RSS

Mesečne arhive: februar 2016

Drama

12715873_1140859052620827_2826162632435111699_o

    Ervin Šredinger

   Um i materija

 Odlomci iz predavanja održanog na Triniti koledžu u Kembridžu

   IMG_20160215_160942m Svet je sazdan od naših oseta, percepcija i sadržaja našeg pamćenja. Smatramo da on postoji, objektivno, sam po sebi. Ali on se ne ispoljava zato što postoji. Njegovo ispoljavanje je uslovljeno veoma specijalnim događajima u veoma specijalnim delovima samog tog sveta, naime izvesnim događajima koji se odigravaju u nekom mozgu. Izvanredno čudan uslov koji nameće pitanje: koja posebna svojstva obeležavaju te moždane procese i šta im omogućuje da proizvedu pojavljivanje sveta? Da li je moguće pronaći koji materijalni procesi imaju tu moć, a koji ne? Ili prostije: koja vrsta materijalnih procesa je neposredno vezana za svest? 

IMG_20160215_161014m   …javljanje nervnih ćelija i mozga unutar nekih procesa u organizmima je veoma specifičan događaj…To je specijalan mehanizam kojim pojedinac menja svoje ponašanje prema različitim okolnostima, mehanizam za prilagođavanje na promenljivu okolinu. To je najtananiji i najsavršeniji mehanizam te vrste, i gde god se javi brzo dobija vodeću ulogu.
    Da li smo spremni da verujemo da je ovaj izuzetni obrt u razvoju viših životinja, koji uostalom i nije morao da se javi, bio nužan uslov da svet zabljesne samom sebi u svetlosti svesti. Da li bi on inače ostao predstava pred praznim gledalištem…?

. IMG_20160215_161034m IMG_20160215_161052m

…Nije praćen svešću svaki nervni proces, a naročito ne svaki moždani proces…

…svaki sled događaja u kojem učestvujemo osetima, percepcijama i, eventualno, radnjama postepeno izlazi iz domena svesti kada se isti niz događaja ponavlja veoma često na isti način. Ali ako se pri tom ponavljanju prilike ili okolni uslovi sa kojima se susrećemo razlikuju od onih koje su postojale prilikom svih prethodnih javljanja tog niza, onda se on odmah zatvara u oblast svesnog. Pa čak i onda, bar u početku, ulaze u sferu sfesnog samo one modifikacije i „specifičnosti“ kojima se novo javljanje razlikuje od prethodnih i zbog kojih ono obično traži „nova razmatranja“.

IMG_20160215_161106m IMG_20160215_161241m

...Biološka  vrednost postoji samo u učenju odgovarajuće reakcije na situaciju koja se stalno ponavlja, i to često periodično, i koja uvek traži isti odgovor da bi se obezbedio opstanak organizma… Prilikom čestih ponavljanja čitav niz događaja postaje sve više i više rutina, to jest on postaje sve manje i manje zanimljiv, a odgovori  kako postepeno izlaze iz domena svesti sve pouzdaniji…. Ali čim se u situaciji oko nas  javi značajna specifičnost,…ta specifičnost i naš odgovor na nju dolaze do svesti; međutim, one ubrzo padaju i ispod praga prihvatljivosti u domen svesti, ukoliko specifičnost postane nešto što se stalno ponavlja. Ako smo suočeni sa alternativama koje se menjaju, razvijaju se račvanja koja mogu biti fiksirana na isti način…

IMG_20160215_161130m IMG_20160215_161253m

…Na taj način se specifičnosti, varijante odgovora, račvanja itd., gomilaju u nepreglednom obilju, ali samo najskorije ostaju u domenu svesti, samo one u odnosu na koje je živa materija  još uvek u stanju učenja ili sticanja iskustva. Moglo bi se reći, metaforično, da je svest učitelj koji nadgleda obrazovanje žive materije, ali učitelj ostavlja svom učeniku da sam rešava one zadatke za koje je ovaj već dovoljno istreniran.

IMG_20160215_161313m IMG_20160215_161339m

…svojstvo nervnih procesajeste svojstvo organskih procesa uopšte; ovi su naime vezani za svest u onoj meri u kojj su novi.

IMG_20160215_161357m IMG_20160215_161541m

…Organski razvoj…biva praćen svešću samo ukoliko postoje organi koji postepeno stupaju u interakciju s okolinom, prilagođavaju svoje funkcije promenama koje se javljaju u okolnostima, na koje se može uticati, kojima se može sticati iskustvo i koji su na poseban način modifikovani onim što ih okružuje. Za nas, više kičmenjake, takav organ predstavlja uglavnom naš nervni sistem. Prema tome, svest je vezana za one funkcije tog organa koje se prilagođavaju pomoću onoga što se naziva sticanjem iskustva u odnosu na promenljivu okolinu. Nervni sistem je oblast u kojoj naša vrsta još uvek trpi filogenetske promene; metaforično rečeno ona je „vegetacioni vrh“ našeg stabla. Sadržaj svoje opšte hipoteze sažeo bi na sledeći način; svest je vezana za učenje žive materije; ovo što ova zna kako da radi nesvesno je.

Biblioteka Zodijak, Beograd, 1980.

Tamiš kod Botoša
Ponedeljak, 15.februar 2016.

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. februara 2016. in Fotografija

 

Električna struja

Utvrđivanje, ponavljanje, provera znanja…

es25   Utvrđivanje, ponavljanje i proveru znanja ne svodi na puko ponavljanje činjenica koje si čuo na času.
   Poveži i primeni činjenično znanje.
   Transparentnost ili vizuelna dostupnost informacijama ti je bitna. Ako je nema zahtevaj je od nastavnika i učenika.
   Uoči odnose između činjenica i dovedi ih u logičku celinu.
   Razvijaj moć logičnog pristupa problemima, pojmovima i pojavama.
   Nemoj da tipuješ odgovore. Od toga samo ti imaš štete.
   Predznanje ti je bitno.

 

oz5

    Pomoć u rešavanju ovih test zadataka potraži u:
Električna struja,
Električni izvori, 
Električni napon, 
Električni otpor,
Jačina električne struje,
Omov zakon,
Vezivanje otpornika

 

 
es23 es22

es20 es21

es19 es18

es24 es17

es16 es14

es13 es15

es12 es11

es10 es9

es6 es8

es7 es5

es4 es3

es2 es1

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 22. februara 2016. in Fizika +8

 

Ravnoteža

Utvrđivanje, ponavljanje, provera znanja

Utvrđivanje, ponavljanje i proveru znanja ne svodi na puko ponavljanje činjenica koje si čuo na času.
Poveži i primeni činjenično znanje.
Transparentnost ili vizuelna dostupnost informacijama ti je bitna. Ako je nema zahtevaj je od nastavnika i učenika.
Uoči odnose između činjenica i dovedi ih u logičku celinu.
Razvijaj moć logičnog pristupa problemima, pojmovima i pojavama.
Nemoj da tipuješ odgovore. Od toga samo ti imaš štete.
Predznanje ti je bitno.

Pomoć u rešavanju ovih test zadataka potraži u:
Tela u ravnoteži
Poluga
Slaganje sila
r5 r9

r2 r19

r7 r20

r4 r6

r14 r15

r21 r17

r1 r3

r18 r12

r16 r8

r13 r10

r r11

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 21. februara 2016. in Fizika +7

 

Merenje

Utvrđivanje, ponavljanje, provera znanja

Veza: Fizičke veličine

uppz17 uppz2

uppz3 uppz28

uppz27 uppz9

uppz6 uppz10

uppz20 uppz15

uppz5 uppz21

uppz12 uppz8

uppz22 uppz13

uppz19 uppz24

uppz25 uppz26

uppz11 uppz1

uppz uppz14

uppz18 uppz23

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 18. februara 2016. in Fizika +6

 

Omov zakon-zadaci

Utvrđivanje, ponavljanje, provera znanja

oz9
Utvrđivanje, ponavljanje i proveru znanja ne svodi na puko ponavljanje činjenica koje si čuo na času.
Poveži i primeni činjenično znanje.
Citiranje Omovog zakona nema svrhu ako ne razumeš odnos jačine struje, napona i otpora.
Transparentnost ili vizuelna dostupnost informacijama ti je bitna. Ako je nema zahtevaj je od nastavnika i učenika.

 Pomoć u rešavanju: Omov zakon,  Jačina električne struje

oz1 oz2

 Uoči odnose između čijenica i dovedi ih u logičku celinu.

Razvijaj moć logičnog pristupa problemima, pojmovima i pojavama.

oz6 oz7

Nauči da čitaš sa grafika.

oz5 oz10
Nemoj da tipuješ odgovore. Od toga samo ti imaš štete.

oz8 oz3

Pola zadatka ti rešava matematika. Zato nastoj da se matematički opismeniš.

 oz oz4

 Predznanje ti je bitno.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. februara 2016. in Fizika +8

 

Gravitacioni talasi

   vreme8bMaterija je sve što postoji. Tako su mislili prvi Grčki filozofi, materijalisti. Ostajući na ovoj relaciji mi danas znamo da se materija javlja u obliku supstance i fizičkog polja.
   Supstanca je oblik materije sa određenim i karakterističnim osobinama. Ljudi su do sada ispitali i upoznali nekoliko miliona supstanci. Glavna odlika supstance je masa.
   Fizičko polje je oblik materije u kom se javljaju fizičke sile. Postoje četiri vrste fizičkih polja: gravitaciono, elektromagnetno, slabo i jako nuklearno polje.
   Po Standardnom modelu elementarnih čestica supstance i fizička polja grade čestice. Supstance grade kvarkovi i leptoni a fizička polja grade fotoni, gluoni i gravitoni. Za razliku od čestica koje grade supstancu, čestice polja nemaju masu. Do sada su identifikovane sve čestice polja, osim gravitona. Po kvantnoj teoriji čestice imaju i talasna svojstva, ponašaju se kao talas. To je utvrdjeno za fotone i gluone, ali nije za gravitone.
    Gravitaciona sila je prva od sila koja je matematički definisana. To je uradio Isak Njutn još 1687. ali ona je još uvek velika kosmička tajna. Mi još uvek ne znamo kako ona “radi”.
    Savremenu definiciju gravitacionog polja dao je Albert Ajnštajn u Opštoj teoriji relativnosti. Ona se uspešno koristi u satelitskoj navigaciji, opisuje kretanje planete Merkur, ukazuje na postojanje crnih rupa i uticaja gravitacije na vreme. Gravitacione talase koje predviđa opšta relativnosti još uvek nismo otkrilli.    

    fotonbUbrzanjem naelektrisanja nastaje elektromagnetno zračenje ili svetlo. Analogno tome ubrzanjem mase bi trebalo da nastane gravitaciono zračenje.
    Gravitacione talase u prostornovremenskom kontinuumu proizvode objekti koji imaju masu i ubrzanje. Gravitacioni talasi su oscilacije prostorno- vremenskog “tkiva”, izazvane ubrzanjem mase, kao što kamenčić stvara talase na površini vode. Oscilacije prostor- vremena generišu neki od najžešćih događanja u Univerzumu, kao što su supernove (eksplozija zvezde), sudari i spajanja crnih rupa i neutronskih zvezda. Ovi događaji su tako intenzivni da kada do njih dođe, oni uzrokuju oscilacije strukture samog prostora koji vibrira kao bubanj. To su deformacije prostor- vremena koje se prostiru (zrače) u svim pravcima i putujući brzinom svetlosti narušavaju sve na svom putu.
    Picture29Kroz evoluciju živim bićima se razvilo oko, organ koji detektuje svetlost, ali nemaju organ koji detektuje gravitaciono zračenje. Kada budemo imali tehnologiju koja će nam omogućiti da posmatramo pomoću gravitacionih talasa, Univerzum će nam pokazati drugačije lice od ovog kakvo nam pokazuje kada ga posmatramo pomoću fotona. Gravitacioni talasi će omogućiti drugačije viđenje Svemira, kakvo se ne može videti nikako drugačije. Videćemo središta sudaranja zvezda i kako se formiraju crne rupe.
   Gravitacioni talasi treba da imaju širok spektar frekvencija i talasnih dužina što zavisi od vrsta njihovih izvora ili objekata koji ih stvaraju i emituju. Nove ili supernove, neutronske zvezde, crne rupe i njihovo spajanje, inflacija i ubrzano širenje Univerzuma u prvim trenucima posle Velikog praska su izvori gravitacionih talasa različite frekvencije.
    Da-li-je-Ajnstajn-bio-u-pravu-Pronadjeni-gravitacioni-talasiNeke naznake o njihovom postojanju već su otkrivene. Identifikovane su dve mrtve zvezde u sudaru koje gube energiju. Ako ta energija omogućava kretanje gravitona kao što se očekuje prilikom emisije gravitacionih talasa to je indirektni dokaz njihovog postojanja. Ali gravitoni eksperimentalno još nisu “viđeni” i dokazani.
   Putujući od svog izvora, gravitacioni talasi postaju sve manji. Kada dostignu Zemlju, distorzija prostora izazvana njima je veličine milijarditog prečnika atoma. Vrše se pokušaji da se ovako nezamislivo male promene detekuju. Traganje za gravitacionim talasima se već neko vreme izvodi na dva različita plana, na zemlji i u kosmosu.
   Eksperimenti na zemlji su osetljivi na visoke frekvencije, dok će opservatorije u svemiru biti u stanju da uhvate talase niže frekvencije. Ekstremno niske frekvencije gravitacionih talasa iz ranog Univerzuma treba da maju utisnut potpis na pozadisko mikrotalasno zračenje.

DSC_6149m

Kosmička sonda LISA Pathfinder je lansirana 3. decembra 2015. na dan stogodišnjice objavljivanja Ajnštajnove Opšte teorije relativiteta. Otvarajući put za gravitacionu svemirsku opservatoriju, LISA Pathfinder je nova vrsta svemirskog broda koja testira tehnologiju za potragu za gravitacionim talasima u svemiru.
   Na zemlji na otkrivanju gravitacionih talasa rade LIGO detektori. Osetljivost LIGO instrumenata je takva da je sasvim moguće da će otkrića biti.
   Danas nam komunikaciju sa bližom i daljom sredinom omogućuju fotoni, nosioci elektromagnetnog polja i zračenja koje je sveprisutno i čini svojevrsno tkivo Svemira. Gravitaciono polje predstavlja svojevrsno tkanje Svemira. Da li ćemo jednog dana moći da komuniciramo pomoću gravitacionih talasa?

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. februara 2016. in Fizika +7

 
 
%d bloggers like this: