Zakon inercije

I Njutnov zakon

Galileo Galilej je posmatrajući kretanje tela u prirodi došao do sledećih zaključaka:

• Telo duže zadržava intenzitet brzine pri manjem trenju.
• Tela se bez trenja i otpora vazduha neprekidno kreću ravnomerno.
• Telo teži da ostane u stanju ravnomerno pravolinijskog kretanja.
• Telo teži da ostane u stanju relativnog mirovanja.

   
     Ove prirodne pojave on naziva inercija, koju definiše ovako:

       Inercija (lenjost, tromost) je težnja tela da ostane u stanju relativnog mirovanja ili ravnomerno pravolinijskog kretanja. 

    Materiji kao činiocu prirode, od koje su napravljena sva tela je svojstvena masa. Masa je jedno od osnovnih svojstava materije.  Masa teži da ostane u stanju u kojem jeste. Masa se suprotstavlja promeni svoga kretanja ili mirovanja. To svojstvo mase tela se zove inertnost. Masa je mera inertnosti.
 

    
    “Stojeći“, kako sam kaže „na ramenima džinova“, u ovom slučaju ramenima Galileja, Isak Njutn („Ako sam video nešto dalje (više) od ostalih ljudi, to je zato što sam stajao na ramenima džinova“) se zapitao: Šta telu menja stanje relativnog mirovanja ili ravnomerno pravolinijskog kretanja?
     Ustanovio je da se promena stanja dešava pri uzajamnom delovanju tela. Za to se ima nepregledno puno primera u prirodi. Ništa ne može samo od sebe da promeni stanje u kome jeste; da se samo pokrene iz stanja relativnog mirovanja ili da se zaustavi, da promeni brzinu, pravac i smer kretanja.Da bi  neko telo iz stanja ravnomernog kretanja prešlo u stanje promenljivog kretanja ili stanje relativnog mirovanja, na njega mora da deluje neko drugo telo. Isto tako, da bi telo promenilo pravac kretanja na njega treba da deluje neko drugo telo.
   

            Iz svega ovoga je proizašao Zakon inercije ili I Njutnov zakon koji glasi:

      Telo teži da ostane u stanju relativnog mirovanja ili ravnomerno pravolinijskog kretanja sve dok mu drugo telo to stanje ne promeni-

    Deformacija tela kao posledica inercije
     Ako se automobil kreće brzinom 60km/h, svi njegovi delovi imaju tu brzinu i teže da ostanu u toj brzini. Prilikom sudara automobila neki njegovi delovi se naglo zaustavlljaju a ostali koji nisu na pravcu sudara, nastavljaju da se kreću po inerciji. Veze koje postoje između delova automobila se zbog toga kidaju i dolazi do njegovog razaranja. 

Utvrđivanje: