RSS

Mesečne arhive: april 2015

Dan fizike u Pupinovom Idvoru

    Idvor, 25. april 2015.
             DSC07176m DSC07181m

    Povodom Državnog takmičenja iz fizike učenika srednjih škola održanom u Zrenjaninskoj gimnaziji, 25 i 26. aprila 2015. upriličena je poseta profesora fizike i učenika- takmičara Zavičajnom kompleksu posvećenom Mihajlu Pupinu u Idvoru. Posećena je Pupinova  rodna kuća i Muzej koji sadrži više od 400 eksponata koji predstavljaju život i delo velikog naučnika i način življenja starih Idvorčana iz njegovog vremena.

 IMG_1909a DSC08578m DSC08568m

    Učenici OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina su profesorima fizike u Narodnom domu Mihajla Pupina održali predstavu Sa pašnjaka do naučenjaka. Nakon toga je održana Skupština profesora fizike srednjih škola kojom su predsedavali prof dr Ivan Dojčinović, prodekan Fizičkog fakulteta iz Beograda i predsednik Društva fizičara Srbije i prof dr Mića Mitrović predsednik Državne komisije za takmičenje iz fizike.
 11140023_1037103496317517_6485946564798102281_n 11156286_1037103556317511_5003531423144362062_n 11156397_1037103622984171_1052131369844365853_n

     U toku popodneva, ispred Narodnog doma, profesori i studenti Departmana za fiziku PMF iz Novog Sada demonstrirali su jednostavne eksperimente učesnicima  takmičenja kao i meštanima Idvora.
Na ovaj način ispunjena je Pupinova želja da njegova zadužbina u Idvoru bude mesto promovisanja i širenja znanja.
Okupljanje u Idvoru je organizovala Podružnica Srednjobanatskog okruga Društva fizičara Srbije u saradnji sa Godinom Pupina u Zrenjaninu i Departmanom za fiziku PMF Novi Sad.

      Odlomak iz knjige Mihajlo Pupin – Sa pašnjaka do naučenjaka
idv idva idva2

    Izgledalo je neverovatno da će ikad doći vreme da jedan Idvorac čita La Granža u svojoj skromnoj seoskoj kući. Idvorci primetiše da sam toga leta mnogo manje razgovarao, nego za vreme moje prve posete. Druženje sa La Granžem i Maksvelom zasužnji me u vrtu moje majke. Majci sam pričao da su Maksvel i La Granž dva velika sveca u svetu nauke, i to moje čitanje toga leta ona je smatrala kao čitanje života svetaca. Radi toga ona se osećala srećnom, dok je za ostali svet u Idvoru to bila prava zagonetka. Takvo čitanje je za popove i vladike, mislili su oni, i, primećujući da ja ne poklanjam mnogo pažnje gajdašu i kolu i ostalim svetovnim stvarima, počeše šaputati među sobom kako se Miša sprema da se zakaluđeri. Kakva šteta, dodavali bi drugi, ići čak u Ameriku, nakupiti toliko znanje, pa sve to sahraniti među mračnim manastirskim zidovima!

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 26. aprila 2015. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Pupin na Mesijeovom maratonu

Fruška Gora, Andrevlje 18. april 2015.DSC08511m
     Da se u Pupinovo vreme na Fruškoj gori održavao Mesijeov maraton on bi bio jedan od učesnika. DSC08503m DSC08520m ???????????????????????????????   

    Šarl Mesije, francuski astronom, “lovac” na komete je živeo od 1730 do 1817. Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u Idvoru, malom selu u Banatu.
     Mesijeov katalog magličastih nebeskih objekata je bio gotov pre nego što se Pupin rodio ali ko je tada u ovim krajevima znao za to. Niko, ovde je vladala nepismenost i neznanje a carevalo praznoverje, mitovi i legende.
     Na15.om Mesijeovom maratonu na Fruškoj gori, održanom od 17-19. aprila 2015. Pupinov lik i delo predstavili su učenici OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina. Na ovogodišnjem takmičenju u traženju objekata dubokog neba (maglina, galaksija i zvezdanih jata) učestvovalo je 17 ekipa iz Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije. Maraton je posetilo i 25 učenika iz OŠ „Vuk Karadžić“, „Sonja Marinković“, „dr Jovan Cvijić“ i „Petar Petrović Njegoš“ iz Zrenjanina.

DSC08533m DSC08537m DSC08538m
    Pupin je svoj doprinos dao astronomiji na sebi svojstven način. Svojim indukcionim kalemima doprineo je poboljšanju komunikacija, pojačao ih i oslobodio šuma. Omogućio je brže prenošenje informacija među naučnicima što je ubrzalo razvoj nauke. Omogućio je bežićnu vezu i komunikaciju sa budućim svemirskim brodovima, sondama i svemirskim opservatorijama. Svojim rezonatorima je omogućio biranje kanala i kretanje u području radio talasa različitih frekvencija. Pupin je jedan od osnivača NASA-e
    Pupinu je mesto na Mesijeovom maratonu, i sada i za hiljadu godina..

   Na zadnjim stranicama svog autobiografskog dela Sa pašnjaka do naučenjaka Mihajlo Pupin ovako piše:

   Pre pedeset godina, u društvu mladih pastira, posmatrao sam zvezde na crnom zastoru letnjeg neba, u ponoći. Tada mi se činilo da je svetlost tih zvezda pesma koja peva slavu Božiju. Da, li je nauka uticala da promenim ta svoja maštanja iz rane mladosti? Što ta svetlost danas govori umu mome? Odgovor na to pitanje rađao se celog mog života, i njegovo postepeno otkrivanje pružalo mi je najslađa ushićenja u mom životu. Faradej i Maksvel kazali su mi: da svetlost nastaje usled dejstva elektriciteta. …elektroni i protoni (su)cigle iz kojih je sazidana materija; da je svetlost zračenje, … sipanje u prostor električne energije iz atomskih građevina u kojima elektroni, svojim kretanjem, određuju oblik građevine i količinu energije.
…. Zvezda koja zrači svetlost, zrači električnu energiju, i… baca na nas jedan deo svoje rođene materije, mase svoje. …
… Svaka usijana zvezda je žiža iz koje teče energija; energija koja život daje, i koja raskošno rasiplje taj život na sve strane prostora žednog energije. Ona rasiplje taj život iz svog sopstvenog srca da bi začedila nov život….
…sve promenljive stvari podvrgnute su ćudima zakona o postupnom razvijanju, evoluciji, od onih sitnih cvetića u polju pa sve do Nebule Orijonove, kako se zove ona pojava na nebesima koja liči na vaseljenski oblak i u duše naše uliva strahopoštovanje. Ali se nikad ne menjaju, nikad ne stare zakoni kojima se pokoravaju zvezde i planete na svojim putevima po vaseljeni. Oni su nepromenljivi, besmrtni su. Osnovni sastojci nevidljivog sveta, mikrokozma, elektroni u atomu, koliko je to nama poznato, nepromenljivi su i besmrtni. Čoveku je nepoznat proces pri kome bi se promenili elektroni i zakoni kojima se oni pokoravaju. Oni nisu proizvod nijednog procesa evolucije, postepenog razvića, koji je čoveku poznat. Da otkriju te nepromenljive zakone, kojima je podvrgnuta ova supstancija, taj nepromenljivi temelj vaseljene, to je najviša meta naučnog istraživanja. …

    Stari Grci su verovali da je početak sveta bio u haosu, i da je iz tog haosa postao kosmos. …njihova teorija o skladu, redu, i lepoti kaže da je sve toponiklo iz bezbožnog darmara, haosa. …na jedan čudnovat način, savremena nauka potvrđuje staro verovanje Grka. Ono staro shvatanje Grka o haotičnom početku sveta ništa tako lepo ne pretstavlja kao živost jedne nove zvezde, jer nigde nema kao tu takog otsustva reda i sklada delatnosti. Nijedan od njenih razigranih atoma ne osvrće se na to što su mirijade i mirijade susednih atoma, usijanih da se bele, takođe na poslu; svaki od njih bezbrižno i raskošno siplje svoju snagu u prostor žedan energije. Sliku toga videćete kada posmatrate ono što se dešava na suncu. Majušne jedinice energije, iz mirijada i mirijada svojih atomskih puščica, izbacuju se na raspikućski način, reklo bi se, bez ikakvog određenog cilja. Te jedinice energije na haotičan način rasiplju se kroz prostor bez ikakve svrhe, koliko je to do sad nauka mogla da dozna. Ali, čim one stignu na majku zemlju, čim ih uhvate lišće, cveće i plodovi voćaka u sazrevanju na njivama, poljima i u vrtovima, i bezgranične mreže okeana koji sve obuhvataju, njihova sudbina dobija konačan oblik i cilj. Haotični i neskladni rojevi tih nosilaca energije bivaju zarobljeni i prisiljeni da rade skupno posao sa određenom metom i određenom svrhom. Radost i lepote naših godišnjih doba pričaju nam priču kako se prvobitna energija koja potiče iz haosa mladih zvezda belo usijanih, jer su pune životne radosti, na čudesan način pretvara u kosmos stare, hladne i na smrt obolele zemlje. Ono glavno čemu nas ta priča uči jeste velika naučna istina, činjenica koja postoji u prirodi: da zemaljski organizmi raspolažu nekim putevima i načinima pomoću kojih dovode u sklad ono što je rasklađeno, uvodeći na taj način red zrelih godina u nered bujne mladosti, da na koncu od prvobitnog haosa stvore kosmos. I zar samo postojanje tih sretstava nije osnovni zakon koji vodi i nadzire razvitak života na zemlji? Zar nas sve naše iskustvo ne uči, da, napredak znači dovođenje u savršeniji sklad svih prirodnih radnja atoma na usijanim zvezdama kao i ćelija u našim zemaljskim telima? Nazovite taj proces evolucijom, ili kojim drugim imenom, on je tu, i on vodi ka, lepšem, ka savršenijem redu stvari. Čovek je skoro najsavršeniji proizvod ovih puteva i načina kojima se haos pretvara u kosmos.

Da se u Pupinovo vreme na Fruškoj gori održavao Mesijeov maraton on bi bio jedan od učesnika…

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 20. aprila 2015. in Astronomija

 

Mesijeov maraton

MESSIERS-BIG

Foto-SEDS

    Šarl Mesije je francuski astronom iz 18. veka. Tragajući za kometama primetio je magličaste objekte (magline) koji ne menjaju svoj položaj u odnosu na druge zvezde. Napravio je prvi katalog nebeskih maglina. Tako je rešio problem drugim lovcima na komete.
    Mesijeov katalog sadrži 110 objekata dubokog svemira. Danas znamo da objekti koje je Mesije smatrao maglinama nisu samo magline nego i galaksije i zvezdana jata. Objekti su obeleženi velikim slovom M i rednim brojem objekta u katalogu. Maglina Raka nosi oznaku M1, galaksija Andromeda je poznata kao M31 itd.
    Nekoliko objekata: galaksija Andromeda, Orionova maglina, zvezdano jato Plejade se mogu videti golim okom a ostali se mogu videti teleskopima prečnika objektiva od 7-15 cm.
    U toku jedne noći, krajem marta i početkom aprila, na srednjoj geografskoj širini mogu da se vide svi Mesijeovi objekti. Širom sveta sa ove geografske širine se organizuju takmičenja u traženju ovih objekata pod nazivom Mesijeov maraton. Na Fruškoj gori se ovo takmičenje održava već 15 godina.Ove godine se održava od 17 -19. aprila, na Andrevlju i ima predznak, međunarodno, zbog učešća takmičara iz više okolnih zemalja.
    U organizaciji Udruženja “Nastavnici prirodnih nauka” a u okviru obeležavanja Međunarodne godine svetlosti u Zrenjaninu, ovogodišnjem Mesijevom maratonu će prisustvovati učenici osnovnih škola: ”Vuk Karadžić”, “dr Jovan Cvijić”, “Petar Petrović Njegoš” i “Sonja Marinković” iz Zrenjanina. Ovo nije prvo učešće zrenjaninskih đaka na ovom maratonu. Kako je to izgledalo 2010!

mag 139 mag 130 mag 163
    IBUčenici OŠ “Vuk Karađžić” će takmičarima i posetiocima izvesti predstavu Mihajlo Pupin-Sa pašnjaka do naučenjaka. Učenici na ovaj način daju doprinos obeležavanju  80 godina od smrti Mihajla Pupina. UNESKO je u Međunarodnoj godini svetlosti Pupina uvrstio u red naučnika koji su dali doprinos u otkrivanju pojma svetlosti. Pupin je doprineo razvoju komunikacija. Bez Pupinovog kalema i rezonatora, dva najznačajnija Pupinova pronalaska, svet komunikacija bi danas izgledao drugačije. Astronomi danas posmatraju Vasionu u celom dijapazonu elektromagnetskog spektra, od radio talasa do gama zraka. Ako malo detaljnije proučimo ne tako davnu istoriju nauke i naučnih otkrića videćemo da su nam dostupnost čitavom poznatom Svemiru omogućila Pupinova otkrića.

Detaljnije o Mesijeovim objektima na: http://messier.seds.org/

Detaljnije o Mesijeovom maratonu na Fruškoj gori na: Astronomskom magazinu

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 14. aprila 2015. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Zemljin sjaj pomaže u otkrivanju života na drugim planetama

???????????????????????????????????????????????????  zemljaninaa     Proučavanje svetlosti Zemlje koja se odbija od Meseca može da pomogne u potrazi za životom na dalekim planetama. Astronomi Čilea, Velike Britanije i Španije, su pokazali da slabo svetlo sa Zemlje sadrži signale bioloških procesa koji se dešavaju na našoj planeti.
     Do sada je oko drugih zvezda otkriveno oko 1 000 ekstrasolarnih planeta (egzoplaneta). Krajnji cilj astronoma je da se utvrdi da li su neki od njih luke života. Za to će se verovatno koristiti spektroskopi za posmatranje svetlosti koju apsorbuju i – ili emituju egzoplanete, kako bi u njihovoj atmosferi našli molekularni kiseonik i metan koji bi mogli da budu znaci života. Astronomi će tražiti i promene refleksivnosti planeta, što se dešava ako egzoplaneta ima vegetaciju sličnu zemljinoj.
     Smanjenje odsjaja
     Izazov u potrazi za biosignalima je kako razdvojiti relativno slabo svetlo egzoplanete od sjaja njene zvezde. Prednost je činjenica da je svetlost koja se reflektuje od planeta polarizovana, dok svetlost sa zvezde nije. Tehnika koja se zove spektropolarimetrija može da se koristi za razlikovanje svetlosti zvezda i egzoplaneta.
     eso1210aMajkl Sterzik sa Evropske južne opservatorije (ESO) u Santjagu, u Čileu, Stefano Bagnulo sa Armagh opservatorije u Velikoj Britaniji i Enric Palle sa Instituta za astrofiziku na Kanarskim ostrvima su koristili spektropolarimetre da prouče zemljin sjaj i pokazalo se da ova tehnika može da se koristi za traženje znakova života na egzoplanetama.
     Tim je koristio Veri Larg Teleskop (VLT) na ESO u Čileu da prouči zemljin sjaj. Prikupljeno je svetlo u dva različita dana, u aprilu i u junu 2011. Tim se fokusirao na talasne dužine 500 – 900 nm, što odgovara vidljivoj i infracrvenoj svetlosti. U oba dana su otkrili da je polarizacija najveća – oko 10% – u kratkim talasnim dužinama i oko 4% na 900 nm.
     Odnos zemljišta i mora
     20130213_all_gal_e1_1hrPolarizacija u junu je bila oko 3% viša nego u aprilu. Prema rečima istraživača, ovo bi moglo da bude zbog različitih delova Zemlje okrenutih prema Mesecu kada su zapažanja napravljena. U aprilu svetlosti dolazi iz oblasti centralng dela Atlantskog okeana i delova Južne Amerike, Afrike i Evrope. U junu je svetlo došlo uglavnom sa Tihog okeana, sa mnogo manje površine zemljišta vidljivog sa Meseca.
     Ova odstupanja otkrivaju spektroskopske osobine povezane sa apsorpcijom ili emisijom svetlosti molekula od biološkog interesa kao što su kiseonik ili hlorofil. U oba spektra su našli usku funkciju, na oko 760 nm, koja odgovara molekularnom kiseoniku. Velike količine kiseonika u ovom obliku, se očekuju samo na planetama koje sadrže životne oblike koji obavljaju neku vrstu fotosinteze pri čemu proizvede molekularni kiseonik. U njihovom odsustvu molekularni kiseonik bi brzo reagovao i nestao iz atmosfere.
     Crvena ivica
     eso1210cTim je u jednom od spektara uočio još jedan znak vegetacije, „crvenu ivicu“. Nastaje zbog velike i nagle promene apsorpcije svetlosti od strane biljaka koja se javlja na oko 700 nm. Na kraćim talasnim dužinama, hlorofil apsorbuje veoma snažno i zato biljke odražavaju malo svetlo. Svetlost iznad 700 nm hlorofil ne apsorbuje, pa listovi odbijaju mnogo više sunčeve svetlosti nazad u svemir. Crvena ivica je bila istaknuta u aprilskim podacima, ali veoma slaba u junu.
      Tim je posmatrao kako oblačnost nad okeanima i vegetacijom utiče na merenja.To ukazuje da spektropolarimetri mogu da se koriste za proučavanje oblaka na udaljenim planetama.
     „Pronalaženje života van našeg Sunčevog sistema zavisi od dve stvari: da li ovaj život postoji na prarvom mestu i ima li tehničkih mogućnosti da ga se otkrije“, objašnjava Palle. „Ovaj posao je važan korak ka postizanju te sposobnosti.“ Sterzik dodaje „Spektropolarimetri mogu da nam kažu da li je biljni svet nastao negde drugde u svemiru zasnovan na fotosintetičkim procesima.“
     Gasni giganti će biti prvi
     Nadogradnjom postojećih teleskopa, VLT i Gemini teleskopa u narednih nekoliko godina može da se obezbedi značajan uvid u atmosferu gasnih giganata. Proučavanje stenovitiih egzoplaneta, sličnih Zemlji će verovatno morati da sačeka dok NASA ne postavi nove misije svemirskih teleskopa čije se lansiranje planira za 2019.g.
    

     Detaljnije na:
physicsworld.com
ESO

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 6. aprila 2015. in Fizika +8

 

Delimično pomračenje Sunca, 20. mart 2015.

11040525_762542237175386_472398993_o
    Pomračenje Sunca nastaje kad se Zemlja, Mesec i Sunce nađu na pravoj liniji tako da Mesečeva senka i polusenka dodirnu Zemlju.
    Totalno pomračenje se videlo u širokom koridoru u severnom Atlantiku, Severnom i Norveškom moru. Jedina kopnena područja sa kojih se videlo totalno pomračenje su bila Farska i Svalbard ostrva.
    Polusenka Meseca je dodirnula površinu Zemlje u predelu Severnog Atlantika, blizu južne obale Grenlanda u 8.41h i tada je pomračenje počelo.
   Senka Meseca je dodirnula površinu Atlantika stotinak km od obale južnog Grenlanda u 10.09h, i tada se u tom kraju videlo totalno pomračenje Sunca.
    Maksimum totalnog pomračenja se dogodio u 10.45h, oko 320km severno od Farskih ostrva u Norveškom moru. Tada je u toj zoni Mesec potpuno prekrio Sunce. Totalitet je trajao 2 min i 47s. Senka Meseca je tada bila široka oko 460 km.
    Zemlja je izašla iz senke Meseca u 11.22h a iz polusenke u 12.50h.
    Preko naših krajeva je prešla polusenka Meseca. Mi smo bili u prilici da posmatramo delimično pomračenje Sunca. Kod nas je pomračenje počelo u 9.48h. Maksimum pomračenja se dogodio u 10.50h. Tada je Mesec pokrio 46% Sunca. Kraj pomračenja se dogodio u 11.50h.
1799012_10153185301253276_4168786874619948217_o    Astronomi Zrenjanina su se ovoga puta dobro organizovali. Astronomsko društvo „Milutin Milanković“, Udruženje „Nastavnici prirodnih nauka” i Udruženje „Most na suvom” su u petak, 20. marta 2015. organizovali posmatranje delimičnog pomračenja Sunca na pet lokacija: Suvi most, OŠ „Sonja Marinković“, OŠ „dr Jovan Cvijić“, OŠ „P.P. Njegoš“ i OŠ „Servo Mihalj“ Mužlja.
   
    Po proceni organizatora, u Zrenjaninu je pomračenje organizovano posmatralo oko 3 000 ljudi.

Suvi most

10548757_10153185301658276_1131501754564558175_o 1941408_10153185299233276_4914538025217223786_o 10988501_10153185302478276_1560669234233507321_o

11046623_10153185297088276_8662162024091526812_o 10448592_10153185297453276_1490116156275116240_o 11071494_10206096989842570_8876585819709063664_n

   Ova lokacija je bila namenjena građanima, i učenicima i nastavnicima obližnjih škola pa je bila najposećenija. Pomračenje se posmatralo direktno preko okulara i na zaslonu teleskopa i pomoću maski za varenje. Na modelu Sunčevog sistema demonstrirano je pomračenje Sunca. Na ovoj lokaciji putem interneta je bio obezbeđen direktan prenos totalnog pomračenja sa Farskih ostrva.

OŠ „Sonja Marinković“

??????????????????????????????? ??????????????????????????????? ???????????????????????????????

DSC08145 DSC08230am DSC08227m

  Pomračenje je posmatrano projekcijom lika Sunca pomoću teleskopa refraktora na zaslonu iza okulara. Primećena je pega na Suncu. Na teleskopu refraktoru sa filterom za posmatranje Sunca pomračenje je posmatrano direktno kroz okular. Korištene su specijalne naočare za posmatranje Sunca i naočare i maske za varenje. U kabinetu fzike putem interneta je posmatran direktan prenos totalnog pomračenja sa Farskih ostrva.

OŠ „dr Jovan Cvijić“

11083700_888898084511083_8857810168432310994_o 10952932_888897197844505_8825635244508239211_o 10661983_888897497844475_7487420824624104904_o

10295299_888893704511521_1272770785643639872_o 10860998_888898557844369_737941767044105164_o 10857330_888901654510726_4714951891031059745_o

    Sa dva teleskopa projektovan je lik Sunca na zaslon iza okulara.

OŠ „P.P. Njegoš“ 

???????? ???????? ????????

???????? ???????? ????????

    Teleskopom refraktorom praćeno je pomračenje na zaslonu iza okulara. Ovde je pažnja sve vreme bila usmerena na pomračenje od početka do kraja. Primećena je i pega na Suncu.

OŠ „Servo Mihalj“ Mužlja

11082540_1581156752164303_3047118044412210590_n img_20150320_103927m img_20150320_102930m

img_20150320_101710m img_20150320_104554m img_20150320_104550m

   Pomračenje se ovde posmatralo na zaslonu reflektorskog teleskopa. Na više načina je improvizovana mračna komora. Korištena je i tehnika posmatranja preko nagaravljenog stakla i maski za varenje.

   U petak, 27. marta u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ posmatrači sa svih pet lokacija su se ponovo okupili da predstave rezultate posmatranja i razmene iskustva.

??????????????????????????????? DSC08185m DSC08188m

??????????????????????????????? ???????????????????????????????

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. aprila 2015. in Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: