RSS

Mesečne arhive: avgust 2016

Nikola Tesla- Moji izumi

          Astro kamp Letenka 2016

    mi9U toku slušanja predavanja iz astronomije, astronautike, astrofizike i istorije nauke, nameće se misao i pitanje: Da Tesle nije bilo da li bi bilo Astro kampa, da li bismo mi sada sedeli ovde i sve ovo slušali? Da li bi se astronautika pojavila i razvila, za njeno postojanje je neophodno prenošenje signala i informacija bežičnim putem? Da li bi astronomija bila svedena samo na zemaljske teleskope? Svemirski teleskopi poput Habla, Spicera, Čandre i drugih ne bi postojali bez daljinskog upravljanja. Slanje kosmičkih brodova bez ljudske posade do krajnjih granica Sunčevog sistema ne bi bilo moguće. Interferometarski teleskopi takođe ne bi mogli da funkcionišu bez bežične komunikacije. Zemlja ne bi svetlela noću bez Teslinih naizmeničnih struja.
    Malo je malih naroda na planeti koji imaju ljudske gromade kao što su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin ili Milutin Milanković, Njihov lik i delo su primeri i modeli na kojima treba da se vaspitavaju mladi naraštaji. Tesla posebno svojom etikom i otkrićima motiviše mlade ljude da se bave naukom i razvijaju naučni pogled na svet.

   DSC00323mAutobiografska knjiga Nikole Tesle Moji izumi je na žalost malo štivo, brošurica u kojoj on iznosi svoja sećanja i stavove iz kojih se mogu videti njegova filozofija i prepoznati najvažnii pronalasci i njihova ishodišta.
   Dovoljna su dva razloga, kratko predstavljena u prvim pasusima da  multimedijalna predstava Nikola Tesla- Moji izumi, nađe opravdano mesto na Astro kampu Letenka 2016.  Povod može da bude 160 godina od Teslinog rođenja. Predstavu su izvele Marina Ajder i Jovana Turinski učenice OŠ “Vuk Karadžić* iz Zrenjanina i Lenka Stojkov učenica Zrenjaninske gimnazije.

Tako je govorio Nikola Tesla

Odlomci iz predstave Nikola Tesla- Moji izumi

    mi1Napredak i razvoj čoveka bitno zavise od izumiteljskog dara. On je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Njegov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom i ovladavanje prirodnim silama za potrebe ljudi. To je težak zadatak za izumitelja, koga vrlo često pogrešno shvataju i ne priznaju. Ali on nalazi ogromnu nadoknadu u zadovoljstvu koje proizlazi iz njegove moći i osećanja da on pripada klasi izuzetno privilegovanih ljudi, bez kojih bi čovečanstvo odavno iščezlo u ljutoj borbi protiv nemilosrdnih sila prirode.

     Ako govorim o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života osećao taj neprekidni zanos. Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika a možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve moje budne sate. Ali, ukoliko se rad shvata kao određeno delovanje u određeno vreme prema strogim pravilima, onda sam ja verovatno jedan od najvećih dokoličara…

    Naši prvi pokušaji su potpuno instinktivni, podstaknuti maštom, živom i nedisciplinovanom. Sa godinama postajemo razumniji, sve sistematičniji i konstruktivniji. Ali, ovi rani impulsi, mada ne odmah kreativni, predstavljaju značajan trenutak i mogu da odrede naše sudbine…

   mi4…kada me je (u Parizu) gospodin Bečelor pritisnuo da idem u Ameriku sa namerom da usavršavam Edisonove mašine, odlučio sam se da okušam sreću u zemlji zlatnih obećanja. …

    Ono što sam za sobom ostavio bilo je prekrasno, nadahnuto umetnošću i fascinantno u svakom pogledu; a ono što sam ovde ugledao bilo je mehanizovano, grubo i odbojno… “Zar je ovo Amerika?“, upitao sam se bolno iznenađen. “ Ova zemlja zaostaje čitav vek za Evropom u civilizaciji. ” Kada sam 1889. otputovao u inostranstvo iz Amerike – pet godina posle mog dolaska, uverio sam se da je Amerika više od sto godina ispred Evrope i do danas se ništa nije dogodilo, što bi izmenilo moje mišljenje.

     mi5  nt1  

    O novoj ideji se ne sme suditi po neposrednim rezultatima. Moj sistem prenosa energije pomoću naizmeničnih struja došao je u psihološkom trenutku, kao dugo traženi odgovor na mnoga hitna industrijska pitanja i mada je trebalo da se prevaziđe određeni otpor i da se kao i uvek pomire oprečni interesi, komercijalni nastup nije mogao još dugo da se odlaže. …

     mi15 Godine 1892. godine otputovao sam u London gde sam u Institutu za elektroinženjere održao predavanje. … Ser Džejms Divar zahtevao je od mene da se pojavim i pred članovima Kraljevskog instituta….Gurnuo me je u stolicu i nalio mi pola čaše divne braon tečnosti koja se presijavala u svim drugim bojama i imala ukus nektara. „Sada”, reče on, „Vi sedite u Faradejovoj stolici i uživate u viskiju koji je on obično pio.“ … Sledeće večeri izvodio sam svoj eksperiment pred članovima Kraljevskog instituta, posle čega se lord Rejli obratio prisutnima i njegove ljubazne reči su bile prvi podstrek za sve moje poduhvate. …Do tada nisam ni shvatao da imam poseban izumiteljski dar, ali lord Rejli koga sam uvek smatrao idealnim naučnikom je to rekao, i ako je to zaista bilo tačno, osetio sam da treba da se usredsredim na neku veliku ideju. 

   Kad mi16bismo mogli da proizvedemo električne efekte potrebnog kvaliteta, čitava planeta i uslovi života na njoj mogli bi da se promene. Sunce podiže vodu iz okeana, a vetrovi je nose do dalekih krajeva gde ostaje u stanju izuzetno delikatne ravnoteže. Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu bujicu, neophodnu za život mogli bismo da kontrolišemo svojom voljom. Mogli bismo da navodnjavamo pustinje, da stvaramo jezera i reke i da dobijamo pokretačku snagu vode u neograničenim količinama. Ovo bi bio najdelotvorniji način da se Sunce iskoristi za potrebe čoveka. Ostvarenje ovoga zavisi od naše mogućnosti da razvijemo električne sile iste kao i u prirodi. Takav poduhvat se činio beznadežnim, ali ja sam se odlučio da pokušam i odmah po povratku u Sjedinjene Države u leto 1892. godine otpočeo sam rad koji se činio još privlačnijim, pošto su uređaji istog tipa bili potrebni za uspešan bežični prenos energije.
mi11     „visokonaponski predajnik”… je rezonantni transformator …. (koji) vrši bežični prenos energije izvanredno efikasno i delotvorno…. Ovaj izum je bio jedan od mnogih izuma obuhvaćenih mojim „Svetskim sistemom“ bežičnog prenosa koji sam, po povratku u Njujork 1900. godine počeo da komercijalizujem.

    “… Ne samo što putem bežičnog prenosa ovaj sistem omogućava da se trenutno i precizno prenese bilo koji signal, poruka ili znak u sve krajeve sveta već isto tako uspostavlja vezu između postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica…. To znači da telefonski pretplatnik može odavde da pozove bilo kog pretplatnika pa Zemljinoj kugli i da razgovara sa njim. Jedan prijemnik, ne veći od ručnog sata, omogućiće mu da čuje bilo da se nalazi na kopnu ili moru govor, odnosno muziku iz nekog drugog mesta bez obzira na njegovu udaljenost“.

mi13…od svih mojih izuma, visokonaponski predajnik (će se) pokazati najvažnijim i najdragocenijim za buduće generacije. Da ovo predvidim nije me toliko podstakla misao o komercijalnoj i industrijskoj revoluciji koju će on sigurno prouzrokovati koliko humane posledice mnogih dostignuća koje će on omogućiti.

 …Najveće dobro dolazi od tehničkog napretka koji teži sjedinjenju i harmoniji i moj bežični predajnik je pre svega takav. Pomoću njega će se reprodukovati ljudski glas i lik na svakom mestu i fabrike udaljene hiljadama milja od vodopada dobijaće energiju, leteće mašine će leteti oko Zemlje bez prestanka i Sunčeva energija će uticati na stvaranje jezera i reka za proizvodnju energije i za pretvaranje pustinja u plodnu zemlju. ..

        Rat se može izbeći …jedino ukoliko izbrišemo razdaljine između ljudi … putem prenošenja vesti, prevoza putnika i robe i prenosa energije, jednoga dana će se stvoriti uslovi koji će obezbediti trajno prijateljstvo među ljudima. Mi sada najviše želimo da se zbližimo i da se bolje razumemo među sobom i među narodima širom sveta i da se oslobodimo fanatičke posvećenosti uzvišenim idealima nacionalnog egoizma i ponosa koji uvek imaju tendenciju da survavaju svet u preistorijsko divljaštvo i sukobe… Mir jedino može doći kao prirodna posledica svestranog prosvećivanja i stapanja rasa. …

     mi8 mi7

    ( Moja) duhovna aktivnost… dovela me (je) konačno do saznanja da sam ja samo jedan automat, lišen slobodne volje u razmišljanjima i delovanju, koji samo odgovara na uticaj okoline. Naše telo je skup usklađenih mehanizama, pokreti koje činimo su brojni i složeni a spoljašnji utisci na naša čula su u tolikoj meri delikatni i nedokučivi da je običnom čoveku teško da ih razume.
mi17    Mnogo veći broj ljudi nije svestan šta se događa oko njih i u njima … Najobičnije svakodnevne pojave su za njih misteriozne i neobjašnjive. Čovek može da se iznenada rastuži i da s mukom traži objašnjenje, a mogao je da shvati da je do toga došlo prosto zato što je jedan oblak zaklonio Sunce…Nepotpuno zapažanje je samo oblik neznanja i odgovorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede ludih ideja. …

   Naša tela su … izložena spoljašnjim uticajima… Mi smo automati koje potpuno kontrolišu sile sredine, … automati koji su pogrešno shvatili rezultujuću silu spoljnjih impulsa kao slobodnu volju. Naši pokreti i druge radnje služe očuvanju života … Sve dok je organizam u odličnom stanju on reaguje tačno na sile koje ga pokreću, ali onog trenutka kada nastane neki poremećaj u … čoveku, njegova snaga za samoodržanjem slabi. … ukoliko neko ogluvi, ako mu vid oslabi ili su mu udovi povređeni, šanse za njegov dalji opstanak su umanjene… određena oštećenja mozga koja manje ili više slabe vitalne kvalitete automata ubrzavaju njegovu propast. Vrlo osećajno(m) i posmatranju sklono(m) biću sa … visokorazvijenim i potpuno netaknutim mehanizmom koji se ponaša u skladu sa promenljivim uslovima okoline, … priroda … omogućava da izbegne opasnosti koje su prikrivene da bi se direktno uočile…
nt12 Ideja o konstruisanju automata … davno mi je pala na pamet…Na njoj (sam) počeo aktivno da radim tek 1893. godine kada sam počeo istraživanja u radiotehnici… konstruisao sam izvestan broj automatskih mehanizama, kojima se upravljalo iz daljine …

    Automati kojima upravlja operator u okviru svog vidokruga su prvi grubi koraci u razvoju nauke o teleautomatici … Naredno logičko poboljšanje…su automatski mehanizmi van vidokruga i na velikoj udaljenosti od upravljačkog centra…

    Poslednjih godina uspešno sam rešio ovaj problem i sada radim na nacrtu letelica bez velikih i malih krila, bez propelera i ostalih spoljnjih dodataka, koje će razvijati strahovito velike brzine… Takva jedna mašina koja se održava u vazduhu i kreće isključivo na principu reakcije, a zamišljena je da se njome upravlja bilo mehanički, bilo putem bežično prenete energije….

  mi10 Izgradnjom odgovarajućih postrojenja biće moguće projektil ove vrste lansirati u vazduh i spustiti gotovo tačno na svako predviđeno mesto, makar ono bilo hiljadama milja udaljeno. .. Sigurno da ćemo proizvoditi takve teledirigovane aparate koji će biti u stanju da se ponašaju kao da raspolažu sopstvenom inteligencijom … Još 1898. godine predložio sam predstavnicima jednog velikog industrijskog koncerna da proizvedu i javnosti prikažu automobilsko vozilo koje bi samo obavljalo neobično veliki broj radnji, od kojih bi neke bile srodne rasuđivanju. U tom trenutku, međutim, moj predlog je smatran nerealnim i od njega nije bilo ništa.

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 21. avgusta 2016. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Impresije zrenjaninskih učenika, učesnika Astro kampa Letenka 2016

      Svaki astronom je prvo bio đak

 28599158311_8411fe2403_k    Zrenjaninski đaci sa svojim nastavnicima fizike skoro svake godine dolaze na Mesijeov maraton i Astro kamp na Letenci na Fruškoj Gori. Cilj njihovog dolaženja je upoznavanje sa astronomijom i srodnim naukama, boravak u prirodi i upoznavanje i druženje sa sebi sličnim mladim ljudima, mladim astronomima, ljubiteljima i prijateljima astronomije.
   Svaki put oni dolaze sa nekim zadatkom. Ove godine su učesnicima kampa predstavili Nikolu Teslu, povodom 160 godina od rođenja velikog pronalazača. Odlomke iz autobiografskog dela Nikole Tesle- Moji izumi, govorile su Marina Ajder i Jovana Turinski, učenice OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina i Lenka Stojkov, učenica Zrenjaninske gimnazije.
    DSC00266mDrugi zadatak koji su uspešno obavili je razgovor sa predavačima i gostima kampa. Za astronomske razgovore učenici su osmislili seriju pitanja. Pita onaj koji nešto zna, onaj koji ne zna, ne zna ni da postavi pitanje. U svakom pitanju postoji već neko znanje i deo odgovora. Postavljanjem pitanja mi proveravamo svoje znanje, mišljenje ili stavove. Deca se na ovom uzrastu boje da postavljaju pitanja. Naročito je taj strah veliki kad su suočeni sa autoritetima. Na ovaj način se oni oslobađaju straha i uviđaju da su ti autoriteti pristupačni i obični ljudi sa kojima i oni mogu razgovarati o velikim i značajnim stvarima. 
     Ovako osmišljen astro kamp mladim učesnicima i posetiocima izaziva vrlo jake impresije koje dugo ostaju u njihovom sećanju. Izjave sada već odraslih osoba, koje su pre 16 godina boravile na kampu kao učenici VI, VII ili VIII razreda,  izraz su neformalne evaluacije i govore u prilog ovoj tvrdnji.
    Kakve su impresije učenika koji  su posetili Astro kamp Letenka 2016.…

    Bojan Momirski

    Bojan Momirski je završio OŠ “Sonja Marinković” u Zrenjaninu u kojoj je školske 2015-16. proglašen đakom generacije. Do sada je dva puta boravio na Mesijeovom maratonu na Andrevlju.
DSC00264m     Letenka je mesto na Fruškoj gori gde se svake godine okupljaju zaljubljenici u astronomiju i astrofiziku. Zajedno sa svojim drugarima rado dolazim u ovaj kamp, pošto se u njemu odvijaju razne zanimljive aktivnosti. Sviđaju mi se predavanja o velikanima nauke, priče o putovanjima u potrazi za meteoritima, kao i razne zanimljivosti u vezi planeta, svemira, o mogućem životu van Zemlje. Sva predavanja su prilagođena za različite uzraste, tako da ih svi mogu razumeti. Moje interesovanje su privukla predavanja o Nikoli Tesli, velikom naučniku o kojem bi trebalo više da se zna, i priča o Australiji. Poseban doživljaj mi  je bio posmatranje nebeskih tela pomoću teleskopa. Kamp je bio odlično organizovan i sa velikim zadovoljstvom ću posećivati ovakve skupove. Svaki novi sastanak je novi doživljaj za mene.

    Jovana Turinski

     Jovana Turinski je završila VIII razred u OŠ “Vuk Karadžić” u Zrenjaninu. Do sada je dva puta boravila na Mesijeovom maratonu na Andrevlju i Astro kampu na Letenci. Povodom Međunarodne godine svetlosti, na Mesijeovom maratonu i Astro kampu Letenka 2015. učestvovala je u predstavi Mihajlo Pupin – Sa pašnjaka do naučenjaka. Ove godine je Jovana učestvovala u predstavi Nikola TeslaMoji izumi. Jovana je učestvovala i u razgovoru sa prof. dr Draganom Gajićem, Bratislavom Ćurčićem Darkom Donevskim.
DSC00323m    Ovo je moj drugi put da sam bila na Astrokampu na Letenci. Za mene, ovo je jedno novo i veoma zanimljivo iskustvo, jer pre odlaska me nije toliko zanimala astronomija, tačnije nisam ni znala koje su sve zanimljivosti kojima se ona bavi. Najzanimljivije mi je bilo predavanje o skupljanju meteorita. Veoma mi se dopalo što astronomija i putovanja mogu da se spoje u jedno. Jedva sam čekala da padne mrak, da bismo mogli da gledamo razne fenomene kroz teleskope. Nisam imala prilike da gledam ranije kroz teleskop, osim na astronomskim okupljanjima. Volela bih da nastavim da dolazim ovde, jer sam svašta novo naučila. Da ovakvih okupljanja nema, ljudi ne bi ni bili toliko zainteresovani za astronomiju. Ovako mogu zajedno da dolaze do rešenja i pronalaze sjajne fenomene. Nadam se da mi ovo nije poslednji put da sam posetila ovaj Astro kamp i da ću doći i dogodine, i naučiti mnogo novih stvari. Ovo je za mene jedno divno iskustvo, koje ću dugo pamtiti i pričati o njemu.

     Lenka Stojkov

     Lenka je završila I razred na prirodno- matematičkom smeru Zrenjaninske gimnazje. Do sada je boravila na Mesijeovom maratonu Andrevlje 2015 i Astro kampu Letenka 2015 gde je povodom  Međunarodne godine svetlosti učestvovala u multimedijalnoj predstavi Mihajlo Pupin- Sa pašnjaka do naučenjaka. Ove godine je učestvovala u predstavi Nikola Tesla – Moji izumi.  Lenka je na Astro kampu učestvovala i u razgovoru sa prof. dr Draganom Gajićem, Bratislavom Ćurčićem i Darkom Donevskim.

   DSC00297m Astro kamp Letenka je manifestacija koja se održava već šesnaest godina. Ja sam učestvovala prošle i ove godine, mada bih volela da sam učestvovala i na prethodnim.
    Letenka je pre svega veoma lepo mesto. Proplanak okružen prelepom šumom, uređen tako da se na njemu nalazi sve što je ljudima potrebno, a da sa druge strane ne ugrožava osećaj da ste u prirodi. Za mene je najlepše mesto na Letenci amfiteatar okružen šumom, u kom možete uživati u svim čarima prirode. Možete slušati i uživati u zvukovima šume, a kada stanete na kraj pozornice imate predivan pogled na šumu i potok. Čaroban prizor koji se ne može se opisati rečima.
     Naravno, osim prelepog mesta na kom se održava, Astro kamp Letenka ima i odličan sadržaj. Predavanja astronoma, profesionalnih kao i amatera, ali i mnogih drugih naučnika kao i posmatranje neba. Nebo iznad Letenke je stvarno čarobno. Galaksije, Mlečni put, sazvežđa, zvezde, planete i još mnoga druga nebeska tela oslikavaju noćno nebo lepše i bolje nego što bi svi najbolji slikari i umetnici mogli. Za mene je to najlepši prizor i najlepše iskustvo koje sam ponela odande.
    Imala sam priliku da slušam predavanja iz kojih sam saznala mnogo novih zanimljivih stvari. Od toga kako rade i kako su sagrađeni teleskopi, kako se svemir posmatra i proučava, kako će izgledati i raditi najveći teleskop ikada napravljen, do toga kako se pronalaze meteoriti. Razumela sam veliki deo predavanja, jer se predavači koji dolaze trude da ono o čemu pričaju objasne na primerima koji će biti razumljivi svima, ali su ipak postojali delovi koje nisam u potpunosti razumela. Nadam se da ću kroz dalje školovanje i učenje razumeti i te deliće. Imala sam priliku da u intervjuišem neke od predavača i iz tih intervjua sam, takođe, saznala mnogo novih stvari.
    Kao neko ko je veoma zaintresovan za astronomiju, za mene je ovo bilo izuzetno iskustvo sa puno novih saznanja i utisaka. Preporučila bih svima, čak i onima koji nisu preterano zaintresovani za astronomiju, da odu na ovaj astro kamp, jer će se zaljubiti u astronomiju. Volela bih i nadam se da ću učestvovati na ovom astro kampu i narednih godina.

    Boris Birdić

    Bojan je završio VII razred OŠ „Vuk Karadžić“ u Zrenjaninu. U razgovoru pri povrtaku sa Astro kampa rekao nam je, da kada poraste planira da se bavim nekim unosnim biznisom  a da mu je na kampu sinula ideja da donira astronome.
    DSC00289m    Moje ime je Boris Birdić, dolazim iz Zrenjanina, imam 14 godina. Na Astronomski kamp Letenka poveo me je nastavnik fizike. Na kampu sam ostao nekoliko sati. Čovek koji nije bio na kampu, ne može da zamisli koliko se znanja stekne za svega par sati. Najviše su mi se svidela predavanja u prirodi. Tamo sam naučio da se kroz radio teleskope može videti mnogo više nego kroz obične teleskope. Naučio sam i da su sve popularniji i da mnoge države ulažu dosta novca u njih. Predavanje o ovakvoj vrsti teleskopa držao nam je astronom iz Marseja. Naučio sam dosta i o potrazi za nebeskim telima u Australiji. Predavanje nam je držao ugledni astronom. Kroz prezentaciju nam je prepričao svoje astronomske pustolovine u Australiji. Predavanje koje mi se posebno svidelo bilo je o tome kako Srbi ne cene dovoljno svoje naučnike i kako ne znaju ni njihova imena, a ni šta su izumeli. Uveče smo išli da posmatramo razna nebeska tela, na divnom Fruškogorskom nebu. Moram priznati da kao učenik sedmog razreda nisam na predavanjima sve razumeo, ali većinu jesam, zato što su se predavači trudili da objasne tako da bi svako razumeo. Moram napomenuti da država ne finansira ovaj kamp, što me je razočaralo. Naravno Letenka će mi ostati u divnom sećanju, možda jednog dana i ja postanem astronom.

     Jovana Ristin

Jovana je završila VII razred  u OŠ „Vuk Karadžić“. Pokazuje interesovanje za prirodne nauke. 

     DSC00286mCilj Astro kampa je da na jednom mestu okupi sve zaljubljenike u astronomiju, kako ljude koji se time bave, tako i amatere i nas mlade zaljubljenike u ovu nauku.
      Ove godine sam bila deo kampa zajedno sa svojim nastavnikom fizike i nekolicinom drugara iz škole. Cilj našeg boravka na Letenci je da se upoznamo sa zanimljivostima iz astronomije, kao i da upoznamo ljude koji se njome bave. Na predavanjima su učestvovali stručnjaci iz raznih zemalja koji su nama preneli svoja znanja i iskustva. Trudila sam se da saznam što više novih stvari i što bolje shvatim astronomiju. U razgovorima sa astronomima saznali smo razloge zbog kojih su se oni opredelili za ovu nauku. Najbolji trenutak našeg boravka je bio na kraju, kada je pala noć, kada nam se ukazalo puno nebo zvezda i kada smo gledali kroz teleskop.
      Preporučila bih ovaj kamp svim ljubiteljima astronomije kao i mladim ljudima koji bi želeli u budućnosti time da se bave. Vrlo je korisno na jednom mestu upoznati toliko ljudi koji dele ista interesovanja i ljubav prema astronomiji.

    Bogdan Markov

    Bogdan je ove godine bio đak VII razreda OŠ „Vuk Karadžić“. Pošto ga interesuju prirodne nauke odlučio je da dođe na Astronomski kamp.

    DSC00290mOvo mi je prvi put da sam išao na Astro kamp na Letenku. To je u meni probudilo  znatiželju o astronomiji. Bilo je  veoma zanimljivih predavanja, ali na mene je najveći utisak ostavilo predavanje o traženju meteorita jer sam saznao mnogo zanimljivih stvari o meteoritima poput boje, veličine, nastanka i ostalih stvari. Takođe, veliki utisak na mene je ostavilo gledanje kroz teleskop. Video sam ono što nikada do sada nisam imao priliku da vidim. Svidela mi se noć koju smo proveli na Letenci. Voleo bih da imam priliku da to ponovim.

    Marina Ajder

    Marina je ove školske godine bila đak VI razreda OŠ „Vuk Karadžić“. Ovo je njeno prvo druženje sa astronomima. Na kampu je učestvovala u predstavi Nikola Tesla- Moji izumi i u razgovorima sa: prf. dr Draganom Gajićem, Bratislavom Ćurčićem i Darkom Donevskim

    Veoma lepo iskustvo, moglo se naučiti puno toga. Predavanja su bila veoma interesantna i zanimljiva. Volela bih da ponovo doživim ovako nesto lepo. Letenka je astro kamp na koji bi definitivno volela opet otići.

 
1 komentar

Objavljeno od strane na 12. avgusta 2016. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Razgovor sa Darkom Donevskim

Astronomski razgovori

    30. juli 2016.
    Astro kamp Letenka 2016
DSC00343m    Darko Donevski je na Astro kampu Letenka 2016 predstavio radioastronomiju, veoma značajnu oblast astronomije koja nam pomaže da otkrijemo ono što postoji a mi to ne vidimo jer naše oči ne reaguju na fotone koji nam dolaze sa tih nebeskih objekata. Naša percepcija je percepcija lovca, mi vidimo samo ono što nam obezbeđuje funkciju predatora ili pomaže da preživimo ili opstanemo u svetu svekolikih sila kojima smo neprestano izloženi. Za viđenje drugih stvari, sila i pojava nama trebaju drugačije “oči” i “uši” koje nam pojačavaju  i proširuju moć percepcije i nevidljivo čine vidljivim. To su radio teleskopi. Darko je predstavio značajnije svetske radioastronomske opservatorije, postojeće i one koje se grade i kosmičke objekte viđene pomoću njih. To je naše novo “oko” koje nam omogućava novi pogled na kosmos, koje će nam otkriti ono što danas još uvek ne znamo.

    Sa mladim naučnikom koji je do sada boravio i radio na više, značajnih radioastronomskih opservatorija, a sada radi u opservatorijama u Marseju i Lajdenu, razgovarale su Marina Ajder, Milica Eleković, Jovana Turinski, učenice OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina i Lenka Stojkov, učenica Zrenjaninske gimnazije.

    Lenka: Molim vas za početak da nam se predstavite. Šta radite, čime se bavite?

    Darko Donevski: Bavim se istraživanjem galaksija na institutu u Francuskoj, inače radim kao saradnik u astronomskoj opservatoriji.

    Jovana: Šta je za vas astronomija?

    Darko Donevski: Astronomija, za mene je, ljubav. Vremenom je ta ljubav postala posao, ali ja mislim da i dalje taj posao tretiram kao ljubav. Ako se neko od vas bude bavio astronomijom videće da ta dva, nekada moraju da idu zajedno. Ali u suštini, kao uvek u životu nađete zadovoljstvo u svemu tome što radite, tako, da ja astronomiju i dalje radim sa zadovoljstvom.

    Milica: Kojom oblašću astronomije se bavite?

    DSC00350mDarko Donevski: Ja se bavim istraživanjem galaksija i načinom na koji su one živele, rasle i umrle, od rođenja, od nekih 13 milijardi godina u prošlosti do danas. Znači istražujemo na koji način su prve galaksije nastale i razvijale se u svemiru.
    Galaksije su skupovi zvezda, i onda kada istražujete galaksije morate da znate i gde su zvezde nastale. Moj zadatak, nije da direktno proučavam zvezdu po zvezdu, pošto ih ima puno u galaksiji. Moj zadatak je da proučavam galaksije, kao velike sisteme i da proučavam pravilnost ili nepravilnosti u njihovoj evoluciji, njihovom životu.

    Marina: Možete li da nam kažete još nešto o ranim galalsijama i tome kako ih pronalazite?

    Darko Donevski: Rane galaksije je jako teško pronaći zato što je to, otprilike, kao kada biste pokušali da vozite bicikl na nekom putu a ispred sebe čekate kolonu kamiona koja ide od, ne znam, Zrenjanina do Žablja. Sada, vi ne znate koliko kamiona imate ispred, možda ste na početku te neke velike kolone. Ispred nekog velikog kamiona nalazi se još neki bicikl. Sada u astronomiji morate da otkrijete taj prvi bicikl, a da bi ste to našli vaš teleskop, kojim posmatrate mora da prođe jako veliku udaljenost, odnosno, u prevodu, signal koji vi dobijate kao čovek prelazi jako velika rastojanja. I kako prelazi ta velika rastojanja tako se on “umara”, signal se “umori”, energija mu opada tako da signali koji dolaze danas do nas su samo delići onih velikih energija koje su se nekad davno desile u svemiru. Nekada su se u svemiru dogodile eksplozije ali mi danas ne možemo da vidimo sve te eksplozije nego vidimo samo male deliće, ostatke tih nekada velikih eksplozija.
   Moj zadatak je da pravim kompjuterske programe koji će, da na neki način simuliraju to što se nekada davno desilo u prošlosti. Vi igrate neke igrice, pretpostavljam na računaru, i šta ja znam, to je otprilike kao da napravite neku kompjutersku igricu koja će da vam objasni na koji način se tamo neka mala struktura, nekada davno razvila, i uvećala svoju energiju toliko mnogo da mi možemo danas da je snimimo. Inače, kad već pričamo o tome šta ima u ranim galaksijama, u njima nema samo ove materije koju mi vidimo golim okom, materije od koje smo mi napravljeni, nego imaju neku materiju koja se zove tamna materija. Svaka galaksija oko sebe ima oblak tamne materije. Kao kad stojite na suncu i stavite šesir i kada vas neko gleda od gore ne vidi kako vi izgledate a zna da ste vi tu. Tako i mi znamo da je galaksija negde, da ima oblak tamne materije i ne znamo koliko je ta galaksija velika ili mala zato što je taj oblak tamne materije ogroman. To je zapravo molekul, imate bilion stvari koje vidite ali ima jos više stvari koje nemate pojma šta su i zato ih mi istražujemo.

    Lenka: Kako vi vidite Svemir i pošto tako duboko zalazite u njega, šta mislite, šta je bilo pre Velikog praska?

    Darko Donevski: Postoje dve teorije. Ono što ja lično mislm da se desilo pre Velikog praska jeste da su postojali razni neki multiverzumi. To znači da je nekada u velikom prostoru postojalo više univerzuma, kao neki mehurići i da su se ti mehurići vremenom ujedinili u jedan univerzum, da su se ostali mehurići izduvali, tako da je ostao taj jedan.
    Međutim postoji neka druga teorija, koju zastupaju američki naučnici, koji kažu da je vrlo verovatno da nije postojalo ništa pre Velikog praska, odnosno da nije postojao nikakav multiverzum nego da je jednostavno Veliki prasak, sam po sebi bio potpuno slučajan, redak događaj koji se dešava, ko zna kad. Ono što znamo na osnovu ovoga što smo istraživali do danas, znači, sve to što smo istraživali porvrđuje ovu drugu teoriju, odnosno da pre Velikok praska nije bilo ničega, da je Veliki prasak, eksplozija, odnosno nastanak prostora i vremena samo po sebi. To sada zapamtite, kad budete učili u srednjoj školi, Veliki prasak se nije desio u nekom već postojećem prostoru, znači, nije već postojao neki prostor kao ovaj u šatoru pa da je u njemu nešto eksplodiralo, ne, znači nije postojao prostor. Taj veliki prasak koji se desio je eksplozija nekog kvantnog vakuma. To sad vama ništa verovatno ne znači, ali učićete o tome. U tom kvantnom vakumu, u tim mehurima je nastao sam prostor. Znači pre tog mehura nisu postojali apsolutno nikakvi događaji, nikakvo merenje vremena, ništa nije postojalo, tačka A, B…, ništa.

    Jovana: Šta vas je podstaklo da se bavite astronomijom?

    Darko Donevski: Pomračenje sunca koje se desilo 1999. Onda smo mi bili jako razočarani što nismo imali teleskop da posmatramo pomračenje, pa sam ja kao i većina mojih drugara, na ulici, sa nekim maskama za varenje gledao kako se to dešava. Nismo baš imali puno pojma o tome, i onda sam ja poželeo da čitam knjige pa je to tako krenulo. Onda je krenuo internet tih godina pa sam malo krenuo da čačkam po Guglu i onda je to rezultiralo time da se upišem na studije i na studijama sam počeo da se zanimam za galaksije.

    Milica: Da li ste učestvovali u nekom otkriću?

   DSC00352m Darko Donevski: Pa jesam, sad, ta otkrića nisu nešto epohalno, ali recimo rad koji trenutno radim, otkrili smo neke galaksije koje imaju jako veliku temperaturu prašine u odnosno na ono što teorija predpostavlja. Mislim da je to jedno lepo otkriće koje je obavljeno u nekom međunarodnom časopisu. Morate da shvatite zašto je to važno, zato što kada vi merite temperaturu prašine u galaksiji, vi ne znate gde se ta galalsija tačno nalazi. Kao da pokušavate da uhvatite teleskopom komarca a ne možete zato što se on brzo kreće. Onda ga jednostavno usnimite u nekom trenutku njegovog leta i onda kažete, aha, ajde da pokušamo da vidimo koliko on brzo leti. Tako smo mi našli galaksije u nekom vremenu, izmerili smo temperaturu prašine u njima i onda smo uporedili tu temperaturu sa onim što kažu u teoretskim knjigama, znači sa onim što kaže teorija. Ispostavilo se da teorija možda nije u pravu i taj rad mi je jako drag.
    Drugo otkriće je teorijsko otkriće sa našom dragom profesorkom Tijanom Prodanović. Ona i ja smo prošle godine napisali jedan rad koji je takođe završio u međunarodnom magazinu. Pretpostavili smo da je radio zračenje, znači radio signal kod galaksija koje igraju jedna oko druge, koje kao da plešu neki ples, koje su u interakciji, da je radio zračenje takvih galaksija veće nego kod galaksija koje su same. To su znači dva otkrića u kojima sam ja eto učestvovao.

    Marina: Šta preporučujete mladim astronomima?

    Darko Donevski: Pa ne mora svaki čovek koji voli astronomiju da se bavi astronomijom. Možete vi da izaberete bilo koju profesiju. Možete da se bavite književnošću a da dolazite tako na Letenku, da uživate i da se družite.
   Što se tiče profesijalnog saveta, preporučujem da aktivno postavljate pitanja svaki put kad naiđete na neku vest iz astronomije, nemojte uvek da verujete ako vam na vestima kažu, naučnici su potvrdili to i to. U nauci, ono što su naučnici tvrdili pre sto godina da se nikad neće desiti, recimo desilo se za samo deset godina. Tako da je najvažnije da stalno postavljate pitanja. Da li ćete nešto otkriti ili ne, uopšte nije bitno. Bitno je da imate tog crva radoznalosti, da vas probudi ako nešto klikne i da vi kažete, aha, sad ću ja da se zainteresujem.
   Treća stvar koju bi preporučio jeste da stalno pokušavate, bar nedeljno jedanput, pola sata ako imate vremena da odete na neke sajtove koji imaju vesti iz astronomije pa da probate da razumete makar deo toga, jednu rečenicu, nije bitno i da probate to da povežete sa onim što učite iz fizike. Ako nađete jednu sličnu stvar, znači, ako možete da razumete, učili ste na primer zakon težine tela ili zakon gravitacije i vi znate da se zbog gravitacije dva tela privlače, ako takav primer možete da nađete u nekom astronomskom otkriću vi ste već napravili jedan veliki korak ka nauci, vi ste povezali nešto što učite u školi sa nečim što ne učite i to je najvažnije.

    Lenka: Da li želite nešto da kažete što vas mi nismo pitale?

    Darko Donevski: Pa ništa, samo da radite sjajnu stvar, toga nije bilo dok sam ja bio u školi. Tad nije bilo ni Letenke. Tako da je ovo sjajno, da izdvojite svoje vreme, da provedete malo letnjeg raspusta, da uživate i da se družite i da napravite nešto za školski sajt. Ja se nadam da ćemo da se sretnemo i sledeći put, da nešto više saznate, tako da na narednim Letenkama vi držite predavanje.

Hvala

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 5. avgusta 2016. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Razgovor sa Bratislavom Ćurčićem

Astronomski razgovori

  DSC00282m    Bratislav Ćurčić je na Astro kampu Letenka 2016 održao vrlo sadržajno i inspirativno predavanje o meteorima, meteoritima, impaktnim mestima i potrazi za njima po Australiji. To nije bila samo priča o nebeskom kamenju koje padne na Zemlju i o potrazi za njim, nego i priča o kontinentu koji ima sačuvan reljef, floru i faunu, kako Bratislav kaže, od “milijardu godina”. Slabiji intenzitet erozivnih faktora uslovljava sporiju promenu pejzaža i reljefa australijskih pustinja što je uzrok dugog održanja i relativno lakog nalaženja meteorita u njima, pa je ovaj kontinent interesantan za lovce na meteorite.
DSC00285m    Predavanje je trajalo više od sat vremena jer je bilo dosta pitanja i komentara auditorijuma. Bilo je zadovoljstvo posle tako nadahnutog, interesantnog i bogato ilustrovanog predavanja razgovarati sa Bratislavom. Posebno je zadovoljstvo što su predavači sa ovakvim praktičnim znanjem i iskustvom kod nas retkost. Ovo je bila prilika koja se ne propušta. Posebno za veoma mlade posetioce kampa Marinu Ajder, Milicu Eleković, Jovanu Turinski, učenice OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina i Lenku Stojkov, učenicu Zrenjaninske gimnazije.

       Razgovor je vođen neposredno nakon predavanja pa voditeljke, pod jakom impresijom, pune utisaka i informacija nisu insistirale na detaljima.

      Lenka: Molimo Vas da se predstavite.

     Bratislav: Ja sam Bratislav Ćurčić, sada sam Australijanac, živim i radim u Australiji. Po profesiji sam inženjer elektronike. Dugogodišnji sam astronom amater, koliko se sećam, astronomijom se bavim od 1974. godine. Tada sam napravio svoj prvi teleskop od stakla za naočare i gledao u Mesec. Već posle nekoliko godina sam brusio svoja ogledala i pravio teleskope, to radim do danas.

    Jovana: Šta je za vas astronomija?

    DSC00305mBratislav: Za mene je astronomija hobi. Ja sam pristalica teorije, da ako radite nešto za novac, pre ili kasnije će to prestati da bude interesantno. Ne kažem da svi ljudi to tako dožive, ima i onih koji vole zanimanje kojim se bave, ali većina ljudi kada su plaćeni za nešto što rade, pre ili kasnije izgube interesovanje. Tako da je meni astronomija hobi, i ostaće mi hobi. Ne bih želeo da vidim to kao profesionalno zanimanje, jer se bojim da će prestati da mi bude interesantno.

    Milica: Šta vas je podstaklo da se bavite astronomijom?

Bratislav: Sada je to teško reći pošto se desilo davno, ali definitivno, u to vreme su ljudi sletali na Mesec, bilo je puno časopisa koji su se bavili astronomijom. Bila je „Galaksija“, „Vasiona“, popularni časopisi, kojih verovatno danas nema. Oni su se uglavnom bavili naukom. Tako da je to mene nekako zagolicalo i onda kad sam prvi put imao šansu da pogledam kroz teleskop Mesec, to je bila inicijalna kapisla da ja odredim da je astronomija, ono što me interesuje.

    Marina: Zašto Vam se sviđaju meteori, kako je nastala ljubav prema njima?

    Bratislav: Mi smo imali meteorsku sekciju i posmatrali smo meteore, uglavnom kad su se očekivali veliki rojevi, ali sam relativno brzo izgubio interesovanje, jer je posmatranje meteora obično skopčano sa hladnoćom i niskom temperaturom. Kao pecanje, odete i ne dešava se ništa i onda prođe jedan meteor. To za mene nije bilo dovoljno interesantno, ali meteoriti, odnosno meteori kad padnu na zemlju i ostanu kao kamičak, je već nešto drugo. To je za mene bio izazov, jer ih je teško pronaći. Tako da je to aspekt avanturizma, zbog toga mene interesuju meteoriti. I dalje me interesuju meteori, ali ne toliko. Glavno interesovanje u astronomiji su mi optika, pravljenje teleskopa, posmatranje planeta i ostalih nebeskih tela.

   Lenka: Kako Vi vidite svemir, i da li smatrate da na nekim drugim planetama možda postoji život, sličan našem.

   Bratislav: Ja volim da verujem da postoji, jer sama verovatnoća nam kaže da je tako nešto moguće. Danas znamo da ima desetine hiljada planeta koje se vrte u našoj okolini. A pošto je svemir svuda isti, to bar znamo, onda nema razloga da još negde ne postoji nešto slično našoj Zemlji. Da li postoji nešto ovako, to je pitanje na koje niko ne zna odgovor, ali ja volim da verujem da je odgovor na to pozitivan.

   Jovana: Koliko ste meteorita do sad pronašli?

   DSC00309mBratislav: Pa nisam ih tačno brojao, ali recimo stotinak, nikad ih nisam tačno brojao.

   Milica: Šta preporučujete mladim astronomima?

      Bratislav: Ono što preporučujem i svim mladim ljudima. Radite ono što vas interesuje i ono što volite da radite. Ne znači da ćete odmah imati plodove rada u bliskoj budućnosti. Mislim da je jako važno da radite poslove koje volite da radite, prema tome ako vas interesuju meteoriti, bavite se meteoritima, ako vas interesuju planete, bavite se planetama, ako vas interesuje kosmologija, bavite se time. Nije isključeno da vam to možda i bude poziv jednog dana.

   Marina: Da li imate da dodate nešto što nismo spomenuli?

   Bratislav: Nemam, to je neka moja životna filozofija, znači treba raditi stvari koje su vama interesantne, radite ih srcem i rezultati neće izostati.

   Lenka: Zahvaljujemo Vam se na razgovoru.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. avgusta 2016. in Astronomija

 

Razgovor sa prof. dr Draganom Gajićem

    Astronomski razgovori

DSC00266m     Boravak na Astro kampu Letenka 2016, koji se održao na Fruškoj Gori od 28.- 31. jula, Marina Ajder, Milica Eleković, Jovana Turinski, učenice OŠ “Vuk Karadžić”  iz Zrenjanina i Lenka Stojkov, učenica Zrenjaninske gimnazije  iskoristile su za razgovor sa prof. dr Draganom Gajićem. Prof. Gajić je redovni gost-predavač na Astro kampovima na Letenci.

   Lenka: Molimo Vas da nam se predstavite.

       Prof. Gajić: Ja sam profesor Dragan Gajić, inače sam redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakuktetu u Nišu, na departmanu za fiziku. Predajem sve „astropredmete” na našem fakultetu, dakle astrofiziku, astronomiju geografima, astrobiologiju predajem biolozima, a imam i neke predmete na master i doktorskim studijama.

    Jovana: Šta je za Vas astronomija?

DSC00278ma    Prof. Gajić: Za mene je astronomija pre svega ljubav, jer ja stalno pričam da kad čovek zavoli pojave na nebu i kad to jednom  „uhvati” čoveka, to ga „ne pušta” do kraja života. Moj otac je bio geograf i kažu kad sam bio beba ili malo stariji, oko dve godine, da je moja tetka imala običaj da me izvede, da me drži u naručju da gledam u Mesec i kaže da je jedino mogla da me odvoji tako što mi kaže: „ Sad Mesec ide da spava, ‘ajde ideš i ti da spavaš”. Dakle, od najranijih dana ja sam voleo da gledam nebo, otac mi je davao atlase neba i ja sam kao sasvim mali dečak gledao u te atlase i tražio zvezde na nebu. Komšije su uvek govorile: „Jao, onaj mali Gajić je dobar, samo stalno gleda u nebo!” Tako da je za mene astronomija nešto što me drži već decenijama i ja sam naprosto zaljubljen u nju.

    Milica: Šta Vas je podstaklo da se bavite astronomijom?

    Prof. Gajić: Ja sam završio fiziku, ali ta ljubav iz detinjstva vezana za astronomiju je stalno trajala i ja sam, kasnije kada sam već doktorirao, odabrao oblast u fizici koja je vezana za astronomiju i sebe sam ulovio kako, još u tim danima dok sam bio na studijama, kad god smo pričali o fizici ja sam tražio gde se to fizika nalazi u astronomiji, ustvari u astrofizici. To je jedna multidisciplinarna oblast, ima dosta fizike, ali i astronomije. Moj doktorat je, takođe, bio vezan za fizičke pojave na Jupiteru. Jednostavno, moja orijentacija je bila da spojim te dve nauke i to je ostalo tako do danas. Nije bilo nikakve dileme čime ću se ja baviti u životu.

    Marina: Koju oblast astronomije najviše volite?

    Prof. Gajić: Mene posebno interesuje astrobiologija i planetologija. Ja ne spadam u onu kategoriju ljudi koji se bave, na primer, kosmologijom. Ne kažem da o tome ne znam ništa, verovatno znam više od prosečnog građanina, ali ja više volim taj astrobiološki aspekt kosmosa i više volim da upijam ta saznanja koja su vezana za planete i ponašanje planeta.

    Lenka: Kako Vi vidite svemir i da li mislite da postoji život van Zemlje?

    DSC00275mProf. Gajić: Ja tu moram odgovoriti kao iskusan profesor, dakle ne mogu da dam baš decidan odgovor. Kako fizički zakoni koji vladaju na našoj planeti i Sunce i Sunčev sistem nisu ništa specijalno u kosmosu i ako život već postoji na nasoj planeti logično je da od procene da postoji 10²² zvezda, odnosno planeta, u svemiru, života još negde ima. Međutim postoji jedna druga stvar, koja se zove „Kopernikanski princip” , koja gleda to iz drugog ugla i govori koliko su veliki problemi koje treba prevazići da bi život nastao iz nečega što je neživo i koliko je veliki skok potreban da možemo reći da je nešto što je nastalo iz organskih molekula, koji mogu biti složene forme kao što su proteini, DNK, RNK, itd.  živo, ako prihvatimo tu teoriju da je život formiran iz nežive materije. To je prilično retka pojava koja se zove „Hipoteza retke Zemlje”. Dakle postoje dva potpuno suprotstavljena mišljenja koja se nalaze na velikom „rastojanju” jedno od drugog. Ja očekujem da u kosmosu život postoji, s obzirom da postoji strahovito velik broj planeta, od kojih je mnoštvo njih slično Zemlji i nalazi se u sličnoj poziciji u odnosu na matične zvezde i gde su uslovi slični onima na Zemlji. Dakle očekujem da život na takvim planetama postoji, ali ne mislim da je broj planeta na kojima je život visoko organizovan, kao što je slučaj na našoj planeti, velik.

    Jovana: Šta mislite o nastanku svemira i o onome što je bilo pre Velikog praska?

DSC00277m  Prof. Gajić: Ja lično mislim da ta sama teorija Velikog praska ima dosta nedostataka i ona govori da je svemir nastao iz nečega što mi fizičari zovemo singularnost tj. iz nečega što je poput geometrijske tačke gde je čitav prostor bio u toj geometrijskoj tački u kojoj se nalazila ogromna energija i da je to u nekom trenutku, usled neke kvante fluktuacije, eksplodiralo i razvijalo se na način koji verovatno već znate. Mislim da je to veliki problem i za samu nauku, jer kosmologija, oblast fizike koja proučava nastanak svemira, ima velike probleme sa tom singularnošću. To je pitanje koje je na samom „frontu” nauke. Verovatno će saznanja do kojih ćemo doći u narednim decenijama tu situaciju malo rasvetliti. Činjenica je da je takva vizija nastanka svemira, koji je odjednom eksplodirao, počeo da se širi i kreira, nešto što će morati detaljnije da se utvrđuje. U fizici, astronomiji i astrofizici postoje možda čak i osnovna pitanja koja nisu rešena i upravo je na vama koji volite fiziku i astrofiziku i astronomiju, da jednog dana radite na tim problemima, što će doprineti razrešavanju dilema koje mi danas imamo. Najveći problemi u fizici i astrofizici su upravo vezani za kosmologiju i stanje materije u toja tački singulariteta iz čega je sve počelo.

    Milica: Da li ste vi učestvovali u nekom otkriću?

    Prof. Gajić: Teško je reći da je nešto otkriće. Naravno, čim se čovek bavi naukom, mora da objavljuje radove. Ja sam to i hteo da radim, a i morao sam, jer je moj posao takav. Međutim, ja ne mogu reći da su to otkrića koja su menjala svet, kao što je npr.  otkriće Nikole Tesle, našeg najvećeg pronalazača, obrtno magnetno polje, koje je uticalo na sam razvoj civilizacije. Nauka danas nije isto što je bila pre nekoliko vekova i godina. Nauka danas podrazumeva razne istraživačke timove, npr. postoji CERN koji ima više hiljada inženjera, fizičara, itd. i nauka danas podrazumeva veliku aparaturu. Biti naučnik danas ne znači imati razbarušenu kosu i da kada vam u trenutku nešto sine istrčite goli iz kade i vičete: „Eureka, eureka!“ dok trčite po ulici. To je jedan mukotrpan posao i ono što svi mi manje-više danas radimo je popravljamo neke teorije, ja sam  teorijski fizičar, dakle dodajem neke nove efekte itd. To jesu novine, ali nisu otkrića. Retki su ti koji mogu u „trenutku presvetljenja“ da naprave otkriće koje će promeniti svet. U svakom slučaju svaki rad koji se objavi prođe kroz ozbiljne recenzije, časopise itd. jeste nekakvo otkriće tj. neka novina u nauci, da li je to popravka neke teorije ili unošenje novih.

     Marina: Šta biste poručili mladim astronomima?

DSC00276m    Prof. Gajić: Preporučujem mladima, ne samo astronomima, da treba više da čitaju. Mislim da je problem mladih generacija to što nedovoljno čitaju. Nije dovoljna samo ljubav prema nečemu. Nije dovoljna samo ljubav prema astronomiji. Potrebno je i da nešto naučite. Da biste mogli da se bavite bilo čime pa i astronomijom, morate znati nešto o tome. Čitanje stručne literature, ali i čitanje beletristike i naučne fantastike npr. Artura Klarka, koji je fenomenalan pisac i veliki vizionar, kao i Isaka Asimova, može kod onih koji su laici da probudi želju i volju da se bave astronomijom. Ono što je po meni ključno je da prvo volite to što hoćete da radite svim srcem, da se sukobljavate sa teškoćama u tom poslu i da istrajete. I da čitate više. Kad god ne znate šta da radite, uzmite nešto da čitate. Pre spavanja pročitajte tri reda, ali nešto  pročitajte. Svaka informacija koju dobijate čitanjem ostavlja negde neki trag u vašoj svesti i podsvesti i onda se u određenoj situaciji vi setite nekog sličnog rešenja, sličnog načina da prevaziđete problem i to je nešto što je veoma dragoceno. Dakle- čitajte.

    Lenka: Da li želite nešto da nam kažete što vas nismo pitali?

DSC00346m     Prof. Gajić: Čitajte. I voleo bih da dodam da nema lepšeg prizora od onog kad se spuštate sa brda i vidite proplanak sa mnoštvom teleskopa i kad vidite noću kako „pukne“ nebo i zaljubite se u zvezde. Radite to, zaljubite se. Formirajte svoja sazvežđa. Sazvežđa su veštačka tvorevina, svako od vas može da napravi svoje sazvežđe. Kod nauke kao što je astronomija na prvi pogled vam se može učiniti da će to razbiti sve vaše romantične iluzije o svemiru, ali nije tako. U tom nebu, u tim zvezdama nađite nešto što će vas činiti romantičnim. Davno sam nešto pročitao i to sam upamtio da u stvari u svakom od nas imate teške hemijske elemente, koji su dospeli od protosolarnog oblaka, iz kog je formiran Sunčev sistem, sa nekih udaljenih zvezda koje su nekada davno eksplodirale. Svi ti teški elementi koji su u našem organizmu su deo neke zvezde. Upamtite to. Vi ste delić neke zvezde. To, bar mene, ushićuje i daje jednu romantičnu notu onome čime se ja bavim.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. avgusta 2016. in Astronomija

 
 
%d bloggers like this: