RSS

Arhive autora: Sve je fizika

Astronomski kamp, Letenka 2010

         Letnja škola fizike i astronomije, Letenka 2010 

       Na travnatom proplanku između guste šume poređani su različiti teleskopi kakvi ne mogu da se vide ni u nekoj renomiranoj prodavnici teleskopske opreme. Neki teleskopi ili delovi opreme su ručno pravljeni. Može da se vidi njihova praktična primena. Mogu da se vide nebeski objekti bolje nego što ih vidimo sopstvenim teleskopom jer tamo uvek ima boljih teleskopa od našeg. U promenadi predavača u otvorenom amfiteatru ili pod šatorom mogu se čuti predavači od Australije do NASAe. Od njih se mogu čuti najnovije iformacije o novim otkrićima. Ovo je mesto entuzijazma, ovde se sreću fanovi astronomije, asrtronautike, astrofizike.
     Otići na AK sa đacima zainteresovanim za astronomiju, astrofiziku i uopšte prirodne nauke je velika dobit za njih, sa ishodima koji će im se duboko urezati u svest i pamćenje. Za neke od njih će ovo biti početak bavljenja astronomijom a neki će postati njeni prijatelji.  Boris, jedan od đaka učesnika je  rekao:Ja ću da budem biznismen pa ću da doniram i pomažem ovakve ljude i ovakve skupove.
      Još uvek ne možemo da se vraćamo u prošlost iako je Ajnštajnova Opšta teorija reltivnosti to predvidela ali možemo da evociramo uspomene i sećanja na vremenski ne tako dalek Astronomski kamp, Letenka 2010..
     Letnja škola fizike i atronomije, Letenka 2010  je održana u okviru  Astronomskog kampa, Letenka 2010Na LŠFA su organizovano došli učenici VI, VII i VIII razreda OŠ „Vuk Karadžić“, „2 oktobar“ i „Sonja Marinković“ iz Zrenjanina. Grupu od 24 učenika su organizovali i vodili Zorica Radišić, profesor biologije i nastavnici fizike Živko Srdanov i Miša Bracić. Na jedan dan grupi su se pridružili dr Goran Kiš iz Beograda i Slavica Nađalin, profesor fizičkog vaspitanja iz Zrenjanina.
    Cilj LŠFA je da deca osnovnoškolskog uzrasta :

  • na organizovan način prisustvuju  Astronomskim danima na astro kampu Letenka 2010,
  • intelektualno i emocionalno, na licu mesta, imaju kontakt sa astronomskim pojmovima,
  • budu u socijalnom miljeu astronoma i ljubitelja astronomije,
  • posmatraju nebeske objekte, neposredno i pomoću teleskopa,
  • prisustvuju predavanjima,
  • na svoj način kvalitativno doprinesu Astronomskim danima,
  • iz urbanog ambijenta izađu u neposrednu prirodu  u kojoj će naići na osmišljene sadržaje koji će na njih delovati edukativno i kultivaciono,
  • razvijaju sposobnost za jednostavna istraživanja
  • međusobno druže

     Astronomi, astronomi amateri i ljubitelji astronomije iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i Srbije počeli su da stižu na Letenku, u najveće astronomsko selo u ovom delu Evrope, u četvrtak, 15. 7. 2010.g.
        Predavanja na kampu su uglavnom iz oblasti astronomije, astrofizike  i astronautike. Nismo mogli da slušamo sva predavanja jer smo u to vreme radili neki od zadataka iz našeg programa. Neka predavanja su nam bila razumljiva a neka nisu, što je normalno obzirom na naš uzrast i predznanje. Ali je svako od njih podizalo plafon našeg znanja i dovodilo nas u situaciju da se maksimalno koncentrišemo i činimo napor da bi ih razumeli.
    Zapazili smo predavanja dr Tijane Prodanović o elektromagnetnom spektru, dr Dušana Mrđe „Šta bi bilo kad bi bilo“, nn predavača o Ričardu Fajnmanu, grupe astronoma iz Valpova o njihovom otkriću 4 supernove, Dragana Lazarevića o teraformiranju Marsa, dr Gorana Kiša o uticaju nulte gravitacije na čoveka.
    Dragan Lazarević- Laza, član vršačkog prirodnjačkog duštva GEA, nas je poveo u šetnju kroz šumu uz pomoć GPS-a. Bilo je to vrlo živo i neposredno iskustvo sa spravom koja danas određuje kretanje miliona ljudi u svetu a sve uz pomoć svemirske tehnike i tehnologije.
      Program LŠFA
       Biologija
     Najveći deo aktivnosti astrokampa odvijao se u toku noći. Tokom dana, osim za rekreaciju i druženje, bilo je vremena i za interdisciplinarne sadržaje u vezi sa ostalim prirodnim naukama, posebno sa biologijom.
     Pomoću radnog materijala, uočili smo neke od razloga nedovoljnog nivoa naučne pismenosti koja se stiče u našim školama (rezultati PISA testiranja iz 2006.). Na primeru šeme eksperimenta sa poređenjem efikasnosti različitih preparata za sunčanje (jedan od zadataka iz PISA-testa) smo se uverili da jednostavni demonstraciono-eksperimentalni postupci mogu da poprave navedenu situaciju. Bilo je veoma očigledno da su i najmlađi učenici, posle odgovarajuće pripreme,  dolazili do tačnog odgovora.
    Rešavali smo i dileme vezane za načine popularizacije održivog turizma u ekološki zaštićenim područjima. Predstavljeni su originalni načini reklamiranja ovakvih edukativno-turističkih sadržaja, baš na primeru ovogodišnjeg astrokampa. Takođe su nas neki učenici upoznali sa sopstvenim zapažanjima o tragovima koje su ljudi ostavljali tokom svog boravka ovde, o čemu svedoči i dokazni materijal.

    Kasnije smo prepoznavali tipične vrste u mešovitoj listopadnoj šumi oko nas. Razgovarali smo i o značaju šuma, ali i o čemu valja voditi računa pri pošumljavanju neke oblasti.
Šetnja kroz šumu do obližnjeg vodopada pokazala se kao previše naporna za neke od nas, a sam vodopad kao nedovoljno atraktivan za naša očekivanja.
    Mikroklimatski uslovi okolnog šumskog prostora, ali i odgovarajuća stručna literatura omogućili su nam da zavirimo i u čudesni svet gljiva.
    Postalo nam je jasno da u šumi, osim zadivljujuće lepote i bogatstva prirode, postoje i realne opasnosti – od polja koprive, nesnosnih insekata, krpelja, pa sve do mogućnosti da se izgubimo. U tom smislu nam je dobro došlo i nekoliko saveta uz demonstraciju rada, mogućnosti i ograničenja GPS-uređaja.
    Astrognozija
      U toku tri noći posmatrali smo zvezde i sazvežđa. Većina učenika nije imala priliku da vidi nebo sa toliko puno zvezda a neki učenici su prvi put u životu videli Mlečni put.
    Izgled noćnog neba, na drugi način, nam je prikazao pokretni planetarijum u kampu. Pošto ga naduvava ventilator, boravak u njemu je bio prijatan. Bio je to jedini šator u kampu sa klimom. Ovde smo utvrdili osnove orijentacije na nebu, sazvežđa, nebeska tela, nevidljive „nebeske linije“ iz prethodnih posmatranja.

    Šetnja kroz Sunčev sistem 

    Maketa –Sunčevog sistema podrazumeva:

  1. Modelovanje objekata Sunčevog sistema
  2. Postavljanje objekata Sunčevog sistema u određenoj srazmeri
  3. Šetnju kroz Sunčev sistem
  4. Razgovor o Sunčevom sistemu

    Modelovanje Sunca i planeta je urađeno kod kuće. Modeli planeta rađeni na balonima su u putu gubili vazduh i loptasti oblik, zbog čega ih nismo koristili.
    Ali su 9 panoa koji su u slici i reči predstavljali Sunce i 8 planeta bili funkconalni i efikasni. Panoe smo kao zastave kačili na jarbolima od betonskog gvožđa(8) visine 2m koje smo zabadali u zemlju na mestima gde u srazmeri treba da stoje planete.
    U model Sunčevog sistema smo postavili i putokaz do planeta i njihov trenutni položaj i udaljenost. Sa interneta smo skinuli trenutne položaje planeta na dan 15.7.2010.g. Na improvizovanim dašcicama ispisali smo imena planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca.
    Ovo je divan zadatak koji pokazuje odnose položaja planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca. Poimanje prostora i orjentacije se ovde dešava skoro kao na licu mesta i dovodi u vezu zemljinu rotaciju i pojavu planeta baš tamo gde smo na putokazu pokazali da se one nalaze.
     Po dva učenika su u toku šetnje govorila o svakoj planeti i Suncu. Ostali u grupi su doprinosili dopunjavanjem informacija, postavljanjem pitanja i iznošenjem svojih stavova.
     Merenje temperature vazduha
    Temperatura vazduha je merena svaka četiri sata iznad trave, betona i u šumi. Merenja su vršena na visini od 2m. Pošto iznad trave i betona nismo imali hladovinu, merači su u toku merenja hlad improvizovali držeći svesku iznad termometra.
        Rezutati su unošeni u tabelu i grafik temperature vazduha koji su bili izloženi na javnom mestu, tako da su učesnici kampa mogli da prate promene temeparature vazduha.
    Na kraju su čenici uradili analizu tabele i grafika u kojoj su upoređivali razlike, sličnosti i promene temperature vazduha u različitim uslovima. Na ovaj način su sami uočili približavanje i izjednačavanje tempreature vazduha na tri merne tačke u toku noći i porast razlike u toku dana. Takođe je dovedena u vezu temperature vazduha sa biljnim pokrivačem i njegovom moći da više energije apsorbuje i upotrebi u hemijskim reakcijama fotosinteze, dok se kod betona to ne dešava pa je radijacija sa betona veća zbog čega se vazduh iznad betona više zagreva.

     
     Impresije učenika
    Sa astronomskog kampa sam ponela nezaboravne utiske. Bio je veoma zanimljiv i lepo osmišljen. Dopalo mi se društvo i priroda koja nas je okruživala sa svih strana.
    Posebno mi se svideo drugi dan kada smo dobili zadatak da napravimo reklamu za kamp, pa je moja grupa (četiri gracije i dva smajlija) odlučila da napiše pesmu i tekst o njemu. Svakodnevne sportske aktivnosti, poput košarke bile su vrlo zabavne. Zanimljivo je bilo upoznati nove drugove, sa kojima sam razmenjivala doživljalje iz života, do svitanja. Posmatranje nebeskih tela i slusanje večernjih predavanja bilo je veoma korisno i interesantno.
    Ovaj kamp pamtiću po dobrom društvu i zanimljivim zadacima!!!

                                                                                                                                                            Isidora Savić
                                                                                                                                    OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

         Astronomski kamp Letenka je stvarno super i dani koje sam provela u njemu su bili predivni. Kod njega mi se njaviše dopada to da se nalazi pored šume daleko od bučnog grada. Dane smo proveli sakrivajući se od sunca u prijatnoj hladovini drveća i igrajući šah i košarku zajedno sa društvom na velikim terenima.
Noći su bile predivne sa puno zvezda na nebu i u društvu astronoma koji su bili jako ljubazni prema nama i dozvoljavali nam da preko njihovih teleskopa posmatramo zvezde i planete našeg sunčevog sistema.
    Pored toga je bio svaki dan pun zanimljivih zadataka koje smo obavljali zajedno, a noći smo takođe proveli slušajući predavanja o raznim manje ili više zanimljivim temama (sve vezane za svemir). U ranim jutarnjim satima smo odlazili na spavanje u prilično udobnim šatorima u društvu komaraca i mrava.
Imali smo tri obroka dnevno koji su bili ukusni, ali ako si preko dana ožedneo mogao si otići do prodavnice ili česme da bi se osvežio.
    Pomalo mi je smetala udaljenost toaleta i njegova higijena, ali na kraju dana i provedenog vremena u kampu mi je to zapažanje bilo beznačajno (nije mi smetalo).
    Društvo koje sam imala priliku da upoznam u kampu jer stvarno super, što mi je učinilo provedeno vreme u kampu savršenim!!!!
    Na kraju bih se zahvalila i nastavnicima koji su bili veoma ljubazni prema meni i dozvolili mi da kao učenik iz druge države učestvujem u astronomskim aktivnostima, kao i mojoj sestri Isidori koja me je pozvala da zajedno podelimo iskustva iz astrokampa.
                                                                                                                                                        Andrea Savić
                                                                                                                              OŠ Rihard Jakopič , Ljubljana  

     U astro kampu sam, nažalost, provela samo jedan dan, ali taj dan je bio interesantan i nezaboravan. Veoma mi se svidela ideja da idemo u kamp. Pored toga sto smo čuli dosta zanimljivih informacija ceo dan smo proveli u prirodi bez kompjutera, TV-a i slicčih uređaja i imali smo priliku da se međusobno bolje upoznamo. 
    Tokom slobodnog vremena uglavnom smo igrali šah, karte i  košarku.
    U veče, kada je pao mrak, u kampu su bili postavljeni teleskopi čiji su vlasnici bili veoma ljubazni i dozvoljavali nam da posmatramo objekte na nebu.
    Bila sam fascinirana teleskopom Godzila iz Makedonije čije je ogledalo veličine 16 inča. 
    Bilo mi je veoma lepo i zanimljivo  i nadam se da ću sledeće godine ostati tokom celog kampa.
                                                                                                                                                            Sara Panić
                                                                                                                               OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

 Impresije Andreja Čilaga

  

Advertisements
 

Astronomski kamp, Letenka 2010

    Impresije Andreja Čilaga

    Sada već daleke 2010. godine grupa učenika nekoliko zrenjaninskih osnovnih škola je organizovano, sa svojim nastavnicima boravila na Astronomskom kampu Letenka.
    Lepo je i očaravajuće kada kroz okular teleskopa vidimo kratere na Mesecu, Jupiterove satelite, Saturnov prsten, Uran, galaksiju Andromedu, magline i zvezdana jata, kada ih složenom i skupom opremom snimimo i dobijemo njihov izgled kakav slobodnim okom ne možemo da vidimo. A još je značajnije kada sve to posmatrano i doživljeno, pod impresijom predstavimo olovkom ili kičicom na papir. Ako se tu pojavi i jedna duhovita nota onda je tu pobuđen viši mentalni proces što je zaista vredan pedagoški ishod, kakav se samo može poželeti. To je kreativnost.
    Andrej Čilag, kao tek završeni učenik OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina je bio jedan od učesnika kampa. Njegov zadatak je bio da posmatra sve ono što se događa na kampu i da likovno izrazi svoje, doživljaje, zapažanja i impresije.
    Mogućnost putovanja kroz vreme, jedno od više predviđanja Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti čovek još nije otkrio. Da bi imali predstavu nekih događaja u prošlosti mi čuvamo zapise, crteže, filmove i knjige. Ako jednom u budućnosti otkrijemo mogućnost  putovanja u prošlost sve to nam neće trebati. Dovoljno će biti da se nađemo u nekoj vremenskoj koordinati pa da tako budemo savremenici nekog događaja u njoj.
     Za sada, Andrej nam je svojim likovnim radovima omogućio da vidimo deo njegovih impresija koje je imao na Astronomskom kampu Letenka 2010. 
 
  

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. jula 2018. in Astronomija

 

Razgovor sa Goranom Vukajlovićem

     Molim vas da se predstavite.

      Zovem se Goran Vukajlović. Iz Beograda sam. Završio sam Elektrotehnički fakultet, na smeru za telekomunikacije. Nažalost time se nisam nikada bavio. Bavim se informatikom. Nečim što se danas u modernom svetu zove biznis intelidžens. Trenutno sam zaposlen u banci Inteza kao direktor odeljenja za razvoj rešenja poslovne inteligencije. U slobodno vreme se bavim astronomijom, astrofizikom, kosmologijom. Bavim se teorijom evolucione filozofije, umetnošću, svim što ovaj život čini tako lepim.

      Šta za vas predstavlja astronomija?

      Ljubav! Pre svega, postoje tako neke stvari koje su daleko više od nas. Tek kada uđete u te visine gore sagledate kosmos u svoj njegovoj veličanstvenosti. Onda shvatite, sa jedne strane koliko ste mali a sa druge strane, ne samo koliko ste mali nego koliko ste dragoceni. Jer kada jedan ljudski um  može da razmatra te stvari, to znači da je jako vredan i zato je dragocen. Nema toga nigde drugde, barem mi ne znamo da ima. Ima samo na ovoj našoj Zemlji.

       Od kada se bavite astronomijom , šta vas je podstaklo , kako ste počeli njome da se bavite?

      Astronomijom se bavim zadnjih tridesetak godina. Prvi podsticaj je došao iz Saganove knjige Kosmos. To sam godinama čitao, čitao, čitao dok je nisam iskupusao. Na kraju više ni na šta nije ličila. To je, u to vreme bila jedina knjiga koja se bavila takvom tematikom. Kasnije, zašli smo u ona nesrećna vremena devedesetih godina kada nikakve informacije iz ovoga sveta nismo dobijali iz ostatka sveta. Mi smo se bavili nekim našim prizemnim stvarima. Ali i tada, krajem devedesetih godina počele su nam pristizati neke stvari, kao što je  Kontakt sa Džodi Foster, koje ustvari predstavlja jedno Saganovo delo prekomponovano u filmsku umetnost koje sam gledao bar osamdeset puta i sve me je to veoma zaintrigiralo. Posle je naravno počela da dolazi literatura i sve ostalo što mi je bilo potrebno da se razvijam u tom smeru. U jednom momentu sam samo pomislio: Okej!  Ali ja hoću da sve to vidim! Sve to je lepo napisano ali gde sam tu ja?  Tada  sam odlučio da kupim svoju opremu i da počnem da se bavim astrofotografijom i da slikam sve to što sam slikao.

      Šta vam se najviše sviđa u astronomji i kojom oblašću se bavite?

     Bavim se kompletnom astronomijom. Generalno ne mogu da odvojim jednu oblast od druge. One se nekako prožimaju. Tu imamo: astrofiziku, kosmologiju, astrofotografija je deo svega toga a i sama astronomija kao širi pojam. Teško je tu odvojiti, šta mi se najviše sviđa. Možda mi se najviše sviđa kosmologija, možda teorijska fizika jer je tamo najviše teorije. S druge strane, kome ne može biti izazovno da ode na neki veliki teleskop, na Kek ili na Havaje pa da tamo radi neka istraživanja? Sve mi se to sviđa, nemoguće je, generalno je nemoguće nešto odvojiti.

     Kako izgeda vaša oprema za rad i kako ste je nabavili?

     Oprema za rad za astrofotografiju se sastoji od jednog teleskopa refraktora. To je teleskop sa sočivima. On pre svega služi za slikanje, manje za posmatranje. Za posmatranje su bolji Njutnovi reflektori, teleskopi sa ogledalima. Potrebna je aparatura, stalak ili nosač teleskopa koji je ustvari pametna mašina koja mora da zna kako da „poništi“ Zemljinu rotaciju. Slikanje dalekih objekata zahteva dugačke ekspozicije na fotoaparatima ili CCD kamerama. Ako se ne bi pratio taj objekat, ako se ne bi „neutralisala“ Zemljina rotacija onda bi se dobile slike sa putanjama ili tragovima zvezda. Tu je još i fotoaparat. Posle svega toga ide softverska obrada. Tu su razni softveri kao što je Iris, Fotošop koji spaja slike, eliminiše šum, gomilu svetlosnog zagađenja. Sve to treba da se što više isčisti da bi se čist signal sa nekog nebeskog objekta zadržao na fotografiji.

      Da li je oprema skupa i kakvi su uslovi u Srbiji za ovakav rad?

      Nažalost u Srbiji imamo jednog uvoznika, u Novom Kneževcu.  Oni su uvozili teleskope Kanadske firme Sky-Watcher.  Naravno da je oprema skupa. To mora da bude skupa oprema. Za ozbiljnije fotografisanje mora da bude skupa oprema. Teleskopi su reda 2-3000 evra za amatersko snimanje. Svi oni ozbiljniji su skuplji, svaki centimetar  povećanja prečnika je dupla cena opreme. Nosači opreme su jako skupi. Potrebno je poprilično novca ali se može i sa manje, sa par hiljada evra mogu da se postignu neki rezultati ako ništa drugo da se vide planete, neke uočljivije magline, galaksija Andromeda.

       Šta osećate kada vidite kakvu ste sliku napravili?

      Uvek divljenje!  Svaki put. Mnoge objekte sam snimao više puta, i po desetak puta ali svako sledeće snimanje kao da ponovo to radim. I svaki put mi bude neverovatno da ja, jedan mrav sa planete Zemlje uspevam da dosegnem do toga da vidim nešto tamo što je udaljeno pedesetak miliona svetlosnih godina.

     Primedba voditeljke: Deluje nestvarno kako to ljudsko oko može da vidi uopšte, bilo kroz sočivo, kameru,  kako je to ustvari daleko a mi ipak možemo da vidimo!

     Zato koristimo memorijske uređaje. Fotoaparat je memorijski uređaj. Naše oko nije, ono primi fotone i odmah ih odbacuje dok na kamerama i fotoaparatima svaki foton koji udari se nagomilava, sjaj ostaje. Ti uređaji zato i služe, da isprave nesavršenosti našeg oka. Kod našeg oka je mala zenica dok teleskopi imaju veći promer. Kod gledanja nebeskih objekata je bitnija širina tubusa nego koliko je uvećanje. Sasvim je svejedno da li vaš teleskop uvećava 1000 ili 5000 puta, to je toliko dalek objekat da ne dobijate na veličini ništa.

     Sećate li se vašeg prvog pogleda kroz teleskop?

    Da. Prvi put kada sam kupio teleskop, na terasi sam ga montirao. Bila je vedra noć. Vidim nešto svetli tamo iznad zgrade, okrenem teleskop, i stvarno mi je to najimpresivniji pogled u životu, pogledam, Jupiter!  Kad prvi put pogledaš, sve sa onim njegovim šarama i onom njegovom mrljom, to je stvarno impresivno. Pogotovu kada te to iznenadi. Kada nisi to očekivao. Ja sam mislio to je neka zvezda. Ja tada nisam znao položaje planeta. Drugi pogled je pogled na Mlečni put, koliko je tu zvezda, to je stvarno impresivno, to se ne može opisati.

      Da li imate neki savet za mlade astronome ili one koje to interesuje?

    Moj savet mladima je da hrane svoju radoznalost. Ovaj svet je čudo. Nauka je čudo, samo tebaju da prate njene tragove, da uče. Kako se hrani radoznalost? Pokušajima da svaku stvar koju vidimo u svojoj okolini, pokušavamo da objasnimo, da je ne uzimamo zdravo za gotovo.  Ništa na ovom svetu nije zdravo za gotovo, sve što uzmeno zdravo za gotovo to je naopako. Svaki odgovor rađa novo pitanje, više pitanja. Da je jedan, nego je više.

        Da li želite da nam kažete što vas nisam pitala?

Volim da vidim mlade ljude kako se interesuju za nauku. Nauka je pravi put, jedini i jedini i pravi put, sve ostalo ….

     Razgovor vodila: Nevena Jovčić, učenica VIII razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina, prilikom otvaranja izložbe astrofotografije Gorana Vukajlovića pod nazivom Akordi svemira, 1. decembra 2017. u Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin”.

Povezani članci:
Akordi Svemira
Gledanje nevidljivog 

Zrenjanin, 1. decembar 2017.

 
1 komentar

Objavljeno od strane na 22. juna 2018. in Astronomija

 

Očekuje se prva slika crne rupe, Sagitarius A*

Međuzvezdani- Kristofer Nolan

 

        Nekoliko meseci nakon objavljivanja Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti 1915. Karl Švarcšild je izveo jednačinu crne rupe. Trebao je jedan vek da prođe pre nego što je urađeno nešto više od matematike. Danas je postojanje crnih rupa široko prihvaćeno, ali ostaju zbunjujući paradoksi koje je teško rešiti.
     Crna rupa je telo čija masa, skoncentrisana u infinitezimalno malom centru beskonačno zakrivljuje prostor- vreme. Njeno gravitaciono polje je veoma jako i deluje na velikim rastojanjima. Iz sfernog prostora oko nje, koji se zove horizont događaja ništa ne može da pobegne, čak ni svetlo. Radijus horizonta događaja, nazvan Švarcšildov poluprečnik, RS jednak je 2Gm / c², gde je G gravitaciona konstanta, m masa crne rupe, a c je brzina svetlosti.
    Ove godine bi trebalo po prvi put da vidimo crnu rupu, u stvari, njenu senku na okolnoj plazmi. Očekuje se da to što budemo videli može da ima dalekosežne implikacije za naše razumevanje Univerzuma.
     Teleskop Horizont događaja (Teleskop Event Horizon – EHT) je svetska mreža teleskopa ili globalni niz radio teleskopa u milimetarskom području elektromagnetnog spektra. Projekat EHT sada pokušava da napravi sliku crne rupe u horizontu događaja. Da bi videli crnu rupu EHT traži njenu siluetu koja se vidi prema pozadini. EHT je praktično veličine Zemlje i gledajući kroz međuzvezdani medij pun gasa i prašine  koji ispunjava prostor od 25 000 svetlosnih godina između nas i centra Mlečnog puta može da prikupi sve što je potrebno da nastane slika crne rupe veličine teniske loptice.
     EHT će omogućiti istraživanje fizike izvan horizonta, efekta jakog gravitacionog polja u stacionarnom prostor- vremenu i interakciju s okolnom materijom. 
     Crna rupa u centru Mlečnog puta zrači iz svog plazmatičnog akrecionog diska. Senka nije potpuno mračna, jer u pravac vidnog polja posmatrača ulazi određena količinia zračenja.
Veličina senke je određena radijusom orbite fotona, uvećanog efektima gravitacionog sočiva koje stvara crna rupa. Ugaona veličina siluete zavisi od veličine crne rupe i njene udaljenosti od nas i izuzetno je mala. Upoređenja radi supermasivna crna rupa, Strelac A*, u centru naše galaksije i crna rupa u centru galaksije M87 je oko 1000 puta manja. Čak i za ovakvu crnu rupu, ugaona veličina senke je oko 50 mikrosekundi, što je ekvivalentno uglu koji ima krofna postavljena na površinu Meseca.

    Optimalna talasna dužina za stvaranje slike senke centralne crne rupe u Mlečnom putu i ​​M87 su u rasponu milimetara. Plazma u akrecionom disku koji okružuje crne rupe emituje fotone ovih talasnih dužina. Zemljina atmosfera i međuzvezdani mediji propuštaju talase miimetarske talasne dužine tako da posmatranja crne rupe može da se vrši sa Zemlji.
   Počev od 2008. godine, zapažanja teleskopa na Havajima, Arizoni, i Kaliforniji demostrirala su tehnološku izvodljivost EHT eksperimenta. Prva posmatranja sa punim EHT nizom sprovedena su u aprilu 2017. godine Tokom pet noći, osam teleskopa širom sveta su posmatrali Sagitarius A*, tačku u centru Mlečnog puta u kojoj je kako se veruje locirana crna rupa. Svaka stanica je prikupila veliku količinu podataka; ukupno, više od petabita. Podaci su bili preveliki za elektronski prenos, pa su diskovi poslati u dva EHT korelaciona centra. Teleskop Južnog pola je ušao u sistem u decembru 2017. godine, posle zime na Antarktika. Sada kada ekipa ima podatke iz svih osam radio teleskopa u toku je njihova analiza čiji će rezultat biti prva sliku crne rupe.
     Osim slike crne rupe očekuju se da EHT pruži i druge informacije.
PHYSICS TODAY

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 19. juna 2018. in Astronomija

 

Međunarodni Dan svetlosti, Zrenjanin 2018

    Svetlost je važna u našem svakodnevnom životu i imperativ je u multisektoralnim naučnim disciplinama u 21. veku i u svim vekovima koji dolaze. Ona prenosi energiju i omogućava komunikaciju i glavna je u kulturnom, ekonomskom i političkom povezivanju sveta, kao i u njegovom postojanju i održanju.

         Ujedinjene nacije su 2015. godinu proglasile Međunarodnom godinom svetlosti sa ciljem podizanja svesti o optičkim tehnologijama i njihovoj bazičnoj ulozi u održivom razvoju i obezbeđenju energije. Zbog potrebe stalnog isticanja značaja svetlosti za savremenu civilizaciju i njenu budućnost Generalna konferencija UNESCA  je 2017. donela odluku da 16. maj bude Međunarodni Dan svetlosti koji se prvi put obeležio 2018. godine.
    Određenim programom MDS promoviše javno i političko razumevanje centralne uloge svetlosti u savremenom svetu. Ovo je prilika da međunarodni akteri, kreatori politike postanu svesni mogućnosti rešavanja problema pomoću svetlosnih tehnologija, održivog ekonomskog razvoja i da se podigne globalna svest o tome. 
    Ovo je prilika da se govori i o svetlosnom zagađenju. Ponekad je važno prisustvo svetlosti a ponekad i njeno odsustvo. Svetlosno zagađenje pozadinskog neba onemogućava milijardama ljudi da noću vide Mlečni put a ima i negativnog efekta na populacije različitih životinjskih vrsta i eko sisteme.
        Svetlost snažno i očaravajuće omogućava uvođenje mladih u naučna istraživanja pa je priča o svetlosti atraktivan način da se deca svih uzrasta uvedu u nauku o svetlosti.
    U cilju afirmisanja uloge svetlosti u nauci, kulturi i naučnim disciplinama, Zrenjaninska grupa NPN i AD Milutin Milanković iz Zrenjanina su u Gradskoj narodnoj biblioteci Žarko Zrenjanin, u petak, 8. juna 2018. obeležili Međunarodni Dan svetlosti, Zrenjanin 2018.
    Izložbom fotografija Matije Uglješina pod nazivom Put kroz opasnost, lepotu i beskonačnost svetlosti- Munje, gromovi i Mlečni put predstavljena je povezanost atmosferskog elektriciteta, svetlosti i energije, kao i moć fotografije u otkrivanju i prikazivanju  onog što ljudsko oko ne može da vidi, detektuje. Ovaj mlad čovek, lovac na oluje, kada je nebo vedro i mirno okreće svoju kameru prema nebesima i njene čipove hrani fotonima koji dolaze sa Mlečnog puta.

     U triptih predavanju ispričana je priča o prirodi svetlosti, o tome kako se ona prostire, šta joj se dešava kada padne na list biljke, vodu, vazduh, zemlju, kako živa bića detektuju svetlost i kako komuniciraju sa svojom sredinom pomoću svetlosti i šta im sve pomaže u tome, šta se dešava sa njenom energijom koja se uskladišti u telima i kako je čovek i druga živa bića koriste.
     Nemanja Micić, profesor fizike predstavio je foton – česticu svetlosti. Čudesne čestice, paketi ili kvanti energije bez mase koje nastaju u svetlosnim izvorima,  grade elektromagnetna polja i kreću se najvećom mogućom brzinom od 300 000km/s, sveprisutne su i prožimaju čitav prostor Svemira. Nastale na mestima koja su energetska žarišta i najintenzivniji događaji u Svemiru, prenosioci su toliko potrebne energije. U svojoj raznolikosti prenosioci su i različitih informacija. Čovečanstvo je u poslednjih 100 godina o njima saznalo više nego u celokupnoj svojoj istoriji. Fotoni su nam sada kao slova neke knjige koji nam pričaju priču o onome što se dešavalo širom prostora i vremena ovoga našeg Svemira.
    Bojana Molnar, profesor biologije predstavila je oko kao detektor svetlosti, organ koji skuplja fotone, transformiše ih u energiju i šalje u centralni nervni sistem gde se manifestuje vizuelna slika prirodnih pojava, fizičkih tela i pejzaža u našoj okolini. Vizuelni doživljaj ili senzacija su posledica interakcije fotona i atoma ćelija receptora. Bez te interakcije nema slike. Centralni nervni sistem najviše informacija iz bliže ili dalje okoline dobija pomoću ovog prirodnog detektora svetlosti.

    Aleksandra Janješ, diplomirani astronom je govorila o našim pomagalima, detektorima svetlosti u astrofizici koji nam omogućuju da hvatamo sve vrste fotona koje generiše naš Svemir u bilo kom svom kutku, čak i one sa početka vremena. Ono što ne može naše oko da detektuje može veštački instrument. To su različiti teleskopi, od radio teleskopa, infracrvenih, optičkih, ultraljubičastih, do rendgenskih i teleskopa koji hvataju energetski najintenzivnije gama fotone, zatim spektrografi i drugi instrumenti. Astrofizika danas analizirajući fotone celog elektromagnetnog spektra može da pronikne u skoro sva dešavanja širom Svemira.
     Svaki astronom pomoću svetlosti putuje kroz svemir ali samo u prošlost. Svi mi vidimo stvari kakve su bile kada je emitovana svetlost, ne kao što su sada. Najdalje što možemo videti bez teleskopa je galaksija Andromeda, koja je udaljena oko 2,5 miliona svetlosnih godina. Vidimo je kakva je bila pre 2,5 miliona godina, a kako izgleda danas to ne znamo.
     To je ograničavajuća funkcija svetlosti. Ali mi imamo logiku i matematiku i naš um može da dođe do saznanja na osnovu onoga što nam svetlost, donoseći nam informacije kao premise ponudi.
 
 
 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 16. juna 2018. in Aktivnosti, Fizika +8

 

Supernove u M51 

    M51 ili Vhirlpool galaksija je spiralna galaksija.
    Nalazi se u sazvežđu Lovački psi (Canes Venatici).
    Prividna veličina ili magnituda joj je 8.4.
    U interakciji je sa galaksijom NGC 5195.
    Udaljena je 37 miliona sg. 
    Plavi krakovi su puni gasova i prašine i osvetljeni su mladim vrućim zvezdama. Vodonik pod pritiskom je gradivni elemenat velikih porodilišta zvezda u kojima nastaju čak i zvezdana jata. U žutim područjima se nalaze starije zvezde.
     Na fotki se vide dve supernove tipa II koje su snimljene u poslednjih 12 godina. U poslednje 23 g, bilo ih je tri u ovoj galaksiji. Supernove su najveće i najžešće eksplozije u Svemiru. Nema gorih, tu ne ostaje ni kamen na kamenu. Ako je bilo žive materije u ovim regionima teško je ostala živa posle ovih događaja.

Izvor:https: Astronomy Picture of the Day

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. juna 2018. in Nekategorizovano

 

Odbrana biodiverziteta

        Mi ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka; mi je pozajmljujemo od naše dece.

Poslovica američkih Indijanaca

      Kada se poslednje drvo poseče, poslednja riba pojede i poslednja reka otruje, shvatićete da ne možete da jedete novac.
      Vreme za delovanje je SADA!

      Ustani za biodiverzitet!

      Ustani za svoju budućnost!

    Ovako je UNESCO na svojoj fejsbuk stranici najavio 22. maj, Međunarodni dan biodiverziteta.

    Životna sredina je živa fabrika naše planete. Ona obezbeđuje blagostanje ljudima u sadašnjosti i budućnosti, a njen veliki pad je podjednaka pretnja kako za prirodu tako i za ljude.
    Biodiverzitet ili biološka raznolikost po definiciji obuhvata prirodne sredine sa razvijenim ekosistemima i raznolikim oblicima života na Zemlji. Veoma je važan za naše postojanje jer obezbeđuje sve prirodne resurse za naš razvoj.
    Biodiverzitet je zajedničko dobro, neprocenjivo nasleđe nastalo tokom miliona godina i kapital koji se prenosi budućim generacijama.
   Biodiverzitet, međutim, nije neiscrpan. Čovekove aktivnosti, kao što su: opsežna eksploatacija resursa, neodrživi obrasci potrošnje, industrijsko zagađenje, dovodi do nepopravljive štete biodiverzitetu.
    Izveštaj međunarodnih eksperata na Međuvladinoj naučno-političkoj platformi biodiverziteta i servisa ekosistema (IPBES), marta u Medellinu, u Kolumbiji govori o brzom pogoršanju stanja biodiverziteta i konkretnim efektima ovog pogoršanja, koji su već vidljivi. Glavni globalni pokretači gubitka biodiverziteta su klimatske promene, invazivne vrste, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, zagađenje i urbanizacija.
    Da bi se zaustavio ili preokrenuo ovaj pad, potrebno je da se transformišu ljudske uloge, akcije i odnosi sa biodiverzitetom. Postoje mnoga rešenja za zaustavljanje pada biodiverziteta. Hitno je potrebna obnova degradiranih ekosistema i očuvanje biodiverziteta. Uslov za to je promena ustaljenih stavova i promena ekonomske i društvene prakse, saradnja, poštovanje različitosti, međugeneracijska solidarnost, razvoj novih sistema vrednosti i kulture stečene kroz obrazovanje za održivi razvoj.

Izvor: UNESCO
     

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. maja 2018. in Nekategorizovano

 
 
%d bloggers like this: