RSS

Mesečne arhive: maj 2018

Odbrana biodiverziteta

        Mi ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka; mi je pozajmljujemo od naše dece.

Poslovica američkih Indijanaca

      Kada se poslednje drvo poseče, poslednja riba pojede i poslednja reka otruje, shvatićete da ne možete da jedete novac.
      Vreme za delovanje je SADA!

      Ustani za biodiverzitet!

      Ustani za svoju budućnost!

    Ovako je UNESCO na svojoj fejsbuk stranici najavio 22. maj, Međunarodni dan biodiverziteta.

    Životna sredina je živa fabrika naše planete. Ona obezbeđuje blagostanje ljudima u sadašnjosti i budućnosti, a njen veliki pad je podjednaka pretnja kako za prirodu tako i za ljude.
    Biodiverzitet ili biološka raznolikost po definiciji obuhvata prirodne sredine sa razvijenim ekosistemima i raznolikim oblicima života na Zemlji. Veoma je važan za naše postojanje jer obezbeđuje sve prirodne resurse za naš razvoj.
    Biodiverzitet je zajedničko dobro, neprocenjivo nasleđe nastalo tokom miliona godina i kapital koji se prenosi budućim generacijama.
   Biodiverzitet, međutim, nije neiscrpan. Čovekove aktivnosti, kao što su: opsežna eksploatacija resursa, neodrživi obrasci potrošnje, industrijsko zagađenje, dovodi do nepopravljive štete biodiverzitetu.
    Izveštaj međunarodnih eksperata na Međuvladinoj naučno-političkoj platformi biodiverziteta i servisa ekosistema (IPBES), marta u Medellinu, u Kolumbiji govori o brzom pogoršanju stanja biodiverziteta i konkretnim efektima ovog pogoršanja, koji su već vidljivi. Glavni globalni pokretači gubitka biodiverziteta su klimatske promene, invazivne vrste, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, zagađenje i urbanizacija.
    Da bi se zaustavio ili preokrenuo ovaj pad, potrebno je da se transformišu ljudske uloge, akcije i odnosi sa biodiverzitetom. Postoje mnoga rešenja za zaustavljanje pada biodiverziteta. Hitno je potrebna obnova degradiranih ekosistema i očuvanje biodiverziteta. Uslov za to je promena ustaljenih stavova i promena ekonomske i društvene prakse, saradnja, poštovanje različitosti, međugeneracijska solidarnost, razvoj novih sistema vrednosti i kulture stečene kroz obrazovanje za održivi razvoj.

Izvor: UNESCO
     

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 23. maja 2018. in Nekategorizovano

 

Nauka i umetnost

     Fuzija nauke i umetnosti pokazuje da umetnost kao najviša kreacija materije koja misli ne može bez nauke, da je svako naučno delo umetničko delo i umetničko delo je naučno delo. Zašto razdvajamo ove dve kraljice? Kako ih približiti i pokazati njihovu istorodnost?
    Darko Donevski, mladi naučnik koji je do sada boravio i radio na više, značajnih radioastronomskih opservatorija, a sada radi u opservatorijama u Marseju i Lajdenu, ima ideju.
    On predlaže: da se teme objasne (prepevaju) primereno starosnoj grupi koja se za tu temu interesuje, da se sistemski oblikuje sadržaj koji će biti više od tekstova u kojima čitalac ne može previše da se „aktivira“. Cilj je formiranje širokog edukativnog sadržaja koji će moći da koriste i modifikuju kako predškolci, učenici i studenti, tako i njihovi roditelji i nastavnici.., da se pokaže da je nauka jedna (ne)obična poezija u kojoj svi učestvujemo, postavljamo pitanja i pokušavamo da nađemo odgovore”
    Darko poručuje: Šaljite mi svoje sugestije, predloge, teme… i najvažnije: nastavite sa svojim detetom, učenicom/učenikom ili studentkinjom/studentom ovaj niz dalje…”
    Darko je za početak odabrao kao temu Dzejms Veb, svemirski teleskop budućnosti. 

       Džejms Veb teleskop: kroz galaksije i planete za svako dete

     Mama kaže da će teleskop Habl dobiti mlađeg brata,
     ali nju ne razumemo ni ja ni moj tata. Kaži mi, Seb, šta je to Džejms Veb?
     Dvadeset osam godina ima kako Habl neprekidno svemir snima,
     ali da bismo razumeli sitne detalje neba, Hablu sada pomoć treba.
     On snima duboki svemir i fotografije nam šalje
     o galaksijama koje su od nas daleko … najdalje.
     Ali, astronome trenutno najviše brine koliko ima svemirske prašine.
     Zato nam treba teleskop od Habla još veći – džinovsko ogledalo, takoreći,
     koji će biti iznad Zemlje visoko, i imati infracrveno oko.

     Ne razumem te baš načisto, zar nije svačije oko isto? Malo sam pospana, pa mi logika kasni, molim te, bolje mi ovo objasni!
     Da bismo istražili galaksije, njihov početak i kraj, treba da razumemo kakav im je sjaj.
     Sve galaksije svetlost zrače, neke slabije, a neke jače.
     Mnoge od njih su stidljive,
     sakrile su se iza oblaka prašine, pa su našim očima nevidljive. 
     One se blizu jedna druge gnezde, u njima žive najmlađe i najsjajnije zvezde.
     Milion takvih galaksija kosmosom luta, daleko od dvorišta našeg Mlečnog puta.
     Njihovo postojanje, gde god ih ima, Džejms Veb teleskop će uskoro da snima!

     Ali, ako je očima ne vidimo svojim, kako znamo da galaksija postoji?
     Dalekih galaksija skrivenu lepotu, otkrivamo snimajući njihovu toplotu.
     Kao kada leti izađeš iz kuće, ti ne vidiš zrake, al’ znaš ”baš je vruće”.
     U galaksijama mlade zvezde brinu kako da zagreju kosmičku prašinu.

    Mislim da je ova tema jasna meni – kad zagrevam šećer, on se zarumeni.
    Tako je. Da bismo ostvarili tu nameru, na Džejms Veb smo ugradili termalnu kameru.
    Njegovo ogledalo čak od tvoje sobe je veće, mnogo zraka na njega moći će da sleće.
    Te signale, dalje, sistem će u kompjutere da šalje.
    A zatim ćemo na ekranu da vidimo svemirsku sliku skladnu – crvena boja za toplu galaksiju,
    a plava boja za hladnu.

    Šta se dogodi nakon što se galaksija rodi? Da li život živi sama, ili ima prijatelje, kao tata i mama?
    Među astronomima priče kruže da mnoge galaksije vole da se druže.
    A kada su blizu, usled gravitacijskog dejstva, nastaju neka doživotna prijateljstva.

    Mene ipak malo brine – kako ogromni teleskop odleti do te visine?
    Da bismo teleskop poslali na krajnju metu, moramo da ga stavimo na noseću raketu.
    Najbolja od svih njemu će pomoći da ugleda novi svet – njeno ime je Arijana 5.

   Kad je leti vruće, nas decu iz zgrade stave pod dva prelepa brezova drveta da nas hlade. Teleskop kad se vine, kako se štiti od sunčeve vrućine?
   Da bez straha od vrućine svemir snima svaki dan, Džejms Veb će sa sobom da ponese suncobran.     Darko je rođen u Vršcu, gde je kako sam kaže proveo lepo detinjstvo i završio gimnaziju. PMF u Novom Sadu upisuje 2002. gde završava smer fizike i astronomije. Nakon studija je bio stipendista Međunarodnog centra za teorijsku fiziku u Trstu, gde je boravio na usavršavanju. Master studije je odbranio na PMF u Novom Sadu. Trenutno je na poslednjoj godini doktorskih studija na Astrofizičkoj opservatoriji u Marseju u Francuskoj i opservatoriji u Lajdenu u Holandiji. Radi na projektu otkrivanja posebne klase prašinastih galaksija u ranom Svemiru. Do sada je radio na radio teskopima: GMRT (Veliki metarski radio teleskop) u Indiji, ALMA (Atakama milimetarska oblast) u Čileu, LOFAR (Niskofrekventni radio teleskop) u Holandiji i IRAM ( Milimetarski Interferometar) u Španiji, kao i na svemirskim teleskopima Heršel (Hershel) i Spicer (Spitzer). Pored astronomije bavi se i književnošću i popularizacijom nauke. Objavio je dve knjige poezije i proze i nekoliko desetina popularnih eseja za različite časopise u zemlji i inostranstvu. 
    Srodni tekstovi:
Nova generacija radio teleskopa i evolucija galaksija
Razgovor sa Darkom Donevskim

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. maja 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Svetski Dan Sunca

    Sunce nije samo kosmički pojam i nebesko telo koje svetli i daje energiju. Zbog njegovog značaja za živi svet na Zemlji ono je i metafora za dobro, drago, lepo, svetlo, sveto…

    Čovek se sve više okreće Suncu, postaje svestan njegovog značaja i nastoji da „osvetli“ fenomen svetlosti i koristi njegove potencijale. U poslednjih 20 godina saznali smo o Suncu više nego u poslednjih 2 000 godina. Fotonika je nova oblast čovekovog delovanja koja nastoji da svetlosnu energiju pretvara u energije potrebne čovečanstvu. Fotonika će obeležiti ovaj vek, vek u kome će upravo današnja deca živeti i raditi. Poznavanje sopstvene zvezde i umenje korišćenja njene energije će biti mera razvoja naše civilizacije.

     Ideja obeležavanja Dana Sunca došla je od Džimija Kartera, predsednika SAD. NASA je podržala ovaj predlog.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. maja 2018. in Astronomija

 

Razgovor sa Kočmaroš Laslom

   Astronomski razgovori

    Seriju astronomskih razgovora su otpočeli učenici OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina posećujući Mesijeov maraton i Astronomski kamp na Letenci. Učenici su na predlog svog nastavnika fizike Miše Bracića osmislili pitanja koja su bila osnov za razgovor sa učesnicima koji su na neki način doprineli održavanju ovih astronomskih skupova.
     Na Mesijevom maratonu, Letenka 2018 razgovoru se odazvao Laslo Kočmaroš, pobednik na prošlogodišnjem Mesijeovom maratonu.

    Molimo vas da se predstavite.

    Zovem se Laslo Kočmaroš živim u Zrenjaninu.

    Šta ste po struci, šta radite?

    Po struci sam dipl. inž. elektrotehnike. Radim za jedno preduzeće koje se bavi prevozom putnika.

    Šta je za vas astronomija?

    Astronomija je za mene nauka kojom se amaterski bavim tokom svog slobodnog vremena. Takođe, ona predstavlja i osnovu za druženje sa drugim ljudima.

    Od kada se bavite astronomijom? Da li se sećate šta vas je podstaklo i kako ste počeli da se bavite astronomijom?

    Astronomijom se bavim od svojih studentskih dana. Sjaj zvezda u takozvanom velikom zimskom šestouglu (Kapela u Kočijašu, Poluks u Blizancima, Procion u Malom Psu, Sirijus u Velikom Psu, Rigel u Orionu i Aldebaran u Biku) koje sam uspeo pronaći prateći kartu neba iz nekadašnjeg časopisa za popularizaciju nauke „Galaksija“ su verovatno bili glavni okidač za dalje bavljenje astronomijom. Usledio je prolazak sjajne Hejl – Bopove komete pored Zemlje u proleće 1997-me godine koju sam iz dvorišta kuće u gradu posmatrao golim okom. Ogroman rep i sjajna glava komete je nešto što nikada neću zaboraviti. Dalje, usledilo je interesovanje za naredne pojave na nebu, nabavka dvogleda, teleskopa…

     Šta vam se najviše sviđa u astronomiji i kojom oblašću astronomije se bavite?

    Astronomija pokriva veoma široko područje istraživanja prirode i teško da mogu nešto od toga posebno izdvojiti. Možda su to energična dešavanja u okolini neutronskih zvezda i crnih rupa i njihovi akrecioni diskovi. Ili su to pojave Nova i epske eksplozije supernovih ili moćni bljeskovi aktivnih galaktičkih jezgara? Ali kako odvojiti uticaj koje one imaju na okolinu u galaktičkim razmerama? A te galaksije se opet nalaze u mrežama sa drugim galaksijam čineći najveće strukture u vasioni. Sve je u prirodi na neki način povezano i naš plavi kosmički kamičak Zemlja i naša zvezda – patuljak Sunce i njene ostale planete, komete, asteroidi. Sve je to veoma zanimljivo.

     Koliko puta ste učestvovali na Mesijeovom maratonu i šta on vama znači?

     Gotovo da sam redovan učesnik Mesijeovog maratona od kraja predhodne decenije. M – maraton jeste jedno okupljanje ljubitelja astronomije a pre svega posmatrača, astrofotografa i popularizatora astronomije. To je jedinstvena prilika da sretnem stare znance i upoznam nove ljude i usput, barem na kratko ako vremenski uslovi dozvole da zajedno provedemo noć pod zvezdama uz teleskope.

     Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima?

     Početnici, bilo mlađi ili oni stariji treba da budu svesni da je astronomija jedan vid bavljenja prirodom i ukoliko žele da se ozbiljnije njome bave ne smeju izbegavati dodir sa zvezdanim nebom bilo da ga posmatraju kroz okular teleskopa ili ga snimaju kamerama. Ukoliko toga nema, želja za bavljenjem brzo nestaje.

     Želite li nešto da nam kažete što vas nismo pitali?

     Po mom mišljenju, lepota astronomije leži u činjenici da je ona svima nama veoma bliska i na neki način razumljiva. Kada kročite dublje u probleme kojima se ona bavi, neminovno ulazite u oblasti koje su teme fundamentalnih nauka kao što je fizika, na primer. U poslednjih sto godina od pojave pojma kvanta pa do danas fizika se u potpunosti promenila i iziskuje izuzetan mentalni napor kako bi se njome bavili. Današnja fizika zahteva potpuno odbacivanje svih naših iskustava kako bi ispravno sledili tok objašnjenja, pre svega u pitanju su gotovo čiste matematičke konstrukcije i običan čovek je jednostavno potpuno izgubljen u njima a u pitanju je istraživanje prirode. Pitam se hoće li se isto to destiti i sa samom astronomijom? Dali će se sudbina poigrati i sa astronomijom i hoće li se sa novim saznanjima divna slika koju imamo o vasioni i prirodi u opšte takođe pretvoriti u samo nekakvu apstraktnu tvorevinu u budućnosti?

     Hvala lepo

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 1. maja 2018. in Metodika-Primeri dobre prakse

 
 
%d bloggers like this: