih antena. Osim Australije i Južne Afrike u ovaj posao su uključenii: Novi Zeland, Nemačka, Indija, Italija, Kina i Kanada.
    dsc00675mSKA je u vezi sa evropskim mrežnim radio teleskopom LOFAR (Low Frequency Array), koji će koristiti oko 20 hiljada antena i 48 mrežnih stanica, od koji će 40 mrežnih stanica biti smešteno u Holandiji, 5 u Nemačkoj i po jedna u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Švedskoj. Ogromna masa podataka koju će ovaj sistem da prima a koja se meri gigabajtima u sekundi zahteva poseban softver i superkompjuter.

Radioteleskopi imaju naročito velik značaj u istraživanju najstarijih galaksija, nastalih nakon Velikog praska. Veoma velika udaljenost ovih galaksija, od 13 milijardi svetlosnih godina i događaji malog intenziteta u njima, otežavaju optičko posmatranje. Interferometrijski radio teleskopi već daju dobre rezultate. 

    Da, što se tiče radioastronomije, budućnost je već poćela…

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. oktobra 2016. in Aktivnosti

 

Rozeta na površini komete Čurjumov- Gerasimenko

    30. septembar 2016.

    dsc00645mm    Zrenjaninska grupa NPN je spuštanje kosmičke sonde Rozeta na površinu glave komete Čurjumov – Gerasimenko uvrstila u program Svetske nedelje Svemira 2016 a u Zrenjaninu, smatrajući ga istorijskim i veoma značajnim. U priči o ovoj misiji mnogo puta se čuje termin “prvi, prva, prvo” što govori o veličini poduhvata koji su ljudi na planeti Zemlji uradili.
Predavanje je održano u petak 30. septembra 2016. u okviru programa Noći istraživača, pet sati posle spuštanja Rozete. Očekujući nove informacije o misiji urađena je repriza predavanja u četvrtak, 6. oktobra 2016. Oba predavanja su rađena u Graskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu. Predavač je bio Srđan Penjivrag, sekretar AD „Milutin Milanković” iz Zrenjanina.

   rosetta_at_comet_landscape_node_full_image_2 Misija Rozete je završena kako je planirano, kontrolisanim spuštanjem na površinu glave komete 67p Čurjumov- Gerasimenko, 30. septembra 2016. Operacija spuštanja je izvršena 720 miliona km daleko od Zemlje.
     Posle više od dve godine ispitivanja komete, sa orbite, Rozeta je obavila svoj konačni manevar 29. 9. 2016. na visini od 19km zauzimajući položaj za spuštanje. Rozetina meta je bio region na manjem režnju komete u neposrednoj blizini regiona aktivnih jama. Jame imaju važnu ulogu u formiranju repa komete.


comet_activity_22_november_2014      Spuštanje Rozete je bila priliku da se ispita atmosfera komete, kao i čestice prašine koje kometa odbacuje i organski materijali blizu površine i da se snime slike visoke rezolucije. Roseta je poslednju sliku komete snimila neposredno pre udara sa visine od 20m iznad površine.

    Za kontrolni centar ESA-e u Darmštatu u Nemačkoj gubitak Rosetinog signala pri udaru bio je potvrda kraja misije. To se dogodila 30. septembra 2016. u 13.19h po CEST (Centralno evropskom vremenu). Informacije prikupljene u toku spuštanja poslate su na Zemlju pre udara. Posle toga više nije bilo moguće komunicirati sa letilicom.
    Rozeta je od lansiranja 2004. u trenutku spuštanja na kometu bila u svojoj šestoj orbiti oko Sunca. Na svojih skoro 8 milijardi kilometara puta tri puta je proletela pored Zemlje, jednom pored Marsa i imala susret sa dva asteroida. Posle toga je 31 mesec bila u hibernaciji. U januaru 2014. se budi i avgusta iste godine stiže do komete.
philae_foundaa     Postaje prvi svemirski brod koji ulazi u orbitu jedne komete. U novembru 2014. od Rozete se odvaja lender File koji se spušta na površinu glave komete i postaje prvi ljudski objekat koji je to uradio. Rozeta prati kometu tokom njenog najbližeg pristupa Suncu i dalje.

    Odluka da se okonča misija spuštanjem Rozete na površinu je doneta zbog toga što se kometa idući od Sunca približava orbiti Jupitera. Zbog sve slabije osunčanosti Rozetinih solarnih panela ona bi imala sve manje energije za normalno funkcionisanje.
    Tokom misije dogodila su se mnoga otkrića. Njen neobični oblik viđen odmah po pristupu Rozete u julu i avgustu 2014. ukazuje da su dva režnja formirana nezavisno, a da su se spojila u sudaru pri maloj brzini.
    Ispitani su gasovi koje kometa izbacuje iz svog jezgra. Otkriven je molekularni kiseonik i azot i voda drugačijeg „ukusa“ od one na Zemlji.
    14481750_1138442376222338_1878004672681381288_oRozeta je detektovala amino kiselinu glicin, koja se obično nalazi u proteinima i fosfor koji je ključna komponenta DNK i ćelijske membrane. Rozeta sa orbite i File na površini su detektovali brojna organska jedinjenja. Na taj način je činjenicama potkrepljena teorija panspermije koja zastupa ideju da je život na Zemlju došao iz Svemira.
    Prikupljeni rezultati ukazuju da je kometa nastala u veoma hladnom području protoplanetarne magline i da je drevni ostatak ranog solarnog sistema od od pre 4,5 milijarde godina. Zbog toga je riznica podataka koje je Rozeta prikupila od ključnog značaja za razumevanje drevnog jezika i istorije Sunčevog sistema. Komete su vremenske kapsule koje sadrže primordijalni materijal koji je preostao iz epohe formiranja Sunca i planeta. Rozeta je tako postala ključ za otključavanje istorije i evolucije našeg Sunčevog sistema.
     Operativna strana misije je završen ali nauka će nastaviti da analizira prikupljene podatke u godinama koje dolaze.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 8. oktobra 2016. in Aktivnosti

 

Да сам научник

spektr KBoksanmk    Ученици Светлане Симићевић, наставнице српског језика у ОШ “Соња Маринковић“ у Зрењанину су учествoвали у обележавању Светске недеље свемира 2016 а у Зрењанину. Они су одабрали форму литерарног израза. Планирано је да своје радове прочитају у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину, која је том приликом младе писце наградила пригодном књигом. Ево шта су ученици написали на тему: Да сам научник:

    ДА САМ НАУЧНИК
    Нисам сигуран да ли желим да будем научник, јер су научници из најбоље намере створили ствари које већ дуго уништавају природу и човечанство.
    Ја бих био научник који би конструисао едукативне играчке за децу, музичке инструменте и мале ствари које би људима измамљивале осмех на лице. Свет би напредовао и било би више музике и срећних тренутака, а помоћу мојих играчака деца би откривала своје таленте. Играчке би биле универзалне, јефтине и доступне свима, величине таблета, без могућности ломљења или зрачења. Деца би на безопасан начин учила, свирала, цртала, играла се… Играчка би могла бити подешена према узрасту детета. Такође, на њој би се могле читати лектире за школу и помагала би ђацима приликом учења. Старија деца би могла на њој пронаћи разне савете, док би млађи могли да истражују боје, облике и слова.
Део зарађеног новца бих поклонио домовима за децу без родитеља.
    Можда мој изум и није толико посебан, али је безбеднији од барута, пиштоља и осталих изума који лоше утичу на човечанство.

    Немања Ерски 5-1

img_20161007_114833m

    ДА САМ НАУЧНИК
     Да сам научник измислио бих сат за невидљивост и за путовање кроз време.
Сат би имао жути оквир, црну позадину и црвени тајмер. Ко га укључи могао би да путује кроз време и да буде невидљив. Ја бих отпутовао у будућност и док сам невидљив покупио бих рецепте и лекове против свих смртоносних болести и донео их у садашњост.
    На тај начин не бих узнемирио људе из будућности, а пуно бих помогао људима мог времена.

    Александар Маран 5-1

        ДА САМ НАУЧНИК
    dsc00639mbКада бих била научник направила бих наочаре за слепе. Када би их слепа особа ставила, могла би све лепо да види.
    Наочаре би биле од метала и од посебног стакла које не може да се сломи. Звале би се, на пример, Фантастичне наочаре. Слепи људи више не би морали пазити када прелазе улицу, када кувају, када раде нешто или нешто траже.
    Замислите како је слепој особи, она се мучи  када мора негде да иде, када тражи нешто, када чисти кућу… Увек мора да пази јер сваки корак је важан, а може да буде и опасан, јер може да падне и повреди се.
    Ја не бих волела да будем слепа јер је страшно живети у мраку. Зато ћу, кад порастем, смислити како да направим Фантастичне наочаре које ће свим слепим људима донети светлост у живот.

    Жељана Субић 5-1

    ДА САМ НАУЧНИК
        Да сам научник направио бих робота. Тај робот би се звао Риста.
    Он би служио као помоћник људима и увек би радио шта му газда каже. Он би све знао.  За само десет секунди би могао да уради све домаће задатке. Умео би да спрема кућу, да кува ручак, да прича приче, да гради куће и све што човек пожели. Док ради увек би певао рок песме.
    Баш би било лепо имати робота Ристу. Био бих срећан када би успео да га направим и да постанем познати научник.

    Ђорђе Лакатуш 5-1
svetloz

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 6. oktobra 2016. in Aktivnosti

 

Nikola Tesla – Moji izumi i Svemir

nt7    Naši prvi pokušaji su potpuno instinktivni, podstaknuti maštom, živom i nedisciplinovanom. Sa godinama postajemo razumniji, sve sistematičniji i konstruktivniji. Ali, ovi rani impulsi, mada ne odmah kreativni, predstavljaju značajan trenutak i mogu da odrede naše sudbine…
   

Najprisutnija didaktička metoda u procesu obrazovanja je metoda učenja po modelu. Po nekim procenama ona je čak 40% prisutna u procesu razvoja mladog ljudskog bića. Ona je tu, ona deluje a da ni model ni onaj koji se modeluje nisu svesni njenog prisustva. Ne kaže se slučajno Sa kim si, takav si.
dsc00604mb dsc00610m 

    Naši veliki umovi  Pupin, Tesla, Milanković su zadužili ceo svet za sva vremena a nas su obavezali da primer njihovog lika i dela stalno stavljamo pred naše mlade naraštaje. Mladi tako po modelu poprimaju njihove odlike i osobine, ponašanje, kulturne obrasce, etičke kodekse, njihova dela ih inspirišu, raspiruju maštu i stvaraju klicu kreativnosti.
    Na kraju sklanjamo ih sa ulice i upućujemo u jedan drugačiji, objektivniji i zdraviji način življenja i odnosa prema prirodi, sebi i drugima.
 dsc00607m dsc00617m
    U sredu, 5.10. 2016. u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu održano je jedno ovako modelovanje mladih na liku i delu Nikole Tesle. Povod je obeležavanje 160 godina od rođenja velikog istraživača, a prilika, obeležavanje Svetske nedelje svemira 2016 a u Zrenjaninu u organizaciji Zrenjaninske grupe NPN.
     dsc00601mbNaglasak je ovoga puta stavljen na Teslin doprinos istraživanju svemira. On sam se nije bavio ovim istraživanjem. Njegovo polje istraživanja su isključivo bile električne struje i elektromagnetizam. Mi neprestano plivamo u elektromagnom polju koje ispunjava čitav prostor oko nas i u nama a koje stvaraju naelektrisane čestice. Mnoge prirodne pojave su manifestacije električnih sila i njihovog delovanja. Naše telo je veoma složena električna mašina. Zemlja je električna mašina. A zakoni po kojima se sve to dešava ovde na Zemlji važe svuda, po celom Sunčevom sistemu, galaksijama i Kosmosu.
dsc00624mSamo nekoliko citata iz utobiografskog dela Nikola Tesla- Moji izumi ukazuju u čemu se ogleda Teslina zasluga i doprinos istraživanju svemira. Mala pomoć je pitanje: Da li bi istraživanja svemira bilo bez daljinskog upravljanja ili teleautomatike, radija, bežičnog prenosa slika, govora, informacija?

     Novembra 1890. godine … izveo sam u laboratoriji eksperiment koji je bio jedan od najređih i najspektakularnijih eksperimenata ikada zabeleženih u analima nauke. Istražujući ponašanje visokofrekventnih struja, bio sam zadovoljan saznanjem da se električno polje dovoljne jačine može proizvesti u sobi tako da pali vakuumsku cev bez elektroda. Shodno tome je napravljen transformator da bi proverio teoriju i prvi test je dao izvanredne rezultate.    
dsc00626m    
    ”visokonaponski predajnik”… je rezonatni transformator… (koji) vrši bežični prenos energije izvanredno efikasno i delotvorno. … Ovaj izum je bio jedan od mnogih izuma obuhvaćenih mojim “Svetskim sistemom“ bežičnog prenosa…
     “… Ne samo što putem bežičnog prenosa ovaj sistem omogućava da se trenutno i precizno prenese bilo koji signal, poruka ili znak u sve krajeve sveta već isto tako uspostavlja vezu između postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica, … To znači da telefonski pretplatnik može odavde da pozove bilo kog pretplatnika pa Zemljinoj kugli i da razgovara sa njim. Jedan prijemnik, ne veći od ručnog sata, omogućiće mu da čuje bilo da se nalazi na kopnu ili moru govor, odnosno muziku iz nekog drugog mesta bez obzira na njegovu udaljenost. …
     …od svih mojih izuma, visokonaponski predajnik (će se) pokazati najvažnijim i najdragocenijim za buduće generacije. Da ovo predvidim nije me toliko podstakla misao o komercijalnoj i industrijskoj revoluciji koju će on sigurno prouzrokovati koliko humane posledice mnogih dostignuća koje će on omogućiti.
 …Najveće dobro dolazi od tehničkog napretka koji teži sjedinjenju i harmoniji i moj bežični predajnik je pre svega takav. Pomoću njega će se reprodukovati ljudski glas i lik na svakom mestu i fabrike udaljene hiljadama milja od vodopada dobijaće energiju, leteće mašine će leteti oko Zemlje bez prestanka i Sunčeva energija će uticati na stvaranje jezera i reka za proizvodnju energije i za pretvaranje pustinja u plodnu zemlju. ..

   dsc00627mTesla nije bio pedagog ali nam prosto crta nastajanje ideje, vizije, saznanja. Samosvest o tome kako mu dolaze podsticaji i kako odgovara na njihove nadražaje rađa u njemu ideju teleautomatike.

postao sam svestan da je svaka moja misao nametnuta spoljnim utiskom… (i) sve što sam radio (je) bilo na sličan način podstaknuto. Vremenom mi je postalo savršeno jasno da sam bio samo automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara nadražajima čula i prema tome se ponaša i misli.
    (Moja) duhovna aktivnost… dovela me (je) konačno do saznanja da sam ja samo jedan automat, lišen slobodne volje u razmišljanjima i delovanju, koji samo odgovara na uticaj okoline. Naše telo je skup usklađenih mehanizama, pokreti koje činimo su brojni i složeni a spoljašnji utisci na naša čula su u tolikoj meri delikatni i nedokučivi da je običnom čoveku teško da ih razume.
   Naša tela su … izložena spoljašnjim uticajima… Mi smo automati koje potpuno kontrolišu sile sredine, … automati koji su pogrešno shvatili rezultujuću silu spoljnjih impulsa kao slobodnu volju. Naši pokreti i druge radnje služe očuvanju života … Sve dok je organizam u odličnom stanju on reaguje tačno na sile koje ga pokreću, ali onog trenutka kada nastane neki poremećaj u … čoveku, njegova snaga za samoodržanjem slabi. …Vrlo osećajno(m) i posmatranju sklono(m) biću sa … visokorazvijenim i potpuno netaknutim mehanizmom koji se ponaša u skladu sa promenljivim uslovima okoline, … priroda … omogućava da izbegne opasnosti koje su prikrivene da bi se direktno uočile…
     Ideja o konstruisanju automata … davno mi je pala na pamet…Na njoj (sam) počeo aktivno da radim tek 1893. godine kada sam počeo istraživanja u radiotehnici… konstruisao sam izvestan broj automatskih mehanizama, kojima se upravljalo iz daljine …
    dsc00635mAutomati kojima upravlja operator u okviru svog vidokruga su prvi grubi koraci u razvoju nauke o teleautomatici … Naredno logičko poboljšanje…su automatski mehanizmi van vidokruga i na velikoj udaljenosti od upravljačkog centra…
    Poslednjih godina uspešno sam rešio ovaj problem i sada radim na nacrtu letelica bez velikih i malih krila, bez propelera i ostalih spoljnjih dodataka, koje će razvijati strahovito velike brzine… Takva jedna mašina koja se održava u vazduhu i kreće isključivo na principu reakcije, a zamišljena je da se njome upravlja bilo mehanički, bilo putem bežično prenete energije…
   Izgradnjom odgovarajućih postrojenja biće moguće projektil ove vrste lansirati u vazduh i spustiti gotovo tačno na svako predviđeno mesto, makar ono bilo hiljadama milja udaljeno. .. Sigurno da ćemo proizvoditi takve teledirigovane aparate koji će biti u stanju da se ponašaju kao da raspolažu sopstvenom inteligencijom … Još 1898. godine predložio sam predstavnicima jednog velikog industrijskog koncerna da proizvedu i javnosti prikažu automobilsko vozilo koje bi samo obavljalo neobično veliki broj radnji, od kojih bi neke bile srodne rasuđivanju. U tom trenutku, međutim, moj predlog je smatran nerealnim i od njega nije bilo ništa.

Izložba

Vremenska linija Nikole Tesle
Gradska kuća u Zrenjaninu
img_20160930_090720 img_20160930_090741m

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 6. oktobra 2016. in Aktivnosti

 

Milutin Milanković “Putnik kroz vasionu i vekove“

    dsc00598mU utorak, 4.10. 2016. u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu održana je promocija knjige Milutin Milanković – Putnik kroz vasionu i vekove i kratkometražnog filma Od betona armiranog do Kanona osunčavanja.
    Ovo je prva promocija ove knjige i filma u Srbiji. Gosti promocije su bili: autor, mr Slavko Maksimović predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ iz Beograda, i prof. dr Milan Dimitrijević koji je govorio o liku i delu velikog naučnika.

 dsc00570m dsc00571m

    Knjigu je izdalo Uruženje „Milutin Milanković“ iz Beograda. Knjiga i film su urađeni na osnovu  građe o velikom naučniku koju je Udruženje sakupilo u poslednje vreme. Prikaz Udruženja i Milutina Milankovića se može videti u intervjuu koji je Slavko Maksimović, u septembru ove godine dao učenicima OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina a koji se nalazi na ovom portalu.
 dsc00577m dsc00581m

   Ovom promocijom je počelo obeležavanje Svetske nedelje Svemira 2016 a u Zrenjaninu. Na planetarnom nivou ova akcija pod nazivom World Space Week (WSW) se organizuje na predlog Generalne skupštine UN, svake godine počev od 1999. od 4. -10. oktobra. Sprovođenje WSW je pod vođstvom Komiteta UN za miroljubivo korištenje svemira (COPUOS) i Kencelarije UN za poslove svemira (OOSA). Partner Ujedinjenih nacija u organizaciji Svetske nedelje Svemira na globalnom nivou je World Space Week Association (WSWA) jedna od najstarijih svetskih obrazovnih organizacija o Svemiru.
    WSW se održava u čast lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjika 1, koji je 4. oktobra 1957. lansiran iz SSSR-a. Ovaj događaj predstavlja početak čovekovog istraživanja svemira.
    Svetsku nedelju Svemira u Zrenjaninu organizuje Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka).

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. oktobra 2016. in Aktivnosti

 
 
%d bloggers like this: