RSS

Arhive autora: Sve je fizika

Od rudnika metala do gravitacionih talasa

Gravitacione opservatorije Virgo (u Italiji) i LIGO (u SAD) su u poslednjih pet godina pokrenule eru gravitacione astronomije (gravitational waves- GV). Gravitacioni talasi, nastali usled sudara dve crne rupe prvi put su detektovani septembra 2015. godine. Sudar dve neutronske zvezde, avgusta 2017. osim gravitacionih talasa je emitovao elektromagnetne talase, od radio do gama zraka, što je posmatrano na više zemaljskih i svemirskih teleskopa. Crne rupe srednje mase su bile nepoznate do nedavne detekcije spajanja dve crne rupe i nastanka nove s masom 142 puta većom od  mase Sunca.

Da bi se u potpunosti iskoristio potencijal astronomije sa više glasnika (elektromagnetni i gravitacioni), neophodna je nova generacija opservatorija gravitacionih talasa. Ajnštajnov teleskop (ET) je taj novi detektor treće generacije, koji će detaljno da istraži fiziku crnih rupa i neutronskih zvezda, i poveća naše razumevanje ponašanja materije u uslovima ekstremne gustine i pritiska kakve ne može da proizvede ni jedna laboratorija. On treba da „osvetli” tamnu energiju i tamnu materiju, da istraži nuklearnu fiziku supernovih, i da doprinese razumevanju strukture kosmosa i njegove evolucije.  

Ovako izazovni naučni ciljevi se mogu realizovati samo GV opservatorijom veće osetljivosti, sa dramatično poboljšanom tehnologijom, sa novom infrastrukturom. Idejni projekat ET odobrila je Evropska komisija. Konzorcijum evropskih zemalja i istraživačkih institucija i univerziteta u Evropi je zvanično podneo predlog za realizaciju takve infrastrukture uz političku podršku pet evropskih zemalja: Belgije, Poljske, Španije i Holandije, na čelu sa Italijom. Evropska gravitaciona opservatorija (EGO) u Italiji je prelazno sedište. Konzorcijum ET okuplja oko 40 istraživačkih institucija i univerziteta u nekoliko evropskih zemalja, uključujući: Francusku, Nemačku, Mađarsku, Norvešku, Švajcarsku i Ujedinjeno Kraljevstvo. Očekuje se uključenje i programa Cosmic Explorer, pratećeg projekta u SAD.

Podnet je predlog da se Ajnštajnov teleskop, 2021. godine ažurira u mape puta Evropskog strateškog foruma za istraživačke infrastrukture (European Strategic Forum for Research Infrastructures -ESFRI). Mapa puta ESFRI opisuje buduće glavne istraživačke infrastrukture u Evropi. Ajnštajnov teleskop je najambiciozniji projekat buduće zemaljske GV opservatorije.

U cilju traženja mesta za izgradnju opservatorije, multidisciplinarni tim je uradio studiju seizmoloških svojstava područja napuštenog rudnika metala Sos Enattos na Sardiniji.

U ovome su učestvovai istraživači sa Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju (INGV), Nacionalnog Institut za nuklearnu fiziku (INFN) i Univerzitet u Sasariju, Padovi, Sapienci u Rimu, „Federico II“ iz Napulja, Naučnog instituta Gran Sasso (GSSI) i Evropske gravitacione opservatorije u Pizi. Studija pod nazivom: „Seizmološka studija područja Sos Enattos, mesta kandidata za smeštaj Ajnštajnovog teleskopa“ je objavljena  u međunarodnom časopisu Seismological Research Letters.

ET opservatorija mora biti izgrađena u geološki stabilnom i retko naseljenom području, da bi se izbegle vibracije tla (veštačkog i prirodnog porekla) koje mogu prikriti slab signal gravitacionog talasa. Podaci objavljeni u studiji pokazuju da je ovo jedno od najtiših mesta na svetu, što ga čini posebno pogodnim za izgradnju ET teleskopa, jer samo u takvim uslovima maksimizuje svoje mogućnosti za otkrivanje kosmičkih događaja.

Drugi kandidati za domaćina ET je regija Limburg, na granici između Belgije, Nemačke i Holandije.Ove lokacije se proučavaju i odluka o budućoj lokaciji ET-a biće doneta u narednih 5 godina.

Izvor: INFN, MAX PLANCK INSTITUTE

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 17. novembra 2020. inč Astrofizika

 

LIGO i Virgo najavljuju nova otkrića

11. novembar 2020.

Šta o Univerzumu otkriva 50 detektovanih događaja gravitacionih talasa.

Upravo sada, dok čitamo, sedimo u učionici, radimo u laboratoriji, vozimo bicikl, letimo avionom, kao deo, jednog od tri entiteta Univerzuma, ljuljamo se na gravitacionim talasima koji deformišu druga dva entiteta, prostor i vreme.

Gravitacioni talasi su deformacija tkiva prostora-vremena izazvana vanredno nasilnim kosmičkim događajima, kao što su ubrzanja supermasivnih objekata i njihovo spiralno padanje jedan u drugi.  Za univerzum su to uobičajeni, skoro dnevni događaji, dok su za nas kataklizmični i dobro je što se dešavaju veoma daleko ali je zbog toga otkrivanje gravitacionih talasa veliki izazov i zahteva veoma sofisticiranu i suptilnu opremu. Za razliku od elektromagnetnih talasa, gravitacioni talasi omogućuju potpuno novi način posmatranja i novi uvid u strukturu kosmosa.

Opservatorije LIGO i Virgo su ažurirale novi „GVTC-2“, katalog događaja gravitacionih talasa.

Ukupan broj događaja gravitacionih talasa je podeljen po periodima (ciklusima) posmatranja: u O1 periodu je bilo 3 detekcije, u O2 periodu 8 detekcija, a u prvoj polovini O3 perioda 39 detekcija. Od septembra 2015. je bilo 2,5 perioda posmatranja, što je skoro 600 dana, mada u nekoliko dana detektori nisu radili zbog održavanja ili drugih faktora.

GVTC-2 katalog sadrži 50 detekcija gravitacionih talasa, od septembra 2015. uključujući 39 novih signala od sudara crnih rupa ili neutronskih zvezda otkrivenih u prvoj polovini trećeg ciklusa promatranja, O3a, od 1. aprila do 1. oktobra 2019. Ciklus posmatranja O3a je utrostručio broj otkrića. Prva dva posmatranja su zajedno imala 11 otkrivanja koja su predstavljena u katalogu GVTC-1. Novi katalog sadrži najzanimljivije sisteme koji su do sada viđeni i omogućava nova proučavanja astrofizičkih pojava i fundamentalne fizike.

Od prve detekcije gravitacionih talasa opservatorije LIGO i Virgo su povećale svoju osetljivost. Povećanje snage lasera, poboljšana ogledala, korišćenje tehnologije kvantnog istiskivanja omogućilo je detekcije slabijih gravitacionih talasa, iz udaljenijih događaja. Detekcija gravitacionih talasa koja je u početku bila retka postala je skoro nedeljna pojava. Za samo šest meseci 2019. detektovano je 39 događaja gravitacionih talasi: 37 detekcija talasa je došlo iz sudara parova crnih rupa; jedan iz sudaru dve neutronske zvezde; a jedan iz sudara crne rupe i neutronske zvezde.

Plave tačke na grfiku su crne rupe veće mase a narandžaste neutronske zvezde manje mase. Priroda događaja obeleženih belom bojom koji uključuju mase između dve i pet Sunčevih masa, nije sigurna. Strelice povezuju dva objekta sa novonastalim objektom.

Prikupljeni podaci pomažu mapiranju stope učestanosti takvih događaja i proučavanju nastajanja binarnih crnih rupa i njihovog sudara. Vrhunac stope datira od pre oko osam milijardi godina, nakon perioda nastajanja zvezda, koje su se kasnije pretvarale u crne rupe. Rotacija crnih rupa je ključ za razumevanje načina na koji su one počele da kruže jedna oko druge, pre spajanja. U nekim binarnim sistemima crne rupe imaju neusklađene ose rotacije, što ukazuje da su se formirale odvojeno. Drugi binarni sistemi imaju približno poravnate ose rotacije što ukazuje da su dve crne rupe započele svoj život kao binarni zvezdani sistem.

U događajima gravitacionih talasa mogu da se uoče obrasci ili testiraju teorije. Ovim je testirana i potvrđena Ajnštajnova Opšta teorija relativnosti. Spajanja neutronskih zvezda su posebno zanimljiva jer ona osim gravitacionih talasa emituju i svetlost, što je potvrđeno spajanjem neutronskih zvezda, avgusta 2017. Astrofizičari nisu očekivali sudare crnih rupa sa masom većom od 45 masa Sunca. Očekivalo se da nijedna crna rupa neće imati masu između 45 i 135 puta veću od mase Sunca, a u septembru je u sudaru učestvovala crna rupa mase od 85 solarnih masa. Očekivalo se da je najmanja moguća crna rupa ona sa masom oko pet puta većom od mase Sunca, ali jedna crna rupa ima oko tri solarne mase.

Trenutno se analiziraju rezultati iz preostalih pet meseci O3, od novembra 2019. do marta 2020. U međuvremenu, LIGO i Virgo se nadograđuju i pripremaju za četvrtu seriju posmatranja planiranu za sredinu 2022. godine, koja će uključiti i KAGRA detektor u Japanu.

U našoj svesti dok stojimo ispod noćnog neba više ne dominiraju samo optička svetla obližnjih zvezda i planeta. Od skora znamo da se u dubokom tamnom nebu odvijaju intenzivni događaji sudara crnih rupa i neutronskih zvezda koji izazivaju talasanje prostora- vremena. To saznanje o nebu ispunjenom gravitacionim talasima već preoblikuje znanje čovečanstva, ne samo o rođenju i smrti zvezda, već i svojstvima samog univerzuma.

Izvori: LIGO, Nature

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. novembra 2020. inč Astrofizika

 

Više lica Sunca

25. 10. 2020.

Slike su snimljene sa NASA-ine svemirske solarne opservatorije Solar Dynamics Observatory koja Sunce sve vreme posmatra sa svoje orbite u svemiru.

Snimak od 8. oktobra 2014. je kompozit slika u ekstremnim ultraljubičastim talasnim dužinama od 171 i 193Å (Angstrema). Svetli regioni na ovoj slici su aktivna područja koja emituju više svetlosti i energije. Oni su markeri složenog skupa intenzivnih magnetnih polja u sunčevoj atmosferi, koroni. Obojeni su zlatno i žuto da bi se naglasila žestina aktivnih oblasti.

Izgled Sunca na drugim talasnim dužinama:

Snimak od 8. oktobra 2014. u ekstremno ultralјubičastoj svetlosti od 335 Å.

Snimak od 8. oktobra 2014. u ekstremno ultralјubičastoj svetlosti od 193 Å.

Snimak od 8. oktobra 2014. u ekstremno ultralјubičastoj svetlosti od 171 Å.

Snimak od 8. oktobra 2014. u ekstremno ultralјubičastoj svetlosti od 304 Å.

Ovo je bilo vreme kada je Sunce bilo u vrhu svog aktivnog ciklusa.

Ovako Sunce izgleda danas u minimumu svoje aktivnosti ili na početku svog novog aktivnog ciklusa.

Snimak od 25. oktobra 2020. u ekstremno ultraljubičastoj svetlosti na 171Å

Izvor:  Goddard Media Studios

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 25. oktobra 2020. inč Astronomija

 

„Sve što se trenutno događa u astronomiji je neverovatno“

Nemački astrofizičar Rajnhard Gencel (Reinhard Genzel), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, u intervjuu za Špigel-internešnel (SPIEGEL International)  govori o tome kako je otkrio crnu rupu u centru Mlečnog puta.

Razgovor vodili Johan Grole (Johann Grolle) i Kristof Zajdler (Christoph Seidler).

15. 10. 2020.

Rajnhard Gencel je rodom iz okoline Frankfurta. Trenutno je direktor Instituta „Maks Plank“ za Vanzemalјsku fiziku u Minhenu. Za svoje otkriće supermasivne crne rupe Strelac A* u centru Mlečnog puta, dobio je Nobelovu nagradu za fiziku za 2020. godinu, zajedno sa saradnicom Andreom Gez.

ŠPIGEL: Profesore Gencel, čestitamo na Nobelovoj nagradi za fiziku. Šta ste radili u trenutku kad ste dobili poziv iz Stokholma?

Gencel: Isto što mi naučnici svakodnevno radimo po ceo dan u poslednjih šest meseci: Zum, Zum, Zum. Učestvovao sam sa još 25 lјudi na Zum-konferenciji virtuelnog komiteta društva „Maks Plank“.

ŠPIGEL: A telefon vam je zazvonio baš usred konferencije?

Gencel: Bilo je gotovo smešno. Sedeo sam ispred ekrana, znajući da ću morati da provedem narednih šest sati radeći isto. Tada je zazvonio telefon i sa druge strane čulo se: „Ovde Stokholm.“ Tada je veza počela da se prekida. Prošlo je neko vreme pre nego što sam ponovo mogao da čujem „sekretar“.  Za to vreme prišao sam prozoru i počeo razmišlјati: „Ova prokleta pandemija. Počeo sam i da haluciniram.“

ŠPIGEL: Utorak je početkom oktobra, nešto posle 11 sati, vreme je za proglašenje Nobelove nagrade za fiziku. I želite da verujemo da niste znali ko je na vezi?

Gencel: Ne. Morate mi verovati. Ove godine uopšte nisam razmišlјao o tome. Prethodnih godina jesam, kao 2011. godine. Prekoračili smo te godine svoja merenja i pomislio sam u sebi: „Zaista bi mogao doći red na nas.“ Prilično sam siguran da smo tada bili blizu.

ŠPIGEL: I nakon poziva, vratili ste se likujući na svoj Zum da to svima kažete?

Gencel: Ne, ne, sve ide po strogom protokolu. Dvadeset minuta prolazi između obaveštavanja pobednika i proglašenja nagrade. Za to vreme ne smete nikome reći. Oni zaista insistiraju na tome.

ŠPIGEL: Dakle, ponašali ste se kao da se ništa nije dogodilo?

Gencel: Pa, nisam baš ni to radio. Rekao sam predsedniku odbora, potpredsedniku društva „Maks Plank“: „Gospodine Blaum, moram da se pobrinem za nešto. Možda bi trebalo da uklјučite televiziju za otprilike četvrt sata.“

ŠPIGEL: Zašto ste se nadali Nobelovoj nagradi 2011. godine, a niste je očekivali 2020. godine?

Gencel: Postoji nekoliko razloga za to. Kao prvo, bio sam izvan konkurencije jer sam pre osam godina dobio nagradu Crafoord. Za Švedsku je to ekvivalent Nobelovoj nagradi za područja istraživanja koja se ne uklapaju u Nobelove kategorije, stvari poput matematike, nauke o zemlјi i mog polјa, astronomije. Shodno tome, nisam mislio da imam veće šanse, naročito ne ove godine.

ŠPIGEL: U čemu je razlika ove godine?

Gencel: Ako obratite pažnju na Nobelove nagrade za fiziku dodeljene tokom poslednjih pet godina, videćete da su one dodelјivane za neutrine, gravitacione talase, kosmologiju i egzoplanete. Da li je to opet trebalo da bude astrofizika? Možda možete da zamislite kako lјudi iz drugih oblasti fizike počinju da gunđaju.

ŠPIGEL: Očigledno je da živimo u zlatnom dobu astronomije.

Gencel: Apsolutno. Neverovatno je sve što se trenutno događa. I nastaviće se. Uzmimo samo egzoplanete za primer. Trenutno doživlјavamo otvorenu eksploziju znanja. I GRAVITACIJA, naš interferometar na veoma velikom teleskopu (VLT) u Čileu deo je ove eksplozije. Nedavno smo izmerili atmosferu nekih egzoplaneta. Na ivici smo mogućnosti da se bavimo astrohemijom na planetama izvan našeg Sunčevog sistema.

ŠPIGEL: Postoji još jedan razlog zašto su se lјudi možda iznenadili što ste dobili Nobelovu nagradu. Vaše otkriće crne rupe usred Mlečnog puta zasenila je spektakularna slika crne rupe koju je prošle godine objavio tim teleskopa Event Horizon. Zašto nisu nagrađeni?

Gencel: Bilo je dobro što je njihova slika dobila mnogo pažnje. Važno je lјude oduševiti istraživanjem. A astronomija ima posebnu ulogu.

ŠPIGEL: Da li pokušavate da kažete da je slika bila dobra za privlačenje publike, ali nije li sve bilo toliko važno sa naučnog stanovišta?

Gencel: Ne, ne bih to rekao. Istina je, međutim, da je tako lepa, primamlјiva narandžasta slika, čak i ako se ne može jasno protumačiti. Još uvek traje otvorena rasprava među stručnjacima: da li smo zaista sigurni u ono što gledamo na ovoj slici?

ŠPIGEL: Gde god se razgovara o crnim rupama, prikazuje se ta slika. A vi nam sada kažete da mi zapravo ni ne znamo šta je to?

Gencel: Tačno. Može biti da gledamo senku crne rupe, kako se to obično prikazuje. Ali to može biti i spolјni zid mlaza koji dolazi direktno na nas brzinom svetlosti. Da bismo znali sigurno, potrebna su nam dodatna merenja. Trenutno imamo problem, pandemiju korone, i većina teleskopa na Zemlјi je isklјučena.

ŠPIGEL: Recite nam malo o svom istraživanju. Kakav je značaj crne rupe u centru Mlečnog puta?

Gencel: Ovde govorimo o supermasivnoj crnoj rupi oko koje je gravitacija posebno jaka. Najzanimlјivije bi bilo, naravno, merenje iznutra. To, međutim, nije moguće. Postoji prirodna granica: horizont događaja. Cilј nam je, dakle, da se privučemo što bliže ovoj granici u ekstremnom okruženju gde se sve kreće brzinom od oko polovine brzine svetlosti, mestu gde su gravitacione plimne sile toliko jake da sve raskidaju. Sve preciznijim proučavanjem takvih crnih rupa stičemo sve bolјe i bolјe razumevanje zašto je naš Mlečni put rotirajuća spiralna galaksija, dok druge galaksije imaju oblik elipse. Crne rupe igraju presudnu ulogu u toj razlici.

ŠPIGEL: Kada ste se zainteresovali za supermasivne crne rupe?

Gencel: Na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju još osamdesetih. U to vreme su svi pokušavali da shvate šta su kvazari, interesantni objekti u svemiru koji emituju ogromne količine energije. Teoretičari su rekli: „To se ne može objasniti nuklearnom fuzijom kao kod zvezda“. Ali to bi se moglo objasniti masivnim crnim rupama u koje propada puno materijala. Prema tom objašnjenju, kvazari su bili izuzetno dobro hranjene crne rupe. Pitanje je, međutim, bilo kako to možemo dokazati. Brzo se pojavila ideja da se prouči efekat gravitacije na predmete koji kruže oko crne rupe, ali je bilo jasno – kvazari su predaleko da bismo mogli da izračunamo pojedinačne putanje zvezda. Zato smo se morali približiti svojim objektima. I svi su, naravno, razmišlјali o centru naše sopstvene galaksije.

ŠPIGEL: Kada ste počeli da merite, još uvek nije bilo jasno ni da li se u centru galaksije nalazi crna rupa. Koliko je moguće da su lјudi tada mislili da je ona postojala?

Gencel: Rekao bih da je trećina praktičnih astronoma mislila da je to verovatno; druga trećina bi rekla: „Ne zanima me“; poslednja trećina žestoko je odbacila tu ideju.

ŠPIGEL: Činilo se da i vi sami malo sumnjate. O vašem istraživanju prvi put smo izvestili 1992. godine. Rekli ste: „Teško je merenja protumačiti na bilo koji drugi način osim postojanjem crne rupe“. To znači da ste u skoro 30 godina od tada jednostavno neprekidno potvrđivali ono što ste već smatrali verovatnim?

Gencel: Tačno, samo što su naša današnja merenja milion puta bolјa nego što su bila tada.

ŠPIGEL: Niko nije toliko upoznat sa centrom naše galaksije kao vi. Kako to izgleda?

Gencel: Svetao je. Ako biste putovali u centar naše galaksije, iznenadili biste se koliko je tamo svetlo. Koncentracija zvezda je, u odnosu na naše susedstvo, milion puta veća. I ne samo da ih ima mnogo, nego su gigantske. Ukratko, zvezde na nebu izgledale bi dramatično.

ŠPIGEL: Može li se uopšte živeti u takvom regionu? Da li bismo na putu mogli da pronađemo sklonište?

Gencel: To je dobro pitanje, a ja nemam odgovor za vas. Pretpostavlјam da bi vaše šanse bile prilično slabe, jer su gravitacija džinovskih zvezda i crne rupe dovolјne da razdvoje sve planete u naizmeničnim preletima, ali to ne znamo sa sigurnošću.

ŠPIGEL: Postoji još jedna osoba na Zemlјi koja bi mogla biti dobar vodič na takvom putovanju, Andrea Gez, s kojom delite Nobelovu nagradu. Čini se da u vašem odnosu ne teče sve glatko.

Gencel: Neprestano smo se takmičili jedno s drugim tokom godina. Ovo takmičenje bilo je izuzetno isplativo za sve nas. Počeli smo sa merenjima početkom devedesetih, a Andrea nam se pridružila 1995. godine, uživajući u prednosti što je imala pristup Keku na Havajima, teleskopu prečnika 10 metara. U to vreme merili smo brzinu zvezda u blizini centra galaksije i oboje smo došli do istog rezultata. Kada dve grupe postignu iste rezultate nezavisno jedna od druge, naučna zajednica kaže: „Verujemo u to.“ Takmičenje je bilo neverovatno korisno u sticanju poštovanja.

ŠPIGEL: Kasnije je postalo teže?

Gencel: Da. Cilј je bio da se prvi put izmeri put zvezde u centru galaksije. Oboje smo imali sreće da je postojala ova jedna zvezda kojoj je bilo potrebno samo 16 godina da bi obišla oko galaktičkog centra brzinom od 7.000 km/s. Bilo je dramatično i neočekivano: jednog dana krenula bi u jednom pravcu, dva meseca kasnije u sasvim drugom, a dva meseca kasnije opet bi bilo drugačije.

ŠPIGEL: A gde je iskrsao problem?

Gencel: Slučajno smo se te godine preselili u VLT u Čileu, na Veliki evropski teleskop. Imali smo puno vremena za posmatranje i tako smo mogli postići rane rezultate. Objavili smo ih odmah, što je brže moguće, što je uznemirilo Andreu. Na tadašnjoj konferenciji otišla je toliko daleko da je rekla da smo izmislili svoje rezultate. Rekla je da nismo mogli prikupiti takve podatke jer nismo imali teleskop za to – sve dok joj neko nije šapnuo: „Oni više ne rade sa teleskopom od tri i po metra“. „Nisam to znala“, odgovorila je, dodajući da je nepravedno što je niko ranije nije obavestio. Bila je izuzetno lјuta na mene. Čak i ako nisam osećao da sam učinio nešto loše, morao sam da prihvatim da je njeno viđenje situacije takvo, pa sam sebi rekao: „Vreme je da progutam svoj ponos“. Krenuo sam na hodočašće kod nje u Kaliforniju, gde me je celi dan grdila.

ŠPIGEL: I? Jeste li se pomirili?

Gencel: Pa, tada sam joj obećao da ću joj pre vremena reći šta radimo. Jednostavno je slučaj bio takav da smo uvek bili ispred. Tehnički smo bili ispred, imali smo više vremena za teleskop i imali smo veću grupu. Kao takvi, uvek smo prvi imali rezultate. Tada se, u nekom trenutku, pomenuta zvezda ponovo približavala centru galaksije i oboje smo znali da će situacija postajati sve uzbudljivija, s tim što smo mi bili u mnogo bolјem položaju, jer smo sada imali GRAVITACIJU. Bilo je jasno da bismo sa tehničke tačke gledišta, ako pokrenemo svoje instrumente, imali 20 puta bolјu rezoluciju, pa sam joj napisao: „Znate da imamo GRAVITACIJU. Zar ne bi bilo bolјe za sve nas kad bismo radili zajedno?“ Ali ona je odbila.

ŠPIGEL: Tvrdite da ste bili ispred svih ovih godina. Zašto sada oboje dobijate Nobelovu nagradu?

Gencel: Zanimlјivo, nagradu Shaw za 2008. godinu dobio sam sam. U prvoj fazi smo bili ispred. Činjenica da smo oboje dobili nagradu Crafoord bila je potpuno opravdana. Bili smo čak i izjednačeni. Mislim da bi, da je trenutna nagrada došla nešto kasnije, efekat GRAVITACIJE bio još veći. To je zaista neverovatan instrument koji će i dalјe igrati veliku ulogu u astronomiji. S druge strane, lično sam uveren da je on razlog zašto smo uopšte nagrađeni ovom nagradom.

ŠPIGEL: Mislite na udeo žena među dobitnicima Nobelove nagrade?

Gencel: Možete se prisetiti kritika u ponedelјak, kada je proglašena Nobelova nagrada za medicinu. Ljudi su govorili: „Opet tri stara, bela čoveka“. Razumem. I sam to znam kao član odbora za dodelu nagrade Shaw. Pod velikim smo pritiskom. U nekim slučajevima problem je što, radi rodne ravnopravnosti, biramo žene u odbor za izbor, a time gubimo polovinu najbolјih žena kandidatkinja.

ŠPIGEL: Nagrade su objavlјene, ali još uvek nisu uručene. Kako će se uručenje odvijati u ovoj godini koju obeležava COVID-19. Da li planirate putovanje u Stokholm?

Gencel: Ne, neće biti prezentacije. Rekli su mi da planiraju da to nadoknade sledeće godine. Takođe, čuo sam glasine da ćemo diplome i plakete moći da preuzmemo od ambasadora.

ŠPIGEL: Profesore Gencel, zahvalјujemo vam se na intervjuu.

Izvor:  SPIEGEL International

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 21. oktobra 2020. inč Astrofizika

 

Otišle su rode

Botoš, 27. avgust 2020.

    Strujanje ili konvekcija je jedan od načina prenošenja energije. Javlja se u tečnostima i gasovima. Molekuli tečnosti i gasova svojim kretanjem (strujanjem) prenose energiju unutar jednog tela ili drugom telu.

    

     Molekuli stena i zemljišta dobijaju energiju zračenjem od Sunca koju provođenjem ili kondukcijom neposredno prenose molekulima vazduha koji su tik do njih.

    Deo atmosfere gde zagrevanje zemlje od sunca u zavisnosti od pejzaža proizvodi tople vazdušne uspone,  penjuće i padajuće konvektivne struje,  to su zone u kojima , ako ima dovoljno vlage u vedrim danima u grebenima ovih konvekcija nastaju kumulusni oblaci.  

    Kinetička energija toplih molekula vazduha omogućava njihovo kretanje (strujanje) prema gore a upražnjeni prostor pod dejstvom gravitacione sile zauzimaju padajući hladniji molekuli vazduha.

  

    Mlade rode u prvoj polovini avgusta ove nevidljive dižuće struje toplog vazduha koriste za vežbanje leta. One se ne mašući krilima kreću do vrha ili granice konvektivnog sloja. Ponekad prelaze iz jedne konvekcije u drugu. Dok se dižu i kruže u ovim strujama omogućavaju nam da profilišemo vazduh. Dobrom meteorologu ovo može da posluži da prikupi informacije o temperaturi vazduha, brzini i smeru vetra.

    Na putu do južnih krajeva puno će ovakvih konvekcija rode koristiti i time štedeti na energiji.






 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 14. septembra 2020. inč Fizika +7

 

Halo Andromede( M31)

     30. avgust 2020.

Nevidljivi oreol gasa ili halo plazme proteže se 1,3 miliona svetlosnih godina oko galaksije Andromede, a u nekim pravcima (smerovima) čak i do 2 miliona svetlosnih godina. Prisustvo gasa u ovom radijusu predstavlja sferu gravitacionog uticaja Andromede.

Credits: NASA, ESA, and E. Wheatley (STScI)

    To je otprilike pola rastojanja do našeg Mlečnog puta. Mi iz Mlečnog putu ne možemo da vidimo oreol naše galaksije. Kao i Andromeda i Mlečni put verovatno ima sličan halo. Dve galaksije se kreću jedna prema drugoj, predstoji im sudar za oko 4 milijarde godina i formiraće džinovsku eliptičnu galaksiju. Sudeći po ovome otkriću i predpostavci  autora ovoga rada halo naše galaksije je moguće već u sudaru sa halom Andromede.

    Samantha Berek sa Yale University u New Haven, u Connecticutu kaže : „Ovaj rezervoar gasa sadrži gorivo za stvaranje budućih zvezda u galaksiji, kao i odlive supernova. Pun je tragova o prošloj i budućoj evoluciji ove nama najbliže galaksije i u mogućnosti smo da je detaljnije proučimo.“

     Halo ima slojevitu strukturu od dve različite školjke gasa. „Unutrašnja ljuska koja se proteže na oko pola miliona svetlosnih godina je složenija i dinamičnija“, kaže lider studije Nicolas Lehner sa Universiteta Notre Dame u Indiani. „Spoljna ljuska je mirnija i vrelija. Ova razlika je verovatno rezultat pojava supernovih u disku galaksije koje utiču na unutrašnji oreol.“

    Potpis ove aktivnosti je velika količina teških elemenata u oreolu Andromede. Elementi veće mase nastaju u unutrašnjosti zvezda, a zatim nasilno, u eksplozijama zvezda izbačeni u svemir, kontaminiraju ovim materijalom međuzvezdani i intergalaktički prostor.

    Galaksija Andromeda je po veličini slična Mlečnom putu. Na udaljenosti od 2,5 miliona svetlosnih godina vidi se golim okom kao svetla magličasta mrlja. Ako bi se njen oreol mogao videti golim okom, to bi obuhvatalo oko tri puta više prostora od onog koji zauzima sazvežđe Veliki Medved.

    U projektu AMIGA (Absorption Map of Ionized Gas in Andromeda), ispitivana je svetlost 43 kvazara, dalekih, sjajnih jezgara aktivnih galaksija koje napajaju crne rupe, daleko iza Andromede. Njihovu svetlost apsorbuje oreol Andromede.  Apsorpcija nije ista po regionima. Ogroman Andromedin halo je napravljen  od veoma razređenog  jonizovanog  gasa koji ne emituje detektibilno zračenje. Praćenje apsorpcije svetlosti koja dolazi iz pozadinskih kvazara je bolji način analiziranja materijala haloa.

Oreol Andromede je prikazan u ljubičastoj boji a kvazari u pozadini  su žućkaste tačke. Credits: NASA, ESA, and E. Wheatley (STScI)

     Korišten je Hablov spektrograf, (Hubble’s Cosmic Origins Spectrograph -COS) za proučavanje ultraljubičastog svetla kvazara i otkrivanje jonizovanog gasa ugljenika, silicijuma i kiseonika. Zemaljski teleskopi ovo ne mogu da vide jer atmosfera apsorbuje ultraljubičasto svetlo. Atom se jonizuje kada mu zračenje oduzme jedan ili više elektrona.

     Nalazi tima su objavljeni u The Astrophisical Journal od 27. avgusta.

Izvor: HUBBLESITE

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 30. avgusta 2020. inč Astrofizika

 

Predmet fizike

    Aristotel se pitao: „Zašto radije postoji nešto nego ništa?“  Niko još nije odgovorio na to pitanje. Ali na mnoga druga pitanja je odgovoreno. To nešto ne može da nastane iz ništa. Kada nam se čini očiglednim da tu nešto pored nas nastaje iz ničega ili da se pretvara u ništa to je zbog ograničenosti naših čula.Svemir je večan, nema ni početka ni kraja, on samo menja svoj oblik.

   Još starogrčki filozofi su govorili da je materija ono od čega sve nastaje, da je ona večna, nestvoriva i neuništiva.

   Danas se o Velikom prasku (Big Bengu) govori kao o nekom početku sveta. A šta ako je to samo jedna od promena koja traje i danas i trajaće u dalekoj budućnosti. Ona nema ni početak u dalekoj prošlosti, pre vremena u kom je mi zapažamo kao događaj. To što nemamo informacije o ničemu pre njega, to je priča koja će tek da bude ispričana.


 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 26. avgusta 2020. inč Fizika +6

 

Supernova- uzrok masovnog pomora na granici devona i karbona

                 „Mi smo građani velikog kosmosa koji je umešan u naše živote,

često neprimetno, ali ponekad i grubo.“ 

Brian Fields.

    Nova studija tima istraživača predvođenog Brianom Fieldsom, profesorom fizike i astronomije na Univerzitetu Ilinois iznosi hipotezu da je supernova udalјena oko 65 svetlosnih godina bila odgovorna za masovno izumiranje živog sveta u kasnom devonu pre 359 miliona godina.

    Simulacija supernove čiji udarni talas potiskuje solarni vetar. Plavi isprekidani krug je orbita Zemlje. Ovaj prizor je uvod u katastrofu u kojoj će radijacija opustošiti 70% živog sveta na Zemlji.

    Tim se koncentrisao na granicu devona i karbona jer stene iz tog vremena sadrže stotine hilјada generacija bilјnih spora koje kao da su spžene ultralјubičastom svetlošću Sunca, što je dokaz dugotrajnog izostanka ozonskog omotača. Fosilni dokazi ukazuju na pad biološke raznolikosti od 300 000 godina što je uzrokovalo masovno izumiranje između devona i karbona, što upćuje na mogućnost višestrukih katastrofa, možda čak i više eksplozija supernovih. Tim se ograđuje od vulkanizma velikih razmera, udara meteorita, solarnih erupcija, eksplozija gama zraka i globalnog zagrevanje koji takođe mogu da unište ozonski omotač, ali ne u toliko velikom vremenskom periodu.

     Obližnja eksplozija supernove, udaljena do 65 svetlosnih godina dugotrajno izlaže Zemlјu štetnim UV, X i gama zracima a nešto kasnije i krhotinama koje ulazi u Sunčev sistem.  Moguće je da se dogodilo i više eksplozija supernovih jer se masivne zvezde obično javljaju u grozdovima sa više masivnih zvezda.

       

    Klјuč za dokazivanja je pronalaženje radioaktivnih izotopa plutonijuma-244 i samarijuma-146 u stenama i fosilima deponovanim u trenutku izumiranja. Ovi izotopi se ne nalaze na Zemlјi, nastaju u eksplozijama masivnih zvezda i jedino odande mogu doći.

    Istraživači tek treba da pretraže Pu-244 ili Sm-146 u stenama sa granica devona-karbona. Studija Fieldsovog tima ima za cilј da definiše obrasce dokazivanja da u geološkom zapisu nešto ukazuje na eksplozije supernove.

Rad je objavlјen u Zborniku Nacionalne akademije nauka.
     Izvor: PHYSORG

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 21. avgusta 2020. inč Nekategorizovano, Planeta Zemlja

 

Juval Noa Harari: „Svaka kriza je i prilika.“

    Juval Noa Harari (Yuval Noah Harari), izraelski istoričar i autor knjiga Sapiens, Homo Deus i 21 lekcija za 21. Vek, u intervjuu  za UNESCO-ov Glasnik (The UNESCO Courier), govori o mogućim posledicama trenutne zdravstvene krize izazvane virusom korona i naglašava potrebu za većom međunarodnom naučnom saradnjom i razmenom informacija između zemalјa.

    Po čemu se ova globalna zdravstvena pandemija razlikuje od prošlih zdravstvenih kriza i šta nam to govori?

    Nisam siguran da je to najgora globalna zdravstvena pretnja sa kojom smo se suočili. Epidemija gripa 1918-1919. godine bila je gora, epidemija side je verovatno bila gora, a pandemije u prethodnim vekovima sigurno su bile mnogo gore. Kako pandemija prolazi, pokazuje se, zapravo, kao blaga. Početkom osamedestih godina prošlog veka, ako ste imali sidu, umrli biste. Crna smrt (kuga, opustošila je Evropu između 1347. i 1351. godine) ubila je između četvrtine i polovine stanovništva. Gripa iz 1918. godine ubila je više od 10% celokupnog stanovništva u nekim zemlјama. Suprotno tome, COVID-19 ubija manje od 5% zaraženih, a ukoliko se ne dogodi neka opasna mutacija, malo je verovatno da će ubiti više od 1% stanovništva bilo koje zemlјe.

    Za razliku od prethodnih epoha, danas imamo sva naučna saznanja i tehnološke alate potrebne za prevazilaženje zaraze. Kada se dogodila Crna smrt, lјudi su bili potpuno bespomoćni. Nikada nisu otkrili šta ih ubija i šta se u vezi s tim može učiniti. Godine 1348. medicinski fakultet Univerziteta u Parizu verovao je da je epidemiju prouzrokovala astrološka nesreća, naime da je „velika konjunkcija tri planete Vodolije uzrokovala smrtonosnu korupciju vazduha“ (cit. The Black Death, Rosemari Horrok ed., Manchester University Press, 1994, str. 159).

    Kada je COVID-19 eruptirao, naučnicima je trebalo samo dve nedelјe da identifikuju virus odgovoran za epidemiju, sekvencionišu njegov genom i razviju pouzdane testove za bolest. Znamo šta treba da radimo kako bi se zaustavilo širenje ove epidemije. Verovatno je da ćemo za godinu ili dve imati i vakcinu.

    Međutim, COVID-19 nije samo zdravstveni problem. On je i veliki ekonomski i politički problem. Manje se plašim virusa nego unutrašnjih demona čovečanstva: mržnje, pohlepe i neznanja. Ako lјudi za epidemiju krive strance i manjine, ako se pohlepna preduzeća brinu samo o svojoj dobiti, ako verujemo svim vrstama teorija zavere, biće mnogo teže prevladati ovu epidemiju, a kasnije ćemo živeti u svetu otrovanom mržnjom, pohlepom i neznanjem. Ako na epidemiju reagujemo globalnom solidarnošću i velikodušnošću, ako verujemo u nauku, a ne u teorije zavere, siguran sam da krizu ne samo da možemo prevazići, već ćemo iz nje izaći mnogo jači.

    U kojoj meri bi socijalno distanciranje moglo postati norma? Kakav će efekat ono imati na društva?

    Za vreme krize neko socijalno distanciranje je neizbežno. Virus se širi tako što koristi naše najbolјe instinkte. Mi smo društvene životinje. Volimo kontakt, posebno u teškim vremenima. Kad su rođaci, prijatelјi ili komšije bolesni, mi saosećamo sa njima i želimo da im pomognemo. Virus ovo koristi protiv nas. Na taj način se širi. Zato treba delovati  glavom a ne srcem, i uprkos teškoćama, smanjiti nivo kontakta. Dok je virus bezumni deo genetske informacije, mi lјudi imamo um, možemo racionalno da analiziramo situaciju i promenimo svoje ponašanje. Verujem da, kada se kriza završi, nećemo imati dugoročne efekte na naše osnovne lјudske instinkte. I dalјe ćemo biti društvene životinje. I dalјe ćemo voleti kontakt. I dalje ćemo odlaziti u posetu bolesnim prijatelјima i rođacima.

    Pogledajte, na primer, šta se dogodilo sa LGBT zajednicom (lezbejkama, gejevima, biseksualnim i transrodnim osobama) nakon epidemije side. Bila je to užasna epidemija, gejevi su često bili potpuno zanemareni od države, a ipak epidemija nije prouzrokovala raspad te zajednice, nego upravo suprotno. Već na vrhuncu krize, LGBT volonteri osnovali su mnoge nove organizacije za pomoć bolesnim lјudima, za širenje pouzdanih informacija i borbu za politička prava. Devedesetih godina prošlog veka, nakon najgorih godina epidemije side, LGBT zajednica u mnogim zemlјama bila je mnogo jača nego ranije.

    Kako vidite stanje naučne i informativne saradnje nakon krize? UNESCO je stvoren nakon Drugog svetskog rata kako bi promovisao naučnu i intelektualnu saradnju slobodnim protokom ideja. Može li se „slobodan protok ideja“ i saradnja između zemalјa ojačati kao rezultat krize?

    Naša najveća prednost u odnosu na virus jeste sposobnost da efikasno sarađujemo. Virus u Kini i virus u SAD ne mogu razmeniti savete o tome kako zaraziti lјude, ali Kina može naučiti SAD mnogim lekcijama o virusu korona i kako se nositi sa njim. Kina može poslati stručnjake i opremu za pomoć SAD, a SAD mogu pomoći drugim zemlјama. Virusi ne mogu učiniti ništa slično.

    Od svih oblika saradnje, delјenje informacija je verovatno najvažnije, jer bez tačnih informacija ne možete ništa učiniti. Ne možete razviti lekove i vakcine bez pouzdanih informacija. Čak i izolacija zavisi od informacija. Ako ne razumete kako se bolest širi, kako možete izolovati lјude od nje?

    Izolacija od side se veoma razlikuje od izolacije od COVID-19. Da biste se izolovali od side, prilikom seksa morate koristiti kondom, ali nema problema da licem u lice razgovarate sa zaraženom osobom, ili da se rukujete, ili je čak zagrlite. COVID-19 je drugačija priča. Da biste znali kako da se izolujete od određene epidemije, prvo su vam potrebne pouzdane informacije o tome šta je njen uzrok. Da li su to virusi ili bakterije? Da li se prenosi krvlјu ili dahom? Da li ugrožava decu ili starije osobe? Da li postoji samo jedan soj virusa ili nekoliko mutantnih sojeva?

    Poslјednjih godina autoritarni i populistički političari nastojali su ne samo da blokiraju slobodan protok informacija, nego čak i da potkopaju poverenje javnosti u nauku. Neki političari su naučnike smatrali elitom  odvojenom od „naroda“. Ovi političari su govorili svojim sledbenicima da ne veruju šta naučnici govore o klimatskim promenama, ili čak o vakcinacijama. Sada bi svima trebalo biti jasno koliko su opasne takve populističke poruke. U vremenu krize potrebne su nam informacije da bismo se slobodno kretali. Lјudi moraju verovati naučnim stručnjacima, a ne političkim demagozima.

    Trenutna potreba većinu lјudi okreće nauci. Katolička crkva upućuje vernike da se drže dalјe od crkava. Izrael je zatvorio svoje sinagoge. Islamska Republika Iran kažnjava lјude koji idu u džamije. Hramovi i sekte svih vrsta obustavili su javne ceremonije. A sve zato što su naučnici preporučili da se ta sveta mesta zatvore.

     Nadam se da će lјudi zapamtiti važnost pouzdanih naučnih informacija i nakon završetka ove krize. Da bi mogli da koristimo pouzdane naučne informacije u vanrednim vremenima, moramo u njih ulagati u normalnim vremenima. Naučne informacije ne silaze s neba, niti potiču iz uma pojedinih genija. One zavise od jakih nezavisnih institucija poput univerziteta, bolnica i novina, institucija koje ne samo da istražuju istinu, već su i slobodne da govore istinu bez straha da će ih kazniti neka autoritarna vlada. Potrebne su godine za izgradnju takvih institucija, ali isplati se. Društvo, koje građanima pruža dobro naučno obrazovanje i koje opslužuju jake nezavisne institucije, može se nositi sa epidemijom daleko bolјe od brutalne diktature, koja neprestano mora da kontroliše populaciju neznalica.

    Na primer, kako da naterate milione lјudi da svakoga dana peru ruke sapunom? Jedan od načina je postavlјanje policajca ili kamere u svaki toalet i kažnjavanje onih koji ne peru ruke. Drugi način je da učite lјude u školi o virusima i bakterijama, da im objasnite da sapun može ukloniti ili ubiti ove patogene, a zatim da imate poverenje u njih, da oni sami misle o tome. Šta mislite, koja je metoda efikasnija?

    Koliko je važno da zemlјe rade zajedno na širenju pouzdanih informacija?

    Zemlјe moraju deliti pouzdane informacije ne samo o uskim medicinskim problemima, već i o širokom spektru drugih pitanja, od ekonomskog uticaja krize do psihičkog stanja građana. Pretpostavimo da neka zemlјa trenutno raspravlјa koju vrstu zaklјučaka treba da usvoji. Mora uzeti u obzir ne samo širenje bolesti, već i ekonomske i psihološke troškove zatvaranja. I druge su se zemlјe već suočile s ovom dilemom i isprobale različite politike. Umesto da deluje na osnovu čistih spekulacija i ponavlјa već učinjene greške, data zemlјa može ispitati koje su stvarne posledice različitih politika usvojenih u Kini, Republici Koreji, Švedskoj, Italiji i Velikoj Britaniji. Na taj način može donositi bolјe odluke, ali jedino ako sve ove zemlјe iskreno izveštavaju ne samo o broju bolesnih i mrtvih, već i o onome što se dogodilo s njihovim ekonomijama i mentalnom zdravlјu njihovih građana.

    Razvoj veštačke inteligencije i potreba za tehničkim rešenjima najavili su da se uključe i privatne kompanije. Da li je u tom kontekstu još uvek moguće razviti globalne etičke principe i obnoviti međunarodnu saradnju?

    Kako se privatne kompanije uklјučuju, postaje još važnije razvijati globalne etičke principe i obnavlјati međunarodnu saradnju. Neke privatne kompanije mogu biti motivisane pohlepom više nego solidarnošću, pa se moraju pažlјivo regulisati. Čak i one koje deluju dobronamerno nisu direktno odgovorne javnosti, pa je opasno dopustiti im da akumuliraju previše moći.

    Ovo se naročito odnosi na nadzor. Svedoci smo stvaranja novih sistema nadzora širom sveta, od strane vlada i korporacija. Trenutna kriza bi mogla usloviti važan preokret u istoriji nadzora. Prvo, zato što bi se legitimisala i normalizovala upotreba alata za masovno nadgledanje u zemlјama koje ih do sada nisu prihvatale. Drugo, što je još važnije, bio bi to dramatičan prelaz sa nadzora „površine kože“ na nadzor „ispod kože“.

    Ranije su vlade i korporacije nadgledale uglavnom vaše aktivnosti u svetu – gde idete, koga srećete. Sada su postale zainteresovane i za ono što se dešava u vašem telu, za vaše zdravstveno stanje, telesnu temperaturu, krvni pritisak. Takve biometrijske informacije mogu vladama i korporacijama reći mnogo više o vama nego ikad ranije.

    Možete li predložiti neke etičke principe kako se ovi novi sistemi nadzora mogu regulisati?

    U idealnom slučaju, sistemom nadzora trebalo bi da upravlјa posebno zdravstveno telo, a ne privatna kompanija ili službe bezbednosti. Organ zdravstvene zaštite treba da bude usko fokusiran na sprečavanje epidemija i ne bi trebalo da ima druge komercijalne ili političke interese. Posebno sam uznemiren kad čujem lјude koji upoređuju krizu COVID-19 sa ratom i pozivaju bezbednosne službe da je uzmu u svoje ruke. Ovo nije rat, nego zdravstvena kriza. Nema lјudskih neprijatelјa koje treba ubiti. Suština je u brizi o lјudima. Preovlađujuća slika o ratu je vojnik koji juriša sa puškom u rukama. Sada bi slika u našim glavama trebalo da bude medicinska sestra koja menja posteljinu u bolnici. Vojnici i medicinske sestre imaju vrlo različit način razmišlјanja. Ako želite da postavite nekoga da upravlja, ne postavlјajte vojnika, nego medicinsku sestru.

    Organ zdravstvene zaštite treba da prikupi minimalnu količinu podataka potrebnih za uski zadatak sprečavanja epidemija, i ne bi smeo da deli ove podatke sa bilo kojim drugim državnim telom – posebno ne sa policijom. Ne bi trebalo ni da deli podatke sa privatnim kompanijama. Trebalo bi osigurati da se podaci prikuplјeni o pojedincima nikada ne upotreblјavaju kako bi se njima naštetilo ili manipulisalo – na primer, da vodi do gubitka posla ili osiguranja.

    Organ zdravstvene zaštite može učiniti dostupnim podatke naučnim istraživanjima, ali samo ako su plodovi ovog istraživanja čovečanstvu slobodno dostupni i ako se eventualni profiti reinvestiraju u pružanje bolјe zdravstvene zaštite lјudima.

    Za razliku od svih tih ograničenja u delјenju podataka, pojedincima bi trebalo dati što veću kontrolu nad podacima prikuplјenim o njima samima. Oni bi trebalo da budu slobodni da pregledaju svoje lične podatke i imaju koristi od njih.

    Konačno, iako bi takvi nadzorni sistemi verovatno bili nacionalnog karaktera, različiti organi zdravstvene zaštite morali bi sarađivati jedni sa drugima kako bi sprečili epidemije. Budući da patogeni ne poštuju državne granice, ukoliko ne kombinujemo podatke iz različitih zemalјa, biće teško uočiti i zaustaviti epidemije. Ako nacionalni nadzor vrši nezavisni organ zdravstvene zaštite, koji nema politički i komercijalni interes, vlastima u takvim državama bilo bi mnogo lakše da sarađuju na globalnom nivou.

    Govorili ste o nedavnom brzom pogoršanju poverenja u međunarodni sistem. Kako vidite duboke promene multilateralne saradnje u budućnosti?

    Ne znam šta će se desiti u budućnosti. To zavisi od izbora koje donosimo u sadašnjosti. Zemlјe mogu da se odluče da se takmiče za oskudne resurse i da vode egoističnu i izolacionističku politiku, ili mogu da odluče da jedna drugoj pomažu u duhu globalne solidarnosti. Ovaj izbor će oblikovati i tok sadašnje krize i budućnost međunarodnog sistema u godinama koje dolaze.

    Nadam se da će države izabrati solidarnost i saradnju. Ne možemo zaustaviti ovu epidemiju bez bliske saradnje zemalјa širom sveta. Čak i ako određena zemlјa uspe da na neko vreme zaustavi epidemiju na svojoj teritoriji, sve dok epidemija nastavlja da se širi negde drugde, mogla bi se vratiti svuda. Još gore, virusi neprestano mutiraju. Mutacija virusa bilo gde u svetu može ga učiniti zaraznijim ili smrtonosnijim, dovodeći u opasnost celo čovečanstvo. Jedini način na koji zaista možemo da se zaštitimo jeste pomaganje u zaštiti svih lјudi.

    Isto je i sa ekonomskom krizom. Ako svaka zemlјa vodi računa samo o svojim interesima, rezultat će biti ozbilјna globalna recesija koja će pogoditi sve. Bogate zemlјe poput SAD-a, Nemačke i Japana propadaće na jedan ili drugi način, ali siromašnije zemlјe u Africi, Aziji i Latinskoj Americi mogu se potpuno urušiti. SAD za svoju ekonomiju može priuštiti paket pomoći od dve milijarde dolara. Ekvador, Nigerija i Pakistan nemaju takve resurse. Potreban nam je globalni plan ekonomskog spasavanja.

    Nažalost, za sada ne vidimo ništa slično snažnom globalnom liderstvu koje nam je potrebno. SAD, koje su delovale kao svetski lider tokom epidemije ebole 2014. godine i finansijske krize 2008, odustale su od tog posla. Trampova administracija je jasno stavila do znanja da se brine samo za SAD, napustila je čak i svoje najbliže saveznike u Zapadnoj Evropi. Čak i ako SAD sada smisle nekakav globalni plan, ko bi im verovao i ko bi sledio njihovo vođstvo? Da li biste pratili lidera čiji je moto „Prvo ja“?

    Ali, svaka kriza je i prilika. Nadajmo se da će trenutna epidemija pomoći čovečanstvu da shvati akutnu opasnost koju predstavlјa globalno nejedinstvo. Ako zaista ova epidemija rezultira bližom globalnom saradnjom, to će biti pobeda ne samo protiv virusa korona, već i protiv svih ostalih opasnosti koje prete čovečanstvu – od klimatskih promena do nuklearnog rata.

    Govorite o tome kako će izbori koje donosimo sada uticati na naša društva ekonomski, politički i kulturno, u godinama koje dolaze. Šta su ovi izbori i ko će biti odgovoran za njihovo donošenje?

    Suočeni smo sa mnogim izborima. Ne samo izbor između nacionalističkog izolacionizma i globalne solidarnosti. Drugo važno pitanje je da li bi lјudi podržavali uspon diktatora, ili bi insistirali na tome da se s vanrednim situacijama bave na demokratski način? Kada vlade troše milijarde da pomognu neuspešnim preduzećima, da li bi uštedele velike korporacije ili mala porodična preduzeća? Kako lјudi prelaze na posao od kuće i komuniciraju putem interneta, da li će to rezultirati kolapsom organizovanog rada ili bismo videli bolјu zaštitu prava radnika?

    Sve su to politički izbori. Moramo biti svesni da se sada suočavamo ne samo sa zdravstvenom krizom, već i sa političkom. Mediji i građani ne bi smeli sebi da dozvole da budu potpuno ometani od epidemije. Naravno da je važno pratiti najnovije vesti o samoj bolesti, koliko lјudi je danas umrlo? Koliko lјudi je zaraženo? Ali jednako je važno obratiti pažnju na politiku i izvršiti pritisak na političare da rade ispravne stvari. Građani bi trebalo da vrše pritisak na političare da deluju u duhu globalne solidarnosti; da sarađuju sa drugim zemlјama, a ne da se međusobno okrivljuju, da raspodelјuju sredstva na fer način, da se trude da očuvaju demokratsku kontrolu i ravnotežu – čak i u hitnim slučajevima.

    Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra. Koga god da izaberemo za vladu u narednim godinama, neće moći preokrenuti odluke koje se donose sada. Ako postanete predsednik 2021. godine, to je kao da ste došli na zabavu kada je već gotova i jedino što vam preostaje jeste da operete prlјave sudove. Ako postanete predsednik 2021. godine, otkrićete da je prethodna vlada već podelila na desetine milijardi dolara i da vi imate čitavo brdo dugova za otplatu. Prethodna vlada je već restrukturirala tržište rada i ne možete ponovo početi ispočetka. Prethodna vlada je već uvela nove sisteme nadzora i oni se ne mogu ukinuti preko noći. Zato ne čekajte do 2021. Pratite šta političari trenutno rade.

Izvor: The UNESCO Courier

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 16. avgusta 2020. inč Aktuelno

 

Prvi snimci Ganimedovog severnog pola

Credits: NASA/JPL-Caltech/SwRI/ASI/INAF/JIRAM

  Jupiterov satelit Ganimed je veći od planete Merkur i deveto najveće telo Sunčevog sistema. Sastoji se pretežno od vodenog leda. Sadrži tragove koji su od fundamentalnog značaja za razumevanje evolucije 79 Jupiterovih satelita od vremena njihovog formiranja do danas.

    Ganimed je jedini satelit u Sunčevom sistemu koji poseduje magnetno polje. Na Zemlji, magnetno polje usmerava plazmu (naelektrisane čestice sa Sunca) kroz atmosferu usled čega nastaje polarna svetlost (aurora). Ganimed nema atmosferu pa je površina njegovih polova neprestano bombardovana plazmom iz Jupiterove magnetosfere što modifikuje njegov led.

Credits: NASA/JPL-Caltech/SwRI/ASI/INAF/JIRAM

    Zamrznuti molekuli vode na njegovim polovima su amorfno raspoređeni za razliku od molekula vode na ekvatoru. Led je amorfan zbog toga što naelektrisane čestice prate linije magnetnog polja do polova, gde udaraju o površinu satelita, sprečavajući led da ima uređenu kristalnu strukturu.

    Ovo je otkriveno tokom najbližeg pristupa svemirskog broda Juno Ganimedu, na oko 100 000km, 26. decembra 2019. godine. Instrument JIRAM (Jovian Infrared Auroral Mapper) je snimio 300 infracrvenih slika površine sa prostornom rezolucijom od 23km po pikselu i time omogućio mapiranje Ganimedove severne hemisvere.

    JIRAM je dizajniran da hvata infracrveno svetlo koje izlazi iz dubine Jupitera, 50 do 70 km ispod vrha njegovih oblaka. Instrument se koristiti i za proučavanje satelita: Io, Europe, Ganimeda i Kalista.

    Otkriće će koristiti sledeće misije koje će biti upućene u ovaj ledeni svet. Misija Evropske svemirske agencije JUpiter ICi Moon Ekplorer bi 2030. trebalo da započne istraživanje Jupiterove magnetosfere, atmosfere i njegovih ledenih satelita Ganimeda, Kallista i Evrope.

Izvor: NASA, Juno

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. avgusta 2020. inč Astronautika

 
 
%d bloggers like this: