RSS

Mesečne arhive: septembar 2016

Dani nauke u Srpskom Itebeju

dsc00380m     Povodom 160 godina od rođenja Nikole Tesle, u OŠ“Miloš Crnjanski“ u Srpskom Itebeju, 19. i 24. septembra 2016. održani su Dani nauke.  
    Program je pripremila i realizovala Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka) u saradnji sa nastavnicima škole. U programu su učestvovali Bojana Molnar, Biljana Tankosić, Edita Satler, Miša Bracić, učenici OŠ „dr Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina i Lenka Stojkov učenica Zrenjaninske gimnazije, kao i nastavnici i učenici škole domaćina.
    dsc00373mMalo malih naroda u svetu ima takve divove kao što su Pupin, Tesla, Milanković. Na primeru njihog lika i dela treba vaspitavati mlade naraštaje. Niče je govorio: S pravom je rečeno da se neki narod ističe ne samo svojim velikim ljudima, već i načinom kako te iste priznaje i ceni. Grupa je postavila sebi težak zadatak da učenicima nižih i viših razreda osnovne škole ovoga puta približi lik i delo Nikole Tesle. 
U okviru naučnog ponedeljka Bojana Molnar je održala predavanje na temu Svetlost i živi svet a Biljana Tankosić i Edita Satler radionicu Ruka u testu.

dsc00470m dsc00414am  
    U subotu, učenicima i nastavnicima škole je predstavljena izložba pod nazivom Vremenska linija Nikole Tesele. Interaktivno predavanje o liku i delu Nikole Tesle održao je Miša Bracić i Lenka Stojkov koja je citatima iz autobiografskog dela Nikole Tesle Moji izumi deci predstavila njegovu autentičnu reč.
    dsc00458m dsc00434m  
    Učenici Cvijića sa svojom nastavnicom Biljanom Tankosić izveli su interaktivne oglede iz fizike i hemije.
dsc00452m    Učenicima je predstavljen teleskop i prezentovan način posmatranja Sunca.  Lazar, učenik VIII razreda je prišao teleskopu i rekao: Ja znam da je teleskop otkrio Galilej i da je video četiri satelita oko Jupitera:Ia, Evropu i Ganimeda. Kalista nije mogao da se seti. Galilej je gledao i Sunce i zbog toga je oslepeo. Video je fleke na Suncu. Na Mesecu je video kratere. Raspitivao se gde može teleskop da se kupi i pošto je.

    Grupa se zahvaljuje direktorici škole Đurđevki Rakić, članovima kolektiva i učenicima škole koji su se pokazali kao dobri domaćini i saradnici.

dsc00468m dsc00473m

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 27. septembra 2016. in Aktivnosti

 

Razgovor sa Slavkom Maksimovićem, predsednikom Udruženja Milutin Milanković

    Razgovor su osmislile Marina Ajder i Jovana Turinski, učenice OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina i Lenka Stojkov učenica Zrenjaninske gimnazije. Plan je bio da se razgovor obavi na Astro kampu Letenka 2016. Zbog promena u programu kampa, ljubaznošću gospodina Slavka Maksimovića realizovan je naknadno.

    Lenka: Molimo Vas da se predstavite

        Magistar sam meteorologije. Imam preko 38 godina radnog iskustva u različitim oblastima meteorologije, klimatologije, upravljanju projektima iz oblasti životne sredine i klimatskih promena. Kao ekspert, radio sam u velikom broju nacionalnih i međunarodnih panela, komisija i savetodavnih tela. Učestvovao sam u radu velikog broja međunarodnih skupova posvećenih životnoj sredini i klimatskim promenama, pored ostalog, kao šef jugoslovenske delegacije na Trećoj konferenciji zemalja potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Kjotou. Osnivač sam  Udruženja Milutin Milanković i trenutno njegov predsednik. Autor ili kooautor sam većeg broja publikacija i filmova o životu i delu Milutina Milankovića.

    Jovana: Možete li da nam predstavite Udruženje „Milutin Milanković“?

   Udruženje Milutin Milanković je naučno-stručno udruženje, formirano 2007. godine radi promovisanja naučnog stvaralaštva, pedagoškog, književnog i inženjerskog delovanja velikana srpske i svetske nauke Milutina Milankovića. Okuplja preko 350 članova od učenika i studenata do akademika  (5 akademika, 34 univerzitetska profesora, 29 doktora nauka i 21 magistar), uglavnom iz delatnosti kojima se bavio Milanković (geofizičke nauke i građevinarstvo), ali i veliki broj poslenika iz humanističkih delatnosti (umetnika, pisaca, novinara, filmskih radnika).  Nema stalan izvor finansiranja tako da se sredstva za funkcionisanje obezbeđuju od članarina, donacija i konkurisanjem sa programima i projektima kod nadležnih organa (opštinskih, gradskih i republičkih).
    dsc07807maTežište rada Udruženja je da se prikupljanjem i obradom arhivske građe, izradom i prikazivanjem filmskog materijala, izdavanjem i promovisanjem stručnih i popularnih knjiga i brošura, organizovanjem  tematskih skupova i prezentacija, naučnih i stručnih savetovanja, seminara, kurseva, izložbi i drugih oblika aktivnosti, javnost, a posebno učenička i studentska populacija, upozna s doprinosom Milutina Milankovića svetskoj nauci i civilizaciji, i da motiviše mlade generacije da opredeljenost i predanost nauci, kao i ljubav prema otadžbini, nađu u delima i ličnosti velikog naučnika.
Udruženje je do sada izdalo petnaest naučno-stručnih i popularnih publikacija, snimilo deset dugometražnih i kratkometražnih igrano-dokumentarnih filmova različitih dužina trajanja i namena, organizovali veliko broj promocija knjiga i filmova, preko 40 izložbi Milutin Milanković-život i delo, šest naučnih i stručnih skupova iz oblasti naučnog delokruga Milutina Milankovića, i niz drugih aktivnosti.

    Aktivnosti Udruženja realizuju se najvećim delom volonterskim radom članova i prijatelja Udruženja, uz saradnju s eminentnim naučnim radnicima, naučnim i obrazovnim institucijama iz zemlje i inostranstva, ali i uz podršku velikog broja donatora.
    Zahvaljujući visokom kvalitetu realizacije navedenih aktivnosti Udruženje je znatno doprinelo afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića u srpskom narodu, za što je zavredelo Svetosavsku nagradu i Priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“.

    Marina: Recite nam nešto o Milutinu Milankoviću
mm8    Za životnu priču o velikanu srpske i svetske nauke potrebno je mnogo vremena i prostora. Zbog toga vama  i svim  drugim zainteresovanim preporučujem  našu izdavačku i video produkciju. Posebno ukazujem na publikaciju i film Milutin Milanković-putnik kroz vasionu i vekove, izdanje Udruženja iz 2009. godine. Veoma zanimljiv i informativan tekst o Milankoviću je prikazan u knjizi Milankovićevog studenta Aleksandra Trifonija Kako sam doživeo Milutina Milankovića (izdanje 2010). Na kraju preporučujem naše najnovije izdanje, upravo izašlo iz štamparije, srpsko-engleske publikacije Milutin Milanković-putnik kroz vasionu i vekove sa četrdesetominutnim filmom Od armiranog betona do Kanona osunčavanja.

    Akademik i profesor Univerziteta u Beogradu, prvi Srbin doktor tehničkih nauka Milutin Milanković, bio je naučnik koji se snagom svog talenta, ali nadasve upornim i sistematskim radom, iskazao se u nizu naučnih disciplina. Ličnost koja je do krajnjih granica posvećena problemu koji želi da reši, sistematičan, uporan, matematički do perfekcije precizan i metodičan, na sretan način spojio je raskošan sanjarski talenat i upornost jednog istraživača. Univerzitetska nastava, građevinska mehanika i građevinarstvo, astronomska teorija klimatskih promena (primenom nebeske mehanike, teorijske fizike i sferne astronomije), istorija prirodnih nauka i problem kalendara su oblasti u kojima se odslikavaju Milankovićeve naučne misli.
   mm6Najcitiraniji  je srpski naučnik i jedan je od najcitiranijih naučnika u svetskoj naučnoj zajednici,  istraživač koga s razlogom i s pravom ubrajaju u pet najvećih naučnika dvadesetog veka i među petnaest najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili našom planetom Zemljom.
    Pored toga, iskazao je neizmerni patriotizam prema svom narodu. Dok su ostali velikani srpske nauke odlazili za boljim uslovima u svet, Milanković  je na poziv Srpske vlade napustio veoma udoban život i dobro plaćen posao u Beču i došao u Srbiju da svoje znanje uloži u izgradnju i unapređenje prosvete, nauke i kulture u svojoj matičnoj zemlji, kako je nazivao Srbiju. Odoleo je svim iskušenjima i čitav svoj stvaralački vek proveo je u Srbiji.

    Lenka: Koje je po Vama najznačajnije delo Milutina Milankovića i zašto?

    mm2Iako je svojom građevinskom delatnošću i patentima iz oblasti armiranog betona, izradom najtačnijeg kalendara za merenje vremena i literarnim radovima iz istorije prirodnih nauka zadužio svetsku civilizaciju, svetsku slavu je stekao svojom astronomskom teorijom o klimatskim promenama, kojom je objasnio misteriju ledenih doba. Ovom teorijom je obeležio nauku dvadesetog veka, a srpskoj nauci obezbedio zavidno mesto u svetskoj naučnoj zajednici.
    Milanković je za oblast svojih naučnih istaživanja odabira vasionu, njene tajne i promene koje su se desile u njoj, i koje će se u budućnosti desiti. Primenom sferne astronomije, nebeske mehanike i matematičke fizike prvi je matematički dokazao da astronomski uticaji upravljaju mehanizmom termičkih pojava na Zemlji. Time je uspostavio sponu nauka o vasioni i nauka o Zemlji i otpočeo proučavanje klime na način koji pre njega nije postojao.
    Poznata pariska izdavačka kuća Gauthier-Villars, objavljuje 1920. godine Milankovićevo kapitalno delo Matematička teorija toplotnih pojava izazvanih Sunčevim zračenjem Theorie Mathematique des Phenomenes Thermiques produits par la Radiation Solaire.
mm5Ovim kapitalnim delom, kojim je krunisao svoj desetogodišnji naučni rad, Milanković je definitivno zakoračio u novi svet saznanja i otvorio potpuno nove, do tada nesagledive vidike u oblasti izučavanja  klime daleke prošlosti. Prvi put je jedan čovek matematički uspostavio vezu između osunčavanja i temperature atmosferskih slojeva i dao sliku vekovnih promena klima naše planete Zemlje.
    Objedinjene rezultate svog dugogodišnjeg rada, sve proračune, ali i sve vere i nade u ispravnost svoje teorije, iskazao je u kapitalnom delu Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba, koje je objavila Srpska kraljevska akademija 1941. godine.
    Objavljivanjem ovog dela završen je najplodniji deo Milankovićevog naučnog poziva i rada. Kada više nije imao uslova, a verovatno ni ambicija da se ozbiljnije bavi naučnim radom, svu svoju energiju usmerio je na pisanje naučno-popularnih dela.

    Lenka: Da li je Milutin Milanković dovoljno poznat u Srbiji?

       mm3Svet ga odavno priznaje, poštuje, citira i svrstava u velikane svetske nauke. Nažalost, srpski narod mu se nije odužio na način koji odgovara njegovom liku i delu. Kada sam pre više od deset godina, sa nekoliko entuzijasta, započeo aktivnosti na afirmaciji njegovog lika i dela, velikan srpske i svetske nauke bio je u srpskom narodu potpuno zanemaren i skoro zaboravljen. U to vreme, kao ni u sadašnje, u Srbiji nije bilo spomen obeležja, muzeja, zadužbine, spomen sobe, niti stalne izložbene postavke njemu posvećene.
    Već sam naveo šta je sve Udruženje uradilo na afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića. Brojne promocije filmova i knjiga, izložbe i druge manifestacije održane u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori su izuzetno doprineli upoznavanju srpske javnosti sa likom i delom Milutina Milankovića. Ove  manifestacije održane su i u drugim mestima gde žive naši sunarodnici (Dalju, Banja Luci, Temišvaru, Aradu, Budimpešti, Beču, Vankuveru, Njujorku, Sijetlu, Kalgariju i dr.).
    Sem toga, Udruženje posebnu akivnost posvećuje inicijativama za trajno obeležavanje dela Milutina Milankovića. U velikom broju gradova u Srbiji i Republici Srpskoj već postoje ulice i bulevari koje nose Milankovićevo ime, kao i jedan park u Beogradu, nekoliko srednjih i osnovnih  škola, jedna naučna institucija i veći broj udruženja. Na predlog Udruženja izgradiće se spomen-obeležje u Parku Milutin Milanković u Beogradu. Udruženje je, takođe, iniciralo izradu kovanica i novčanice sa likom Milutina Milankovića.
   mm7    Zahvaljujući ovim aktivnostima Udruženja, ali i aktivnostima drugih institucija i pojedinaca, Milutin Milanković  je  po drugi put vraćen u krilo srpskog naroda. Konačno smo shvatili da je u pitanju izuzetna vrednost koju je izrodio srpski narod. Smatram da je Udruženje u dosadašnjim uslovima rada ispunilo svoj zadatak. Danas Milanković živi jedan sasvim novi život – u potpunosti priznat, sa jasnom istinom o njegovom radu.
    Međutim, velikan srpske i svetske nauke zaslužuje mnogo više. Njegovo delo sve više dobija na vrednosti i aktuelnosti, pa su potrebne nove aktivnosti kojima bi  se uloga i delo Milutina Milankovića postavilo na mesto koje mu pripada u svetskoj naučnoj zajednici. Nažalost, ove aktivnosti prevazilaze sadašnje mogućnosti Udruženja (organizacione, infrastrukturne, finansijske), što zahteva iznalaženje novih oblika rada i veće angažovanje države.

    Jovana: Na koje probleme nailazite u promociji i afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića?

    mm4   Iz tvoga pitanja očigledno stoji saznanje da postoje problemi u promociji lika i dela ovog velikana srpske i svetske nauke. I sasvim si u pravu. Postoji ogromna nesrazmera između onoga što je urađeno i što je prisutno u javnosti. Mi povremeno radimo kratke ankete na ulicama Beograda. Moram da kažem da smo očekovali veću informisanost javnosti. Još uvek ima onih koje iznenadi pitanje ko je bio Milutin Milanković. Obično se u takvim prilikama krivica prebacuje na nedovoljnu prisutnost u sredstvima informisanja, što je delimično i tačno. Prava je retkost da o nekim našim značajnim događajima, kao što su naučni skupovi, tribine, promocije knjiga i filmova javnost  bude obaveštena. Međutim, postoje i drugi razlozi koji su posledica našeg nesnalaženja u ovim savremenim sredstvima komuniciranja, što je i za očekivati s obzirom na starosnu strukturu nas volontera. Moje najveće razočarenje je što sa našim programima nismo ušli u škole, niti smo uspeli da škole dovedemo kod nas, a za to postoje izuzetni uslovi. Prostorije Udruženja, veličine oko 200 kvadratnih metara, u kojima je uspostavljen dokumentacioni centar, stalna izložbena postavka i mala muzejska postavka, opremljene su savremenim nameštajem i neophodnom audio-vizuelnom opremom, omogućavaju održavanje naučnih skupova, seminara, okruglih stolova, tematskih izložbi, ali i posete-ekskurzije osnovnih i srednjih škola, studenata i zainteresovanih građana, malo se koriste. Na kraju moram da kažem da stvari polako dolaze na svoje mesto. Do kraja godine u Beogradu će se postaviti spomen-obeležje Milankoviću, završiće se i serija o Milankoviću, s nadom da će se naći distributer za prikazivanje i još dosta drugih aktivnosti.

    Marina: Da li možete da nam kažete vaše mišljenje o sličnostima i razlikama Milutina Milankovića, Nikole Tesle i Mihajla Pupina?

    mm    Ovo je zaista teško, možda i malo provokativno pitanje, ali da pokušam da odgovorim. Sličnosti su očigledne. Sva trojica su velikani koje je izrodio srpski narod, koji su svojim radom, svaki na svoj način, ostavili duboke tragove u svetskoj nauci i civilizaciji. Razlike su u delatnostima kojima su se bavili i uslovima u kojima su radili. Tesla je bio pronalazač, Pupin naučnik u oblasti tehničkih nauka i pronalazač, dok je Milanković bio fundamentalni naučnik. Tesla i Pupin su svoj stvaralački rad realizovali u Americi u znatno povoljnijim uslovima nego što ih je imao Milanković u Srbiji. Za razliku od njih Milanković, sem svoje genijalnosti, za rad je imao na raspolaganju samo olovku, papir i  šiber. Čak je najvažnije radove morao da piše na nemačkom jeziku da bi bili dostupni svetskoj naučnoj javnosti. Na kraju moram da kažem da ove naše velikane možemo upoređivati, ali ih ne treba rangirati.

   Jovana: Ove godine ste bili gost na Astro kampu Letenka 2016. Da se ovakav skup održavao u vreme Milutina Milankovića on bi verovatno bio na njemu. Kakvi su Vam utisci sa skupa astronoma? Da li ste dogovorili saradnju sa njima?

    Iako sam na skupu bio veoma kratko vreme, utisci su mi izuzetni. Bilo je divno na jednom mestu susresti veliki broj zaljubljenika u astronomiju iz različitih delova sveta, različitih zanimanja i uzrasta, a svi su imali samo jednu misao-astronomija. Nadam se da smo ih malo osvežili prikazivanjem igrano-dokumentarnog filma Od armiranog betona do Kanona osunčavanja i pričom o Milankoviću.
    Sa organizatorom smo dogovorili da u budućim akcijama Udruženje Milutin Milanković bude aktivni učesnik.

    Marina: Da li bi želeli nešto da kažete što vas mi nismo pitali?

     Pošto ste me već zamorili pitanjima želim na kraju da odam priznanje gospodinu Braciću za sve ono što je uradio za popularizaciju nauke među vama mladima. Udruženje je već dva puta gostovalo u Zrenjaninu odakle smo se vraćali puni doživljaja i utisaka. Zovite nas, doći ćemo ponovo.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 8. septembra 2016. in Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: