RSS

Rozeta na površini komete Čurjumov- Gerasimenko

08 okt

    30. septembar 2016.

    dsc00645mm    Zrenjaninska grupa NPN je spuštanje kosmičke sonde Rozeta na površinu glave komete Čurjumov – Gerasimenko uvrstila u program Svetske nedelje Svemira 2016 a u Zrenjaninu, smatrajući ga istorijskim i veoma značajnim. U priči o ovoj misiji mnogo puta se čuje termin “prvi, prva, prvo” što govori o veličini poduhvata koji su ljudi na planeti Zemlji uradili.
Predavanje je održano u petak 30. septembra 2016. u okviru programa Noći istraživača, pet sati posle spuštanja Rozete. Očekujući nove informacije o misiji urađena je repriza predavanja u četvrtak, 6. oktobra 2016. Oba predavanja su rađena u Graskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu. Predavač je bio Srđan Penjivrag, sekretar AD „Milutin Milanković” iz Zrenjanina.

   rosetta_at_comet_landscape_node_full_image_2 Misija Rozete je završena kako je planirano, kontrolisanim spuštanjem na površinu glave komete 67p Čurjumov- Gerasimenko, 30. septembra 2016. Operacija spuštanja je izvršena 720 miliona km daleko od Zemlje.
     Posle više od dve godine ispitivanja komete, sa orbite, Rozeta je obavila svoj konačni manevar 29. 9. 2016. na visini od 19km zauzimajući položaj za spuštanje. Rozetina meta je bio region na manjem režnju komete u neposrednoj blizini regiona aktivnih jama. Jame imaju važnu ulogu u formiranju repa komete.


comet_activity_22_november_2014      Spuštanje Rozete je bila priliku da se ispita atmosfera komete, kao i čestice prašine koje kometa odbacuje i organski materijali blizu površine i da se snime slike visoke rezolucije. Roseta je poslednju sliku komete snimila neposredno pre udara sa visine od 20m iznad površine.

    Za kontrolni centar ESA-e u Darmštatu u Nemačkoj gubitak Rosetinog signala pri udaru bio je potvrda kraja misije. To se dogodila 30. septembra 2016. u 13.19h po CEST (Centralno evropskom vremenu). Informacije prikupljene u toku spuštanja poslate su na Zemlju pre udara. Posle toga više nije bilo moguće komunicirati sa letilicom.
    Rozeta je od lansiranja 2004. u trenutku spuštanja na kometu bila u svojoj šestoj orbiti oko Sunca. Na svojih skoro 8 milijardi kilometara puta tri puta je proletela pored Zemlje, jednom pored Marsa i imala susret sa dva asteroida. Posle toga je 31 mesec bila u hibernaciji. U januaru 2014. se budi i avgusta iste godine stiže do komete.
philae_foundaa     Postaje prvi svemirski brod koji ulazi u orbitu jedne komete. U novembru 2014. od Rozete se odvaja lender File koji se spušta na površinu glave komete i postaje prvi ljudski objekat koji je to uradio. Rozeta prati kometu tokom njenog najbližeg pristupa Suncu i dalje.

    Odluka da se okonča misija spuštanjem Rozete na površinu je doneta zbog toga što se kometa idući od Sunca približava orbiti Jupitera. Zbog sve slabije osunčanosti Rozetinih solarnih panela ona bi imala sve manje energije za normalno funkcionisanje.
    Tokom misije dogodila su se mnoga otkrića. Njen neobični oblik viđen odmah po pristupu Rozete u julu i avgustu 2014. ukazuje da su dva režnja formirana nezavisno, a da su se spojila u sudaru pri maloj brzini.
    Ispitani su gasovi koje kometa izbacuje iz svog jezgra. Otkriven je molekularni kiseonik i azot i voda drugačijeg „ukusa“ od one na Zemlji.
    14481750_1138442376222338_1878004672681381288_oRozeta je detektovala amino kiselinu glicin, koja se obično nalazi u proteinima i fosfor koji je ključna komponenta DNK i ćelijske membrane. Rozeta sa orbite i File na površini su detektovali brojna organska jedinjenja. Na taj način je činjenicama potkrepljena teorija panspermije koja zastupa ideju da je život na Zemlju došao iz Svemira.
    Prikupljeni rezultati ukazuju da je kometa nastala u veoma hladnom području protoplanetarne magline i da je drevni ostatak ranog solarnog sistema od od pre 4,5 milijarde godina. Zbog toga je riznica podataka koje je Rozeta prikupila od ključnog značaja za razumevanje drevnog jezika i istorije Sunčevog sistema. Komete su vremenske kapsule koje sadrže primordijalni materijal koji je preostao iz epohe formiranja Sunca i planeta. Rozeta je tako postala ključ za otključavanje istorije i evolucije našeg Sunčevog sistema.
     Operativna strana misije je završen ali nauka će nastaviti da analizira prikupljene podatke u godinama koje dolaze.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 8. oktobra 2016. inč Aktivnosti

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: