RSS

Arhive kategorija: Aktivnosti

Astronomski kamp, Letenka 2010

         Letnja škola fizike i astronomije, Letenka 2010 

       Na travnatom proplanku između guste šume poređani su različiti teleskopi kakvi ne mogu da se vide ni u nekoj renomiranoj prodavnici teleskopske opreme. Neki teleskopi ili delovi opreme su ručno pravljeni. Može da se vidi njihova praktična primena. Mogu da se vide nebeski objekti bolje nego što ih vidimo sopstvenim teleskopom jer tamo uvek ima boljih teleskopa od našeg. U promenadi predavača u otvorenom amfiteatru ili pod šatorom mogu se čuti predavači od Australije do NASAe. Od njih se mogu čuti najnovije iformacije o novim otkrićima. Ovo je mesto entuzijazma, ovde se sreću fanovi astronomije, asrtronautike, astrofizike.
     Otići na AK sa đacima zainteresovanim za astronomiju, astrofiziku i uopšte prirodne nauke je velika dobit za njih, sa ishodima koji će im se duboko urezati u svest i pamćenje. Za neke od njih će ovo biti početak bavljenja astronomijom a neki će postati njeni prijatelji.  Boris, jedan od đaka učesnika je  rekao:Ja ću da budem biznismen pa ću da doniram i pomažem ovakve ljude i ovakve skupove.
      Još uvek ne možemo da se vraćamo u prošlost iako je Ajnštajnova Opšta teorija reltivnosti to predvidela ali možemo da evociramo uspomene i sećanja na vremenski ne tako dalek Astronomski kamp, Letenka 2010..
     Letnja škola fizike i atronomije, Letenka 2010  je održana u okviru  Astronomskog kampa, Letenka 2010Na LŠFA su organizovano došli učenici VI, VII i VIII razreda OŠ „Vuk Karadžić“, „2 oktobar“ i „Sonja Marinković“ iz Zrenjanina. Grupu od 24 učenika su organizovali i vodili Zorica Radišić, profesor biologije i nastavnici fizike Živko Srdanov i Miša Bracić. Na jedan dan grupi su se pridružili dr Goran Kiš iz Beograda i Slavica Nađalin, profesor fizičkog vaspitanja iz Zrenjanina.
    Cilj LŠFA je da deca osnovnoškolskog uzrasta :

  • na organizovan način prisustvuju  Astronomskim danima na astro kampu Letenka 2010,
  • intelektualno i emocionalno, na licu mesta, imaju kontakt sa astronomskim pojmovima,
  • budu u socijalnom miljeu astronoma i ljubitelja astronomije,
  • posmatraju nebeske objekte, neposredno i pomoću teleskopa,
  • prisustvuju predavanjima,
  • na svoj način kvalitativno doprinesu Astronomskim danima,
  • iz urbanog ambijenta izađu u neposrednu prirodu  u kojoj će naići na osmišljene sadržaje koji će na njih delovati edukativno i kultivaciono,
  • razvijaju sposobnost za jednostavna istraživanja
  • međusobno druže

     Astronomi, astronomi amateri i ljubitelji astronomije iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i Srbije počeli su da stižu na Letenku, u najveće astronomsko selo u ovom delu Evrope, u četvrtak, 15. 7. 2010.g.
        Predavanja na kampu su uglavnom iz oblasti astronomije, astrofizike  i astronautike. Nismo mogli da slušamo sva predavanja jer smo u to vreme radili neki od zadataka iz našeg programa. Neka predavanja su nam bila razumljiva a neka nisu, što je normalno obzirom na naš uzrast i predznanje. Ali je svako od njih podizalo plafon našeg znanja i dovodilo nas u situaciju da se maksimalno koncentrišemo i činimo napor da bi ih razumeli.
    Zapazili smo predavanja dr Tijane Prodanović o elektromagnetnom spektru, dr Dušana Mrđe „Šta bi bilo kad bi bilo“, nn predavača o Ričardu Fajnmanu, grupe astronoma iz Valpova o njihovom otkriću 4 supernove, Dragana Lazarevića o teraformiranju Marsa, dr Gorana Kiša o uticaju nulte gravitacije na čoveka.
    Dragan Lazarević- Laza, član vršačkog prirodnjačkog duštva GEA, nas je poveo u šetnju kroz šumu uz pomoć GPS-a. Bilo je to vrlo živo i neposredno iskustvo sa spravom koja danas određuje kretanje miliona ljudi u svetu a sve uz pomoć svemirske tehnike i tehnologije.
      Program LŠFA
       Biologija
     Najveći deo aktivnosti astrokampa odvijao se u toku noći. Tokom dana, osim za rekreaciju i druženje, bilo je vremena i za interdisciplinarne sadržaje u vezi sa ostalim prirodnim naukama, posebno sa biologijom.
     Pomoću radnog materijala, uočili smo neke od razloga nedovoljnog nivoa naučne pismenosti koja se stiče u našim školama (rezultati PISA testiranja iz 2006.). Na primeru šeme eksperimenta sa poređenjem efikasnosti različitih preparata za sunčanje (jedan od zadataka iz PISA-testa) smo se uverili da jednostavni demonstraciono-eksperimentalni postupci mogu da poprave navedenu situaciju. Bilo je veoma očigledno da su i najmlađi učenici, posle odgovarajuće pripreme,  dolazili do tačnog odgovora.
    Rešavali smo i dileme vezane za načine popularizacije održivog turizma u ekološki zaštićenim područjima. Predstavljeni su originalni načini reklamiranja ovakvih edukativno-turističkih sadržaja, baš na primeru ovogodišnjeg astrokampa. Takođe su nas neki učenici upoznali sa sopstvenim zapažanjima o tragovima koje su ljudi ostavljali tokom svog boravka ovde, o čemu svedoči i dokazni materijal.

    Kasnije smo prepoznavali tipične vrste u mešovitoj listopadnoj šumi oko nas. Razgovarali smo i o značaju šuma, ali i o čemu valja voditi računa pri pošumljavanju neke oblasti.
Šetnja kroz šumu do obližnjeg vodopada pokazala se kao previše naporna za neke od nas, a sam vodopad kao nedovoljno atraktivan za naša očekivanja.
    Mikroklimatski uslovi okolnog šumskog prostora, ali i odgovarajuća stručna literatura omogućili su nam da zavirimo i u čudesni svet gljiva.
    Postalo nam je jasno da u šumi, osim zadivljujuće lepote i bogatstva prirode, postoje i realne opasnosti – od polja koprive, nesnosnih insekata, krpelja, pa sve do mogućnosti da se izgubimo. U tom smislu nam je dobro došlo i nekoliko saveta uz demonstraciju rada, mogućnosti i ograničenja GPS-uređaja.
    Astrognozija
      U toku tri noći posmatrali smo zvezde i sazvežđa. Većina učenika nije imala priliku da vidi nebo sa toliko puno zvezda a neki učenici su prvi put u životu videli Mlečni put.
    Izgled noćnog neba, na drugi način, nam je prikazao pokretni planetarijum u kampu. Pošto ga naduvava ventilator, boravak u njemu je bio prijatan. Bio je to jedini šator u kampu sa klimom. Ovde smo utvrdili osnove orijentacije na nebu, sazvežđa, nebeska tela, nevidljive „nebeske linije“ iz prethodnih posmatranja.

    Šetnja kroz Sunčev sistem 

    Maketa –Sunčevog sistema podrazumeva:

  1. Modelovanje objekata Sunčevog sistema
  2. Postavljanje objekata Sunčevog sistema u određenoj srazmeri
  3. Šetnju kroz Sunčev sistem
  4. Razgovor o Sunčevom sistemu

    Modelovanje Sunca i planeta je urađeno kod kuće. Modeli planeta rađeni na balonima su u putu gubili vazduh i loptasti oblik, zbog čega ih nismo koristili.
    Ali su 9 panoa koji su u slici i reči predstavljali Sunce i 8 planeta bili funkconalni i efikasni. Panoe smo kao zastave kačili na jarbolima od betonskog gvožđa(8) visine 2m koje smo zabadali u zemlju na mestima gde u srazmeri treba da stoje planete.
    U model Sunčevog sistema smo postavili i putokaz do planeta i njihov trenutni položaj i udaljenost. Sa interneta smo skinuli trenutne položaje planeta na dan 15.7.2010.g. Na improvizovanim dašcicama ispisali smo imena planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca.
    Ovo je divan zadatak koji pokazuje odnose položaja planeta i njihovu udaljenost od Zemlje i Sunca. Poimanje prostora i orjentacije se ovde dešava skoro kao na licu mesta i dovodi u vezu zemljinu rotaciju i pojavu planeta baš tamo gde smo na putokazu pokazali da se one nalaze.
     Po dva učenika su u toku šetnje govorila o svakoj planeti i Suncu. Ostali u grupi su doprinosili dopunjavanjem informacija, postavljanjem pitanja i iznošenjem svojih stavova.
     Merenje temperature vazduha
    Temperatura vazduha je merena svaka četiri sata iznad trave, betona i u šumi. Merenja su vršena na visini od 2m. Pošto iznad trave i betona nismo imali hladovinu, merači su u toku merenja hlad improvizovali držeći svesku iznad termometra.
        Rezutati su unošeni u tabelu i grafik temperature vazduha koji su bili izloženi na javnom mestu, tako da su učesnici kampa mogli da prate promene temeparature vazduha.
    Na kraju su čenici uradili analizu tabele i grafika u kojoj su upoređivali razlike, sličnosti i promene temperature vazduha u različitim uslovima. Na ovaj način su sami uočili približavanje i izjednačavanje tempreature vazduha na tri merne tačke u toku noći i porast razlike u toku dana. Takođe je dovedena u vezu temperature vazduha sa biljnim pokrivačem i njegovom moći da više energije apsorbuje i upotrebi u hemijskim reakcijama fotosinteze, dok se kod betona to ne dešava pa je radijacija sa betona veća zbog čega se vazduh iznad betona više zagreva.

     
     Impresije učenika
    Sa astronomskog kampa sam ponela nezaboravne utiske. Bio je veoma zanimljiv i lepo osmišljen. Dopalo mi se društvo i priroda koja nas je okruživala sa svih strana.
    Posebno mi se svideo drugi dan kada smo dobili zadatak da napravimo reklamu za kamp, pa je moja grupa (četiri gracije i dva smajlija) odlučila da napiše pesmu i tekst o njemu. Svakodnevne sportske aktivnosti, poput košarke bile su vrlo zabavne. Zanimljivo je bilo upoznati nove drugove, sa kojima sam razmenjivala doživljalje iz života, do svitanja. Posmatranje nebeskih tela i slusanje večernjih predavanja bilo je veoma korisno i interesantno.
    Ovaj kamp pamtiću po dobrom društvu i zanimljivim zadacima!!!

                                                                                                                                                            Isidora Savić
                                                                                                                                    OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

         Astronomski kamp Letenka je stvarno super i dani koje sam provela u njemu su bili predivni. Kod njega mi se njaviše dopada to da se nalazi pored šume daleko od bučnog grada. Dane smo proveli sakrivajući se od sunca u prijatnoj hladovini drveća i igrajući šah i košarku zajedno sa društvom na velikim terenima.
Noći su bile predivne sa puno zvezda na nebu i u društvu astronoma koji su bili jako ljubazni prema nama i dozvoljavali nam da preko njihovih teleskopa posmatramo zvezde i planete našeg sunčevog sistema.
    Pored toga je bio svaki dan pun zanimljivih zadataka koje smo obavljali zajedno, a noći smo takođe proveli slušajući predavanja o raznim manje ili više zanimljivim temama (sve vezane za svemir). U ranim jutarnjim satima smo odlazili na spavanje u prilično udobnim šatorima u društvu komaraca i mrava.
Imali smo tri obroka dnevno koji su bili ukusni, ali ako si preko dana ožedneo mogao si otići do prodavnice ili česme da bi se osvežio.
    Pomalo mi je smetala udaljenost toaleta i njegova higijena, ali na kraju dana i provedenog vremena u kampu mi je to zapažanje bilo beznačajno (nije mi smetalo).
    Društvo koje sam imala priliku da upoznam u kampu jer stvarno super, što mi je učinilo provedeno vreme u kampu savršenim!!!!
    Na kraju bih se zahvalila i nastavnicima koji su bili veoma ljubazni prema meni i dozvolili mi da kao učenik iz druge države učestvujem u astronomskim aktivnostima, kao i mojoj sestri Isidori koja me je pozvala da zajedno podelimo iskustva iz astrokampa.
                                                                                                                                                        Andrea Savić
                                                                                                                              OŠ Rihard Jakopič , Ljubljana  

     U astro kampu sam, nažalost, provela samo jedan dan, ali taj dan je bio interesantan i nezaboravan. Veoma mi se svidela ideja da idemo u kamp. Pored toga sto smo čuli dosta zanimljivih informacija ceo dan smo proveli u prirodi bez kompjutera, TV-a i slicčih uređaja i imali smo priliku da se međusobno bolje upoznamo. 
    Tokom slobodnog vremena uglavnom smo igrali šah, karte i  košarku.
    U veče, kada je pao mrak, u kampu su bili postavljeni teleskopi čiji su vlasnici bili veoma ljubazni i dozvoljavali nam da posmatramo objekte na nebu.
    Bila sam fascinirana teleskopom Godzila iz Makedonije čije je ogledalo veličine 16 inča. 
    Bilo mi je veoma lepo i zanimljivo  i nadam se da ću sledeće godine ostati tokom celog kampa.
                                                                                                                                                            Sara Panić
                                                                                                                               OŠ Vuk Karadžić, Zrenjanin

 Impresije Andreja Čilaga

  

Advertisements
 

Međunarodni Dan svetlosti, Zrenjanin 2018

    Svetlost je važna u našem svakodnevnom životu i imperativ je u multisektoralnim naučnim disciplinama u 21. veku i u svim vekovima koji dolaze. Ona prenosi energiju i omogućava komunikaciju i glavna je u kulturnom, ekonomskom i političkom povezivanju sveta, kao i u njegovom postojanju i održanju.

         Ujedinjene nacije su 2015. godinu proglasile Međunarodnom godinom svetlosti sa ciljem podizanja svesti o optičkim tehnologijama i njihovoj bazičnoj ulozi u održivom razvoju i obezbeđenju energije. Zbog potrebe stalnog isticanja značaja svetlosti za savremenu civilizaciju i njenu budućnost Generalna konferencija UNESCA  je 2017. donela odluku da 16. maj bude Međunarodni Dan svetlosti koji se prvi put obeležio 2018. godine.
    Određenim programom MDS promoviše javno i političko razumevanje centralne uloge svetlosti u savremenom svetu. Ovo je prilika da međunarodni akteri, kreatori politike postanu svesni mogućnosti rešavanja problema pomoću svetlosnih tehnologija, održivog ekonomskog razvoja i da se podigne globalna svest o tome. 
    Ovo je prilika da se govori i o svetlosnom zagađenju. Ponekad je važno prisustvo svetlosti a ponekad i njeno odsustvo. Svetlosno zagađenje pozadinskog neba onemogućava milijardama ljudi da noću vide Mlečni put a ima i negativnog efekta na populacije različitih životinjskih vrsta i eko sisteme.
        Svetlost snažno i očaravajuće omogućava uvođenje mladih u naučna istraživanja pa je priča o svetlosti atraktivan način da se deca svih uzrasta uvedu u nauku o svetlosti.
    U cilju afirmisanja uloge svetlosti u nauci, kulturi i naučnim disciplinama, Zrenjaninska grupa NPN i AD Milutin Milanković iz Zrenjanina su u Gradskoj narodnoj biblioteci Žarko Zrenjanin, u petak, 8. juna 2018. obeležili Međunarodni Dan svetlosti, Zrenjanin 2018.
    Izložbom fotografija Matije Uglješina pod nazivom Put kroz opasnost, lepotu i beskonačnost svetlosti- Munje, gromovi i Mlečni put predstavljena je povezanost atmosferskog elektriciteta, svetlosti i energije, kao i moć fotografije u otkrivanju i prikazivanju  onog što ljudsko oko ne može da vidi, detektuje. Ovaj mlad čovek, lovac na oluje, kada je nebo vedro i mirno okreće svoju kameru prema nebesima i njene čipove hrani fotonima koji dolaze sa Mlečnog puta.

     U triptih predavanju ispričana je priča o prirodi svetlosti, o tome kako se ona prostire, šta joj se dešava kada padne na list biljke, vodu, vazduh, zemlju, kako živa bića detektuju svetlost i kako komuniciraju sa svojom sredinom pomoću svetlosti i šta im sve pomaže u tome, šta se dešava sa njenom energijom koja se uskladišti u telima i kako je čovek i druga živa bića koriste.
     Nemanja Micić, profesor fizike predstavio je foton – česticu svetlosti. Čudesne čestice, paketi ili kvanti energije bez mase koje nastaju u svetlosnim izvorima,  grade elektromagnetna polja i kreću se najvećom mogućom brzinom od 300 000km/s, sveprisutne su i prožimaju čitav prostor Svemira. Nastale na mestima koja su energetska žarišta i najintenzivniji događaji u Svemiru, prenosioci su toliko potrebne energije. U svojoj raznolikosti prenosioci su i različitih informacija. Čovečanstvo je u poslednjih 100 godina o njima saznalo više nego u celokupnoj svojoj istoriji. Fotoni su nam sada kao slova neke knjige koji nam pričaju priču o onome što se dešavalo širom prostora i vremena ovoga našeg Svemira.
    Bojana Molnar, profesor biologije predstavila je oko kao detektor svetlosti, organ koji skuplja fotone, transformiše ih u energiju i šalje u centralni nervni sistem gde se manifestuje vizuelna slika prirodnih pojava, fizičkih tela i pejzaža u našoj okolini. Vizuelni doživljaj ili senzacija su posledica interakcije fotona i atoma ćelija receptora. Bez te interakcije nema slike. Centralni nervni sistem najviše informacija iz bliže ili dalje okoline dobija pomoću ovog prirodnog detektora svetlosti.

    Aleksandra Janješ, diplomirani astronom je govorila o našim pomagalima, detektorima svetlosti u astrofizici koji nam omogućuju da hvatamo sve vrste fotona koje generiše naš Svemir u bilo kom svom kutku, čak i one sa početka vremena. Ono što ne može naše oko da detektuje može veštački instrument. To su različiti teleskopi, od radio teleskopa, infracrvenih, optičkih, ultraljubičastih, do rendgenskih i teleskopa koji hvataju energetski najintenzivnije gama fotone, zatim spektrografi i drugi instrumenti. Astrofizika danas analizirajući fotone celog elektromagnetnog spektra može da pronikne u skoro sva dešavanja širom Svemira.
     Svaki astronom pomoću svetlosti putuje kroz svemir ali samo u prošlost. Svi mi vidimo stvari kakve su bile kada je emitovana svetlost, ne kao što su sada. Najdalje što možemo videti bez teleskopa je galaksija Andromeda, koja je udaljena oko 2,5 miliona svetlosnih godina. Vidimo je kakva je bila pre 2,5 miliona godina, a kako izgleda danas to ne znamo.
     To je ograničavajuća funkcija svetlosti. Ali mi imamo logiku i matematiku i naš um može da dođe do saznanja na osnovu onoga što nam svetlost, donoseći nam informacije kao premise ponudi.
 
 
 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 16. juna 2018. in Aktivnosti, Fizika +8

 

Održan 1. Mali Mesijeov maraton, Botoš 2018

    Svaki astronom je prvo bio đak

                      Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam –                                                                                                  zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni.                                                                                                                                                           Imanuel Kant
  
    U subotu, 17. marta 2018. u organizaciji AD „Milutin Milanković” Zrenjanin, OŠ „1. oktobar” Botoš, Aktiva nastavnika fizike-Zrenjanin, Zrenjaninske grupe NPN i MZ Botoš održan je prvi Mali Mesijeov maraton, Botoš 2018.
   Na maratonu su učestvovali učenici zrenjaninskih osnovnih škola: Petar Petrović Njegoš, Dr Jovan Cvijić, Vuk Karadžić, Servo Mihalj, Žarko Zrenjanin, Dr Boško Vrebalov iz Melenaca, Svetozar Marković Toza iz Elemira, Zrenjaninske gimnazije i škole domaćina, sa svojim nastavnicima fizike i roditeljima.
     Učesnici su posetili bioenerganu “Bioelektra” u Botošu. Zajedničko za astronomiju i tehnologiju proizvodnje električne i toplotne energije iz biomase su elementarne čestice fotoni.
    Fotoni su čestice koje dolaze sa Sunca i drugih zvezda, galaksija i maglina. Oni su najmanji paketi energije elektromagnetnog polja u kom se nalazi naša Zemlja. Kada padnu na listove biljaka u procesu fotosinteze se konzerviraju u njihovom telu kao hemijska  energija. Ta energija je hrana biljkama i njihovim predatorima. Bioenergana je sistem u kom se ova energija pretvara u električnu i toplotnu. U astronomiji energija fotona koji dolaze sa zvezda, galaksija i maglina omogućava našem mozgu da ih vizuelno percipira pa zahvaljujući njima mi vidimo te objekte. Fotoni nam donose informacije o ovim nebeskim telima.
    Na početku MMM predstavljena je biografija francuskog astronoma Šarla Mesijea (1730 – 1817.) bazirana na njegovom doprinosu astronomiji.
    Kao lovac na komete, Mesije je često nailazio na zamućene, magličaste objekte poput kometa koji se nisu kretali. Raspolagao je teleskopom, čija optička moć nije bila veća od moći teleskopa koji roditelji danas poklanjaju svojoj deci.  Mesije 1758. u sazvežđu Bika otkriva kometoliku mrlju. Danas znamo da je to Krab maglina, nastala nakon eksplozije supernove 1054. godine. Počeo je da kreira katalog ovih kometolikih objekata, verovatno ne shvatajući vrednost ovog kataloga za buduće generacije astronoma. Konačno izdanje kataloga je štampano 1784. Tada je u njegovom katalogu bilo ukupno 104 objekta. Ubrzo po izdavanju kataloga dodaje još neke objekte pa se njihov broj završava sa brojem 110.

    Osim što ovi objekti nisu komete, oni se ne nalaze ni u Solarnom sistemu, a neki su čak i daleko izvan Mlečnog puta. Danas znamo da je Mesije video daleke magline i klastere zvezda unutar Mlečnog puta i galaksije, udaljene milione svetlosnih godina.
    Mesije je otkrio 21 kometu. Neke od tih kometa su ranije otkrili drugi astronomi a da on to tada nije znao. Danas su svega 13 kometa Mesijeove. On se svrstava u najveće lovce na komete.
    Nalaženje Mesijeovih objekata zahteva dobru teorijsku pripremu, poznavanje neba, dobru orijentaciju na nebu pomoću sazvežđa i umenje rukovanja teleskopom. To se postiže samo upornim noćnim radom ispod zvezdanog neba.
 
 
 
      Predstavljeno je 40 objekata Mesijeovog kataloga manje magnitude, koji su lako uočljivi pomoću durbina i teleskopa. U toku predstavljanja pojedinačnih objekata učesnici su upoznati sa osnovnim astronomskim pojmovima. Pokazane su astrofotografije objekata velike rezolucije, snimljene najvećim zemaljskim i svemirskim teleskopima, kako bi učesnici stekli puni utisak o njima. Svaki objekat je definisan. Data su njegova osnovna svojstva: vrsta, vizuelna magnituda, udaljenost, veličina, starost, položaj…
 
 
     Utvrđivanje i provera usvojenog znanja urađena je u formi kviza. Frontalno su postavljani test zadaci sa nekoliko ponuđenih odgovora na koje su učesnici neposredno odgovarali. Ovakav način provere omogućava interaktivnost, dodatna objašenjenja i dopunu informacija. Evaluacija je imala za cilj da učesnici provere svoje znanje. Voditelji su odmah i neposredno mogli da procene koliko su datih informacija i umenja povezivanja i primene znanja učesnici usvojili. Na većinu zadataka je dobijen pozitivan odgovor. Obzirom na uzrast učesnika, koji prvi put dolaze u kontakt sa ovim pojmovima ovakav način rada je efikasan i predstavlja dobru pripremu za praktično posmatranje.
 
    Značajno je da prve korake u astronomiji deca naprave tražeći Mesijeove objekte. Sam razvoj posmatračke astronomije, između ostalog je počeo sa Mesijeovim objektima. Individualni razvoj astronoma je sličan razvoju astronomije kao nauke. Može da se uporedi kao filogeneza (razvoj živih bića) i ontogeneza (razvoj pojedinca). Filogeneza astronomije kao nauke i ontogeneza kao individualni razvoj astronoma.
    Priča o Mesijeovim objektima je bila i svojevrsno otvaranje izložbe Akordi svemira Gorana Vukajlovića, astrofotografa iz Beograda u holu škole. Među fotografijama se nalazi i 12 fotografija M objekata. U toku predavanja  učesnicima je usmeravana pažnja na određeni M objekat na izložbi. Učesnicima se pismom obratio autor izložbe.(Draga deco)
 
    Na MMM su pozvani i roditelji učenika kao učesnici. Bilo je vidljivo njihovo interesovanje. Mogli su da vide šta i kako rade i kakva je motivacija njihove dece i na koji se način radi sa njima. Ovo je bila prilika da neposrdno posmatraju ponašanje svog deteta u grupi u kojoj se nešto organizovano radi. Za očekivati je da će po završenoj aktivnosti, u istoj ili nekoj drugoj formi ova aktivnost da se nastavi kod kuće. To je već bilo očigledno na završetku MMM. Roditelji su u ovakvim aktivnostima velika podrška.
 

    Učesnici su upoznati sa Mesijeovim maratonom koji se od 2 000. godine održava na Letenci na Fruškoj gori. Pročitano im je pozdravno pismo, Aleksandra Zorkića (Dragi prijateljiorganizatora ovog maratona i urednika Astronomskog magazina. Učesnici su pokazali raspoloženje da učestvuju na Mesijeov maratonu 14. aprila na Letenci. Ostala je nada da ćemo oblacima onemogućeno posmatranje na MMM moći da nadomestimo na Fruškoj Gori uz pomoć iskusnih posmatrača.
    Domaćini MMM su bili OŠ “1 oktobar” i MZ  Botoš. Zahvaljujemo se direktorici škole Staši Velisavljev na odvojenom vremenu i logističkoj podršci i Daliboru Paskulovu predsedniku Saveta MZ na gostoprimstvu.

 

 
1 komentar

Objavljeno od strane na 23. marta 2018. in Aktivnosti

 

Gledanje nevidljivog

U srcu ljubav jača od smrti
U glavi misao veća od glave
I to je odbrana zemlje

     Može biti da je živa materija, rukom neke od viših Kardaševljevih civilizacija nasumično bačena u dubine prostora i vremena pala na Zemlju, panspermično, a sa cijem da se iz semenki jednoga dana razviju autonomna intelektualno funkcionalna bića i da postanu biološke kosmičke sonde. Takvo je seme pre par milijardi godina niklo na Zemlji. Rađaće će se potom i razmnožiti i napuniće Zemju i nastaće sedam milijardi sondi koje će sa svojih pet senzora (čula) prikupljati informacije o ovom delu svemira i u određenom vremenu. Najkompleksnija struktura materije stvorena u svemiru evoluirala je u ljudskim bićima, struktura koja misli od prikupljenih informacija pravi slike, predstave, katedrale, svemirske brodove, akceleratore, opservatorije, simfonije, naučna dela. A onda tamo neko ko u najvišem nebu stoji, civilizacija- sejač, nekim putevima (Kojim? Još ne znamo, pa do skora nismo znali ni za mogućnost komunikacije s nekim događajima pomoću gravitacionih talasa) detektuje te podatke i tu misao i stvara sebi opštiju i potpuniju sliku univerzuma. Ako je tako, zašto je to tako, možda oni znaju a možda ne znaju ni oni?     
     A ovde na Zemlji, neke jedinke (sonde) nezadovoljne količinom i kvalitetom onoga što vide (sondiraju) oko sebe, htele bi još, htele bi više… izmisle i naprave mikroskope, teleskope i kamere. Pojačavaju i produžuju svoja čula i tako gledaju i posmatraju, i ono što im je nevidljivo čine vidljivim.

Velika reč ni iz srca ni iz glave
Već iz zemlje ko biljka ili cvet
Raste, i to je odbrana zemlje

     Izložba astrofotografije, Akordi svemira Gorana Vukajlovića, otvorena u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu, 1. 12. 2017. godine je njegova prva izložba.
    Otvaranje izložbe je obogaćeno muzikom. Ana Lačković je uz pratnju Tee Đorđević na klaviru, u izložbenom prostoru oplemenjenom knjigama, izvela arije iz poznatih opera i drugih muzičkih dela: Geršvina, Martinija, Gardela i Bizea. Čovekovo oko je detektor elektromagnetnih a uho mehaničkih talasa. Auditorijumu, ponesenim u svet umetnosti ovim talasima, predstavljeni su gravitacioni talasi, za čije detektovanje čovek nema čulo. Dogodila se sinergija umetnosti i nauke.

Namučeno zrno misli cvet
Dan misli sunce
I to je odbrana zemlje

     Gravitacioni talasi
     Niče u Filozofiji u tragičnom razdoblju Grka kaže: Jedan gorostas kroz puste međuprostore vekova dovikuje drugome, te se nenarušavan od obesnih i bučnih patuljaka što puze ispod njih sublimni razgovor duhova nastavlja. O tom sublimnom razgovoru duhova, od Njutna do Ajnštajna i dalje do današnjih dana, o gravitaciji, najzagonetnijoj temi ovog vremenskog razdoblja, o Njutnovoj ideji da je gravitacija jedna od sila do Ajnštajnovog tumačenja da je gravitacija posledica delovanja mase, u okviru otvaranja svoje izložbe govorio je Goran Vukajlović.
    Ono što mi osećamo kao privlačnu gravitacionu silu je interakcija mase i tkiva (mreže) kontinuuma prostora i vremena. Ajnštajn je u Opštoj teoriji relativnosti teorijski objasnio postojanja tela ogromnih masa, čija je gravitaciona interakcija sa okolnim prostorom i vremenom toliko jaka da ništa, pa ni svetlost ne može da izađe iz zagrljaja te interakcije. Zbog toga su ta tela nevidljiva i nazvana su crne rupe. One raspolažu ogromnom masom i ekvivalentno tome ogromnom energijom. Masa se može pretvoriti u energiju, o čemu govori Ajnštajnov Zakon ekvivaentnosti mase i energije. Kada se dve crne rupe sudare deo njihove mase, ekvivalentne masi nekoliko masa našeg Sunca, po formuli E = mc2, pretvori se u energiju. Ta energija pokrene i deformiše mrežu prostor- vreme. To mreškanje ili talasanje dopire do Zemlje.  Amplitude ovih talasa su reda veličine jednog protona.
     Prvi detektori koji su napravljeni u SAD, u državama Luizijana i Vašington, LIGO, 14. septembra 2015. su detektovali ove talase nastale sudarom dve crne rupe. Poslednja detekcija, peta po redu dogodila se 17. avgusta 2017. i nastala je sudarom dve neutronske zvezde. Ovu pojavu je detektovala i gravitaciona opservatorija VIRGO u Italiji a posmatrali su je i optički teleskopi, jer u ovom događaju svetlost nije zarobljena gravitacionom interakcijom kao pri sudaru crnih rupa.
    Početkom 20-og veka se smatralo da su znanja iz fizike zaokružena i da je još samo potrebno proveriti neke fizičke konstante. Međutim, pokazalo se da tu ima još puno posla. Njutnova teorija gravitacije i Maksvelova elektromagnetna teorija nisu bile usklađene. Iz Njutnove definicije gravitacione sile F = ɣ · m1· m2/r2 se ne vidi brzina delovanja sile, ako se centri mase poklapaju sila postaje beskonačna, univerzum je nestabilan i urušio bi se pri najmanjem pokretu tela u njemu. Njutn je smatrao da je zbog toga neophodna viša sila koja će vršiti povremene intervencije održavajući kosmos večnim i nepromenljivim.
      U Opštoj teoriji relativnosti, 1915. Ajnštajn proglašava da prostor i vreme nisu nepromenjivi, da masa iskrivljuje prostor-vreme a geometrija prostor-vremena određuje masi kako će da se kreće. On u ovoj teoriji objašjava Merkurovu putanja oko Sunca, gravitaciona sočiva, savijanje svetlosti oko masivnih objekata (Edington potvrdio u toku posmatranja pomračenja Sunca), crne rupe i gravitacione talase.
  

     Mogući izvori gravitacionih talasa su: osno nesimetrične supernove, osno nesimetrični pulsari, binarni sistemi crnih rupa ili neutronskih zvezda.
     Za sada postoje tri detektora gravitacionih talasa: dva, u Luizijani i državi Vašingoton, u SAD koja su udaljena 3 000km (oko 10 ms za svetlost) jedan od drugog, i  VIRGO, blizu Pize u Italiji. Oni mogu da rade na principu interferometrije, povezano, kao jedan.
Koja je svrha, značaj ovog otkrića i gde se može primeniti? Zašto je to bitno? 
Ovim dostignućem je ljudima otvoreno novo čulo, rođena je nova vrsta astronomije, gravitaciona astronomija. Ona će nam u narednom vremenu dati novu i drugačiju sliku svemira, nevidljivo će učiniti vidljivim.
 
   Za izuzetan doprinos razvoju sistema za detekciju gravitacionih talasa Rajner Vajs sa MIT-a i Beri Beriš i Kip Tornu sa Kalteh-a su  2017. dobili Nobelovu nagradu. Polovinu nagrade je dobio Vajs a drugu polovinu su podelili Beriš i Torn.

 Koliko je zemlje iza nas
Toliko je snage u nama
I to je odbrana zemlje

Crtice sa izložbe

    Galaksija Andromeda (M31) je udaljena 2,5 miliona svetlosnih godina od Zemlje i najbliža nam je spiralna galaksija. Najveća je galaksija u Lokalnoj grupi. koju još čine naša galaksija, M33 i još 30-tak manjih galaksija. Veća je od Mlečnog puta ali izgleda da nije masivnija. Mlečni put ima više tamne materije. Opservacije govore da ima hiljadu milijardi zvezda, što je tri puta više nego u Mlečnom putu. Andromeda i Mlečni put se kreću jedno prema drugom i u dalekoj budućnosti će doći do njihovog sudara. Proučavanje Andromede je veoma bitno jer pomoću nje možemo da pretpostavimo kako izgleda naša galaksija. Pretpostavlja se da se Andromeda formirala pre 8-10 milijardi godina sudarom dve proto galaksije i da je pre 2 milijarde godina imala blizak susret sa M33 što je pokrenulo talas formiranja novih zvezda u njoj. M33 je pri tom sudaru doživela degeneraciju svojih spiralnih grana. Prečnik Andromede je 220 000 svetlosnih godina. Na slici su vidljive i male satelitske galaksije M32 i M110.

      Maglina Ruža, poznata kao Caldwel 49. je veliki kružni HII region koji se nalazi u blizini jednog molekularnog oblaka u Jednorogu. Otvoreno jato NGC 2244 je povezano sa maglinom. Zvezde u jatu su formirane od magline. Jato i maglina su udaljeni 5 200 svetlosnih godina od Zemlje. Prečnik magline je 130 svetlosnih godina. Radijacija mladih zvezda pobuđuje atome u maglini izazivajući njihovu radijaciju zbog čega je maglina vidljiva. Masa magline je oko 10 000 masa Sunca. Solarni vetrovi sa zvezda O i B klase vrše pritisak na međuzvezdane oblake, prouzrokujući kompresiju gasa što prati formiranje zvezda a što se i danas dešava. Rendgenska svemirska opservatorija Čandra je 2001. otkrila prisustvo veoma vrelih mladih zvezda u srcu magline. Ove zvezde zagrevaju okolni gas do 6 miliona Kelvina izazivajući tako emisiju X- zraka.

    Petlja u Labudu je ostatak zvezde, koja je eksplodirala kao supernova, pre 5 000 – 15 000 godina. Najuočljiviji deo magline u vidljivoj svetlosti naziva se i Maglina Veo. Ovaj ostatak supernove zauzima otprilike 80 svetlosnih godina po dužini. Maglina svetli kao posledica interakcije odbačenog zvezdanog materijala supernove i međuzvezdane materije. Posmatranja ove zvezdane laboratorije otkrila su neravnomernosti u sastavu i strukturi međuzvezdane materije, kao i samom materijalu koji čini ostatak supernove. Vlakna kompresovanog međuzvezdanog gasa sijaju svetlošću koju emituju ekscitovani atomi vodonika. Udaljenost od Sunca je 2 600 svetlosnih godina.
     Eagle (Orao) je difuzna maglina koja okružuje jato sa mnogo mladih zvezda tipa O i B. Proces formiranja zvezda u ovoj maglini je i dalje u toku. Oblaci gasa i prašine pod uticajem gravitacije se sabijaju i tako otpočinje proces rađanja zvezde. U nekom trenutku masa počne da se zagreva i kada se zagreje dovoljno počinje proces nuklearne fuzije, pretvaranja vodonika u helijum uz oslobađanje energije koja u vidu pristiska iznutra uravnotežuje gravitacionu silu i zaustavlja proces skupljanja. Sjajne, tople plave zvezde, tek formirane stvaraju zvezdane vetrove koje preostali slobodni materijal oduvavaju, grupišući ga u novom regionu gde ponovo počinje proces formiranja novih zvezda. Ovaj proces je jasno vidljiv u stupovima stvaranja, novim zvezdanim porodilištima. Jedan deo materije zvezdani vetrovi neće oduvati pa će ostati mali džepovi tamne magline. Pošto su ove zvezde ogromne one će eksplodirati kao supernove u kratkom periodu. To će ponovo pokrenuti proces formiranja novih zvezda od ostataka supernove. Eagle nebula je udaljena 8 000 sg. Nalazi se u sazvežđu Strelca. Ukupna masa nebule prelazi 12 000 Sunčevih masa. Dimenzije magline su 70 x 55 sg a samog zvezdanog jata oko 15 sg. Starost se procenjuje na oko 5,5 miliona godina. Kule gasa su veličine reda 9sg. U jatu je uočeno oko 460 zvezda spektralne klase O. Luminoznost jata je milion puta veća od luminoznosti Sunca. Po nekim teorijama unutar nebule se desila eksplozija supernove pre 6 000 godina i da stupovi stvaranja više ne postoje u obliku koji sada vidimo a da ćemo novi izgled magline videti tek za 1 000 godina. Snimak sa Tare 2013 g.

      Naučnik ne proučava prirodu jer je to korisno, on je proučava jer u tome oseća najveće zadovoljstvo, a ovo oseća jer je priroda predivna. Da ona to nije, ne bi bila vredna upoznavanja, život ne bi bio vredan življenja. Naravno, ja ovde ne govorim o lepoti koja deluje na čula, lepoti vrlinskoj i pojavnoj, i ne da potcenjujem ovakvu lepotu, daleko od toga, ali ona nema ništa sa naukom. Govorim o dubljoj lepoti koja dolazi iz harmoničnog poretka njenih sopstvenih delova, koji naša inteligencija može razumeti.  
                                         Anri Poenkare

Okultacija Jupitera. 15 Jul 2012. godine. Povlen.

Stihovi Branko Miljković- I to je odbrana zemlje

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. decembra 2017. in Aktivnosti

 

Mala škola biljaka u poseti izložbi Rađanje gore

              Ljude valja učiti da svoje znanje koliko je mogućno više crpu ne iz knjige, nego iz neba i zemlje, rastova i bukava.           
                      Jan Amos Komenski -Velika didaktika

    Škole drže decu između zidova učionica, kao ptice u kavezu, obasipajući ih bujicama informacija o Suncu, oblacima, pticama, bubama i travi, vodi i zemlji. Informacije se uglavnom daju verbalno, ponekad grafičkim prikazom ili slikom. Stoga je nadzornicima izgled table toliko bitan. Smatra se da im se tako daje organizovano, sistematizovano i trajno znanje. U tome nedostaje neposredan kontakt učenika sa predmetom istraživanja. Razlog tome je metodička osposobljenost nastavnika za učenje u zatvorenom i organizovanom prostoru koja se stiče na isti način na fakultetima, laboratorijama i amfiteatrima. Tako metodički komforno- urbano kultivisanom nastavniku je teško da osmisli učenje u prirodi.
    U ovom načinu učenja izostaje: neposredni kontakt sa pojmom koji se obrađuje, mogućnost da se dogodi iluminacija,  samostalnost doživljaja pojave, doživljaj kompleksnosti pojave i njene interakcije sa drugim pojavama. S druge strane prednosti učenja u zatvorenom prostoru su: ne rasipa se pažnja, lakša je kontrola učenika, dostupnost nastavnih sredstava.

     Mala škola biljaka
        Mala škola biljaka (MŠB) je projekat koji se realizuje od 2015. godine, kao serija projekata Zrenjaninske grupe NPN (nastavnika prirodnih nauka) koji su osmislili pofesori biologije Bojana Molnar i Vladimir Popov i profesor razredne nastave Edita Satler. Cilj programa je da se učenici starijeg osnovnoškolskog uzrasta upoznaju sa biljnim vrstama svoga kraja, uvide značaj biodiverziteta u njemu, i da u direktnom kontaktu sa prirodom uoče uticaj čoveka na stanje životne sredine i tako steknu odgovornost, znanja, veštine i navike za njeno očuvanje.
     Aktivnosti se realizuju kroz obrazovne radionice, praktičan rad na terenu i posete i izlete koji se organizuju uz pomoć spoljnih saradnika i prijatelja projekta, a pružaju širu i životniju sliku problema i tema kojima se učesnici MŠB bave.
    Teme koje su obrađivane su podprojekti: Parkovske vrste grada Zrenjanina (2015.), Invazivne biljne vrste u našem okruženju (2016.), Autohtone lekovite, jestive i otrovne biljne vrste. U okviru ovoga je posećena bionergana Biolektra u Botošu. (2017.).
    Učesnici MŠB su 17. novembra 2017. god. posetili izložbu Rađanje gore, postavljenoj u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. Domaćin grupe je bio autor izložbe dr Ivan Dulić.

        Rađanje gore
     Izložba Rađanje gore u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, nije obična izložba. To je biblioteka sa zapisima starim desetine i stotine miliona godina. To je priča o 250 fosila biljaka i životinja, iskopanih na Fruškoj Gori koju priča sama priroda. To je priča bez reči. Za njen nemušti jezik je potrebno velko znanje da bi se razumela. Tu je slovo A sloj algi izumro pre 1,8 milijardi godina koji se nataložio i skamenio u prastarom moru, a sada nam se pokazuje kao odlomak neke stene, kao iskinut list iz neke stare knjige. Slovo Š je lobanja mamuta iz vremena poslednjeg ledenog doba. Dok se sve to posmatra i sluša kao da oživjava istorija Fruške Gore i Panonske ravnice. 

    Učenici su podeljeni u grupe. Svaka grupa je dobila određeni zadatak koji je trebala da realizuje u toku posete izložbi i po povratku u fazi obrade prikupjenog materijala.
      Zadaci:

  1. Snimanje eksponata fosila biljaka i prikupljanje podataka o njima: vrste, poreklo, način i vreme nastanka.
  2. Snimanje eksponata fosila životinja i prikupljanje podataka o njima: vrste, poreklo, način i vreme nastanka.
  3. Snimanje eksponata stena i prikupljanje podataka o njima: vrste, poreklo, način i vreme nastanka i hemijski sastav

    Instrukcije: Stena kao knjiga. Pažnju obratiti kako autor izložbe iz različitih slojeva u stenama čita i vidi od čega je, i kada je sloj formiran, koji je oblik života tada postojao na tom mestu, kakva je bila klima. Pokupiti podatke o tome koji su fizički uslovi (pritisak, temperature) bili potrebni za nastanak ovih stena.
   U toku autorovog predstavljanja eksponata nastavnici daju dodatna objašnjenja pojava i procesa.

  1. Fotosinteza kao najvažniji hemijski proces za živi svet.

      Instrukcije: Biljke su najsavršenija termodinamička mašina. Pretvaranje solarne energije u hemijsku energiju i konzerviranje solarne energije u obliku hemijske energije u tkivu biljaka, plodovima, krtolama, stablima, fosilima, fosilnim gorivima.
     Objasniti i naglasiti da se solarna energija u procesu fotosinteze pretvara u hemijsku energiju i kao takva se konzervira u bijkama gde može ostati milionima godina. Fosili i fosilna goriva su pravi primer. Ovo je bitno istaći i zbog toga što su ovi đaci posetili bioenerganu u Botošu u kojoj se hemijska energija biomase pretvara u električnu i toplotnu energiju. Tako se zatvara krug. Đaci se neposredno upoznaju sa pojmom održive energije i njenim praktičnim korišćenjem.
          5.Uzajamno delovanje litosfere i biosfere
   Instrukcije: Litosfera (kameni omotač Zemlje) i biosfera (omotač Zemlje koji čini živa materija)  se prožimaju i zavise od hidrosfere i atmosfere. Litosfera, između ostalog nastaje i taloženjem i sedimentacijom izumrlih biljaka i životinja. Živa materija nastaje od litosfere tako što biljke korenom razaraju litosferu a onda njene sastojke kapilarnim sistemom unose kao rastvore u svoje ćelije u kojima nastaju kvalitativno nove supstance ( biljke kao hemijske laboratorije)  koje se ugrađuju u telo biljaka. Biljojedi kao predatori biljaka unose te supstance u svoje telo u kome nastaju još složenije supstance. Na kraju se ciklus zatvara umiranjem biljaka i životinja čime se ono što je uzeto iz litosfere u složenijem obliku njoj vraća.

        6.Nastanak Fruške Gore
    Instrukcije: Prikupiti podatke o tome na koji način je nastala Fruška Gora, koji fizički i hemijski procesi su to omogućili, koliko je trajalo nastajanje, šta je bilo na tom mestu pre njenog nastanka, kako i kada se povuklo Panonsko more.

         

 

 

       Aktivnost učenika
       u svih šest zadataka je:

  • aktivno slušanje, što podrazumeva: hvatanje beležaka po zadatku, postavljanje pitanja, snimanje eksponata;
  • izrada domaćeg zadatka, što podrazumeva: svaki učenik individualno obrađuje sakupljene podatke, nakon čega ih usaglašava unutar grupe-tima;
  • izrada eseja ili prezentacije.

       Ciljevi: Učenje posmatranja izložbe na konstruktivan način, učenje prikupljanja podataka, kao prvog koraka u naučnoj metodi i obrade podataka i izvođenja zaključaka i zauzimanja stavova.
     

      U toku rada na zadacima deca su u velikoj meri pokazala  poznavanje i umenje korišćenja IKT.
    Negativne konotacije o uticaju IKT na mlade su češće od pozitivnih, toliko da zamagljuju svest o mogućnostima primene IKT u nastavi. Nastavnici nisu svojevremeno i dovoljno edukovani za adekvatni i kreativni pristup ovoj tehnologiji. Iz neznanja i nedovoljnog metodičko-didaktičkog umenja primene IKT u obrazovanju, ili lošeg iskustva sa IKT zbog negativne primene, često postoji i otpor kod nastavnika, direktora škola, pedagoga pa i roditelja.
     Ovde se vidi upotreba IKT u fazi prikupljanja podataka i informacija. Deci je rečeno da snimaju eksponate i prave beleške, nije im rečeno čime, i ona su sama povezala dobijeni zadatak sa svojim tehničkim mogućnostima. Vidi se da deca koriste mobilne telefone da bi napravila audio i video zapis.
    Na osnovu snimaka koje su napravili, oni će kod kuće napraviti prezentaciju prema svom zadatku, tu će prezentaciju pokazati svojim drugarima u razredu koji nisu bili na izložbi. Video materijal koji su snimili će im pomoći da naknadno shvate ono što nisu razumeli na samoj izložbi. Transfer znanja se na taj način produžava. Snimljeni materijal ostaje kao dokument onoga što su radili, koji će, kako vreme prolazi, imati sve veći značaj.
    Ako je svako od njih napravio 10 snimaka, to je 300 snimaka. U toku snimanja njima se pažnja usmerila na predmet snimanja, kojom prilikom su zapazili više detalja na predmetu. Oni su predmet sami uočili i odabrali za snimanje, nešto na predmetu ih je privuklo. Kasnije, kada budu obrađivali snimak uočiće još detalja.
     Šta je ovde fizika? Ovde je u osnovi sve fizika ali i hemija i biologija i geografija u pravoj prirodnoj korelaciji.
    Fizika je to kada fotoni koji osvetljavaju lišće biljaka i u njihovu hemijsku laboratoriju unose neophodnu energiju koja će da omogući dešavanje, za život najvažnije, hemijske reakcije, fotosinteze, u kojoj se spajaju  CO2 i H2O u šećer, kojom prilikom nastaje O2. Tako konzervirana energija u obliku hemijske energije ostaje u biljkama.
     Hemija je sve ono što se dešava u toj laboratoriji lista. Biologija su životni procesi čija je osnova u fizičkim i hemijskim procesima, u kojima su nastala organska jedinjenja koja će izgraditi živu ćeliju. Izumrle biljke i životinje se talože i grade slojeve litosfere, i postaju stene ili zemljište, okamenjeni fosili ili fosilna goriva. To je geografija.
      Učenici su prikupljene podatke i doživljene impresije ugradili u svoje produkte koje su prezentovali drugarima, roditeljima i javnosti u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu, krajem novebra 2017. 

 
 
 
  

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 8. decembra 2017. in Aktivnosti

 

Svetska nedelja svemira 2017 u Zrenjaninu

       Svetska nedelja svemira 2017
           (World Space Week 2017)

    Svetska nedelja svemira je međunarodna manifestacija u kojoj se afirmišu dostignuća nauke i tehnologije i njihov doprinos poboljšanju i razvoju ljudskog života. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine donela deklaraciju po kojoj se Svetska nedelja svemira održava svake godine od 4. do 10. oktobra. Ovi datumi su značajni po dva događaja:
     – 4. oktobar 1957.: Lansiran je Sputnik 1, prvi veštački satelit Zemlje, čime je počelo istraživanje svemira
    – 10. oktobar 1967.: Potpisan je ugovor kojim se reguliše aktivnost država u istraživanju i miroljubivom korišćenju svemira, uključujući i Mesec i druga nebeska tela.
    U obeležavanju Svetske nedelje svemira učestvuju svemirske agencije, avio kompanije, škole, planetarijumi, muzeji, astronomska društa i druge zainteresovane institucije širom sveta.
    Svetsku nedelju svemira koordiniraju Ujedinjene nacije uz podršku Asocijacije Svetske nedelje svemira (WSWA) koju vodi tim nacionalnih koordinatora, koji promovišu Svetsku nedelju svemira u svojim zemljama.
    Ciljevi Svetske nedelje svemira:
    -Obezbeđivanje jedinstva snaga u edukaciji i istraživanju svemira
    -Upoznavanje ljudi širom sveta o dobrobiti istraživanja svemira
    -Podsticanje upotrebe svemira za održiv ekonomski razvoj
    -Demonstriranje javne podrške za svemirske programe
    -Motivisati mlade ljude za nauku, tehnologiju, inženjering i matematiku
    -Podsticanje međunarodne saradnje u istraživanju svemira i edukaciji
     Ove godine Svetska nedjelja svemira se održava pod temom:Istraživanje novih svetova u Svemiru (“Exploring New Worlds in Space”)
    Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka) u saradnji sa Gradskom narodnom bibliotekom “Žarko Zrenjanin”, od 2- 6. oktobra 2017. godine.organizuje Svetsku nedelju svemira 2017 u Zrenjaninu.
        Plan i program:
    1. Da li je moguć život bez Ajnštajna?
Predavač: Nemanja Micić, prof fizike
Ponedeljak, 2.oktobar 2017. 18.00h

     2. Kosmički brod Kasini, završena misija
Predavač, Laslo Kočmaroš
Sreda, 4. oktobar 2017. 18.00h

     3. Mala škola biljaka u Svemiru
Predavač: Bojana Molnar, prof biol, Miša Bracić, prof fizike.
Bioenergana, Biolektra, Botoš, obnovljiva energija.
Predavač: Zoran Pomoriški
Četvrtak, 5. oktobar 2017. 18.00h

    4. Numeričko modeliranje klime – Primer povezanog regionalnog klimatskog modela
Predavač: dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Petak, 6. oktobar 2017. 18.00h

    Predavanja se održavaju u Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu. 

   Detaljnije: http://www.worldspaceweek.org/

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 26. septembra 2017. in Aktivnosti

 

Светска недеља свемира 2016 у Вуку

ОШ „Вук Караџић“ Зрењанин
Октобар, 2016.

unnamed-9     Обележавању Светске недеље свемира 2016 а у Зрењанину придружила се и ОШ „Вук Караџић“ из Зрењанина. Помисао на свемир и неостварене пределе код деце неизоставно буди и подстиче машту. Научнофантастичне приче које су ученици писали на теме: Како замишљам свемир и У срцу васионе, најбоље о томе говоре. Пристигао је велики број прича на нивоу виших разреда. Наставнице српског језика: Сања Попов и Татјана Марчићев су издвојиле 19  најбољих.

Ученици V1 су имали жељу да на још неки начин оживе свемир. Досетили су се да сликају и пишу стрипове. Ликовни конкурс је имао тему Свемирски брод из моје маште, а ученик Сигети Оливер је своју причу преточио у стрип. Организатор наведених активности у школи, поводом Светске недеље свемира, је Сања Попов наставница српског језика.
     Награђени ученици су своје радове прочитали у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину у понедељак, 10.10. 2016. у оквиру програма обележавања Светске недеље свемира 2016 а у Зрењанину које организује Зрењанинска група НПН. Директорица школе, Татјана Павловић је ученике наградила пригодном књигом.

      Михајло Атанацковић  V1 – Прва награда

    ЦРВЕНА ПЛАНЕТА
img_20161010_191512m    Био једном један дечак по имену Ентони. Он је био веома радознало дете. Живео је у једном малом француском месту Дижону. Тамо се школовао и живео са родитељима и братом. У школи, међу друштвом, није био популаран и био је називан разним погрдним именима. Таквим именима био је називан само због тога што је маштао да постане астронаут, који ће отпутовати на Марс и решити многобројне дилеме о “црвеној планети“. Након што би се вратио из школе и урадио домаћи задатак, одмах би сео за компјутер и све детаљније  истраживао свемир. Родитељи су га подржавали  у његовом сну да постане астронаут. Прошло  је много година, а наком завршетка средње школе, Ентони је одлучио да оде у Сједињене Америчке Државе, где је хтео још детаљније да проучава васиону, уз много бољу технологију. Временом, Ентони успева да се запосли у НАСА-и, где се упознаје са најбољим научницима света. У овој највећој светској свемирској агенцији осим Американаца радили су и : Кинези, Руси, Французи, Британци, Индијци и многи научници других националности. У 27.години живота, Ентони је имао велику прилику која се добија
само једном у животу. НАСА је одлучила да пошаље Ентонија и још неке његове сараднике на марс. Ентони без размишљања прихвата понуду као и његове будуће колеге. Посада светски познатих астронаута, међу којима је био и Ентони, 26. јула  одлази на Марс. unnamed-5Путовање је било невероватно! Били су у срцу васионе, а Ентони је био у неверици. Његов дугогодишњи сан постао је јава! Све је било бескрајно, светлеле су звезде. Било их је билион, заправо и то је био мали број за све оне звезде које је Ентони видео. Слике какве је видео уживо, нису ни близу ономе што је до тада гледао у књигама. Овај француски астронаут је у тим тренуцима био најсрећнија особа на свету. Ентонијеви родитељи допутовали су у Америку да би пратили пут њиховог сина на Марс. Посада ове мисије стиже на Марс брже него што се очекивало. Ентони са својим колегама силази са брода на Марс. Сад је сан у потпуности постао стварност. Посада је безбрижно ходала по “црвеној планети“ , која је подсећала на огромну пустињу, а онда изненађење! Ванземаљац на само неколико метара од Ентонија и колега. Срећом, био је то доброћудни ванземаљац ( а питање је да ли уопште постоје лоши ванземаљци).И за крај, један селфи  посаде са првим откривеним ванземаљцем. unnamed-10Тиме је мисија на Марсу била готова. Ентони и остали астронаути су прозвани за људе који су открили ванземаљце и тиме ушли у историју. Ова четворочлана посада броји чак 68 планетарних награда! Ентони је посато мултимилионер, али је остао исти као и пре. Увек  је говорио своју познату изреку: “ Човек вреди онолико колико зна, а не колико новца има! “ Занимљиво, Ентони је свој живот завршио тамо где га је и започео- у француском градићу Дижону. Упорност ретко када изда човека, а један од доказа је Ентони. На свету сигурно постоје деца као Ентони, а ова прича треба да им буде подстрек да буду упорни и да никада не одустају!

   Алекса  Вулићевић  VII1 – Прва награда

    У СРЦУ ВАСИОНЕ
img_20161010_191942m    Васиона. За човеково знање простор који је испуњен свиме што постоји. Она је бескрајна, неизмерна, недостижна…За њу је човек само честица њене енормне грађе.

    Испуњена небеским телима, звездама, кометама, свима ствара илузију о својој величини. Сви мисле да је нешто највеће што постоји. Али шта ако је то само атом нечега што је пропорционално незамисливo? Шта ако смо ми нешто чија је величина неизмерљиво мала? Можда је наше велико светлеће Сунце само фотон који гради звезду милијарду пута већу од наше васионе. А можда је она ластиш које немирно дете растеже и опружа.
    unnamed-6О срцу васионе исто нико ништа не зна. У њему би сигурно морало бити нешто са непојмљиво великом масом. Онда се сигурно све око њега окреће. Као бескрајни, зачарани круг. Као елегантни, шаренолики рингишпил.      Можда у том срцу не важе славни Њутнови закони, и можда ће сва тела у васиони једном нестати заједно са њеним срцем које ће престати да откуцава последње знаке својег анонимног живота. Можда…Шта ако се то десило у Великом праску и све се поново врти као зачарани круг, и шта ако је то само још једна игра мајке природе. Шта ако….
    Ништа од тога се не зна, нити се тренутно може открити. Али једино што можемо је да маштамо и да се надамо да ће наши потомци решити ову круцијалну енигму.

    Марија Костин  VI1 – Друга награда

    КАКО ЗАМИШЉАМ ДРУГУ ПЛАНЕТУ
dsc00734m   Увек сам маштала да отпутујем на другу планету. Замишљала сам како је велика и насељена чудним бићима. Шарена је, има све дугине боје. Има воде и пуно сочних и необичних плодова. Људи би тамо одлазили на одмор и играли би се са необичним, дружељубивим створењима. Та бића су мала, плава и имају по једно велико око. Деца би уживала и учила кроз игру. Биљке су велике и као тобогани су. Вода је веома чиста и стално се проналазе мали потоци.  Људи тамо  не би живели зато што би загадили превише планету. За животиње је то сјајно. Уместо да буду напуштене или у азилу, живеле би ту слободно. На планети има пуно дрвећа на којима расту грануле. Звала би се Време зато што  се на њој има осећај да је време стало и могли бисте се препустити уживању. Волела бих да постоји оваква невероватна планета на којој бисмо сви лепо живели.

    Милица Костић V1 – Трећа награда

    ПЛАНЕТА ПЛАЧЉИВИЦА
unnamed-4    Била једном једна усамљена планета. Она поред себе није имала ниједну другарицу, а на њој је било све пусто. Тако би она из дана у дан плакала. Због тога су је назвали планета Плачљивица. Једног дана дође нека планета до ње. Упита је: “Што плачеш?“ Она јој одговори: “ Плачем јер немам пријатеље на себи ни поред себе.“ Та нова планета, звала се Срећка, је упита: “ Да ли желиш да ти ја будем пријатељ?“ Плачљивица узвикну: “ Да, желим!“ Оне су се тако играле и играле, причале, смејале се, спавале и сањале заједно. Кад, једног дана, планета Плачљивица опет поче плакати. Срећка је пита:  “ Што сад плачеш?“. “ Плачем јер ти имаш другаре на себи, а ја немам. Ја сам једна обична браон планета.“ Затим опет бризну у плач. Срећка јој рече: “Не плачи. Одвешћу те код Сунца, владара звезда. Оно ће знати да ти помогне.“ Кад су дошле код Сунца, оно им рече:“ Плачљивице, само узми ову лоптицу и поједи је. На теби ће почети да расте цвеће. “ Како ју је појела, тако на њој поче да расте дивно цвеће које се непрестано смејало. Сунце јој рече: “Више ниси Плачљивица. Од сада си планета Смешка!“. “Хвала вам!“, рече Смешка. Тако је Смешка живела са својим пријатељима срећно до краја живота.

dsc00756mm dsc00757m

unnamed-1 dsc00760m

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. oktobra 2016. in Aktivnosti

 
 
%d bloggers like this: