RSS

Mesečne arhive: april 2014

Rotacija Sunca

    Delovi Sunca na ekvatoru se kreću brže od polova
sunce
Sunce ima severni i južni pol, kao Zemlja, i okreće se oko svoje ose.
Za razliku od Zemlje koja je čvrsta planeta i koja rotira u svim geografskim širinama na svaka 24 sata, Sunce koje je gigantska lopta gasa i plazme ne rotira istom brzinom u svim svojim delovima. Na ekavatoru rotira svakih 25 dana a postepeno se dužina rotacije sa povećanjem geografske širine prema polovima produžava, i do 35 dana na polovima.

 


neon_ill_label
    Unutrašnjost Sunca se ne okreće na isti način kao što to čini njegova površina. Naučnici veruju da unutrašnji regioni Sunca, uključujući jezgro Sunca i radijativnu zonu, rotiraju kao čvrsto telo. Spoljni delovi Sunca, od konvektivne zone prema spolja, rotiraju različitim brzinama koja zavisi od geografske širine.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 25. aprila 2014. in Astronomija

 

„Svetlost Zemaljska“

    Ne, nije reč o poznatom delu najpoznatijeg pisca naučne fantastike. Artur Klark je poznat po tome što su njegove naučno fantastične priče i romani uvek bili u dobroj meri zasnovani na nučnim činjenicama. Sa nekim svojim idejama koje su bile moto njegovih priča on je bio preteča kasnijih naučnih otkrića. Da je Artur Klark živeo pre dvesta godina da li bi mogao da zamisli da će ljudska bića sa planete Zemlje ovako da prave svetlost i da manipulišu njome?
files.php     Prvi put je naizmenična struja osvetlila neki javni prostor, 1893.g. Bilo je to na velikoj Svetskoj izložbi u Čikagu. Ovde se dogodila velika prekretnica u istoriji korišćenja električne enrgije. Posebno je trijumfovala naizmenična struja. Nikola Tesla je zajedno sa kompanijom Vestinghaus osvetlio celu izložbu. Bio je to trijumf tada novog pronalaska Nikole Tesle. Ubrzo potom i do današnjeg dana ona je premrežila i osvetlila skoro celu planetu.

earth_lights a_lrgNajsvetlije oblasti Zemlje su najviše urbanizovane, ali ne i najnaseljenije. (Uporedite zapadnu Evropu sa Kinom i Indijom.) Gradovi imaju tendenciju da rastu uz obale i transportne mreže. Čak i bez osnovnih mapa konture kontinenata su u biti vidljive. Sistem međudržavnih autoputeva SAD se pojavljuje kao rešetka koja povezuje svetlije tačke gradskih centara. U Rusiji, Trans-Sibirska pruga je tanka linija koja se proteže od Moskve kroz centar Azije do Vladivostoka. Reka Nil, od Asuanske brane do Sredozemnog mora, je svetla nit, kroz inače mračni region.
     Čak i više od 100 godina nakon izuma električne svetlosti, neki regioni ostaju slabo naseljeni i neosvetljeni. Antarktik je potpuno mračan. .Unutrašnjost džungli Afrike i Južne Amerike je uglavnom mračna, ali svetla počinju i tamo da se pojavljuju. Pustinje u Africi, Arabiji, Australiji, Mongoliji i Sjedinjenim Državama, kao i (osim duž obale), borealne šume Kanade i Rusije, i planine Himalaja su slabo osvetljene.
Detaljnije na NASA Visible Earth

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 24. aprila 2014. in Fizika +8

 

Noćna svetla Evrope

europe-1992-2010-compare-subset_h

Animacija prikazuje noćne snimke Evrope na kojima se vide osvetljeni gradovi i naselja duž puteva u 1992 i 2010.g. Svetle oblasti se poklapaju sa velikom gustinom naseljenosti. Gusto naseljeni gradovi poput Londona, Pariza i Rima su najsvetlije tačke na mapi Evrope. Priobalne oblasti su naseljene više nego regioni u unutrašnjosti kopna.
    Fotografije je snimio američki DMSP satelit.

Detaljnije  na ESA

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 24. aprila 2014. in Planeta Zemlja

 

Pomračenje Meseca

    Pomračenje Sunca gedano sa Meseca

19656_o
  U ranim jutarnjim satima 15. aprila 2014, Mesec je ušao u Zemljinu senku, i na nekoliko trenutaka se stanovnicima Zemlje potpuno pomračio. Kada se gleda sa Meseca, kao u animaciji (kliknuti na sliku), Zemlja je pomračila Sunce i eventualnim stanovnicima Meseca bi ovo bilo pomračenje Sunca. Crveni prsten oko Zemlje je kao zbir svih zemaljskih izlazka i zalaska Sunca. U toku potpunog pomračenja pojavljuju se zvezde.
Na noćnoj strani Zemlje vide se svetla Severne i Južne Amerike. Deo Zemlje koja se vidi u animaciji je deo odakle se pomračenje videlo.

Detaljnije na Goddard space flight center

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 16. aprila 2014. in Astronomija

 

Završna faza misije Kasini

Cassini_Proximals_tour_plot-600w

Saturnov orbiter Kasini će završiti svoju istorijsku misiju sa 22 prolaza između Saturna i njegovog najužeg prstena.
     Krajem 2016, Kasini letelica će početi potpuno novi tip misije na Saturnu. Tokom svojih poslednjih meseci, svemirska letelica će se podići visoko iznad severnog pola planete, a zatim početi da uranja između planete i najuže ivice njenih prstenova.
    

Proximal_banner_690w

   Kasini će na ovaj način prikupiti neverovatno bogate i vredne informacije kakve planerii misije možda nikada nisu ni zamislili. Letilica će omogućiti da se naprave detaljne mape gravitacije i magnetnog polja Saturna, otkriće kako planeta izgleda iznutra. Unaprediće naše znanje o tome koliko ima materijala u prstenovima i koje je njihovo poreklo. Kamere Kasinija će nam snimiti ultra bliske slike Saturnovih prstenova i oblaka.

Detaljnije na:  http://saturn.jpl.nasa.gov/name

 

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. aprila 2014. in Astronomija

 

Poluge našeg tela

Priprema za čas
Ugledni čas

p9

Nastavnika: Miša Bracić
Saradnici Slavica Nađalin, profesor fizičkog vaspitanja i Zorica Radišić, profesor biologije

Opšti metodički podaci:
Nastavni predmet: Fizika
Nastavna tema: Ravnoteža
Nastavna jedinica: Poluge (našeg tela)

Sadržaj nastavne jedinice:
Pojam, vrste i elementi poluge, sile koje deluju na polugu i šta poluga radi. Primena usvojenog znanja na telu čoveka, uočavanje i određivanje poluga, vrste, tačke oslonca i sila koje deluju na poluge sopstvenog tela.
Tip nastavnog časa: ponavljanje, utvrđivanje

Operativni zadaci nastavnog časa:
• Obrazovni: Utvrđivanje znanja o kretanju našeg tela pod dejstvom sile koje deluju na poluge tela.
• Funkcionalni: Razvijanje umenja primene znanja na konkretnim situacijama, povezivanje znanja, osposobljavanje za logički pristup materiji koja se proučava, osposobljavanje za uočavanja i prepoznavanje poluga i sistema poluga i različitih vrsta sila kao uzročnika kretanja delovanjem poluga.
• Vaspitni: Razvijanje samosvesti učenika o sopstvenim znanjima i mogućnostima samostalnog uočavanja, apstrahovanja i zaključivanja i primene znanja

Oblici rada: frontalni, rad u grupama, individualni
Nastavne metode: dijaloško – monološka, demonstrativna
Nastavna sredstva: strunjača, razboj, tegovi, ripstol, vijača
Korelacija: znanje i iskustvo učenika, biologija, fizičko vaspitanje…

Struktura i tok nastavnog časa

Uvodni deo
Ponoviti poluge, vrste poluga, elemente poluga, sile koje pokreću poluge i šta poluge rade.

Glavni deo
1. Podela na grupe
Grupe se biraju prema funkcijama koju će svaki učenik imati u grupi. 1,2 učenika rade vežbu, 2 posmatraju, 1 zapisuje

2. Podela i obrazloženje zadataka
Zadaci se dele usmeno. Neophodno je da učenici svih ostalih grupa prate podelu zadataka svim grupama.

Vežbe i zadaci:

1. Sklek
2. Vis na ripstolu, podizanje opruženih nogu
3. Podizanje tegova
4. Trbušnjaci
5. Zgib
6. Preskakanje vijače

Izdvojiti jednu polugu.
Odrediti vrstu poluge, tačku oslonca, vrstu sila i mesto njihovog delovanja na polugu, naziv kosti koja ima funkciju poluge i koji je mišić pokreće.
1. Rad na zadacima
Učenici rešavaju zadatke, nastavnici ih posmatraju i po potrebi organizuju, usmeravaju i pomažu u definisanju i formulisanju rešenja.

2. Obrada podataka
Unutar grupe se odabira izveštač koji će na ponovljenoj vežbi da prikaže rešenje njihovog zadatka. Grupa se priprema da kratko i efikasno predstavi rešenja svog zadatka.

3. Izveštavanje
Izveštač predstavlja rešenja grupe, ostali članove grupe mogu da mu pomažu u tome. Neophodno je da sve grupe prate sve izveštaje.

Završni deo
Zadaci se na kraju rezimiraju, komentarišu i po potrebi objašnjavaju. Proverava se da li je nešto nejasno. Po potrebi se vraća na neki od rađenih zadataka i ponovo se radi.

Realizacija

IMG_1686

   Čas je održan, u OŠ“Vuk Karadžić“ u Zrenjaninu, u VII1 razredu, 26. Marta 2014. Na času su bili prisutni: Gordana Arva, pedagog škole, Nevena Markov-profesor matematike, Vesna Marković-profesor informatike, Dušan Stepanović-profesor istorije.

 

 

 

1. Sklekovi

IMG_1683  IMG_1685

   Poluga koja podiže i spušta telo u ovoj vežbi je kost nadlaktice ili ramena kost koja povezuje rameni pojas i lakatni zglob. Ona se oslanja na zglob lakta. Na nju deluju težina  tela i sila mišića tricepsa koji se nalazi u zadnjem delu nadlaktice. Nadlaktica je jednostrana poluga. Ova vežba angažuje i mnoge druge mišiće.
2. Vis na ripstolu, podizanje opruženih nogu

IMG_1668

Noge su poluga, od karlice do vrhova prstiju. Njih pokreću gravitaciona sila i sila trbušnih mišića. Tačka oslonca kosti nogu je u karlici. Obe sile deluju sa jedne strane oslonca pa su zbog toga noge jednostrana poluga.Ova vežba je teška zbog toga što sila trbušnih mišića ima mali krak, pa zbog toga ona mora da je većeg intenziteta.

 

 

3. Podizanje tegova

  IMG_1671 Grupa je izdvojila podlakticu kao polugu. U ovom slučaju žbica, kost koja povezuje lakatni zglob i kosti korena šake ima funkciju poluge. Oslonac podlaktice je u zglobu lakta. Podlakticu pokreću dve sile, težina tega i sila dvoglavog mišića u nadlaktici. Sila mišića podiže podlakticu i teg, suprotstavlja se gravitacionoj sili, odnosno težini tega i podlaktice. Podlaktica je jednostrana poluga, obe sile deluju sa jedne strane tačke oslonca.

 

4. Trbušnjaci

IMG_1679  IMG_1681  IMG_1682

    Kičmeni stub  je poluga koja podiže i spušta gornji deo tela. Ovo je veoma složena poluga jer je svaki pršljen poluga i istovremeno oslonac drugom pršljenu do sebe.. Tačka oslonca kičme je na trtičnoj kosti koja se nalazi u karlici. U ovoj vežbi kičmu pokreću dve sile, težina gornjeg dela tela i sila mišića trbušnog zida. Ovi mišići se suprotstavljaju  gravitacionoj sili  koja deluje na gornji deo tela, i podižu ga. Da bi se izbegao nagli pad tela pod dejstvom gravitacione sile, ovi mišići meko spuštaju telo na pod. Kičma je jednostrana poluga, obe sile deluju sa jedne strane tačke oslonca
5. Zgib

IMG_1678  IMG_1677

   Poluga koja podiže i spušta telo u ovoj vežbi je ramena kost koja povezuje rameni pojas i lakatni zglob. Ona se oslanja na zglob lakta. Na nju deluju težina tela i sila mišića bicepsa koji se nalazi u prednjem delu nadlaktice. Nadlaktica je jednostrana poluga. I ova vežba angažuje mnoge druge mišiće.
6. Preskakanje vijače

  IMG_1675 IMG_1673

    Izdvojeno je stopalo kao poluga. Kosti stopala pokreću sila težine tela i sila mišića lista koji se nalazi iznad članka ili u podkolenici. Oslonac kosti stopala je u jagodičnom zglobu. Stopalo je jednostrana poluga, obe sile deluju sa jedne strane oslonca. Sila mišića je manjeg intenziteta od težine tela ali je savlađiuje zahvaljujući  tome što deluje na stopalo dalje od oslonca  od sile težine. Krak ove sile je veći od kraka težine..

 

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. aprila 2014. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Poluge (našeg tela)

Priprema za čas

20140321_124227a

Nastavnik: Miša Bracić
Saradnici: Lili Mičkei, profesor fizičkog vaspitanja i Izabela Ružička, profesor biologije.

Čas je održan u fiskulturnoj sali OŠ“Sonja Marinković“ u Zrenjaninu u  VII1,2 razredu, 21.marta 2014.

Nastavni predmet: Fizika
Nastavna tema: Ravnoteža
Nastavna jedinica: Poluge (našeg tela)

Sadržaj nastavne jedinice:
Pojam, vrste i elementi poluge, sile koje deluju na polugu i šta poluga radi. Primena usvojenog znanja na telu čoveka, uočavanje i određivanje poluga, vrste, tačke oslonca i sila koje deluju na poluge sopstvenog tela.
Tip nastavnog časa: ponavljanje, utvrđivanje

Operativni zadaci nastavnog časa:
Obrazovni:
Utvrđivanje znanja o kretanju našeg tela pod dejstvom sile koje deluju na poluge tela.
• Funkcionalni:
Razvijanje umenja primene znanja na konkretnim situacijama, povezivanje znanja, osposobljavanje za logički pristup materiji koja se proučava, osposobljavanje za uočavanja i prepoznavanje poluga i sitema poluga i različitih vrsta sila kao uzročnika kretanja delovanjem poluga.
• Vaspitni:
Razvijanje samosvesti učenika o sopstvenim znanjima i mogućnostima samostalnog uočavanja, apstrahovanja i zaključivanja i primene znanja

Oblici rada: frontalni, rad u grupama, individualni
Nastavne metode: dijaloško – monološka, demonstrativna
Nastavna sredstva: kozlić,strunjača, odskočna daska, razboj, sto, stolica, tegovi.
Korelacija: matematika, znanje i iskustvo učenika, biologija, fizičko vaspitanje…

Struktura i tok nastavnog časa

Uvodni deo
Ponoviti poluge, vrste poluga, elemente poluga, sile koje pokreću poluge i šta poluge rade.

Glavni deo
1. Podela na grupe
Grupe se biraju prema funkcijama koju će svaki učenik imati u grupi.
1,2 učenika rade vežbu, 2 posmatraju, 1 zapisuje

2. Podela i obrazloženje zadataka
Zadaci se dele usmeno. Neophodno je da učenici svih ostalih grupa prate podelu zadataka svim grupama.
Vežbe i zadaci:
1. Podizanje tegova

 lever figure 1_6

Izdvojiti jednu polugu
Odrediti vrstu poluge, tačku oslonca, vrste sila i mesto njihovog delovanja na polugu, krake sila i mišić koji pokreće polugu.

2.Trbušnjaci  

p9a1

Izdvojiti jednu polugu
Odrediti vrstu poluge, tačku oslonca, vrste sila i mesto njihovog delovanja na polugu, krake sila i mišić koji pokreće polugu.

3. Obaranje ruku

p90

Izdvojiti jednu polugu
Odrediti vrstu poluge, tačku oslonca, vrste sila i mesto njihovog delovanja na polugu, krake sila i mišić koji pokreće polugu.

4. Čučnjevi

p0

Izdvojiti jednu polugu
Odrediti vrstu poluge, tačku oslonca, vrstu sila i mesto njihovog delovanja na polugu, krake sila i mišić koji pokreće polugu.

 

 

 

 

 

3. Rad na zadacima

Učenici rešavaju zadatke, nastavnici ih posmatraju i po potrebi organizuju, usmeravaju i pomažu u definisanju i formulisanju rešenja.

4. Obrada podataka

Unutar grupe se odabira izveštač koji će na ponovljenoj vežbi da prikaže rešenje njihovog zadatka. Grupa se priprema da kratko i efikasno predstavi rešenja svog zadatka.

5. Izveštavanje
Izveštač predstavlja rešenja grupe, ostali članove grupe mogu da mu pomažu u tome.
Neophodno je da sve grupe prate sve izveštaje.

Završni deo
Zadaci se na kraju rezimiraju, komentarišu i po potrebi objašnjavaju. Proverava se da li je nešto nejasno. Po potrebi se vraća na neki od rađenih zadataka i ponovo se radi.

Domaći
Ukoliko se uđe u vremenski tesnac učenici kod kuće formulišu odgovore i prezentuju ih na sledećem času.

Rešenja:

Učenici su podeljeni u grupe, dati su im zadaci i objašnjenje kako da ih rešavaju. Vreme rešavanja – 15 minuta.

20140321_123338a20140321_123541a

Nakon toga grupe su prezentovale rešenja svojih zadataka 

    Podizanje tegova

20140321_125705a
    Ova grupa učenika je izdvojila podlakticu kao polugu. Poluga je kost koja se zove žbica i koja povezuje lakatni zglob i kosti korena šake. Tačka oslonca podlaktice je u laktu. Na podlakticu deluju dve sile, težina tega i sila dvoglavog mišića nadlakta. Sila mišića podiže podlakticu, suprotstavlja se gravitacionoj sili, odnosno težini tega i podlaktice. Pošto obe sile deluju sa jedne strane tačke oslonca,  podlaktica je jednostrana poluga.
   

 

 

Trbušnjaci

20140321_130043a20140321_130128a
      U ovoj vežbi poluga je kičmeni stub. Učenici su ustanovili da je tačka oslonca kičme u karlici, preciznije, u trtičnoj kosti. Na kičmu deluju dve sile, težina gornjeg dela tela i sila mišića trbušnog zida. Ovi mišići se suprotstavljaju težini gornjeg dela tela i podižu ga. Takođe meko spuštaju telo na pod. Pošto obe sile deluju sa jedne strane tačke oslonca, kičma je jednostrana poluga. 

Obaranje ruku

20140321_124449a  20140321_130318a

20140321_124841a  20140321_130457a
    Učenici su izdvojili podlakticu kao polugu. Poluga je kost u podlaktici koja se zove žbica i koja povezuje lakatni zglob i kosti korena šake. Tačka oslonca podlaktice je u laktu. Na podlakticu deluju dve sile, sila dvoglavog mišića nadlakta i sila partnerovog dvoglavog mišića nadlakta. Sila mišića se suprotstavlja sili partnerovog mišića. Pošto obe sile deluju sa jedne strane tačke oslonca, zaključili su da je podlaktica jednostrana poluga. 

   Čučnjevi

20140321_124211(1)

    Učenici su izdvojili nadkolenicu kao polugu. Poluga je butna kost koja se nalazi u nadkolenici. To je najveća kost u čovekovom skeletu koja povezuje karlični pojas i naslanja se na zglob kolena. U ovoj vežbi butna kost se oslanja na zglob kolena. Na nju deluju dve sile, sila težine tela i sila butnog mišića kvadricepsa koji ispravlja koleno. Sila mišića podiže telo i suprotstavlja se gravitacionoj sili, odnosno težini tela . Pošto obe sile deluju sa jedne strane tačke oslonca, nadkolenica je jednostrana poluga.

Napomena:

Zbog nedostatka vremena i nedovoljne očiglednosti učenici nisu određivali krake sila

 

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 7. aprila 2014. in Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: