RSS

Mesečne arhive: septembar 2018

Час историје на споменику капетана Ђорђа Радивојевића

      Учесници Природњачког кампа Ботош 2018 који је у организацији Регионалног центра за таленте Зрењанин одржан од 20- 23. августа 2018. присуствовали су часу историје на споменику капетана Ђорђа Радивојевића.
     Споменик се налази на обали Тамиша, између Ботоша и Томашевца.
     Час под називом Кратак историјски преглед  Ботошког и Томашевачког краја је 21.8. 2018.одржао Душан Новаков, професор историје из Томашевца.

      Историја простора у којем живимо је веома богата и бурна. Иако се о догађајима који су се десили на овим просторима мало може сазнати из уџбеника историје, као и у сваком крају и овде је било занимљивих догађаја и личности. Налазимо се поред споменика посвећеном капетану Ђорђу Радивојевићу и његовим војницима, али о том догађају ћемо причати мало касније. Кренимо редом.
На простору данашњег Баната било је живота још у најстаријим временима, праисторији и периоду пре доласка Римљана. О томе сведоче бројни експонати који се чувају у музејима банатских градова. Пре Римљана у овим крајевима живели су Келти, Трачани и други народи.     
    Данашњи Банат дошао је под власт Римљана у првој половини другог века у време римског цара Трајана. Римско царство почело је да слаби у другој половини четвртог века након почетка Велике сеобе народа коју су 375. године покренули Хуни. Управо се овај наш крај нашао први на удару варвара, јер после Хуна на тло Римског царства стижу Остроготи, Визиготи, Вандали и други варварски народи, који немилосрдно пљачкају и уништавају Римско царство, док Римљани немају снаге да им се супротставе. Коначно, Западно римско царство је пропало 476. године.
    Наши преци Јужни Словени, заједно са Аварима, на ове просторе стижу током шестог века. Авари су у ратничком смислу били много напреднији од Словена и може се рећи да су они у овим походима и предводили Словене. Током шестог века овај простор, а нарочито простор Влашке низије, био је место одакле су Авари и Јужни Словени кретали преко Саве и Дунава у пљачкање богатог и моћног Византијског царства. Са опљачканим пленом они су се враћали, да би пљачкашке походе стално понављали. Инвазија Словена и Авара ка Византији бивала је све већа и бруталнија, да би се 626. године они осмелили да чак опседну Цариград. Испоставиће се да ће овај догађај кључно утицати на развој Словена у будућности. Византијски цар Ираклије нанео је тежак пораз Словенима и Аварима под Цариградом. Захваљујући том поразу Словени су донели одлуку да трајно населе Балкан и признају власт византијских царева, док су Авари наставили са авантуристичким животом и пљачкашким походима по Панонској низији. Авари су крајем осмог века тешко поражени од тада најмоћнијег владара западне Европе, франачког краља и касније цара Карла Великог, после којег се они у историјским изворима више не помињу. На овом примеру се види колико је одлука Јужних Словена да трајно населе ове простору била мудра. Због тога ми данас седимо овде покрај овог споменика ка словенски потомци, а Авара одавно више нема.
     Важан моменат за историју овог краја представља долазак Угара, односно Мађара током десетог века. Крајем десетог века Угри примају хришћанство и стварају за појмове средњег века респектабилну државу. Простор Баната нашао се у оквиру те државе. Оно што ваља знати јесте да је цео простор данашње Војводине тада другачије изгледао.  Због честог изливања река, овај простор је обиловао мочварама и неплодним слатинастим земљиштем, па из тог разлога и није био густо насељен.

    Током 14. и 15. века балкански народи добијају новог, моћног непријатеља – Турке Османлије. Турци стрпљиво освајају део по део балканских држава. Тако 1453. освају Цариград као последњи остатак Византије, 1459. Србију, 1463. и 1465. Босну и Херцеговину, крајем 15. века и днашњу Црну Гору. Једина тачка на Балкану која је остала ван турске власти био је Београд који је остао под влашћу Угара. Османско царство било је на врхунцу моћи током 16. века у време свог најзначајнијег султана свих времена Сулејмана Величанственог. Он 1521. године осваја Београд, а до краја своје владавине целу Угарску. Тако су Турци стигли надомак Беча. Освајање Беча био је велики сан многих турских султана, али је до краја остао недосањан. Тако се и наш Банат нашао под турском влашћу и тако ће бити све до аустријско – турског рата 1717 – 1719. године. Срби из Баната су под Турцима углавном чинили рају, односно зависне сељаке.
       Период од краја 16. па до краја 18. века обележили су аустријско – турски ратови. Било их је укупно пет, а у њима су Срби видели наду да ће се ослободити од Турака и да ће поново имати своју државу. Из тог разлога Срби су у овим ратовима масовно стали на страну Аустрије, односно Хабзбурга. Већ у првом аустријско – турском рату од 1593 – 1606. године, такозваном Дугом рату Срби из јужног Баната, предвођени владиком Тиводоровићем подижу велики устанак против Турака, који се, нажалост трагично завршио. У освети, због устанка турски Синан – паша је наредио спаљивање моштију Светог Саве на Врачару.
     Следећи аустријско – турски рат, односно Велики бечки рат од 1683. до 1699. године донео је велике последице по Србе са ових простора. Турци су у овом рату изгубили велике територије, а одлуком Карловачког мира Банат је још увек био под влашћу Турака. Овај рат је за последицу имао и Прву сеобу Срба под вођством патријарха Асенија III Чарнојевића, када је између 60 000 и 90 000 Срба стигло на просторе Јужне Угарске, односно Аустријског царства.
    У следећем аустријско –  турском рату, Аустријанци предвођени славним војсковођом принцом Еугеном Савојским освајају Банат и већи део Босне и Србије. Ипак, у следећем рату од 1717. до 1719. године Турци су успели да врате Србију и Босну, а Банат је остао у саставу Аустрије. Након овог рата усталила се граница између Аустрије и Турске и она се простирала од Лике, Баније и Кордуна, дуж Саве и Дунава.
    Граница Аустрије и Турске није била само проста линија раздвајања између две државе. Схаватавши опасност од Турака, Хабзбурзи су направили чврст одбрамбени бедем у виду Војне Крајине. Ботош и Томашевац су се нашли у оквиру Војне крајине и управо је то пресудно утицало на њихов развој, јер су највећи део граничара чинили Срби. Срби су одувек били познати као одлични и одани ратници. Хабзбурзи су имали пуно поверење у њих и зато су им дали бројне привилегије. У том погледу и Ботош и Томашевац добијају школе, црквене храмове, а њихови становници као граничари или милитари како су их називали имају могућност бржег напретка.
     Године 1788. на месту где се сада налазимо одиграла се крвава битка између Турака и Срба. Чета којом је командовао капетан Ђорђе Радивојевић имала је задужење да чува дрвени мост на Тамишу који се до пре педесетак година налазио на око 200 метара ниже. Захваљујући једном шпијуну, Турци су сазнали положаје Срба и у току ноћу их изненада напали. Том приликом погинуо је капетан Радивојевић и око 300 његових војника. Родбина храброг капетана је 35 година касније,  у знак сећања, овде, на месту битке подигла споменик. Овај споменик је реплика, јер оригинални споменик, нажалост није одолео зубу времена.
    Током 19. века Србима са ових простора Хабзбурзи постепено укидају привилегије, јер и опасности од Турака више нема. Велику европску Револуцију 1848/49. године сви словенски народи у Аустрији покушали су да искористе како би се изборили за равноправан положај са Немцима и Мађарима. Бечки двор се послужио опробаном политиком „Завади, па владај“, којом је успео да завади словенске народе са Мађарима, па се тако један напредан и слободарски покрет, претворио у крвави грађански рат између словенских народа и Мађара. У тим бурним временима недалеко од Томашевца одиграла се велика битка имеђу Срба, које је предводио војвода Стеван Книћанин и Мађара које је предводио генерал Ерне Киш. Мађари су доживели тежак пораз, а приликом повлачења ка Бечкереку генерал Киш је окупио своје војнике у Томашевцу. Том приликом на њега је покушан атентат. Генерал је преживео и у знак освете наредио је да се Томашевац до темеља спали. Том приликом изгорео је и црквени храм у којем су се налазиле књиге рођених, умрлих и венчаних у Томашевцу, па се о догађајима који су се збили у Томашевцу до 1848. пре може сазнати у Бечу или Пешти, него у Томашевцу.
У Првом светском рату Срби из Ботоша и Томашевца били су углавном слати на фронт у Добруџи да се боре против Руса. Велики број њих је или дезертерио или се масовно предавао Русима.
    Од 1918. Томашевац и Ботош се налазе у новоствореној  Краљевини СХС, касније Краљевини Југославији. У међуратном периоду оба села се модернизују, а њихови мештани се као и данас углавном баве земљорадњом и сточарством. Током Другог светског рата велики број мушкараца из Томашевца и Ботоша налазио се у немачком заробљеништву.
    Највећи напредак оба села доживела су после Другог светског рата, понајвише захваљујући стварању земљорадничких задруга. Велики број сиромашних породица је на тај начин добио посао и ово је био златни период у развитку оба села. Нажалост, ситуација је почела да се погоршава деведесетих година прошлог века, када земљорадничке задруге по селима пропадају. То је довело до тога да млади почињу да напуштају село и да број становника у Ботошу и Томашевцу из године у годину опада. Сви који овде живимо се надамо да ће се овај тренд зауставити и да ће ова питома банатска села вратити свој некадашњи сјај.

                                                                                                                                Професор Душан Новаков

 

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. septembra 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Astronomija u Prirodnjačkom kampu Botoš 2018

    U organizaciji Regionalnog centra za talente Zrenjanin od 20- 23. avgusta 2018. održan je Prirodnjački kamp Botoš 2018 koji je okupio učenike zrenjaninskih škola kao i škola iz Tomaševca i Botoša.
    Planirano je da se učesnici kampa upoznaju sa teleskopom i osnovama astrognozije, posmatraju planete, Mesec i Mesijeove objekte, mere prečnik Sunca. Planirana su i predavanja na temu Planete Sunčevog sistema i Istraživanje Sunčevog sistemaAstronomsko veče je realizovano u sve tri večeri od 21– 23.h. 

  I astronomsko veče

       U toku prve astronomske večeri Velizar Monić, profesor fizike, jedan od realizatora kampa je predstavio fizičke i tehničke karakteristike teleskopa refraktora i reflektora i pokazao kako se njima manipuliše. Predstavljena je i njihova istorijska linija. Kasnije u toku posmatranja učenicima je omogućeno da samostalno manipulišu teleskopom.
   

    Planete i Mesec
    Posmatranja su počela u toku građanskog sumraka kada se još nisu videle zvezde. U defileu planeta prva svetla tačka koja se pojavila na nebu bila je Venera, u ovom slučaju Večernjača. Venera koja je u polovini faze, reflektuje manje svetlosti, nije blještava, što je omogućilo jasno viđenje kontura polovine njenog diska. Ubrzo posle nje počeo je da se pomalja i Jupiter koji se uobičajeno lepo video u društvu svoja četiri najveća satelita: Ioa, Evrope, Ganimeda i Kalista. Na žalost ove dve planete vidljive u građanskom sumraku su bile blizu zapadnog horizonta pa se nije imalo mnogo vremena za njihovo posmatranje. Saturn je prilično nagnut prema Zemlji pa se lepo video prorez između planete i prstena. Mars koji je 31 jula 2018. bio najbliži Zemlji u poslednjih 15 godina, samo na 57,7 miliona km, iako se udaljava, jasno je pokazao svoj crveni disk.

     Sazvežđa
    Pojavom prvih svetlijih zvezda objašnjen je pojam građanskog, nautičkog i astronomskog sumraka. Tokom nautičkog sumraka pokazana su Velika kola, deo sazvežđa Velikog medveda a sa dolaskom astronomskog pokazan je način nalaženja Severnjače i orijentacija na Zemlji pomoću ove zvezde.
     U polovini svoje faze, kada od svoje površine reflektuje priličnu količinu sunčevih fotona Mesec se teže posmatra. Ipak na terminatoru koji deli Mesečev disk na dva podjednaka dela lepo su se videli krateri, planine i mora. Na žalost već prilično svetao Mesec je izazvao i svetlosno zagađenje koje je omelo viđenje Mlečnog puta i planirano pomatranje Mesijeovih objekata.

 

     Predavanje: Priče iz Finske
     Nemanja Micić, profesor fizike, jedan od nastavnika realizatora kampa održao je predavanje o svom boravku na Međunarodnoj konferenciji mladih fizičara, koja je sredinom avgusta. održana u Helsinkiju.

II astronomsko veče

    Određivanje prečnika Sunca
     U toku poslepodneva drugog dana kampa rađeno je određivanje prečnika Sunca. Meren je prečnik projektovanog lika Sunca na hartiji, koji je dobijen prolaskom Sunčevih zraka kroz otvor na aluminijumskoj foliji, prečnika 1mm. Matematičkom metodom u kojoj su korištene proporcija i sličnost trouglova, urađen je proračun prečnika Sunca označenog sa X. Dobijen je rezultat sa skromnom relativnom greškom obzirom na uslove merenja. Na slici se mogu videti dva proračuna. Desno je proračun sa velikom relativnom greškom od 33%. Nakon ponovljenih merenja, dobijen je proračun, na levoj strani sa povoljnijom greškom od 13%. Priložena slika prikazuje radnu verziju proračuna urađenog nakon neposredne obrade rezultata merenja.

    Planete i Mesec
    Teleskopom su posmatrani Venera, Jupiter, Saturn, Mars i Mesec. Posmatranjem Jupitera druge večeri, učenici su mogli da primete drugačiji položaj njegovih satelita od položaja prethodne večeri. Mesec koji je prošao polovinu svoje faze druge večeri je posmatračima otkrio još više svoga reljefa, ali je još više sakrio Mlečni put.

 

Snimak Meseca Anđele Novakov napravljen pomoću mobilnog telefona na okularu teleskopa. 

    Sazvežđa
    Obrađena su cirkumpolarna sazvežđa i sazvežđa Letnjeg trougla: Labud, Lira i Orao. Pokazane su i najsjajnije zvezde ova tri sazvežđa: Deneb, Vega i Altair. Skrenuta je pažnja da zvezda koja je sada Polarna zvezda nije to uvek bila. Po objašnjenju Milutina Milankovića Zemlja se vrti kao čigra, zbog čega osa njene rotacije menja pravac, ustvari pravi krug u odnosu na druge zvezde. Zvezda Vega je zbog promene pravca ose rotacije Zemlje pre 12 000 godina bila polarna zvezda i to će opet biti za oko 14000 godina. Kasnije u toku večeri posmatrana su sazvežđa Pegaz i Andromeda. Teleskopom je pokazana galaksija Andromeda.

    Predavanje: Priča o Jupiteru i Saturnu

    Predstavljena su fizička svojstva dve najveće planete Sunčevog sistema, struktura, magnetna polja, prstenovi, njihovi najveći sateliti, misije koje su ih do sada istraživale i aktuelne misije.

      III astronomsko veče

   U toku ove večeri meteorološki uslovi nisu bili povoljni za astronomska posmatranja pa je ono proteko u znaku predavanja Srđana Penjivraga, sekretara Astronomskog društva „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina. Učesnike kampa Srđan je upoznao sa najznačajnijim kosmičkim misijama koje je čovečanstvo preduzelo u poslednjih 60 godina sa ciljem istraživanja Sunčevog sistema, kao i aktuelnim i budućim misijama. Ovo je bio i rezime onoga što su učesnici čuli i naučili u prve dve večeri.

 

    U ove tri astronomske večeri se pokazalo da su mladi učesnici kampa zainteresovani za astronomske pojave, da su imali dovoljno vremena da ponove i utvrde ono što im je pokazano, dato ili preneto kao znanje i umenje. Ovo je bila i probna sonda za mesto Botoš kao potencijalni astronomski resurs.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. septembra 2018. in Astronomija, Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: