RSS

Mesečne arhive: april 2018

Drevno veliko spajanje galaksija

       Koristeći Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA), međunarodni tim naučnika je otkrio zapanjujuće gustu koncentraciju 14 galaksija koje su spremne da se spoje, stvarajući jezgro onoga što će na kraju postati kolosalni galaksijski klaster. Ovo drevno mega spajanje je predodređeno da se razvije u jednu od najmasivijih struktura u poznatom univerzumu: grupu galaksija, u vrelom jonizovanom gasu, gravitaciono vezanim tamnom materijom.
        Ovaj galaksijski protoklaster, nazvan SPT2349-56 se nalazi na udaljenosti od oko 12,4 milijardi svetlosnih godina. Pojedinačne galaksije stvaraju zvezde čak 1000 puta brže od naše galaksije i stisnute su u prostoru svega tri puta većem od Mlečnog puta. Novonastali galaksijski klaster na kraju će postati jedan od najmasivijih klastera koje danas vidimo u univerzumu.
    Tokom prvih nekoliko miliona godina kosmičke istorije, materija i tamna materija počele su da se grupišu u sve veće koncentracije, što je dovelo do stvaranja galaksijskih klastera, najvećih objekata u poznatom univerzumu. Klasteri mogu sadržati čak hljade galaksija, ogromne količine tamne materije, velike crne rupe i rendgenski gas koji dostiže temperaturu preko milion stepeni.
     Ovaj specifični galaktički protoklaster je prvi put primećen kao blago zamućenje svetlosti na milimetarskoj talasnoj dužini 2010. God. na teleskopu Južni pol, Nacionalne naučne fondacije. Sledeća posmatranja sa teleskopom Atacama Pathfinder Experiment (APEKS) su potvrdila da je to izuzetno udaljeni galaktički izvor i da je vredan posmatranja sa ALMA-om. Superiorna rezolucija i osetljivost ALMA-a omogućili su astronomima da razlikuju 14 pojedinačnih objekata u neverovatno malom prostoru svemira, potvrđujući da je predmet arhetipski primer protoklastera u vrlo ranoj fazi razvoja.
               Prvi snimak je snimio teleskop Južni pol, drugi teleskop Atacama Pathfinder Experiment a treći ALMA.
    Ekstremna distanca i jasno definisane komponente ovog klastera nude astronomima priliku bez presedana da prouče neke od prvih faza formiranja klastera manje od 1,5 milijardi godina posle Velikog praska. Korišćenjem ALMA podataka kao početnih uslova za sofisticirane računarske simulacije, istraživači su mogli da pokažu kako će ova trenutna kolekcija galaksija verovatno rasti i evoluirati u milijardama godina u budućnosti.
ALMA
PHYSORG

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 26. aprila 2018. in Astronomija

 

    28 godina Svemirskog teleskopa Habla

       Godine 1609, Galileo Galilej je otkrio teleskop i pokrenuo revoluciju koja je zauvek promenila čovekov pogled na svet. Njegovo zapažanje da u svemiru postoje tela koja se ne okreću oko Zemlje, kao što je to slučaj sa 4 Jupiterova satelita je ukazalo na ispravnost Kopernikovog heliocentričnog sistema. Do tada važeći Ptolomejev geocentrični sistem ostaće deo duboke istorije.
     Skoro četiri veka kasnije,1990. počinje nova revolucija u astronomiji. Podignut na orbitu visoku 544km iznad Zemljine površine, sa pogledom bez uticaja atmosfere, koja zamagljuje i blokira neke važne talasne dužine svetlosti, Svemirski teleskop Habl doslednije i detaljnije posmatra astronomske objekte i fenomene nego što to radi bilo koji zemaljski teleskop. Osetljive kamere i spektrografi teleskopa posmatraju kako bliske objekte, kao što su mali asteroidi tako i galaksije u formiranju iz vremena kada je svemir bio na samo 3% svog trenutnog doba.
     Od trenutka lansiranja 24. aprila 1990. do danas Svemirski teleskop Habl je omogućio i izazavao promene u skoro svakoj oblasti posmatračke astronomije. Pružio je novi pogled na Univerzum i za 28 godina nadmašio sva očekivanja. U toku je revolucija koju za sada suvereno predvodi.
    Opservirao je 43 500 kosmičkih objekata u više od 1,5 miliona posmatranja.
    Više od 163 500 puta se okrenuo oko Zemlje. Prevalio je oko 6,5 milijardi km.
    Prikupio je više od 153 terabajti podataka, koji su dostupni sadašnjim i budućim generacijama istraživača. Koristeći te podatke astronomi su do sada objavili više od 15 500 naučnih radova. Ovi dokumenti su referisani u drugim publikacijama preko 600 000 puta. Ovi podaci su sadržaj svakog aktuelnog astronomskog udžbenika. 
    Periodično servisiranje i nadogradnje najsavremenijim instrumentima astronomima su davali sve bolji pogled na kosmos.
     Hablova otkrića i nezaboravne fotografije su povećali interes javnosti za astronomiju. Habl je postao naučna i kulturna ikona.
    Svemirski teleskop Habl je rezultat međunarodne saradnje NASA i ESA (Evropska svemirska agencija). Teleskopom  rukovodi NASA-in Goddard Space Flight Center u Greenbeltu, u Marylandu. Hablovim naučnim operacijama upravlja Naučni institut za svemirski teleskop (STScI) u Baltimoru. STScI-om, za NASA-u upravlja Asocijacija univerziteta za istraživanje astronomije u Vašingtonu, D.C.

    NASA je povodom 28 godina Hablovog postojanja objavila fotografiju magline Laguna, (M8).
   Maglina Laguna je objekat velikih razmera. Široka je 55 i visoka 20 svetlosnih godina. Iako je oko 4000 svetlosnih godina daleko od Zemlje ona je na nebu tri puta prividno veća nego pun Mesec. Vidljiva je golim okom na čistom noćnom nebu. Pošto je relativno velika, Habl može da uhvati njen manji deo. Slika prikazuje samo srce magline veličine oko četiri svetlosne godine.
    U središtu je mlada zvezda Heršel 36, koja je 200 000 puta svetlija od našeg Sunca. Masa zvezde je 32 puta veća od mase Sunca. Prečnik joj je devet puta veći od prečnika Sunca i osam puta je toplija. Stara je samo milion godina. Obzirom na veliku masu živeće još 5 miliona godina. Sunce koje ima manju masu je staro 5 milijardi godina i živiće još 5 milijardi godina
    Heršel 36 iz natalne čaure oslobađa blistavo zračenje i jake zvezdane vetrove (tokovi subatomskih čestica) koji od prašine prave zavese. Kao eksplozija deluju, njeno moćno ultraljubičasto zračenje i solarni vetrovi, koji oblikuju okolni oblak gasa i prašine u guste i manje guste regione stvarajući prelep pejzaž.
     Slika prikazuje mali deo turbulentnog regiona u kom se formiraju zvezde. Oblaci gasa i prašine sa ove udaljenosti izgledaju mirno, ali su pod stalnim udarom velikog fluksa zvezdanog zračenja i solarnih vetrova velikih brzina. Snažna zvezda moćnom energijom odbacuje material iz svoje natalne čaure i potiskuje formiranje zvezda oko nje. Međutim, na tamnim ivicama ovog dinamičnog sistema u obliku balona, formiraju se zvezde unutar gustih oblaka gasa i prašine. Tamne guste čaure materijala otporne na eroziju koju izaziva ultraljubičasto svetlo su inkubatori za mlade zvezde.
     Prašina odgurnuta od zvezde otkriva sjajni gas kiseonika (plavo). Svetlo Heršela 36 osvetljava vrh šupljine (žuto). Crvenkaste nijanse koje dominiraju delom regiona je svetleći azot. Tamno ljubičasta područja predstavljaju mešavinu vodonika, kiseonika i azota.
     Ultraljubičasto zračenje velikih, vrelih zvezda jonizuje okolni gas, što ga čini sjajnim a maglinu svrstava u grupu emisionih maglina. 
    Snimak je napravljen Hablovom kamerom širokog polja 3 u periodu od 12. do 18. februara 2018. Habl je posmatrao maglinu u vidljivoj (gornja slika) i infracrvnoj (donja slika) svetlosti. Opservacije u optičkom delu spektra omogućuju detaljno proučavanje gasa a u infracrvenom guste i tamne regione prašine i gasa. Ovako se otkrivaju složenije strukture magline osvetljene mladim zvezdama koje se kriju unutar nje. Samo kombinovanjem optičkih i infracrvenih podataka dobija se potpunija slika o tekućim procesima u maglini.
HUBBLE Space Telescope
HUBBLESITE

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 24. aprila 2018. in Astronomija

 

Zrenjaninski đaci na Mesijeovom maratonu, Letenka 2018

        Kod mladih naraštaja postoji interesovanje za astronomiju, astrofiziku i astronautiku. O tome, zašto je to tako može da se spekuliše ali i proučava u okviru razvojne psihologije. Dečiji um je otvoren, slobodan, nije sedimentisan znanjima koje će ih odrastanjem usmeriti i ograničiti. Potrebna racionalnost će im prigušiti bujičnu maštu. Svemir koji je stalno pred njima je još uvek velika nepoznanica, pun misterija, hipoteza i teorija koje čekaju da postanu zakoni ili odu u zaborav, on je kao bajka. U njihovim umovima, zagledanim u ogromnni prostor se roje predpostavke koje su obično bliže naučnoj fantastici nego nauci. Puni su pitanja sebi i odraslima.
     U planovima i programima osnovne škole naše zemlje nije predviđeno proučavanje ovih nauka. U programima nekih predmeta one se samo dodiruju u kontekstu drugih pojmova. Imajući pred sobom decu iniciranu informacijama i inspirisanu negde izvan škole, nastavnici samovoljno, prema sopstvenim procenama određuju teme i aktivnosti kojima ih organizovano usmeravaju i uvode u osnovne pojmove ovih nauka. Čine ih iskoristivim i praktičnim.
      U zrenjaninskim školama se na više načina radi sa ovom decom. Po prirodi predmeta na tome najviše rade nastavnici fizike, kako na redovnim časovima tako i u vannastavnim akivnostima. Sporadična organizacija izožbi astrofotografije, predavanja i praktična posmatranja pomoću teleskopa bez postojanja programa i kontinualnog rada su najčešće aktivnosti. U tome pomažu AD Milutin Milanković i Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka). Regionalni centar za talente  se takođe uključuje u ove aktivnosti.
     Đaci i nastavnici iz Zrenjanina organizovano dolaze na Mesijeov maraton od 2000. godine. Ovo je prava prilika i mesto za edukaciju i sistematizaciju znanja.To je mesto gde astropodmladak može mnogo da čuje, vidi, proba, nauči i ono što je možda najvažnije dobije inspiraciju za dalji rad.
    U subotu, 14. aprila 2018. u organizaciji AD Milutin Milanković i Regionalnog centra za talente na Mesijeovom maratonu Letenka 2018  je učestvovalo 35 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: P.P. Njegoš, Servo Mihalj, dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Sonja Marinković, dr Boško Vrebalov Melenci i Zrenjaninske gimnazije, 7 profesora fizike i 3 roditelja.
    Ova grupa je prethodno, 17.marta 2018.g. učestvovala na 1. Malom Mesijeovom maratonu, Botoš 2018 sa ciljem da prikupi i organizuje znanja i umenja kako bi spremniji učestvovali na Velikom Mesijeovom maratonu na Letenci.
      Pod mentorstvom Nikole Tankosića, profesora fizike, učenice Zrenjaninske gimnazije: Lenka Stojkov, Nevena Daljević, Anđela Zarin, Katarina Blagojev i Dejana Ristić su održale predavanje pod nazivom Razvoj kosmičkih odela. Prisutne su upoznale sa nastankom prvih skafandera, fazama razvoja, strukturom i materijalima od kojih se prave, potrebom njihovog nošenja u otvorenom svemirskom prostoru, njihovom zaštitnom funkcijom i od kojih sve štetnih uticaja štite ljudsko telo.

     Dr Dušan Mrđa, prof  Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu je učesnicima Mm predstavio program prekogranične saradnje Mađarske i Srbije pod nazivom Vojvodina and Bács-Kiskun Night Sky as a Novel Touristic Attraction, VoBaNISTA  odobren i finansiran od strane Interreg-IPA Cross-border Cooperation Hungary-Serbia.

     Dajana Bjelajac sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo iz Novog Sada je održala predavanje pod nazivom Gde je nestao Veliki Medved. Prisutni su upoznati sa pojmom i problemom svetlosnog zagađenja. Smatrajući svetlost neophodnom i vrlo bitnom za živi svet na Zemlji u ovom predavanju se videlo da svetlost može biti i štetna, da izaziva ekonomske, ekološke, estetske, medicinske i psihološke probleme. Takođe blokira prijem informacija koje nam dolaze iz svemira čime otežava rad astronomima.
        Ljubaznošču  Miloša Gagića, iz Novog Sada,Tomislava Bandina, iz Subotice i drugih prisutnih astronoma đaci su se upoznali sa različitim teleskopima. Predstavljen im je teleskop Njutnovog tipa (reflektori) sa Dobsonovom montažom.  Videli su i Njutnov teleskop na IQ3 montaži sa CCD kamerom, kao i teleskop refraktor na složenijoj i preciznijoj IQ6 montaži i foto kamerom. Ovi su teleskopi bili priključeni na laptop i pripremljeni za snimanje M objekata. Đacima je objašnjen postupak snimanja astrofotografija i pokazane već urađene fotografije.
 
   Na žalost, oblačno nebo je onemogućilo posmatranje M objekata. U prozorima između oblaka su opservirani delovi sazvežđa Vekog Medveda. Na momente su bila vidljiva Velika kola što je iskorišteno za određivanje položaja Polarne zvezde (Severnjače). Opservirano je sazvežđe Lava, Volara i Blizanaca. Na momente se videlo globularno jato M3.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 15. aprila 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Na vremenskoj liniji Mesijeovog maratona

  Retrospektiva zrenjaninske grupe  

       Na vremenskoj liniji Mesijeovog maratona koja se proteže od 2000. godine do danas određenu ulogu ili mesto, u pedagoškom smislu imale su i grupe zrenjaninskih đaka i nastavnika fizike. Đaci i nastavnici osnovnih škola Zrenjanina učestvuju na Mm od njegovog početka, kao takmičari ili posmatrači. Sa ove vremenske distance bolje se vidi značaj onoga u čemu se učestvovalo i ono što je urađeno. Mnogo se videlo, naučilo, napredovalo u znanju i u posmatračkoj tehnologiji. Na početku smo imali teleskope malih tubusa a od maratona do maratona oni su se povećavali. Sada su to teleskopi sa pristojnim optičkim moćima a sve prisutnija je i primena IKT. Upoznavali smo se međusobno, razmenjivali ideje, znanje, iskustva.  
    U susretima sa tadašnjim đacima, sada već odraslim ljudima rado se započne tema o ovim aktivnostima kao o dragim uspomenama koje se  pamte.

    Mesijeov maraton, Letenka 2000
    Na ovom maratonu, koji se smatra Prvim Mm je učestvovalo 25 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: „Vuk Karadžić“, „Žarko Zrenjanin“,„dr Jovan Cvijić” i  „J.J.Zmaj”. Bio je to visoko „podignut plafon“ kako za đake tako i za nastavnike. Ali kako bi to znali da nismo pokušali da ga dohvatimo. Svakim kasnijim dolaskom na Mm plafon je bio sve niži. Znanje koje je ovde potrebno ne može brzo da se usvoji, naročito učenicima koji u osnovnoj školi imaju malo dodira sa njim. Ko se uputi na astroamaterske pute potrebne su mu godine rada i učenja. Astronomiji je od Galilejevog otkrića teleskopa,1609. trebalo par stotina godina da se razvije kao ozbiljna nauka.
 

     Mesijeov maraton, Letenka 2006

    Učestvovali su učenici OŠ „Vuk Karadžić” i „Sonja Marinković”. Nakon održanog Mm na učenike je posebno delovao prijem u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća AP Vojvodine, kod tadašnjeg sekretara prof dr Dragoslava Petrovića.

 

   Mesijeov maraton, Letenka 2008

   Francuski astronom Šarl Mesije je u 18. veku sačinio katalog maglina, galaksija i zvezdanih jata. Katalog sadrži 110 objekata dubokog neba koji su tada mogli da se vide ili slobodnim okom ili teleskopima. U svetu se na mnogim mestima održava takmičenje astronoma u traženju Mesijeovih objekata, pod nazivom Mesijeov mataron. Učesnici maratona treba da u toku jedne noći pronađu što više Mesijeovih objekata. Kod nas se ovo takmičenje održava na Letenci na Fruškoj Gori, u organizaciji Astronomskog magazina i časopisa Astronomija. 
     Na ovom Mm je učestvovalo 9 učenika OŠ „Vuk Karadžić i OŠ „Sonja Marinković“.
 

   Mesijeov maraton, Letenka 2010

     Šarl Mesije je prvu kometu posmatrao sa 14 godina. Kasnije je postao pasionirani lovac na komete. U lovu na zvezde repatice nailazio je na magličaste kometolike objekte koji nisu menjali svoj položaj u odnosu na okolne zvezde, kao što to čine komete. Od tih objekata napravio je prvi astronomski katalog pod nazivom Mesijeov katalog. Kasnije se saznalo da su to galaksije, magline i zvezdana jata.
    Ako ne postoje uslovi za posmatranje na Letenci uvek su spremni predavači sa nekom aktuelnom temom iz astronomije ili astrofizike. Kad ponestane tema tu su astronomske priče. 
    Na ovom Mm je učestvovalo 8 učenika OŠ „Vuk Karadžić i OŠ „Sonja Marinković“.
 

    Mesijeov maraton, Andrevlje  2015

     Pupin na Mesijeovom maratonu
     Da je Mesijeov maraton postojao u Pupinovo vreme on bi sigurno bio jedan od učesnika. Učenici OŠ “Vuk Karadžić “  su multimedijalno predstavili njegov lik i delo čitajući odlomke iz njegovog autobiografskog dela Sa pašnjaka do naučenjaka i tako upriličili druženje sa velikim naučnikom.
    Šarl Mesije, francuski astronom je živeo od 1730 do 1817. Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u Idvoru, u Banatu.
    Maraton je posetilo 25 učenika OŠ „Vuk Karadžić“, „Sonja Marinković“, „dr Jovan Cvijić“ i „Petar Petrović Njegoš“.
 

    Mesijeov maraton, Andrevlje 2016
    Miroslav, Milica, Jovana, Bojan, Milan, Bogdan, učenici  OŠ „Vuk Karadžić” i „Sonja Marinković” i Miša Bracić, nastavnik fizike su osmislili  intervju sa astronomima, učesnicima i gostima Mesijeovog maratona 2016: dr Tiborom Hegedišem (Mađarska), Miroslavom Grnjom (Slovačka), Juretom Stareom (Slovenija), Muhamedom Muminovićem (BiH) i Radanom Mitrovićem (Makedonija).
    Jovana Turinski i Bojan Momirski, intervjuisali su Muhameda Muminovića, barda jugoslovenske astronomije i utemeljitelja amaterske astronomije u Jugoslaviji.
     Na Bojanovo pitanje: Želite li nešto da dodate na kraju, što vas nismo pitali? Muhamed je odgovorio:
   Ispričaću vam jednu priču, koja je zanimljiva. Ja sam jedan od rijetkih koji je pričao sa astronautom Oldrinom, koji se spustio na Mesec sa Apolom 11, što verovatno znate. Dakle, kad su se oni vratili  sa Meseca posetili su Jugoslaviju. U to doba bio je živ tadašnji presednik Tito, a mene su pozvali jer sam bio prvak Jugoslavije u astronomiji. Tad su se organizovala ozbiljna takmičenja. Postojao je jedan pokret koji se zvao pokret Nauka mladima, šteta što ga danas nema, koji je propagirao nauku iz fizike, hemije, astronomije, biologije, posle su uveli čak i ekologiju. Ta se organizacija ugasila pre nekih 20 godina. Ja sam sa Oldrinom razgovarao dva minuta. Zanimalo me je da li se, pošto se tako u literaturi govorilo, s obzirom da na Mesecu nema atmosfere, u isto vreme mogu vidjeti i Sunce i zvijezde, što na Zemlji ne možemo, zbog svetla u atmosferi. Međutim, on je rekao da to nije istina. To je kao da ste na noćnoj utakmici, pa imate reflektore i zbog njih ne vidite, ali kada odete u sjenu letilice ili nekog većeg kamena, onda se vidi. To je meni bila još jedna interesantna stvar.

     Sa Grnja Miroslavom, astronomom iz Slovačke, razgovarali su Milan Marinkov i Bogdan Markov.
     Na Milanovo pitanje: Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima? Miroslav je odgovorio:
     Da se ne plaše astronomije. Ako nemaju teleskop, da čitaju. Sada je vreme interneta. Na njemu se mogu naći razne stvari, fotografije. U naše vreme toga nije bilo. Sada su mogućnosti jako velike. Ne treba očekivati da ćeš odmah videti sve kao na fotografijama. Treba se samo polako upoznavati sa nebom, sa Mesecom, posmatrati zvezde, magline. Biti postupan i uporan.

      Razgovor sa Stare Jurijem su vodili  Milica Eleković, učenica VI razreda i Miroslav Ružin učenik VIII razreda.
     Jurij Stare je na Mesijeovom maratonu 2016 predstavio svoje putovanje u Indoneziju, gde je 9. marta 2016. posmatrao i snimao totalno pomračenje Sunca. Jurij ima vlastitu astro- opservatoriju i kvalitetnu opremu koja mu omogućava da se uspešno bavi astrofotografijom.  
    Prvo posmatranje totalnog pomračenja Sunca Jurij je radio 1999. u Mađarskoj, drugo u Turskoj 2006, treće u Kini 2009. i poslednje u SAD 2017.
    Intervju sa dr Tiborom Hegedišem, gostom iz Mađarske su vodili  Milica Eleković i Miroslav Ružin. Razgovor je vođen na engleskom jeziku. Nakon razgovora učenici su uradili transkripciju razgovora sa audio na tekst formu i uradili prevod sa engleskog na srpski jezik.
     Poruka mladim astronomima dr Tibora Hegediša: Budite entuzijasti, gledajte nebo, pokušajte da razumete pokrete i dešavanja iznad vas. Ako vidite nešto što ne razumete, pokušajte da razumete, nađite odgovor u biblioteci, na internetu. Ako nađete nova pitanja, ne bojte se, pokušajte da objasnite ta pitanja i ako vidite ograničenja, pokušajte da budete bolji i pametniji. Učite! Moram reći da su matematika i fizika predivne nauke, ključ za razumevanje prirode i zvezda je u matematici i fizici.
      Intervju sa Radanom Mitrovićem – Astronomom amaterom iz Skoplja, članom Skopskog astronomskog društva.
     Radanova poruka mladima: Poručio bih mladima, da više vole i poštuju prirodne nauke i nauku uopšte, a manje religije i rijalitija. Nije bitno da li ćete se zainteresovati za astronomiju ili neku drugu oblast u nauci, važno je da razvijate kritičko mišljenje i da preispitujete okolinu oko sebe na realnim osnovama a ne na dogmi, slavi ili kvazi slavi. Živite za budućnost a ne od prošlosti.

    Mesijeov maraton, Letenka 2017

     Posetu Mesijeovom maratonu Letenka 2017 učenici Miloš Ružin i Bogdan Markov i njihov nastavnik fizike Nemanja Micić su iskoristili da obave intervju sa dr Dušanom Mrđom, Milošem Gagićem i Markom Savićem.

    Intervju sa dr Mrđa Dušanom, profesorom na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu.  
    Dušanova poruka mladima: Poruka bi bila da trebaju slediti svoje osećaje i želje prema onome što ih interesuje. Bio bih srećan kada bi to bila astronomija ili fizika. No, bio bih srećan i ukoliko bi astronomija bila neki okidač da se ljudi bave prirodnim naukama u budućnosti. Poruka bi bila da mladi budu vredni i marljivi i da se ta upornost nekako isplati i da zajednička interesovanja uspevaju nekako da se međusobno povežu. Mislim da je astronomija najbolje vezivno tkivo među ljudima

. 
    Intervju sa Milošem Gagićem
U intervjuu Miloš između ostalog kaže i ovo: Amaterska astronomija ima neverovatnu svrhu da natera ljude da se bave naukom. Ja ne poznajem dečaka ili devojčicu sa kojima sam pričao, a da ih ne zanima Kosmos. To može biti veliki motiv da se dete bavi ma kojom prirodnom naukom. Kada posmatramo Svemir, govorimo o životu našeg Sunčevog sistema, biologiji, hemiji, čak i filozofiji, smislu života. Gledajući u nebo, možemo razmišljati o svim naukama i steći neko iskustvo i put kako se dolazi do nekih naučnih otkrića. Ja sam bio fasciniran kada su u Petnici snimali Jupiterove mesece, jer deca tamo na osnovu promene njihovih položaja mere brzinu svetlosti. Možemo se kritički osvrtati na sve što se dešava u životu. Po mom mišljenju, astronomija je jedna sveukupna disciplina koja povezuje sve nauke.

  

     Razgovarano je i sa Markom Savićem, višegodišnjim takmičarem na Mm.
    Markova poruka mladima: Pogled gore i što više radoznalosti, što više novih saznanja, kakva god ona bila, čime god da se bavili. Vrlo je važno da ljudi poseduju neki hobi, da se bave nečim sem svog posla, štagod to bilo. To je nešto što bih svakom preporučio.

 

     Mesijeov maraton, Letenka 2018

     U subotu, 14. aprila 2018. u organizaciji AD Milutin Milanković i Regionalnog centra za talente na Mesijeovom maratonu Letenka 2018  je učestvovalo 35 učenika zrenjaninskih osnovnih škola: P.P. Njegoš, Servo Mihalj, dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Sonja Marinković, dr Boško Vrebalov Melenci i Zrenjaninske gimnazije, 7 profesora fizike i 3 roditelja.
Ova grupa je prethodno, 17.marta 2018.g. učestvovala na 1. Malom Mesijeovom maratonu, Botoš 2018 sa ciljem da prikupi i organizuje znanja i umenja kako bi spremniji učestvovali na Velikom Mesijeovom maratonu na Letenci.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 14. aprila 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Personifikacija jednog kosmičkog broda

     Postani Kasini naučnik na jedan dan

     2010.
    Moguće da če jednoga dana u budućnosti brodski kompjuteri ovako da vode brodski dnevnik kao što je po zamisli autora ovoga teksta kosmički brod Kasini to radio do 2010.godine. Danas je ovo i omaž jednom od najuspešnijih projekata u astronautici.
     Ja sam robotizovani kosmički brod Kasini. Moj saputnik je sonda Hajgens. Naši Tvorci su ljudska bića sa planete Zemlje. Sa Zemlje sam krenuo daleke 1997. godine. Trebalo mi je sedam godina da stignem do konačnog odredišta, do planete Saturn. Pre mene su ovde na proputovanju bile sonde Pionir i Vojadžer 1 i 2. Njima sam zahvalan, pošto su onim što su videle i snimile, moje tvorce zainteresovale za sistem Saturna. Zaintrigirani i u želji da bolje upoznaju Saturn i više saznaju o njemu, oni su napravili mene.
     Moji tvorci za Saturn znaju odavno. Bio im je poznat još u vremenima pre nove ere, a prvi put su ga videli kada je jedan od njih, po imenu Galileo, napravio teleskop daleke 1610. godine. Saturn su posmatrali i proučavali mnogi astronomi, među poznatijima Hajgens, Heršel i Kasini, po kome sam ja i dobio ime. Mnogo kasnije, a pre mog nastanka, oni su Saturn posmatrali Svemirskim teleskopom Habl i teleskopom Čandra, koje su postavili u orbitu oko svoje planete. Posmatrali su ga tako što su hvatali vidljive svetlosne zrake i X-zrake koje dolaze sa njega. Tako su mnogo saznali o Saturnu.
     Oni su, nezasiti znanja i stalno želeći da znaju sve više stvorili mene. Ja sam prvi koji će Saturn videti iz veoma male blizine. Niko do sada nije na taj način gledao Saturn i čitav sistem koji on čini sa svojim satelitima.
Velik sam kao prosečan gradski autobus. Imam svoj pogon, kompjuter, svoju antenu i radio vezu sa tvorcima, kamere, magnetometar, spektrometar i analizator kosmičke prašine. Da bi me napravili, bilo im je potrebno veliko znanje, možda najveće koje postoji na planeti Zemlji. Svoje znanje i umeće ujedinili su najveći naučnici trideset zemalja njihovog  sveta praveći me. Inače, moji tvorci su veoma pametni i brzo se razvijaju, što se vidi na primeru kompjutera koji su ugradili u mene. On je bio najsavršeniji na Zemlji u vreme kada su me gradili, a već posle sedam godina mog putovanja oni su na Zemli razvili mnogo jače računare.
    Krenuo sam sa Zemlje, ili kako to oni vole da kažu, lansiran sam 15. oktobra 1997. godina. Na putu do Saturna, 1998. godine, proleteo sam pored Zemlje i njenog satelita Meseca. Iste godine prvi put sam prošao pored Venere, a drugi put je to bilo 1999. Prolazak pored Jupitera 2000. godine, na veoma maloj udaljenosti, bio je fascinantan. Tada sam video i snimio najveću planetu Sunčevog sistema, a pri tom je njen satelit Io bio poprilično vulkanski aktivan. Moji tvorci su se oduševili snimcima vulkana Ioa koje sam im poslao. Prešao sam oko 2 milijarde kilometara. Na odredište sam napokon stigao 1. jula 2004. godine, gde ću ostati do 2017. Tada će me gravitaciona sila Saturna povući u svoju gustu atmosferu, u kojoj ću, propadajući velikom brzinom, zbog trenja izgoreti.
    Odmah pošto sam pristigao na odredište, i čim sam se 24. decembra 2004. godine približio Titanu, najvećem satelitu Saturna, moja saputnica, sonda Hajgens, odvojila se od mene i krenula put ovoga drugog po veličini satelita u Sunčevom sistemu. Prilikom spuštanja na Titan, 14. januara sledeće godine, Hajgens je fotografisao njegovu površinu. Snimke je slao meni, a ja sam kao repetitor sve to prosleđivao na Zemlju. Odmah po spuštanju, on je snimio kamene oblutke iste kao na zemaljskim plažama. Snimci su prikazivali reljef sa koritima reka i jezera. Na žalost, moj prelaz preko neba Titana trajao je samo pola sata što je ograničilo broj snimaka i informacija koje sam mogao da primim od Hajgensa.

    A šta sam ja sve video i otkrio?! Otkrio sam oko 30 novih satelita Saturna, a ja sam tek prvi veštački satelit ove planete! Danas Saturn, osim prirodnih satelita kojih ima šezdeset jedan, ima i jedan veštački. Mnogi od njih su velike ledene lopte ili gromade.Većina ih je nepravilnog oblika, manji deo je loptast. Video sam nove prstenove oko planete, koje moji tvorci sa Zemlje još nisu. Video sam vodenu paru i čestice leda kako kao gejziri izbijaju iz utrobe ledenenog Encelada. Značajan broj satelita sačinjen je od vodenog leda i snega. Posle mene će se znati da voda nije retka pojava u Sunčevom sistemu i da je ima gotovo na svakom koraku. Radarom sam skenirao površinu Titana. Na mojim snimcima se vide mnoga jezera metana i etana, udarni krateri i oblaci u atmosferi ovog satelita. Prikupio sam informacije o magnetnom polju Saturna. Snimao sam velike formacije oblaka i uragane u atmosferi Saturna, ogromna električna pražnjenja, munje velike kao Zemlja u njegovoj atmosferi, polarnu svetlost.
    Mojim radom upravlja tim naučnika i pomno ga proučava. Moji tvorci na raznorazne načine predstavljaju ono što im šaljem. O mojim dostignućima predaje se u školama i na fakultetima širom njihovog sveta, o njima pišu novine i knjige, govore na televiziji, predstavljaju ih na internetu. Među mladima je pokrenuta akcija Postani Kasini naučnik na jedan dan da bi popularizovali moj rad. U toku samo jednog dana u godini, mladi širom planete Zemlje se svojim idejama i predlozima pridružuju timu naučnika koji vode, kako to oni zovu, Projekat Kasini-Hajgens.
    Ove 2010. godine su se u akciju uključili i učenici sekcija Mladi fizičar i astronom OŠ „Vuk Karadžić“, „Žarko Zrenjanin“ i „2. Oktobar“ iz Zrenjanina. Održana su predavanja o planeti Saturn, o mojoj malenkosti i satelitima Saturna. Luka Vučičević i Miloš Ružin, učenici VIII razreda predstavili su svoje eseje o Titanu i Enceladu sa kojima su učestvovali na konkursu  NASA-e*. U svojim esejima oni su obradili fotografije koje sam snimio i podatke koje sam izmerio. Oni su to povezali, sistematizovali i predstavili kao video prezentaciju. Na osnovu svega toga, dali su i vrlo interesantne ideje zašto bi trebalo istraživati Titan i Encelad. U ova dva satelita oni vide velike resurse energije i vode koje bi ljudska bića u budućnosti u kolonizaciji drugih planeta Sunčevog sistema mogli obilato da koriste. Titan, kao zamrznuti svet koji se sporo menja, je resurs informacija koje ukazuju na sličnosti sa izgledom Zemlje u vremenu njenog nastajanja, a proučavajuči Titan naučnici sa Zemlje bi više saznali o prošlosti svoje planete. 
 

     Meni je preostalo još sedam godina rada u ovom ledenom svetu. Informacije koje prikupim unaprediće znanje ljudima na njihovoj planeti. Nadam se da će oni za to vreme smisliti neke nove brodove koji će nastaviti moj rad. Možda će i oni jednoga dana svojom nogom kročiti u ovaj svet. Tako će ovo što sada radim imati smisla.
 

     *NASA (Američka Nacionalna agencija za istraživanje svemira), ESA (Evropska svemirska agencija) i ASI (Italijanska svemirska agencija) radile su zajedno na projektu Kasini–Hajgens.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 2. aprila 2018. in Astronautika

 
 
%d bloggers like this: