Difuzna svetlost

Javlja se kao posledica odbijanja svetlosti na hrapavim površinama.

    Snop upadnih svetlosnih zraka pada paralelno na hrapavu površinu. Odbojni zraci koji odgovaraju ovim upadnim zracima se prostiru raštrkano ili haotično, na sve strane. Ti odbijeni zraci formiraju difuznu svetlost. Ova pojava nastaje na svim hrapavim površinama ali i u providnim telima tj optičkim sredinama npr. zamućenoj vodi, staklu, vazduhu.. Svetlosni zrak koji uđe u neku optičku sredinu odbija se od čestica sredine. Putanja tog zraka je izlomljena.

Na Zemlji, Marsu i svim planetama koje imaju atmosferu je nebo svetlo zbog postojanja difuzne svetlosti koja nastaje odbijanjem svetlosnih zraka od molekula vazduha i sitnih čestica koje ispunjavaju atmosferu. Pri oblačnom nebu ima više difuzne svetlosti jer u atmosferi ima više vodene pare i drugih čestica.

Na Mesecu je nebo tamno. U sred belog dana na njegovom nebu se vide zvezde zbog toga što na Mesecu ne postoji atmosfera. Difuzna refleksija svetlosti na Mesecu može da se dogodi samo od njegove površine.

Ako hrapavu površinu ispuni voda ona se ponaša kao ogledalo. Većina odbojnih zraka se tada odbija paralelno. Ova pojava se javlja na asfaltnom putu posle kiše. Isti je slučaj i kad se voda zaledi na putu.

Zašto je nebo svetlo pre izlaska ili posle zalaska Sunca?

     Sunčevi zraci osvetljavaju deo atmosfere koja se ne nalazi u Zemljinoj senci. Oni se odbijaju od molekula vazduha, oblaka, čestica prašine i drugih primesa koje se nalaze u atmosferi. Stvara se difuzna svetlost. Odbijeni difuzni zraci se prostiru i u prostor Zemljine senke i osvetljavaju je.

Tako nastaju tri vrste sumraka: građanski, nautički i astronomski.

Građanski sumrak se javlja pošto Sunce zađe za horizont.

Nautički sumrak nastupa kad se pojave sjajnije zvezde na nebu. One nautičarima koriste kao orijentir na moru.

Astronomski sumrak nastupa kad se pojave sve, golim okom, vidljive zvezde. Tada Sunce više ne osvetljava ni jedan deo neba.