RSS

Arhive kategorija: Astronautika

Vojadžer 2 je ušao u međuzvezdani prostor

NASA

    Po drugi put u istoriji, objekat izrađen čovekovom rukom je stigao do međuzvezdanog prostora. Svemirska sonda Vojadžer 2 je izašla iz heliosfere, prostora ispunjeng česticama sa Sunca i u kom ne deluje magnetno polje naše zvezde.
     Na osnovu podataka sa svemirske sonde, naučnici misije su utvrdili da je ona prešla spoljnu ivicu heliosfere, 5. novembra 2018. godine. Na ovoj granici, heliopauzi, vrući solarni vetar se sukobljava sa hladnim, gustim međuzvezdanim medijumom. Njegov blizanac, Vojager 1, prešao je ovu granicu 2012. godine.
   Vojadžer 2 je sada udaljen nešto više od 18 milijardi kilometara od Zemlje. Operatori misije i dalje komuniciraju sa Vojadžerom 2. Informacije se kreću brzinom svetlosti i putuju oko 16,5 sati od svemirske sonde do Zemlje. Svetlost od Sunca do Zemlje putuje osam minuta.
    Najznačajniji dokaz izlaska Vojadžera 2 iz heliosfere potiče sa Plasma Science Experiment (PLS), instrumenta koji je na Vojadžeru 1 prestao da radi 1980. godine, mnogo pre nego što je ta sonda prešla heliopauzu. Do nedavno, prostor oko Vojadžera 2 bio je pretežno ispunjen plazmom koja potiče sa Sunca. Ovaj odliv, koji se zove solarni vetar stvara mehur,  heliosferu, koja obuhvata planete solarnog sistema. PLS koristi električnu struju plazme za detekciju brzine, gustine, temperature, pritiska i fluksa solarnog vetra. PLS je na Vojadžeru 2 zabeležio nagli pad brzine čestica sunčevog vetra  5. novembra.  Od tog datuma instrument nije primetio nikakav tok solarne energije u okruženju Vojadžera 2, što naučnike misije drži u uverenju da je sonda napustila heliosferu.
     Pored podataka o plazmi, Vojadžerov naučni tim ima dokaze još iz tri instrumenta  koji detektuju kosmičke zrake, energiju naelektrisanih čestica i magnetno polje, koji ukazju da je Vojadžer 2 prešao heliopuzu. Članovi tima i dalje proučavaju podatke kako bi dobili jasniju sliku okruženja kroz koje Vojadžer 2 putuje.

NASA

     Grafikoni ilustruju pad električne struje otkrivene sa PLS. Oni su ključni podaci koji pokazuju da je Vojadžer 2 ušao u međuzvezdani prostor u novembru 2018.
     Vojadžeri pružaju detaljan pogled na interakciju heliosfere i međuzvezdanog vetra. Njihova zapažanja dopunjuju podatke iz NASA-inog Interstellar Boundary Explorer (IBEX), misije koja daljinski posmatra tu granicu.
     „Vojadžer ima posebno mesto za nas u našoj floti za heliofiziku“, kaže Nicola Fox, direktor Odeljenja za heliofiziku u NASA-i. „Naše studije počinju na Suncu i proširuju se na sve što dotiče solarni vetar. Vojadžeri nam vraćaju informacije sa ivice sunčevog uticaja, što nam daje neverovatan pogled na neistraženu teritoriju.“
     Izlaskom Vojadžera 1 i 2 iz heliosfere oni nisu napustili Sunčev sistem. To neće biti skoro. Granicom Sunčevog sistema se smatra spoljna ivica Ortovog oblaka. To je skupina malih tela koja su pod uticajem gravitacije Sunca. Širina Ortovog oblaka nije precizno određena. Procena je da počinje na oko 1 000 astronomskih jedinica (AU) od Sunca i da se prostire na oko 100 000 AU. Jedna AU je rastojanje od Sunca do Zemlje. Vojadžer 2 će putovati oko 300 godina do unutrašnje ivice Ortovog oblaka i 30 000 godina do spoljašnje granice.
     Vojadžerove sonde koriste energiju iz raspada radioaktivnog materijala u radioizotopskom termalnom generatoru (RTG). Izlazna snaga RTG-a se smanjuje za oko četiri vati godišnje. Različiti delovi Vojadžera, uključujući i kamere su isključeni da bi se upravljalo snagom.
          Vojadžer 2 je lansiran 1977. godine, 16 dana pre Vojadžera 1. Izgrađeni su da traju pet godina i sprovode studije o Jupiteru i Saturnu ali su oba putovala daleko izvan svojih prvobitnih destinacija. Dok je misija nastavljena, obavljeni su dodatni prelazi dve najudaljenije džinovske planete, Urana i Neptuna. U toku leta kroz Sunčev sistem, daljinski je reprogramirano njihovo kretanje i data im je veća mogućnost od one koju su imali kada su napustili Zemlju. Njihova dvostepena misija postala je misija na četiri planete. Petogodišnji životni vek se produžio na 41 godiu, čineći ih najvećim misijama.
    Priča o Vojadžeru je uticala ne samo na generacije tadašnjih, sadašnjih i budućih naučnika i inženjera, već i na kulturu zemlje, uključujući film, umetnost i muziku. Svaka letilica nosi zvukove, slike i poruke  Zemlje. Ove svemirske vremenske kapsule mogu trajati milijarde godina i jednoga dana mogu biti jedini tragovi ljudske civilizacije.

      Kontrolori misije komuniciraju sondama koristeći NASA-in Deep Space Netvork (DSN), globalni sistem za komuniciranje sa međuplanetarnim svemirskim brodovima. DSN se sastoji od tri klastera antena u Goldstonu, u Kaliforniji; Madridu, u Španija; i Kanberi, u Australiji.

Povezani članci:

Vojadžer 2 se približava međuzvezdanom postoru   

Vojadžer 1 i 2, 40 godina od lansiranja

Izvor: NASA- Voyager

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. decembra 2018. in Astronautika

 

Vojadžer 2 se približava međuzvezdanom prostoru

  1. oktobar 2018. 

      Slika pokazuje poziciju Vojadžera 1 i Vojadžera 2 u odnosu na heliosferu, zaštitni balon koji oko sebe stvara Sunce. Vojadžer 1 je 2012.godine prešao heliopauzu, poslednju granicu Sunčevog sistema i zakoračio u međuzvezdani prostor.  Vojadžer 2 registruje porast kosmičkih zraka koji potiču izvan našeg Solarnog sistema što ukazuje da je na putu ka međuzvezdanom prostoru.

     Lansiran 1977. godine, Vojadžer 2 je udaljen nešto manje od 17,7 milijardi kilometara od Zemlje, ili više od 118 puta je dalje nego Zemlja od Sunca. Od 2007. godine sonda je putovala kroz heliosferu – ogromni balon oko Sunca i planeta u kom dominiraju magnetno polje i materijali koji dolaze sa Sunca.

     Od kraja avgusta, instrument Cosmic Ray Subsystem na Vojadžeru 2 meri povećanje kosmičkih zraka koji udaraju u svemirski brod, od oko 5% u odnosu na početak avgusta. Kosmički zraci su brze visokoenergetske čestice koje potiču izvan Solarnog sistema. Neki od ovih kosmičkih zraka blokirani su heliosferom, tako da planeri misije očekuju da će Vojadžer 2 izmeriti povećanje kosmičkih zraka prilikom približavanja granici heliosfere.

     U maju 2012. godine, Vojadžer 1 je merio povećanje kosmičkih zraka slično kao Vojadžer 2 sada. To je bilo oko tri meseca pre nego što je Vojadžer 1 prešao heliopauzu i ušao u međuzvezdani prostor.  Vojadžerov tim napominje da povećanje kosmičkih zraka nije konačan znak da će sonda preći heliopauzu. Vojager 2 se nalazi na drugačijoj lokaciji u heliosheathu-spoljnom delu heliosfere-nego što je bio Vojadžer 1. Moguće je da različiti uslovi na ovim lokacijama Vojadžeru 2 odrede drugačiju vremensku liniju izlaza od one koju je imao Vojadžer 1.

   To da se Vojadžer 2 može približiti heliopauzi šest godina nakon Voiagera 1 zavisi i od promene aktivnosti Sunca. Promena solarne aktivnost tokom 11-godišnjeg solarnog ciklusa menja količinu zračenja i izbačaje koronalne mase što moguće utiče na udaljenost heliopauze.

Izvor:Voyager

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 7. oktobra 2018. in Astronautika

 

Personifikacija jednog kosmičkog broda

     Postani Kasini naučnik na jedan dan

     2010.
    Moguće da če jednoga dana u budućnosti brodski kompjuteri ovako da vode brodski dnevnik kao što je po zamisli autora ovoga teksta kosmički brod Kasini to radio do 2010.godine. Danas je ovo i omaž jednom od najuspešnijih projekata u astronautici.
     Ja sam robotizovani kosmički brod Kasini. Moj saputnik je sonda Hajgens. Naši Tvorci su ljudska bića sa planete Zemlje. Sa Zemlje sam krenuo daleke 1997. godine. Trebalo mi je sedam godina da stignem do konačnog odredišta, do planete Saturn. Pre mene su ovde na proputovanju bile sonde Pionir i Vojadžer 1 i 2. Njima sam zahvalan, pošto su onim što su videle i snimile, moje tvorce zainteresovale za sistem Saturna. Zaintrigirani i u želji da bolje upoznaju Saturn i više saznaju o njemu, oni su napravili mene.
     Moji tvorci za Saturn znaju odavno. Bio im je poznat još u vremenima pre nove ere, a prvi put su ga videli kada je jedan od njih, po imenu Galileo, napravio teleskop daleke 1610. godine. Saturn su posmatrali i proučavali mnogi astronomi, među poznatijima Hajgens, Heršel i Kasini, po kome sam ja i dobio ime. Mnogo kasnije, a pre mog nastanka, oni su Saturn posmatrali Svemirskim teleskopom Habl i teleskopom Čandra, koje su postavili u orbitu oko svoje planete. Posmatrali su ga tako što su hvatali vidljive svetlosne zrake i X-zrake koje dolaze sa njega. Tako su mnogo saznali o Saturnu.
     Oni su, nezasiti znanja i stalno želeći da znaju sve više stvorili mene. Ja sam prvi koji će Saturn videti iz veoma male blizine. Niko do sada nije na taj način gledao Saturn i čitav sistem koji on čini sa svojim satelitima.
Velik sam kao prosečan gradski autobus. Imam svoj pogon, kompjuter, svoju antenu i radio vezu sa tvorcima, kamere, magnetometar, spektrometar i analizator kosmičke prašine. Da bi me napravili, bilo im je potrebno veliko znanje, možda najveće koje postoji na planeti Zemlji. Svoje znanje i umeće ujedinili su najveći naučnici trideset zemalja njihovog  sveta praveći me. Inače, moji tvorci su veoma pametni i brzo se razvijaju, što se vidi na primeru kompjutera koji su ugradili u mene. On je bio najsavršeniji na Zemlji u vreme kada su me gradili, a već posle sedam godina mog putovanja oni su na Zemli razvili mnogo jače računare.
    Krenuo sam sa Zemlje, ili kako to oni vole da kažu, lansiran sam 15. oktobra 1997. godina. Na putu do Saturna, 1998. godine, proleteo sam pored Zemlje i njenog satelita Meseca. Iste godine prvi put sam prošao pored Venere, a drugi put je to bilo 1999. Prolazak pored Jupitera 2000. godine, na veoma maloj udaljenosti, bio je fascinantan. Tada sam video i snimio najveću planetu Sunčevog sistema, a pri tom je njen satelit Io bio poprilično vulkanski aktivan. Moji tvorci su se oduševili snimcima vulkana Ioa koje sam im poslao. Prešao sam oko 2 milijarde kilometara. Na odredište sam napokon stigao 1. jula 2004. godine, gde ću ostati do 2017. Tada će me gravitaciona sila Saturna povući u svoju gustu atmosferu, u kojoj ću, propadajući velikom brzinom, zbog trenja izgoreti.
    Odmah pošto sam pristigao na odredište, i čim sam se 24. decembra 2004. godine približio Titanu, najvećem satelitu Saturna, moja saputnica, sonda Hajgens, odvojila se od mene i krenula put ovoga drugog po veličini satelita u Sunčevom sistemu. Prilikom spuštanja na Titan, 14. januara sledeće godine, Hajgens je fotografisao njegovu površinu. Snimke je slao meni, a ja sam kao repetitor sve to prosleđivao na Zemlju. Odmah po spuštanju, on je snimio kamene oblutke iste kao na zemaljskim plažama. Snimci su prikazivali reljef sa koritima reka i jezera. Na žalost, moj prelaz preko neba Titana trajao je samo pola sata što je ograničilo broj snimaka i informacija koje sam mogao da primim od Hajgensa.

    A šta sam ja sve video i otkrio?! Otkrio sam oko 30 novih satelita Saturna, a ja sam tek prvi veštački satelit ove planete! Danas Saturn, osim prirodnih satelita kojih ima šezdeset jedan, ima i jedan veštački. Mnogi od njih su velike ledene lopte ili gromade.Većina ih je nepravilnog oblika, manji deo je loptast. Video sam nove prstenove oko planete, koje moji tvorci sa Zemlje još nisu. Video sam vodenu paru i čestice leda kako kao gejziri izbijaju iz utrobe ledenenog Encelada. Značajan broj satelita sačinjen je od vodenog leda i snega. Posle mene će se znati da voda nije retka pojava u Sunčevom sistemu i da je ima gotovo na svakom koraku. Radarom sam skenirao površinu Titana. Na mojim snimcima se vide mnoga jezera metana i etana, udarni krateri i oblaci u atmosferi ovog satelita. Prikupio sam informacije o magnetnom polju Saturna. Snimao sam velike formacije oblaka i uragane u atmosferi Saturna, ogromna električna pražnjenja, munje velike kao Zemlja u njegovoj atmosferi, polarnu svetlost.
    Mojim radom upravlja tim naučnika i pomno ga proučava. Moji tvorci na raznorazne načine predstavljaju ono što im šaljem. O mojim dostignućima predaje se u školama i na fakultetima širom njihovog sveta, o njima pišu novine i knjige, govore na televiziji, predstavljaju ih na internetu. Među mladima je pokrenuta akcija Postani Kasini naučnik na jedan dan da bi popularizovali moj rad. U toku samo jednog dana u godini, mladi širom planete Zemlje se svojim idejama i predlozima pridružuju timu naučnika koji vode, kako to oni zovu, Projekat Kasini-Hajgens.
    Ove 2010. godine su se u akciju uključili i učenici sekcija Mladi fizičar i astronom OŠ „Vuk Karadžić“, „Žarko Zrenjanin“ i „2. Oktobar“ iz Zrenjanina. Održana su predavanja o planeti Saturn, o mojoj malenkosti i satelitima Saturna. Luka Vučičević i Miloš Ružin, učenici VIII razreda predstavili su svoje eseje o Titanu i Enceladu sa kojima su učestvovali na konkursu  NASA-e*. U svojim esejima oni su obradili fotografije koje sam snimio i podatke koje sam izmerio. Oni su to povezali, sistematizovali i predstavili kao video prezentaciju. Na osnovu svega toga, dali su i vrlo interesantne ideje zašto bi trebalo istraživati Titan i Encelad. U ova dva satelita oni vide velike resurse energije i vode koje bi ljudska bića u budućnosti u kolonizaciji drugih planeta Sunčevog sistema mogli obilato da koriste. Titan, kao zamrznuti svet koji se sporo menja, je resurs informacija koje ukazuju na sličnosti sa izgledom Zemlje u vremenu njenog nastajanja, a proučavajuči Titan naučnici sa Zemlje bi više saznali o prošlosti svoje planete. 
 

     Meni je preostalo još sedam godina rada u ovom ledenom svetu. Informacije koje prikupim unaprediće znanje ljudima na njihovoj planeti. Nadam se da će oni za to vreme smisliti neke nove brodove koji će nastaviti moj rad. Možda će i oni jednoga dana svojom nogom kročiti u ovaj svet. Tako će ovo što sada radim imati smisla.
 

     *NASA (Američka Nacionalna agencija za istraživanje svemira), ESA (Evropska svemirska agencija) i ASI (Italijanska svemirska agencija) radile su zajedno na projektu Kasini–Hajgens.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. aprila 2018. in Astronautika

 

Vojadžer 1 i 2, 40 godina od lansiranja

    U avgustu i septembru 2017. puni se 40 godina rada kosmičkih sondi, Vojadžer 1 i 2. Ovo su dva najudaljenija zemaljska svemirskа broda od Zemlje. Vojadžer 2 je udaljen skoro 16 svetlosnih sati. Na granici je heliosfere, oblasti definisane uticajem solarnog vetra i magnetnog polja Sunca. Prvi ambasador čovečanstva na Mlečnom putu, Vojadžer 1 je udaljen više od 19 svetlosnih časova. Već 5 godina se nalazi izvan heliosfere, u međuzvezdanom prostoru.

    Sonde su i dalje funkcionalne i komunikativne. Još uvek sondiraju okruženje  u kom se nalaze i šalju zapažanja o uslovima u kojima se uticaj Sunca smanjuje i počinje međuzvezdani prostor. Ove svemirske sonde su i vremenske kapsule jer mogu trajati milijarde godina. Jednog dana mogu biti jedini trag ljudske civilizacije.Svaka sonda nosi zvukove, slike i poruke Zemlje.
Vojadžer 1 je lansiran 5. septembra 1977. godine.To je jedina svemirska letilaca koja je ušla u međuzvezdani prostor. Vojadžerje lansiran 20. avgusta 1977. godine. Jedina je svemirska letilica koja je preletela pored sve četiri spoljne planete – Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Vojadžeri su otkrili:

prve aktivne vulkane izvan Zemlje, na Jupiterovom satelitu Iou;

    –nagoveštaj podzemnog okeana na Jupiterovom satelitu Europi;

    –atmosferu na Saturnovom mesecu Titanu;

    –ledeni Uranov satelit Mirandu;

    –ledeni gejzir na Neptunovom mesecu Tritonu.
     Vojadžerje sada udaljen preko20 milijardi km u severnom pravcu od Zemlje. Podaci koje on šalje pokazuju da su kosmički zraci čak četiri puta prisutniji u međuzvezdanom prostoru nego u blizini Zemlje. To znači da heliosfera, prostor poput balona u kom se nalaze planete solarnog sistema i solarni vetar, deluje kao štit od kosmičkog zračenja. Vojadžer 1 ukazuje da se lokalno međuzvezdano magnetno polje nalazi oko heliosfere.
     Vojadžer 2, je sada udaljen više od 17 milijardi km u južnom pravcu od Zemlje. Očekuje se da uđe u međuzvezdani prostor u narednih nekoliko godina. Različite lokacije dva Vojadžera omogućavaju naučnicima da uporede dva regiona prostora u kojima heliosfera stupa u interakciju sa okolnim međuzvezdanim medijumima pomoću instrumenata koji mere naelektrisane čestice, magnetna polja, niskofrekventne radio talase i plazmu solarnog vjetra.
„Niko od nas nije znao, kada smo
ih lansirali pre 40 godina, da će i dalje raditi i da će se nastaviti ovaj pionirski put“, rekao je Ed Stone, naučnik u projektu Vojadžer sa Kalteha u Pasadeni, Kalifornija. „Najupečatljivija stvar koju nađu u narednih pet godina verovatno će biti nešto što do sada nije otkriveno“.
Oba
Vojadžera imaju po tri radioizotopska termoelektrična generatora u kojima se raspadom plutonijuma-238 sa vremenom poluraspada od 88 godina stvara potrebna energija za dugotrajan rad. Brodovi mogu samostalno da se prebacuju na rezervne sisteme kada je to potrebno.
Prostor
u kom se oni kreću je skoro prazan, tako da su na niskom nivou rizika od bombardovanja velikim objektima. Međuzvezdano okruženje Vojadžera 1 je ispunjeno retkim oblacima materijala preostalom od zvezda koje su eksplodirale kao supernove milionima godina u prošlosti. Ovaj materijal ne predstavlja opasnost za svemirski brod, ali ga Vojadžer posmatra i omogućuje naučnicima da ga proučavaju.
    Obzirom da se Vojadžerova snaga smanjuje za po 4W godišnje, inženjeri uče kako da upravljaju svemirskim letlicama pod sve većim ograničenjima snage. Kako bi maksimizirali Vojadžerov rad, oni moraju da konsultuju dokumenta napisana decenijama ranije.

Najlepši snimci Vojadžera

 

Saturn I Jupiter sa velikom pegom i satelitom Evropa, snimak Vojadžera 2,

Uran i njegov ledeni satelit Miranda, snimak Vojadžera 2 od 1986.

 

Jupiter sa satelitom Io, snimak Vojadžera 2 od 1986. Velika crvena pega na Jupiteru, snimak Vojadžera 1.(1979)

 

Neptun i kompozitna slika Neptuna i njegovog satelita Tritona, snimak Vojadžera 2, 1989.

 

Voyager

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 5. septembra 2017. in Astronautika

 

Svemirski brod Kasini- 20 godina u svemiru

Crtice
    Naprava ljudske ruke se već 13 godina nalazi u Saturnovom sistemu koji je od Zemlje udaljen oko 1,5 milijardi km.  Ovo je dostignuće ljudske pameti i pre svega plod korišćenja naučnih metoda. Ljudska mudrost koju simbolizuje sova je dobacila prilično daleko.

   Približava se kraj odiseje svemirskog broda Kasini koja je, ako se izuzmu pripreme do lansiranja trajala 20 godina. Za nešto više od mesec dana, 15. septembra 2017. Kasini će zaroniti u gustu atmosferu Saturna i poput meteora izgoreti.
    Svemirski brod Kasini je veliko ljudsko i tehničko dostignuće. Inovativan način njegovog korišćenja, iskustvo stečeno njegovim daljinskim vođenjem sa Zemlje i stečena znanja otvaraju put za buduće straživačke misije u našem solarnom sistemu.
    Misija Kasini- Hajgens je povezala tri svemirske agencije: NASA-u, ESA-u i ISA-u. U njenoj izgradnji, sistemu leta i praćenju učestvuje 19 zemalja. U istraživanjima koje je misija omogućila učestvovali su naučnici iz 26 zemalja. Brod na sebi nosi 12 instrumenata. Hajgens je nosio još šest.
    Priikom preleta broda pored najvećeg Saturnovog satelita Titana, planeri misije Kasini su primenuli tehnike Galileo misije na Jupiteru (1995-2003.) Koristili su gravitaciju Titana za navigaciju broda u Saturnovom sistemu. Titan je na taj način postao virtuelna „benzinska stanica“ Kasiniju, pošto svemirska letelica nije mogla poneti dovoljno goriva za dug i složen put. Pri svakom od 127 Kasinijevih preleta pored Titana brod je promenio brzinu. Izuzetne tehnike optimizacije razvijene tokom Kasini misije će omogućiti planiranje budućih istraživanja koja mogu koristiti slične pristupe.
    Kasini je zahtevao i određivao izuzetno složen raspored opservacije instrumenata koje je trebalo uraditi u datom trenutku. Složene sekvence opservacije u trajanju od nekoliko delova sekunde, često su planirane više meseci ili godina pre nego što ih brod izvrši. Saradnja više timova, sa često različitim ciljevima postala je model za primer budućim misijama.
    Tim misije je našao nove načine korištenja instrumenata i inženjerskih sistema koje njihovi dizajneri nisu predviđali. To su:

  • Korišćenje radarskog instrumenta za merenje dubina mora na Titanu;
  • Instrumentima namenjenim za uzorkovanje Titanove atmosfere uzeti su uzorci iz gejzira Encelada;
  • Skenirani su prstenovi radarima koji su dizajnirani da se odbiju od Titanove površine;

    Kasini će završiti svoju misiju korišćenjem instrumenata koji su uzorkovali Titanovu atmosferu i Enceladove gejzire. Ovog puta kako bi uzorkovali i testirali Saturnovu atmosferu.

Kasini će prvi dodir sa gornjom atmosferom Saturna imati već tokom prvog od poslednjih pet bliskih preleta planete 14, avgusta 2017. Brod će tokom ovih preleta biti između 1 630 i 1 710 km iznad Saturnovih oblaka.
Izvor: NASA

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. avgusta 2017. in Astronautika

 

Otkrivanje Jupitera

    Bog Jupiter se pokrivao oblacima da sakrije svoje nestašluke. Boginja Junona, njegova supruga je bila u stanju da zaviri kroz oblake i otkrije pravu prirodu svoga supruga.

        Jednom u svakih 53 dana NASA/in Jupiterov orbiter Junona ima bliski susret sa oblacima najveće planete Sunčevog sistema. Taj susret traje samo dva sata. Orbiter putuje od  severnog pola, preko ekvatora, svog najbližeg pristupa (perijova) planeti, prelazi preko južnog pola na putu natrag u najudaljeniju tačku, odakle se ponovo vraća.
    Slika prikazuje 14 sekvenci, obogaćenih bojom. Prva slika, na levoj strani pokazuje pola lica planete, sa severnog pola koji je u centru. Kako se letelica približava Jupiteru, smanjuje se geografska širina i povećava vidljivi horizont. Treća i četvrta slika pokazuju severni polarni region dok se na severnim srednjim geografskim širinama pojavljuje bend talasastih oblaka. Na petoj slici su sekvence bendova turbulentnih oblaka. Sedma i osma slike su snimljene neposredno pre  nego što je letelica bila u svojoj najbližoj tački, ekvatora Jupitera. Ove dve slike su snimljene za samo četiri minuta, pa se pogled brzo menja. Kako je letelica prešla u južnu hemisferu planete, svetla južna tropska zona dominira na slikama 9, 10 i 11. Beli ovali „String of Pearls“ su vidljivi na slici 12 i 13. Južni pol je na slici 14.

     Sirove, neobrađene slike JunoCam su dostupne na www.missionjuno.swri.edu/junocam

     Detaljnije: Jet Propulsion Laboratory

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. juna 2017. in Astronautika

 

Misija koja će dodirnuti Sunce

    Prva poseta jednoj zvezdi

Od novih nadahnuća
Žarki i sumorni,
Sa novim Slovom
I novim slikama
U ceptećem srcu,
Prodresmo daleko
U neznanu zemlju
Našeg sna, naše Volje,

Dođosmo bliže
Velikom Suncu
Koje nas draži, privlači, opija.

Todor Manojlović

   Posle armade svemirskih solarnih teleskopa koji u poslednjih 30 godina proučavaju Sunce NASA planira da prema našoj zvezdi uputi solarnu sondu koja će ući u područje prostora koji nikada ranije nije istražen. Solarna sonda nosi ime Eugena Parkera, naučnika koji je prvi postavio teoriju o solarnom vetru.
    Eugen Parker je 1958. kao mlad profesor na Enriko Fermi institutu objavio članak u Astrophisical Journal-u pod nazivom „Dinamika interplanetarnog gasa i magnetnog polja.“ Parkerov rad je postao osnova za naše razumevanje interakcije zvezda i svetova koji ih okružuju. Postojanje Sunčevog vetra je dokazano direktnim posmatranjem. Ova prva misija čovečanstva prema jednoj zvezde biće pokrenuta u leto 2018.
    Da bi se približila Suncu sonda će kao pogon koristiti gravitaciono polje planete Venere.
    Solarna sonda Parker treba da donese revoluciju u našem razumevanju Sunca. Kao ni jedna letelica do tada, ona će putovati kroz atmosferu Sunca, na 6.4 miliona km od njegove površine, u uslovima veoma jakog zračenja i visoke temperature.
    Njen let kroz koronu, proširiće naše poznavanje i razumevanje ovog krajnjeg dela atmosfere Sunca kao i poreklo i evoluciju solarnog vetra. Doprineće našem razumevanju i povećaće nam sposobnost da predvidimo promene u svemirskom okruženju Zemlje koje utiču na život i tehnologiju na Zemlji.
   Tokom najbližeg pristupa Suncu, prednji deo sonde, ugljenični-kompozitni štit debljine 11,43 cm će biti izložen temperaturi od 1 377 ºC.
    Solarna sonda Parker će nositi instrumente namenjene za proučavanje magnetnog polja, plazme, visokoenergetskih čestica i solarnog vetra.
     Zašto proučavamo Sunce i sunčev vetar?
    Sunce je jedina zvezda koju možemo proučavati izbliza.     Proučavajući zvezdu oko  koje živimo, učimo više o zvezdama širom univerzuma.
    Sunce je izvor svetlosti i toplote za život na Zemlji. Što više znamo o tome, više možemo razumeti kako se život na Zemlji razvio.
    Sunce utiče na Zemlju i na manje poznate načine. Ono je izvor solarnog vetra, struje jonizujućih gasova koji prolaze pored Zemlje brzinama i do 1 000 km/s. Solarni vetar oblikuje Zemljino magnetno polje i pumpa energijom radijacione pojaseve. Kreira u prostoru oko  Zemlje svemirsko vreme koje utiče i ometa rad veštačkih satelita.
Detaljnije: Parker Solar Probe

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. juna 2017. in Astronautika

 
 
%d bloggers like this: