RSS

Mesečne arhive: decembar 2017

Poreklo elemenata Solarnog sistema

   Nove slike Rendgenskog svemirskog teleskopa Čandre pokazuju lokaciju nekih hemijskih elemenata nastalih u eksploziji velike zvezde.
   Kasiopeja A (Kas A) je ostatak supernove koji je udaljen oko 11 000 svetlosnih godina od Zemlje.
    Ostaci supernove, i nastali elementi su pod temperaturom od nekolika miliona stepeni i snažno isijavaju X-zrake.
   Slike Čandre naučnicima omogućuju da odrede količinu i lokaciju ovih elemenata nastalih u Kas A.
    Većina elemenata bitnih za život na Zemlji dolazi iz jezgra zvezda i njihovih eksplozija na kraju života. Po ugledu na ovaj događaj nešto slično se dogodilo nekoj zvezdi koja je eksplodirala pre oko 6 ili više milijardi godina. Elementi koji su nastali u njoj i u toku njene eksplozije su ušli u sastav našeg Solarnog sistema.
     Astronomi proučavaju eksplodirane zvezde i njihove “posmrtne ostatke”, poznate kao „ostaci supernove“, kako bi bolje razumeli šta zvezde proizvode, a zatim diseminiraju elemente na Zemlji i u kosmosu uopšte.
    Ostaci supernove Kas A su jedni od najviše istraženih. Nova slika NASA-ine Rendgenske opservatorije Čandra pokazuje lokaciju različitih elemenata u „posmrtnim ostacima“ eksplozije: silicijum (crveni), sumpor (žuti), kalcijum (zeleni) i gvožđe (ljubičasti). Svaki od ovih elemenata proizvodi rendgenske zrake unutar uskih opsega energije, omogućavajući kreiranje mape njihove lokacije. 
    Rendgenski teleskopi kao što su Čandra su važni za proučavanje ostataka supernova i nastalih elemenata u njima, jer ovi događaji generišu izuzetno visoke temperature od više miliona stepeni, čak hiljadama godina nakon eksplozije. Mnogi ostaci supernove, uključujući Kas A, najjače sijaju na talasnim dužinama rendgenskih zraka koji se ne mogu otkriti drugim vrstama teleskopa.
      Teleskop Čandra omogućava astronomima prikupljanje informacija o elementima koji nastaju u Kas A. Oni ne prepoznaju samo mnoge elemente koji su prisutni, već koji se i koliko njih izbacuje u međuzvezdani prostor.
     Podaci Čandre pokazuju da je Kas A izbacila izuzetno velike količine ključnih elemenata. Kas A je raspršila sumpor u vrednosti od oko 10 000 i silicijuma oko 20 000 Zemljinih masa. Gvožđe u Kas A ima masu od oko 70 000 puta veću od mase Zemlje. Na milione zemaljskih masa kiseonika izbačeno je u svemir iz Kas A, što je ekvivalentno oko tri puta većoj masi od mase Sunca. Iako je kiseonik najobilniji element u Kas A, njegova emisija rendgenskih zraka se širi preko širokog spektra energije i ne može se izolovati na ovoj slici, za razliku od ostalih elemenata koji su prikazani.
    Astronomi su pronašli i druge elemente u Kas A, pored prikazanih na ovoj novoj slici. Ugljenik, azot, fosfor i vodonik su takođe otkriveni korišćenjem različitih teleskopa koji posmatraju u različitim delovima elektromagnetnog spektra. U kombinaciji sa detekcijom kiseonika, svi elementi potrebni za stvaranje DNK, molekula koji nosi genetsku informaciju, se nalaze u Kas A.

    Kiseonik je najobilniji element u ljudskom telu (oko 65% po masi), kalcijum pomaže oblikovanju i održavanju kostiju i zuba, a gvožđe je deo crvenih krvnih zrnaca koji nose kiseonik kroz telo. Sav kiseonik u Solarnom sistemu dolazi od eksplozije masivnih zvezda. Oko polovine kalcijuma i oko 40% gvožđa dolazi i od ovih eksplozija. Priliv ovih elemenata dolazi i iz eksplozija zvezda manjih masa, belih patuljaka.
    Mnogi stručnjaci smatraju da se eksplozija zvezde koja je stvorila Kas A dogodila oko 1680. godine. Propala zvezda je neposredno pre eksplozije imala oko pet puta veću masu od mase Sunca. Procenjuje se da je zvezda započela svoj život sa masom oko 16 puta većom od mase Sunca.  Oko dve trećine svoje mase je izgubila u snažnom vetru koji ju je udarao nekoliko stotina hiljada godina pre eksplozije.
Ranije tokom svog života, zvezda je u jezgru u procesu nukleosinteze počela spajanje vodonika i helijuma u teže elemente. Energija nastala fuzijom elemenata usmerena od jezgra prema površini uravnotežila se sa silom gravitacije i zaustavilo dalje sažimanje zvezde. Ove reakcije su se nastavile sve dok se nije formiralo gvožđe u jezgru zvezde. Dalja nukleosinteza bi potrošila više energije nego što bi proizvela, pa je gravitacija uzrokovala imploziju zvezde i formiranje gustog zvezdanog jezgra poznatog kao neutronska zvezda.

     Pre-supernove ili kraja evolucije zvezde, teški elementi proizvedeni nuklearnom fuzijom koncentrišu se prema centru zvezde. Ilustracija.

Detaljnije na:CHANDRA X-ray Observatory

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 14. decembra 2017. in Astronomija

 

Gledanje nevidljivog

U srcu ljubav jača od smrti
U glavi misao veća od glave
I to je odbrana zemlje

     Može biti da je živa materija, rukom neke od viših Kardaševljevih civilizacija nasumično bačena u dubine prostora i vremena pala na Zemlju, panspermično, a sa cijem da se iz semenki jednoga dana razviju autonomna intelektualno funkcionalna bića i da postanu biološke kosmičke sonde. Takvo je seme pre par milijardi godina niklo na Zemlji. Rađaće će se potom i razmnožiti i napuniće Zemju i nastaće sedam milijardi sondi koje će sa svojih pet senzora (čula) prikupljati informacije o ovom delu svemira i u određenom vremenu. Najkompleksnija struktura materije stvorena u svemiru evoluirala je u ljudskim bićima, struktura koja misli od prikupljenih informacija pravi slike, predstave, katedrale, svemirske brodove, akceleratore, opservatorije, simfonije, naučna dela. A onda tamo neko ko u najvišem nebu stoji, civilizacija- sejač, nekim putevima (Kojim? Još ne znamo, pa do skora nismo znali ni za mogućnost komunikacije s nekim događajima pomoću gravitacionih talasa) detektuje te podatke i tu misao i stvara sebi opštiju i potpuniju sliku univerzuma. Ako je tako, zašto je to tako, možda oni znaju a možda ne znaju ni oni?     
     A ovde na Zemlji, neke jedinke (sonde) nezadovoljne količinom i kvalitetom onoga što vide (sondiraju) oko sebe, htele bi još, htele bi više… izmisle i naprave mikroskope, teleskope i kamere. Pojačavaju i produžuju svoja čula i tako gledaju i posmatraju, i ono što im je nevidljivo čine vidljivim.

Velika reč ni iz srca ni iz glave
Već iz zemlje ko biljka ili cvet
Raste, i to je odbrana zemlje

     Izložba astrofotografije, Akordi svemira Gorana Vukajlovića, otvorena u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu, 1. 12. 2017. godine je njegova prva izložba.
    Otvaranje izložbe je obogaćeno muzikom. Ana Lačković je uz pratnju Tee Đorđević na klaviru, u izložbenom prostoru oplemenjenom knjigama, izvela arije iz poznatih opera i drugih muzičkih dela: Geršvina, Martinija, Gardela i Bizea. Čovekovo oko je detektor elektromagnetnih a uho mehaničkih talasa. Auditorijumu, ponesenim u svet umetnosti ovim talasima, predstavljeni su gravitacioni talasi, za čije detektovanje čovek nema čulo. Dogodila se sinergija umetnosti i nauke.

Namučeno zrno misli cvet
Dan misli sunce
I to je odbrana zemlje

     Gravitacioni talasi
     Niče u Filozofiji u tragičnom razdoblju Grka kaže: Jedan gorostas kroz puste međuprostore vekova dovikuje drugome, te se nenarušavan od obesnih i bučnih patuljaka što puze ispod njih sublimni razgovor duhova nastavlja. O tom sublimnom razgovoru duhova, od Njutna do Ajnštajna i dalje do današnjih dana, o gravitaciji, najzagonetnijoj temi ovog vremenskog razdoblja, o Njutnovoj ideji da je gravitacija jedna od sila do Ajnštajnovog tumačenja da je gravitacija posledica delovanja mase, u okviru otvaranja svoje izložbe govorio je Goran Vukajlović.
    Ono što mi osećamo kao privlačnu gravitacionu silu je interakcija mase i tkiva (mreže) kontinuuma prostora i vremena. Ajnštajn je u Opštoj teoriji relativnosti teorijski objasnio postojanja tela ogromnih masa, čija je gravitaciona interakcija sa okolnim prostorom i vremenom toliko jaka da ništa, pa ni svetlost ne može da izađe iz zagrljaja te interakcije. Zbog toga su ta tela nevidljiva i nazvana su crne rupe. One raspolažu ogromnom masom i ekvivalentno tome ogromnom energijom. Masa se može pretvoriti u energiju, o čemu govori Ajnštajnov Zakon ekvivaentnosti mase i energije. Kada se dve crne rupe sudare deo njihove mase, ekvivalentne masi nekoliko masa našeg Sunca, po formuli E = mc2, pretvori se u energiju. Ta energija pokrene i deformiše mrežu prostor- vreme. To mreškanje ili talasanje dopire do Zemlje.  Amplitude ovih talasa su reda veličine jednog protona.
     Prvi detektori koji su napravljeni u SAD, u državama Luizijana i Vašington, LIGO, 14. septembra 2015. su detektovali ove talase nastale sudarom dve crne rupe. Poslednja detekcija, peta po redu dogodila se 17. avgusta 2017. i nastala je sudarom dve neutronske zvezde. Ovu pojavu je detektovala i gravitaciona opservatorija VIRGO u Italiji a posmatrali su je i optički teleskopi, jer u ovom događaju svetlost nije zarobljena gravitacionom interakcijom kao pri sudaru crnih rupa.
    Početkom 20-og veka se smatralo da su znanja iz fizike zaokružena i da je još samo potrebno proveriti neke fizičke konstante. Međutim, pokazalo se da tu ima još puno posla. Njutnova teorija gravitacije i Maksvelova elektromagnetna teorija nisu bile usklađene. Iz Njutnove definicije gravitacione sile F = ɣ · m1· m2/r2 se ne vidi brzina delovanja sile, ako se centri mase poklapaju sila postaje beskonačna, univerzum je nestabilan i urušio bi se pri najmanjem pokretu tela u njemu. Njutn je smatrao da je zbog toga neophodna viša sila koja će vršiti povremene intervencije održavajući kosmos večnim i nepromenljivim.
      U Opštoj teoriji relativnosti, 1915. Ajnštajn proglašava da prostor i vreme nisu nepromenjivi, da masa iskrivljuje prostor-vreme a geometrija prostor-vremena određuje masi kako će da se kreće. On u ovoj teoriji objašjava Merkurovu putanja oko Sunca, gravitaciona sočiva, savijanje svetlosti oko masivnih objekata (Edington potvrdio u toku posmatranja pomračenja Sunca), crne rupe i gravitacione talase.
  

     Mogući izvori gravitacionih talasa su: osno nesimetrične supernove, osno nesimetrični pulsari, binarni sistemi crnih rupa ili neutronskih zvezda.
     Za sada postoje tri detektora gravitacionih talasa: dva, u Luizijani i državi Vašingoton, u SAD koja su udaljena 3 000km (oko 10 ms za svetlost) jedan od drugog, i  VIRGO, blizu Pize u Italiji. Oni mogu da rade na principu interferometrije, povezano, kao jedan.
Koja je svrha, značaj ovog otkrića i gde se može primeniti? Zašto je to bitno? 
Ovim dostignućem je ljudima otvoreno novo čulo, rođena je nova vrsta astronomije, gravitaciona astronomija. Ona će nam u narednom vremenu dati novu i drugačiju sliku svemira, nevidljivo će učiniti vidljivim.
 
   Za izuzetan doprinos razvoju sistema za detekciju gravitacionih talasa Rajner Vajs sa MIT-a i Beri Beriš i Kip Tornu sa Kalteh-a su  2017. dobili Nobelovu nagradu. Polovinu nagrade je dobio Vajs a drugu polovinu su podelili Beriš i Torn.

 Koliko je zemlje iza nas
Toliko je snage u nama
I to je odbrana zemlje

Crtice sa izložbe

    Galaksija Andromeda (M31) je udaljena 2,5 miliona svetlosnih godina od Zemlje i najbliža nam je spiralna galaksija. Najveća je galaksija u Lokalnoj grupi. koju još čine naša galaksija, M33 i još 30-tak manjih galaksija. Veća je od Mlečnog puta ali izgleda da nije masivnija. Mlečni put ima više tamne materije. Opservacije govore da ima hiljadu milijardi zvezda, što je tri puta više nego u Mlečnom putu. Andromeda i Mlečni put se kreću jedno prema drugom i u dalekoj budućnosti će doći do njihovog sudara. Proučavanje Andromede je veoma bitno jer pomoću nje možemo da pretpostavimo kako izgleda naša galaksija. Pretpostavlja se da se Andromeda formirala pre 8-10 milijardi godina sudarom dve proto galaksije i da je pre 2 milijarde godina imala blizak susret sa M33 što je pokrenulo talas formiranja novih zvezda u njoj. M33 je pri tom sudaru doživela degeneraciju svojih spiralnih grana. Prečnik Andromede je 220 000 svetlosnih godina. Na slici su vidljive i male satelitske galaksije M32 i M110.

      Maglina Ruža, poznata kao Caldwel 49. je veliki kružni HII region koji se nalazi u blizini jednog molekularnog oblaka u Jednorogu. Otvoreno jato NGC 2244 je povezano sa maglinom. Zvezde u jatu su formirane od magline. Jato i maglina su udaljeni 5 200 svetlosnih godina od Zemlje. Prečnik magline je 130 svetlosnih godina. Radijacija mladih zvezda pobuđuje atome u maglini izazivajući njihovu radijaciju zbog čega je maglina vidljiva. Masa magline je oko 10 000 masa Sunca. Solarni vetrovi sa zvezda O i B klase vrše pritisak na međuzvezdane oblake, prouzrokujući kompresiju gasa što prati formiranje zvezda a što se i danas dešava. Rendgenska svemirska opservatorija Čandra je 2001. otkrila prisustvo veoma vrelih mladih zvezda u srcu magline. Ove zvezde zagrevaju okolni gas do 6 miliona Kelvina izazivajući tako emisiju X- zraka.

    Petlja u Labudu je ostatak zvezde, koja je eksplodirala kao supernova, pre 5 000 – 15 000 godina. Najuočljiviji deo magline u vidljivoj svetlosti naziva se i Maglina Veo. Ovaj ostatak supernove zauzima otprilike 80 svetlosnih godina po dužini. Maglina svetli kao posledica interakcije odbačenog zvezdanog materijala supernove i međuzvezdane materije. Posmatranja ove zvezdane laboratorije otkrila su neravnomernosti u sastavu i strukturi međuzvezdane materije, kao i samom materijalu koji čini ostatak supernove. Vlakna kompresovanog međuzvezdanog gasa sijaju svetlošću koju emituju ekscitovani atomi vodonika. Udaljenost od Sunca je 2 600 svetlosnih godina.
     Eagle (Orao) je difuzna maglina koja okružuje jato sa mnogo mladih zvezda tipa O i B. Proces formiranja zvezda u ovoj maglini je i dalje u toku. Oblaci gasa i prašine pod uticajem gravitacije se sabijaju i tako otpočinje proces rađanja zvezde. U nekom trenutku masa počne da se zagreva i kada se zagreje dovoljno počinje proces nuklearne fuzije, pretvaranja vodonika u helijum uz oslobađanje energije koja u vidu pristiska iznutra uravnotežuje gravitacionu silu i zaustavlja proces skupljanja. Sjajne, tople plave zvezde, tek formirane stvaraju zvezdane vetrove koje preostali slobodni materijal oduvavaju, grupišući ga u novom regionu gde ponovo počinje proces formiranja novih zvezda. Ovaj proces je jasno vidljiv u stupovima stvaranja, novim zvezdanim porodilištima. Jedan deo materije zvezdani vetrovi neće oduvati pa će ostati mali džepovi tamne magline. Pošto su ove zvezde ogromne one će eksplodirati kao supernove u kratkom periodu. To će ponovo pokrenuti proces formiranja novih zvezda od ostataka supernove. Eagle nebula je udaljena 8 000 sg. Nalazi se u sazvežđu Strelca. Ukupna masa nebule prelazi 12 000 Sunčevih masa. Dimenzije magline su 70 x 55 sg a samog zvezdanog jata oko 15 sg. Starost se procenjuje na oko 5,5 miliona godina. Kule gasa su veličine reda 9sg. U jatu je uočeno oko 460 zvezda spektralne klase O. Luminoznost jata je milion puta veća od luminoznosti Sunca. Po nekim teorijama unutar nebule se desila eksplozija supernove pre 6 000 godina i da stupovi stvaranja više ne postoje u obliku koji sada vidimo a da ćemo novi izgled magline videti tek za 1 000 godina. Snimak sa Tare 2013 g.

      Naučnik ne proučava prirodu jer je to korisno, on je proučava jer u tome oseća najveće zadovoljstvo, a ovo oseća jer je priroda predivna. Da ona to nije, ne bi bila vredna upoznavanja, život ne bi bio vredan življenja. Naravno, ja ovde ne govorim o lepoti koja deluje na čula, lepoti vrlinskoj i pojavnoj, i ne da potcenjujem ovakvu lepotu, daleko od toga, ali ona nema ništa sa naukom. Govorim o dubljoj lepoti koja dolazi iz harmoničnog poretka njenih sopstvenih delova, koji naša inteligencija može razumeti.  
                                         Anri Poenkare

Okultacija Jupitera. 15 Jul 2012. godine. Povlen.

Stihovi Branko Miljković- I to je odbrana zemlje

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. decembra 2017. in Aktivnosti

 

Mala škola biljaka u poseti izložbi Rađanje gore

              Ljude valja učiti da svoje znanje koliko je mogućno više crpu ne iz knjige, nego iz neba i zemlje, rastova i bukava.           
                      Jan Amos Komenski -Velika didaktika

    Škole drže decu između zidova učionica, kao ptice u kavezu, obasipajući ih bujicama informacija o Suncu, oblacima, pticama, bubama i travi, vodi i zemlji. Informacije se uglavnom daju verbalno, ponekad grafičkim prikazom ili slikom. Stoga je nadzornicima izgled table toliko bitan. Smatra se da im se tako daje organizovano, sistematizovano i trajno znanje. U tome nedostaje neposredan kontakt učenika sa predmetom istraživanja. Razlog tome je metodička osposobljenost nastavnika za učenje u zatvorenom i organizovanom prostoru koja se stiče na isti način na fakultetima, laboratorijama i amfiteatrima. Tako metodički komforno- urbano kultivisanom nastavniku je teško da osmisli učenje u prirodi.
    U ovom načinu učenja izostaje: neposredni kontakt sa pojmom koji se obrađuje, mogućnost da se dogodi iluminacija,  samostalnost doživljaja pojave, doživljaj kompleksnosti pojave i njene interakcije sa drugim pojavama. S druge strane prednosti učenja u zatvorenom prostoru su: ne rasipa se pažnja, lakša je kontrola učenika, dostupnost nastavnih sredstava.

     Mala škola biljaka
        Mala škola biljaka (MŠB) je projekat koji se realizuje od 2015. godine, kao serija projekata Zrenjaninske grupe NPN (nastavnika prirodnih nauka) koji su osmislili pofesori biologije Bojana Molnar i Vladimir Popov i profesor razredne nastave Edita Satler. Cilj programa je da se učenici starijeg osnovnoškolskog uzrasta upoznaju sa biljnim vrstama svoga kraja, uvide značaj biodiverziteta u njemu, i da u direktnom kontaktu sa prirodom uoče uticaj čoveka na stanje životne sredine i tako steknu odgovornost, znanja, veštine i navike za njeno očuvanje.
     Aktivnosti se realizuju kroz obrazovne radionice, praktičan rad na terenu i posete i izlete koji se organizuju uz pomoć spoljnih saradnika i prijatelja projekta, a pružaju širu i životniju sliku problema i tema kojima se učesnici MŠB bave.
    Teme koje su obrađivane su podprojekti: Parkovske vrste grada Zrenjanina (2015.), Invazivne biljne vrste u našem okruženju (2016.), Autohtone lekovite, jestive i otrovne biljne vrste. U okviru ovoga je posećena bionergana Biolektra u Botošu. (2017.).
    Učesnici MŠB su 17. novembra 2017. god. posetili izložbu Rađanje gore, postavljenoj u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. Domaćin grupe je bio autor izložbe dr Ivan Dulić.

        Rađanje gore
     Izložba Rađanje gore u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, nije obična izložba. To je biblioteka sa zapisima starim desetine i stotine miliona godina. To je priča o 250 fosila biljaka i životinja, iskopanih na Fruškoj Gori koju priča sama priroda. To je priča bez reči. Za njen nemušti jezik je potrebno velko znanje da bi se razumela. Tu je slovo A sloj algi izumro pre 1,8 milijardi godina koji se nataložio i skamenio u prastarom moru, a sada nam se pokazuje kao odlomak neke stene, kao iskinut list iz neke stare knjige. Slovo Š je lobanja mamuta iz vremena poslednjeg ledenog doba. Dok se sve to posmatra i sluša kao da oživjava istorija Fruške Gore i Panonske ravnice. 

    Učenici su podeljeni u grupe. Svaka grupa je dobila određeni zadatak koji je trebala da realizuje u toku posete izložbi i po povratku u fazi obrade prikupjenog materijala.
      Zadaci:

  1. Snimanje eksponata fosila biljaka i prikupljanje podataka o njima: vrste, poreklo, način i vreme nastanka.
  2. Snimanje eksponata fosila životinja i prikupljanje podataka o njima: vrste, poreklo, način i vreme nastanka.
  3. Snimanje eksponata stena i prikupljanje podataka o njima: vrste, poreklo, način i vreme nastanka i hemijski sastav

    Instrukcije: Stena kao knjiga. Pažnju obratiti kako autor izložbe iz različitih slojeva u stenama čita i vidi od čega je, i kada je sloj formiran, koji je oblik života tada postojao na tom mestu, kakva je bila klima. Pokupiti podatke o tome koji su fizički uslovi (pritisak, temperature) bili potrebni za nastanak ovih stena.
   U toku autorovog predstavljanja eksponata nastavnici daju dodatna objašnjenja pojava i procesa.

  1. Fotosinteza kao najvažniji hemijski proces za živi svet.

      Instrukcije: Biljke su najsavršenija termodinamička mašina. Pretvaranje solarne energije u hemijsku energiju i konzerviranje solarne energije u obliku hemijske energije u tkivu biljaka, plodovima, krtolama, stablima, fosilima, fosilnim gorivima.
     Objasniti i naglasiti da se solarna energija u procesu fotosinteze pretvara u hemijsku energiju i kao takva se konzervira u bijkama gde može ostati milionima godina. Fosili i fosilna goriva su pravi primer. Ovo je bitno istaći i zbog toga što su ovi đaci posetili bioenerganu u Botošu u kojoj se hemijska energija biomase pretvara u električnu i toplotnu energiju. Tako se zatvara krug. Đaci se neposredno upoznaju sa pojmom održive energije i njenim praktičnim korišćenjem.
          5.Uzajamno delovanje litosfere i biosfere
   Instrukcije: Litosfera (kameni omotač Zemlje) i biosfera (omotač Zemlje koji čini živa materija)  se prožimaju i zavise od hidrosfere i atmosfere. Litosfera, između ostalog nastaje i taloženjem i sedimentacijom izumrlih biljaka i životinja. Živa materija nastaje od litosfere tako što biljke korenom razaraju litosferu a onda njene sastojke kapilarnim sistemom unose kao rastvore u svoje ćelije u kojima nastaju kvalitativno nove supstance ( biljke kao hemijske laboratorije)  koje se ugrađuju u telo biljaka. Biljojedi kao predatori biljaka unose te supstance u svoje telo u kome nastaju još složenije supstance. Na kraju se ciklus zatvara umiranjem biljaka i životinja čime se ono što je uzeto iz litosfere u složenijem obliku njoj vraća.

        6.Nastanak Fruške Gore
    Instrukcije: Prikupiti podatke o tome na koji način je nastala Fruška Gora, koji fizički i hemijski procesi su to omogućili, koliko je trajalo nastajanje, šta je bilo na tom mestu pre njenog nastanka, kako i kada se povuklo Panonsko more.

         

 

 

       Aktivnost učenika
       u svih šest zadataka je:

  • aktivno slušanje, što podrazumeva: hvatanje beležaka po zadatku, postavljanje pitanja, snimanje eksponata;
  • izrada domaćeg zadatka, što podrazumeva: svaki učenik individualno obrađuje sakupljene podatke, nakon čega ih usaglašava unutar grupe-tima;
  • izrada eseja ili prezentacije.

       Ciljevi: Učenje posmatranja izložbe na konstruktivan način, učenje prikupljanja podataka, kao prvog koraka u naučnoj metodi i obrade podataka i izvođenja zaključaka i zauzimanja stavova.
     

      U toku rada na zadacima deca su u velikoj meri pokazala  poznavanje i umenje korišćenja IKT.
    Negativne konotacije o uticaju IKT na mlade su češće od pozitivnih, toliko da zamagljuju svest o mogućnostima primene IKT u nastavi. Nastavnici nisu svojevremeno i dovoljno edukovani za adekvatni i kreativni pristup ovoj tehnologiji. Iz neznanja i nedovoljnog metodičko-didaktičkog umenja primene IKT u obrazovanju, ili lošeg iskustva sa IKT zbog negativne primene, često postoji i otpor kod nastavnika, direktora škola, pedagoga pa i roditelja.
     Ovde se vidi upotreba IKT u fazi prikupljanja podataka i informacija. Deci je rečeno da snimaju eksponate i prave beleške, nije im rečeno čime, i ona su sama povezala dobijeni zadatak sa svojim tehničkim mogućnostima. Vidi se da deca koriste mobilne telefone da bi napravila audio i video zapis.
    Na osnovu snimaka koje su napravili, oni će kod kuće napraviti prezentaciju prema svom zadatku, tu će prezentaciju pokazati svojim drugarima u razredu koji nisu bili na izložbi. Video materijal koji su snimili će im pomoći da naknadno shvate ono što nisu razumeli na samoj izložbi. Transfer znanja se na taj način produžava. Snimljeni materijal ostaje kao dokument onoga što su radili, koji će, kako vreme prolazi, imati sve veći značaj.
    Ako je svako od njih napravio 10 snimaka, to je 300 snimaka. U toku snimanja njima se pažnja usmerila na predmet snimanja, kojom prilikom su zapazili više detalja na predmetu. Oni su predmet sami uočili i odabrali za snimanje, nešto na predmetu ih je privuklo. Kasnije, kada budu obrađivali snimak uočiće još detalja.
     Šta je ovde fizika? Ovde je u osnovi sve fizika ali i hemija i biologija i geografija u pravoj prirodnoj korelaciji.
    Fizika je to kada fotoni koji osvetljavaju lišće biljaka i u njihovu hemijsku laboratoriju unose neophodnu energiju koja će da omogući dešavanje, za život najvažnije, hemijske reakcije, fotosinteze, u kojoj se spajaju  CO2 i H2O u šećer, kojom prilikom nastaje O2. Tako konzervirana energija u obliku hemijske energije ostaje u biljkama.
     Hemija je sve ono što se dešava u toj laboratoriji lista. Biologija su životni procesi čija je osnova u fizičkim i hemijskim procesima, u kojima su nastala organska jedinjenja koja će izgraditi živu ćeliju. Izumrle biljke i životinje se talože i grade slojeve litosfere, i postaju stene ili zemljište, okamenjeni fosili ili fosilna goriva. To je geografija.
      Učenici su prikupljene podatke i doživljene impresije ugradili u svoje produkte koje su prezentovali drugarima, roditeljima i javnosti u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu, krajem novebra 2017. 

 
 
 
  

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 8. decembra 2017. in Aktivnosti

 

Otkriće X- zraka

MOJ PRONALAZAK BRZOG SNIMANJA POMOĆU X-ZRAKOVA.

    Nemački fizičar Vilhelm Rendgen je 28.12.1895. objavio rad o otkriću X-zraka. Dve nedelje posle toga Mihajlo Pupin je napravio prvu sliku pomoću X- zraka. 
    Evo šta on piše o otkriću X-zraka u svom autobiografskom delu Sa pašnjaka do naučenjaka:  

   Rentgen (je), u decembru 1895… objavio da je… otkrio X-zrake. … 
Kada je… objavljeno Rentgenovo otkriće, činilo se da sam za, bolje nego ma ko drugi u ovoj zemlji, bio pripravljen da te njegove opite ponovim i u tome sam uspeo pre nego ma ko drugi s ove strane Atlantika. Prvi snimak sa X-zracima u Americi izradio sam ja 2 januara 1896., dve nedelje nakon što je to otkriće objavljeno u Nemačkoj.
… Slavni hirurg, Doktor Bul iz Nju Jorka poslao mi je jednog bolesnika sa blizu sto malih sačma u levoj šaci. …Moj dobri prijatelj, Tomas Edison poslao mi je nekoliko izvanredno dobrih fluorescentnih zastora, … Za nekoliko sekunada dobili smo jedan krasan snimak.
Na fotografskoj ploči pokazaše se mnogobrojno olovne loptice kao da ih je neko tu nacrtao olovkom ili mastilom. Doktor Bul izvrši operaciju i izvadi svaku sačmu
… I to je bila prva slika sa X-zracima, dobivena u početku februara 1896., i to prva hirurška operacija izvršena u Americi na osnovu snimka koji su dali X-zraci.

     Pupinovo otkriće X- zraka je značajno iz dva razloga. Pupin je smanjio vreme izlaganja živog tkiva opasnim X- zracima na nekoliko sekundi i time ovo otkriće učinio primenljivim u medicini.  Odrekao se komercijalizacije svog otkrića čime je pokazao svoj humani pristup nauci.

 

     Na rendgenskom snimku je šaka Alberta fon Kelikea, anatomiste i psihologa, koju je na prvoj javnoj manifestaciji X-zraka snimio Vilhelm Rendgen.

      Rendgen je za ovo otkriće 1901. godine dobio Nobelovu nagradu.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. decembra 2017. in Fizika +8

 
 
%d bloggers like this: