RSS

Arhive kategorija: Astronautika

Svemirski brod Kasini- 20 godina u svemiru

Crtice
    Naprava ljudske ruke se već 13 godina nalazi u Saturnovom sistemu koji je od Zemlje udaljen oko 1,5 milijardi km.  Ovo je dostignuće ljudske pameti i pre svega plod korišćenja naučnih metoda. Ljudska mudrost koju simbolizuje sova je dobacila prilično daleko.

   Približava se kraj odiseje svemirskog broda Kasini koja je, ako se izuzmu pripreme do lansiranja trajala 20 godina. Za nešto više od mesec dana, 15. septembra 2017. Kasini će zaroniti u gustu atmosferu Saturna i poput meteora izgoreti.
    Svemirski brod Kasini je veliko ljudsko i tehničko dostignuće. Inovativan način njegovog korišćenja, iskustvo stečeno njegovim daljinskim vođenjem sa Zemlje i stečena znanja otvaraju put za buduće straživačke misije u našem solarnom sistemu.
    Misija Kasini- Hajgens je povezala tri svemirske agencije: NASA-u, ESA-u i ISA-u. U njenoj izgradnji, sistemu leta i praćenju učestvuje 19 zemalja. U istraživanjima koje je misija omogućila učestvovali su naučnici iz 26 zemalja. Brod na sebi nosi 12 instrumenata. Hajgens je nosio još šest.
    Priikom preleta broda pored najvećeg Saturnovog satelita Titana, planeri misije Kasini su primenuli tehnike Galileo misije na Jupiteru (1995-2003.) Koristili su gravitaciju Titana za navigaciju broda u Saturnovom sistemu. Titan je na taj način postao virtuelna „benzinska stanica“ Kasiniju, pošto svemirska letelica nije mogla poneti dovoljno goriva za dug i složen put. Pri svakom od 127 Kasinijevih preleta pored Titana brod je promenio brzinu. Izuzetne tehnike optimizacije razvijene tokom Kasini misije će omogućiti planiranje budućih istraživanja koja mogu koristiti slične pristupe.
    Kasini je zahtevao i određivao izuzetno složen raspored opservacije instrumenata koje je trebalo uraditi u datom trenutku. Složene sekvence opservacije u trajanju od nekoliko delova sekunde, često su planirane više meseci ili godina pre nego što ih brod izvrši. Saradnja više timova, sa često različitim ciljevima postala je model za primer budućim misijama.
    Tim misije je našao nove načine korištenja instrumenata i inženjerskih sistema koje njihovi dizajneri nisu predviđali. To su:

  • Korišćenje radarskog instrumenta za merenje dubina mora na Titanu;
  • Instrumentima namenjenim za uzorkovanje Titanove atmosfere uzeti su uzorci iz gejzira Encelada;
  • Skenirani su prstenovi radarima koji su dizajnirani da se odbiju od Titanove površine;

    Kasini će završiti svoju misiju korišćenjem instrumenata koji su uzorkovali Titanovu atmosferu i Enceladove gejzire. Ovog puta kako bi uzorkovali i testirali Saturnovu atmosferu.

Kasini će prvi dodir sa gornjom atmosferom Saturna imati već tokom prvog od poslednjih pet bliskih preleta planete 14, avgusta 2017. Brod će tokom ovih preleta biti između 1 630 i 1 710 km iznad Saturnovih oblaka.
Izvor: NASA

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. avgusta 2017. in Astronautika

 

Otkrivanje Jupitera

    Bog Jupiter se pokrivao oblacima da sakrije svoje nestašluke. Boginja Junona, njegova supruga je bila u stanju da zaviri kroz oblake i otkrije pravu prirodu svoga supruga.

        Jednom u svakih 53 dana NASA/in Jupiterov orbiter Junona ima bliski susret sa oblacima najveće planete Sunčevog sistema. Taj susret traje samo dva sata. Orbiter putuje od  severnog pola, preko ekvatora, svog najbližeg pristupa (perijova) planeti, prelazi preko južnog pola na putu natrag u najudaljeniju tačku, odakle se ponovo vraća.
    Slika prikazuje 14 sekvenci, obogaćenih bojom. Prva slika, na levoj strani pokazuje pola lica planete, sa severnog pola koji je u centru. Kako se letelica približava Jupiteru, smanjuje se geografska širina i povećava vidljivi horizont. Treća i četvrta slika pokazuju severni polarni region dok se na severnim srednjim geografskim širinama pojavljuje bend talasastih oblaka. Na petoj slici su sekvence bendova turbulentnih oblaka. Sedma i osma slike su snimljene neposredno pre  nego što je letelica bila u svojoj najbližoj tački, ekvatora Jupitera. Ove dve slike su snimljene za samo četiri minuta, pa se pogled brzo menja. Kako je letelica prešla u južnu hemisferu planete, svetla južna tropska zona dominira na slikama 9, 10 i 11. Beli ovali „String of Pearls“ su vidljivi na slici 12 i 13. Južni pol je na slici 14.

     Sirove, neobrađene slike JunoCam su dostupne na www.missionjuno.swri.edu/junocam

     Detaljnije: Jet Propulsion Laboratory

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. juna 2017. in Astronautika

 

Misija koja će dodirnuti Sunce

    Prva poseta jednoj zvezdi

Od novih nadahnuća
Žarki i sumorni,
Sa novim Slovom
I novim slikama
U ceptećem srcu,
Prodresmo daleko
U neznanu zemlju
Našeg sna, naše Volje,

Dođosmo bliže
Velikom Suncu
Koje nas draži, privlači, opija.

Todor Manojlović

   Posle armade svemirskih solarnih teleskopa koji u poslednjih 30 godina proučavaju Sunce NASA planira da prema našoj zvezdi uputi solarnu sondu koja će ući u područje prostora koji nikada ranije nije istražen. Solarna sonda nosi ime Eugena Parkera, naučnika koji je prvi postavio teoriju o solarnom vetru.
    Eugen Parker je 1958. kao mlad profesor na Enriko Fermi institutu objavio članak u Astrophisical Journal-u pod nazivom „Dinamika interplanetarnog gasa i magnetnog polja.“ Parkerov rad je postao osnova za naše razumevanje interakcije zvezda i svetova koji ih okružuju. Postojanje Sunčevog vetra je dokazano direktnim posmatranjem. Ova prva misija čovečanstva prema jednoj zvezde biće pokrenuta u leto 2018.
    Da bi se približila Suncu sonda će kao pogon koristiti gravitaciono polje planete Venere.
    Solarna sonda Parker treba da donese revoluciju u našem razumevanju Sunca. Kao ni jedna letelica do tada, ona će putovati kroz atmosferu Sunca, na 6.4 miliona km od njegove površine, u uslovima veoma jakog zračenja i visoke temperature.
    Njen let kroz koronu, proširiće naše poznavanje i razumevanje ovog krajnjeg dela atmosfere Sunca kao i poreklo i evoluciju solarnog vetra. Doprineće našem razumevanju i povećaće nam sposobnost da predvidimo promene u svemirskom okruženju Zemlje koje utiču na život i tehnologiju na Zemlji.
   Tokom najbližeg pristupa Suncu, prednji deo sonde, ugljenični-kompozitni štit debljine 11,43 cm će biti izložen temperaturi od 1 377 ºC.
    Solarna sonda Parker će nositi instrumente namenjene za proučavanje magnetnog polja, plazme, visokoenergetskih čestica i solarnog vetra.
     Zašto proučavamo Sunce i sunčev vetar?
    Sunce je jedina zvezda koju možemo proučavati izbliza.     Proučavajući zvezdu oko  koje živimo, učimo više o zvezdama širom univerzuma.
    Sunce je izvor svetlosti i toplote za život na Zemlji. Što više znamo o tome, više možemo razumeti kako se život na Zemlji razvio.
    Sunce utiče na Zemlju i na manje poznate načine. Ono je izvor solarnog vetra, struje jonizujućih gasova koji prolaze pored Zemlje brzinama i do 1 000 km/s. Solarni vetar oblikuje Zemljino magnetno polje i pumpa energijom radijacione pojaseve. Kreira u prostoru oko  Zemlje svemirsko vreme koje utiče i ometa rad veštačkih satelita.
Detaljnije: Parker Solar Probe

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. juna 2017. in Astronautika

 

Bliski susreti sa Jupiterom

    Do sada je osam kosmičkih sondi ili brodova proučavalo Jupiter izbliza. Većina ovih sondi je imala više misija a ne samo proučavanje najveće planete Sunčevog sistema.
    Najnovija kosmička sonda Junona, 4.jula 2016. ulazi u orbitu Jupitera.

1. Pionir 10
Pioneer_10_jup 1024px-Pioneer10-plaque_tilt  

    Pionir 10 je lansiran sa Zemlje 2. marta1972. Dostiže brzinu od 52 000 km/h i  postaje najbrži objekat koji je napustio Zemlju. Orbitu Meseca je presekao za 11 sati a Marsa, udaljenog oko 80 miliona kilometara za samo 12 nedelja.
    U asteroidni pojas između Marsa i Jupitera, sastavljenog od čestica prašine i stenovitih gromada do veličine Aljaske je ušao 15. jula 1972. Širina pojasa je oko 280 miliona kilometara a debljina 80 miliona kilometara. Brzina asteroida u pojasu je oko 20km/s.     
  Pošto je bezbedno prošao asteroidni pojas kreće se prema Jupiteru čija ga gravitacija ubrzava do brzine od 132 000km/h. Pored planete giganta prolazi 3. decembra 1973. Vrhove oblaka Jupitera preleteo je na 130 365 km, 1973.   
   Ispitivao je  radijaciju Jupitera koja je najveća u Sunčevom sistemu, pošto jako magnetno polje skreće zračenja oko džinovske planete. To je problem za sonde. U elektronskom sistemu Pionira 10 je radijacija izazvala lažne naredbe što ga je omelo u izvršenju jednog od zadataka.
    Nakon susreta sa Jupiterom, Pionir 10 je istraživao spoljne regione Sunčevog sistema. Pomogao je proučavanju energetskih čestica sa Sunca ili solarnog vetra i kosmičkih zraka koji dolaze iz Mlečnog puta. Nastavio je da ostvaruje vredne naučne rezultate u spoljašnjim oblastima Sunčevog sistema do kraja  svoje naučne misije koja se završila 31. marta 1997.
    Pionir 10 je sa periferije Sunčevog sistema poslao poslednju poruku na Zemlju 23. januara, 2003.
    On nosi zlatnu ploču koja sadrži mapu lokacije Zemlje.
    ←Jupiter- Snimak Pionira 10.

2. Pionir 11
P11C03 Pioneer_11_-_Jupiter_-_p176   

    Pionir 11 je lansiran sa Zemlje 5. aprila 1973. Pratio je Pionir 10 kroz pojas asteroida.
    Tokom svog preleta Jupitera 2. decembra 1974, Pionir 11 je snimio Veliku crvenu pegu, napravio prvo posmatranje polarnih regiona, prikupio informacije o radijacionom pojasu planete i odredio masu Kalista, četvrtog satelita.
   Iznad vrhova oblaka Jupitera je prošao na 42 760 km. Bliskim pristupom Jupiteru letilica je dobila gravitaciono ubrzanje i dostigla brzinu od 175 000km/h nastavivši put prema Saturnu. 
   To je prvi svemirski brod koji je proleteo pored Saturna, 1. septembra 1979. i pri tom otkrio F prsten ranije neviđenog člana u sistemu planetinog prstena i do tada nepoznate satelite.
    Nakon susreta sa Saturnom, Pionir 11 je istraživao spoljne regione Sunčevog sistema, solarni vetar i kosmičko zračenje koje u sistem dolazi iz međuzvezdanog prostora Mlečnog puta.
    U septembru 1995. godine, Pionir 11 je na udaljenosti od 6,5 milijardii km od Zemlje. Sa ove udaljenosti radio signalu, koji putuje brzinom svetlosti je potrebno više od 6 sati da stigne do nas.
    NASA je 1995. izgubila kontakt sa Pionirom 11.
On takođe nosi zlatnu plaketu sa mapom lokacije Zemlje.

     ←Velika crvena pega i polarni krug na Jupiteru- snimak Pionira 11

3. Vojadžer 1 
redspotx (1)    Vojadžer 1  je lansiran sa Zemlje septembra 1977.  Bliski pristup Jupiteru je imao u martu 1979. Snimio je više od 18 000 fotografija planete.

    Avgusta 2012. godine izašao je iz Sunčevog sistema i stupio u međuzvezdani prostor. Postao je prva čovekova naprava koja je napustila Sunčev sistem.

    ←Velika crvena pega na Jupiteru- snimak Vojadžera 1

4. Vojadžer 2
        Vojadžer 2 je lansiran avgusta 1977. Do Jupitera je stigao u julu 1979. Između ostalog otkrio je prisustvo aktivnih vulkanskih erupcija na Jupiterovom mesecu Iou.

   Voyager-europa Na Evropi, drugom satelitu Jupitera, Vojadžer 1 je snimio mutne tragove. Snimci Vojadžera 2 su bili bolji, ispostavilo se da su linije velike pukotine u ledenoj kori. Pukotine ukazuju na prisustvo podzemnog okeana.
    Sonde Vojadžer 1 i 2 su imale višestruku misiju, sa krajnjim ciljem izlaska iz Sunčevog sitema. One su i dalje u komunikaciji sa Zemljom i predstavljaju za sada najduže misije. U poslednjih nekoliko godina ove sonde su otkrile nove informacije o sredini na ivici Sunčevog sistema i međuzvezdanog prostora.
      ← Jupiterov satelit Evropa – snimak Vojadžera 2.

5. Galileo
   galileo-probe    Galileo je prva sonda u orbiti oko džinovske planete.
    Nazvana je po Galileu Galileju, koji je prvi teleskopom posmatrao četiri najveća Jupiterova satelita. Sonda je lansirana u oktobru 1989. godine, a u orbitu Jupitera je ušla decembra 1995.
    Galileo je merio magnetosferu planete i njegove velike i trajne oluje.  Primarna misija Galilea, planirana da se završi 1997. produžena je do 2003. Sonda je nastavila da ispituje Jupiter i njegove satelite Io i Europu.
    Misija Galileo se završila ulaskom sonde u atmosferu Jupitera. Pre nego što je sagorela izmerila je temperaturu, brzinu vetra i atmosferski pritisak.

6.Ulis
trajectory_artwork1   Ulis je zajednička misija NASA i ESA. Lansiran je 1990. u orbitu oko Zemlje sa koje se udaljavao prema spoljašnjem delu Sunčevog sistema. Uz pomoć Jupitera ušao je u novu polarnu orbitu oko Sunca.
    Primarni cilj Ulisa je istraživanje heliosfere – mehura koji obavija Sunčev sistem a čine ga magnetno polje i naelektrisane čestice (solarnog vetra).
   Ulis je istraživao atmosferu, magnetno polje i radijacioni pojas Jupitera.

7. Kasini-Hajgens

converted PNM file

 Misija Kasini-Hajgens je poduhvat NASA, ESA i Italijanske svemirske agencije sa ciljem da se istraži Saturnov sistem.
    Letilica je lansirana u oktobru 1997. Prolazeći pored Jupitera, u decembru 2000. snimila je 26 000 slika gasnog džina. Pritom je dobila gravitacioni podsticaj za putovanje do Saturna.
    Hajgens, deo sistema kosmičkog broda Kasini-Hajgens 2005. se spustio na Saturnov satelit Titan. Kasini orbiter nastavlja da istražuje Saturn. Krajem ove godine započinje manevar koji će ga 2017. uvesti između Saturna i najužeg prstena. Snimiće planetu i uzorke materijala od kojih je sačinjen prsten. U septembru 2017. godine, sonda će zaroniti u atmosferu Saturna i sagoreti.
  ←Jupiter- snimak Kasinija

8. Novi Horizonti
201781main_PIA10102   Na svom putu ka Plutonu, NASA-ina misija Novi Horizonti je februara 2007. iskoristla gravitaciju Jupitera kao gravitacionu praćku da bi povećala brzinu.

    Tokom svog preleta Jupitera sonda ga je fotografisala, kao i njegove satelite.
    Novi Horizonti je nakon 10 godina putovanja u julu 2015, prošao pored Plutona. Sada se kreće kroz u Kujperov pojas, region izvan orbite Plutona, naseljen malim, ledenim, stenovitim telima.

    ← Jupiter i njegov satelit Io- snimak Novi Horizonti

9.Junona
528775main_pia13746-43_1024-768    Junona je lansirana avgusta 2011. Glavni ciljevi misije su da se preciznije upozna Jupiterova masa i unutrašnji sastavi struktura.
    Masivne planete se obično formiraju u ranom stadijumu solarnog sistema. Istraživanje Jupitera može da pruži informacije o istoriji i nastanku planetarnog sistema.
    Da bi izbegla zračenje, Junona će više od 30 orbita u toku 20 meseci izvesti u uskom prostoru između Jupitera i njegovog radijacionog pojasa.
  Junona će završiti svoju misiju padom u gasnog džina.
   Detaljnije na: SPACE

 
1 komentar

Objavljeno od strane na 4. jula 2016. in Astronautika

 
 
%d bloggers like this: