RSS

ELEKTRIČNI OTPOR

      Naelektrisane čestice (slobodni eletkroni i joni) se kreću u provodniku i pri tom nailaze na otpor. Njihova putanja je izlomljena linija pošto se oni sudaraju sa česticama sredine koje grade provodnik. Razlika električnog potencijala između krajeva provodnika podstiče kretanje naelektrisanih čestica a čestice sredine se suprotstavljaju njihovom kretanju.

Ovo je veoma značajna pojava u svetu električnih struja. Električna otpornost je u nekim slučajevima korisna a u nekim štetna. Kada pretvaramo električnu energiju u toplotnu i svetlosnu energiju, električna otpornost je korisna. Ona nam to upravo omogućava. Primer su električni grejači i sijalice. Kada želimo brz protok električne struje u provodniku, bez gubitaka, električna otpornost je štetna. Primer su prenosne električne mreže i instalacije.

      Od čega zavisi koliki će otpor čestice sredine pružati kretanju naelektrisanih čestica u toj sredini?

     1. Dužina provodnika utiče na količinu otpora. Ako je otpor rezultat sudara između čestica sredine i naelektrisanih čestica, više sudara će se dogoditi u dužem provodniku. Više sudara znači više otpora. Duži provodnik stvara više otpora. Otpor i dužina provodnika su u upravo srazmernoj vezi ili odnosu.

    2. Poprečni presek provodnika utiče na količinu otpora. Deblji provodnik ima veći poprečni presek. Ista količina naelektrisanih čestica lakše će da prolazi kroz širi nego kroz uski provodnik. Otpor u širem provodniku je manji. Naelektrisane čestice imaju više prostora za kretanje. Površina poprečnog preseka provodnika i otpor su u obrnuto srazmernom odnosu.

    3. Priroda materijala provodnika utiče na količinu otpora. Nisu svi provodnici napravljeni od istog materijala. Provodna sposobnost različitih materijala je različita. Neki materijali su bolji provodnici, neki su lošiji. Srebro je jedan od najboljih provodnika, ali se nikada ne koristi kao provodnik u domaćinstvima zbog njegove visoke cene. Bakar i aluminijum su jeftiniji materijali a relativno su dobri provodnici pa su pogodniji za široku upotrebu. Otpornost nekog materijala zavisi od njegove unutrašnje strukture. Pošto je unutrašnja struktura provodnika različita u njima se javlja i različita otpornost. Tako se javlja poseban ili specifičan otpor koji karakteriše svaki provodnik. Otpornost zavisi i od temperature.

Specifični otpor supstance je električna otpornost provodnika dužine 1m i površine poprečnog preseka 1m² na temperaturi od 0° C

Kristalna struktura platine

Kristalna struktura srebra

  otporm

R – Električna otpornost

L – Dužina provodnika

S – Površina poprečnog preseka provodnika

ρ – Specifična otpornost

   

 Jedinica električne otpornosti

Jedinica električne otpornosti je 1 Ω (Om).

Električni otpor od 1Ω ima provodnik u kojem pri električnom naponu od 1V teče struja jačine 1 A

    

Tabela prikazuje vrednosti otpornosti za različite materijale na temperaturi od 20° C.

Material

Specifična otpornost

ρ (Ωm)

Srebro 1,59 x 10-8
Bakar 1,7 x 10-8
Zlato 2,4 x 10-8
Aluminijum 2.8 x 10-8
Čelik 10 x 10-8
Platina 11 x 10-8
Volfram 5,5 x 10-8
Živa 98,8 x 10-8
Ugljenik 3,5 x 10-8
Gvožđe 12,0x 10-8

Utvrđivanje:

eo10 eo9

eo8 eo7

eo6 eo5

eo4 eo3

eo2 eo1

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: