Grafički prikaz orbita sonde Kasini oko Saturna

    NASA – ina letelica Kasini je na epskom putu. To pokazuje grafik njenih orbita oko Saturna. Ova slika prati Kasinija od njegovog ulaska u orbitu Saturna 30. juna 2004. do planiranog kraja misije, 15. septembra, 2017. Saturn je u centru, orbita najvećeg satelita Titana je crvene boje a orbite njegovih šest unutrašnjih satelita su bele boje.

       Prvobitna misija Kasinija, sa planiranim završetkom 2008, prikazana je zelenom bojom.
   Prvo proširenje misije, poznate kao Ekvinocij misija a koja je završena 2010. prikazana je narandžastom bojom.
   Drugi produžetak misije, poznate kao Justin misija, prikazana je ljubičastom bojom.
   Orbite posle 15. godišnjice Kasinijevog lansiranja, od 15. oktobra 2012. su tamno sive boje.
   Ovde su uključene i orbite koje prolaze unutar najužeg prstena Saturna, koje počinju u aprilu 2017.
   Šta se događalo od 1997. kada je svemirski brod Kasini – Hajgens lansiran sa Zemlje i šta je predviđeno da se dešava do završetka misije 2017. može se videti na: Vremenska linija Kasini- Hajgens

Povezani članak: Kasini, 10 godina u brojkama

 

Ring nebula

   Ring nebula (M57 Ili NGC 6720) je udaljena oko 2 300 svetlosnih godina od Zemlje. Prostire se na oko 1 svetlosne godine. Nalazi se u sazvežđu Lira. Popularna je meta astronoma amatera. Karakterističan oblik prstena, maglinu čini popularnom i rado se koristi kao ilustracija u astronomskim knjigama. 
   U ovoj kompozitnoj slici, kombinovani su snimci u vidljivoj svetlosti sa svemirskog teleskopa Habla i snimci u infracrvenoj svetlosti sa Velikog zemaljskog binokularnog teleskopa u Arizoni.
    U prethodnim posmatranjima nekoliko teleskopa je u centralnom regionu prstena detektovalo gasoviti materijal. Novi pogled oštrooke Hablove kamere Vide Field Camera 3 prikazuje strukturu magline sa više detalja.
Maglina je okrenuta ka Zemlji, tako da astronomi gledaju lice prstena. Na Hablovoj slici, plava struktura je sjaj helijuma. Zračenje belog patuljka, bele tačke u centru prstena, daje helijumu sjaj. Beli patuljak je ostatak zvezde nalik Suncu. Originalna zvezda je imala nekoliko puta veću masu od našeg Sunca. Nakon milijardi godina pretvarajući u svom jezgru vodonik u helijum, zvezda je ostala bez vodoničnog goriva. Ona je nakon toga naglo porasla i postala crveni džin. Tokom ove faze, zvezda je prolila u okolni prostor svoje spoljašnje gasovite slojeve i počela da se urušava u snažnom gravitacionom kolapsu. Sav ovaj gas je izbacila pre oko 4 000 godina. 
    Tamni čvorovi gustog gasa duž unutrašnje ivice prstena, izgledaju kao žica u točku bicikla. Ovi gasoviti pipci su formirani kada je šireći vrući gas gurnut u prethodno izbačen hladni gas. Čvorovi su otporni na eroziju koja dolazi od talasa ultraljubičaste svetlosti koje emituje zvezda.
    Spoljni prstenovi su se formirali kada je gas koji se brže kreće udario u materijal koji se sporije pomera. Maglina se širi brzinom većom od 43 000 km/h. Centar se kreće brže od proširenog magistralnog prstena. Maglina će nastaviti da se širi još 10 000 godina. Nakon toga sjaj će joj slabiti, dok se ne stopi sa međuzvezdanom materijom.
    Posmatranje Ring magline nam pruža uvid u ono što će se dešavati Suncu u narednih 6 milijardi godina. Sunce je zvezda manje mase od zvezde pretka Ring magline i neće imati tako raskošan kraj.
    Nakon što izbaci svoje spoljašnje gasovite slojeve i postane beli patuljak Sunce će grejati slabije. 
Detalnije na: HUBBLESITE 

 

Tranzit Merkura preko diska Sunca

    9. maj 2016. Botoš

Panorama Botoša

    …bez sumnje istorija živog sveta svodi (se) na izgrađivanje sve savršenijih očiju u krilu Kosmosa u kome je uvek moguće sve više razlikovati. Zar se savršenstvo jedne životinje, nadmoćnost misaonog bića ne mere prodornošću i sintetičkom snagom njihovog pogleda? Nastojati da se više i bolje vidi nije  dakle ćud, radoznalost, luksuz. Videti ili propasti.Takav je položaj koji tajanstveni dar postojanja nameće svemu što je elemenat sveta.  Takva je, prema tome, samo na jednom višem stupnju, i ljudska sudbina.
                                                                                                                                        Pjer Tejar De Šarden

         Srednja orbitalna brzina Zemlje je 30km/s. Srednja brzina kojom se Merkur kreće po svojoj orbiti oko Sunca je 47,87km/s. Krećući se ovom brzinom Merkuru treba oko 8 sati da pređe put od 1 392 000km koliko iznosi prečnik Sunca.

    Kretanje se definiše kao promena položaja tela u odnosu na neko drugo telo. Ovde se nebeska mehanika prosto vidi kao na filmu. Kretanje drugih planeta uočavamo u odnosu na zvezde i teško ga je uočiti za kratko vreme. Ovde, za jednu trećinu dana Merkur pređe put veći od milion kilometara i to se vidi.

      U 8 sati, posmatranja tranzita Merkura preko diska Sunca, često pogledamo kroz okular teleskopa ili okularnu projekciju na našu zvezdu i sićušnu planetu. Jedna pega i rubovi diska Sunca nam govore da se planeta kreće.  Razmišljamo o pojavi i njenim učesnicima, Suncu i Merkuru, a i svom položaju u svemu tome. Doživljaj Sunca je sada drugačiji od uobičajenog ili svakodnevnog trivijalnog doživljaja. Svesniji smo njegovog značaja, veličine, sila koje iz njega izviru u prostor i kojiima deluje na druga tela u svojoj okolini. Iz odnosa veličina i rastojanja bolje se uviđa ogromnost prostora. Osetimo koliko smo maleni ali i veliki jer naš um sve to shvata i nastoji da razume.

    Surova nebeska mehanika, gravitacija, fotoni koji greju kamen Merkura do preko +400 °C, solarne oluje i magnetna tornada neprestano tresu ovu malu planetu. A 100 miliona kilometara dalje, ovde na Zemlji, pod istim tim Suncem sedimo mi i uživajući ga posmatramo i upoznajemo. Toplo je majsko popodne. Sunčevi zraci se prepliću sa povetarcem. Ne oseća se ni toplota ni hladnoća, toplotna je ravnoteža.  Svežina se oseti samo kad po neki oblak prekrije sunce. Postajemo svesniji dragocenog zemaljskog okruženja, neba, vode, biljaka i ptica.
    

    Merkur u brojevima ili 10 stvari koje treba znati o Merkuru

         1.Sa prečnikom od 4 880 km, najmanja je planeta Sunčevog sistema. Manji je od najvećih prirodnih satelita u Sunčevom sistemu,Jupiterovog Ganimeda i Saturnovog Titana.
    2.Najbliža planeta Suncu. Minimalna udaljenost (perihel) od Sunca je 46 000 000 a maksimalna (afel) 70 000 000 km. Prosečna udaljenost Merkura od Sunca je 57 910 000 km. U fazi afela Merkur je 1,5 puta dalje od Sunca u odnosu na perihel.
   3.Planeta dugih dana i kratkih godina
Orbitalni period traje oko 88 zemaljskih dana. Za vreme jedne revolucije Merkur izvrši svega jednu i po rotaciju ili tri rotacije u svoje dve godine.
 Mekur se sporo okreće oko svoje ose. Od jednog do drugog izlaska Sunca prođe 176 zemaljskih dana. Zbog toga na Merkuru dan traje duže od godine!
    4.Temperatura površine oko ekvatora iznosi -180 °C u toku noći i +430 °C u toku dana. Temperature na polovima su stalno ispod -93 °C.
    5. Merkur je stenovita planeta poput Venere, Zemlje I Marsa. Površina mu je puna kratera i slična je Mesecu.
    6. Merkur ima tanku atmosferu u kojoj ne može da se diše. To je egzosfera koja se sastoji uglavnom od kiseonika (O2), natrijuma (Na), vodonika (H2), helijuma (He), i kalijuma (K). Ovi atomi su izbačeni sa površine delovanjem solarnog vetra i mikrometeorita.
    7. Merkur nema satelita.
    8. Na Merkurovoj površini Sunce je tri puta veće nego na Zemlji.
    9. Na zemljinom nebu je vidljiv kratko vreme pre zalaska ili nakon izlaska Sunca. Zbog blizine Sunca je u nepovoljnom položaju za posmatranje.
   10.Prva svemirska letelica koja se približila Merkuru, Mariner 10, sedamdesetih godina 20. veka je snimila oko 45% površine planete. Kosmička sonda Messinger je 2011. ušla u orbitu Merkura i tokom dve godine snimila celokupnu površinu.