RSS

Mesečne arhive: jun 2014

Molekuli oko starih zvezda

Herschel_observations_of_Helix_Nebula_node_full_image_2

Foto: ESA

     Pomoću ESA-inog svemirskog teleskopa Heršel, astronomi su u planetarnoj maglini  Heliks otkrili molekule bitne za stvaranje vode.
     Milijardama godina u jezgrima zvezda poput Sunca atomi vodonika se u procesu fuzije spajaju u atome helijuma i dalje do atoma gvožđa. Kada se vodonik istroši zvezde postaju nestabilne, šire se i na kraju odbacuju svoje spoljašnje slojeve od kojih nastaju planetarne magline. One sadrže veliki procenat lakših elemenata, kao što su ugljenik, azot, kiseonik. Ogoljeno jezgro zvezde postaje beli patuljak.
     Vrući beli patuljak isijava ultraljubičaste i rendgenske zrake. Ovakvo intenzivno zračenje može da razori molekule nastale u ovom procesu ili ograniči njihovo stvaranje u prstenastim pramenovima na periferiji planetarnih maglina.
     Astronomi su pomoću ST Heršela otkrili da molekuli OH+, značajni za formiranje vode opstaju u ovako surovom okruženju, a možda i nastaju zahvaljujući njemu. Visoka energija UV I X zraka omogućava hemijske reakcije u kojima nastaju molekuli.

   Kompozitna slika Heliks magline snimljena Hablovim teleskopom u optičkom delu spektra i Heršelovim teleskopom na talasnoj dužini od oko 250 mikrometara identifikuje OH+, molekulski jon.

   Detaljnije na: ESA

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 21. juna 2014. inč Astronomija

 

Promene magnetnog polja Zemlje

    Rezultati dobijeni sa tri ESA-ina satelita Swarm constellation, koja su lansirana u jesen 2013. omogućila su uvid, bez presedana, u Zemljino magnetno polje.

June_2014_magnetic_field_node_full_image_2

Foto: ESA

Magnetno polje Zemlje, juni 2014.
    Merenja urađena u prvih šest meseci 2014. detekcijom magnetnih sila koje izviru iz duboke unutrašnjosti Zemlje, potvrđuju opšti trend slabljenja magnetnog polja u nekim njenim oblastima. Najdramatičnije slabljenje je na zapadnoj hemisferi. U drugim oblastima, kao što je južni Indijski okean, magnetno polje je od januara 2014. ojačalo. Pojava slabljenja magnetnog polja Zemlje je dramatična zbog toga što ono štiti Zemlju od  kosmičkog zračenja i solarnog vetra (slobodni elektroni i protoni).
    Najnovija merenja potvrđuju pomeranje ili kretanje severnog magnetnog pola ka Sibiru.
    Ova istraživanja  će omogućiti novi uvid u prirodne procese na Zemlji i njihove interakcije sa vremenom u svemiru koje stvara aktivnost Sunca. Informacije će pomoći da se razume uzrok slabljenja magnetnog polja.
    Crvena boja predstavlja oblasti u kojima je magnetno polje jače a plava oblasti gde je slabije tokom prvih 6 meseci 2014.

Detaljnije na: ESA

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 21. juna 2014. inč Fizika +8

 

Magnetno polje Sunca

    1410825oMagnetno polje Sunca nije homogeno. Gustina magnetnih sila nije ista u svim njegovim delovima. Povećana magnetna aktivnost se dešava u njegovim pegama koje su promenljive i nisu stalna pojava. Magnetne sile koje izbijaju iz unutrašnjosti Sunca u obliku petlji, što se dešava u pegama, povlače sa sobom naelektrisane čestice koje se kreću duž linija magnetnih sila i to je ono što mi vidimo.

   Promene  magnetnog polja Sunca se svakodnevno mogu pratiti na sajtu Solar Dynamics Observatory
577514n

  Naelektrisane čestice su u tom slučaju kao opiljci od gvožđa koje magnetne sile stalnog magneta primoravaju da se rasporede duž njihovog delovanja.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 17. juna 2014. inč Fizika +8

 

NaCl

NaCl
    Atom natrijuma je zbog istog broja elektrona i protona elektroneutralan (nije naelektrisan). Zbog težnje da ima stabilnu elektronsku konfiguraciju na zadnjem energetskom nivou on odbacuje jedini elektron sa ovog nivoa i dobija stabilnu elektronsku konfiguraciju na drugom energetskom nivou. Sa 10 elektrona u elektronskom omotaču i 11 protona u jezgru atom natrijuma postaje pozitivan jon. Oko njega se pojavljuje električno polje.
    I atom hlora je elektroneutralan. On u zadnjem energetskom nivou ima 7 elektrona. On teži da na ovom nivou ima 8 elektrona i to ga čini aktivnim. Rado prima elektron koji je odbacio atom natrijuma i tako ostvaruje stabilnu elektronsku konfiguraciju.
Sa  18 elektrona i 17 protona atom hlora postaje negativan jon. Oko njega se javlja električno polje.
Ova dva jona stupaju u privlačno uzajamno električno delovanje. Rezultat tog delovanja je molekul natrijum hlorida (kuhinjske soli)
U procesu jonizacije atoma dolazi do promene njihovih svojstava.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 16. juna 2014. inč Hemija

 

Tranzit Merkura preko Sunca

mercurypasse

Foto: NASA

   Marsov rover Radoznalac (Curiosity) je 3.juna 2014. snimio prelaz planete Merkur ispred Sunca. Merkur se vidi kao bledo zatamnjenje koje se kreće na licu Sunca a potvrda da se radi o toj planeti izvodi se iz proračuna njene orbite.
Ovo je prvi tranzit neke planete preko Sunca posmatran sa neke druge planete osim Zemlje i prvo viđenje i snimanje Merkura sa Marsa.
Vide se i dve pege otprilike veličine Zemlje koje se kreću mnogo sporije nego Merkur.
    A kako je izgledao tranzit Merkura preko sunčevog diska posmatran sa Zemlje 7. Maja 2003. Fotografije sekcije Mladi fizičar i astronom govore o tom događaju. Sekcija je tada okupljala učenike sa afinitetom za prirodne nauke iz više zrenjaninskih osnovnih škola. Posmatranje tranzita smo organizovali u saradnji sa Astronomskim društvom „Milutin Milanković“ iz Zrenjanina.

Picture3 Picture4

Picture5  Picture2

tranzit03
    Sledeći tranzit Merkura vidljiv sa Zemlje će se dogoditi 9. maja 2016. Sledeći tranzit Merkura koji će biti vidljiv sa Marsa će se dogoditi u aprilu 2015, Venere u avgustu 2030. i Zemlje u novembru 2084.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 11. juna 2014. inč Astronomija

 

Zemlja na mesečini

    Sunlit Crescent Moon & Earthlit  Moon -Earthshine  09-08-2015Kada sa Zemlje, sa udaljenosti od 384 400km posmatramo Mesec u njegovoj mladoj fazi, u tamnom, noćnom delu koji je osvetljen svetlošću Sunca koja se odbila od Zemlje (zemljaninom), vidimo veće kratere i tamne površine- Mesečeva mora.  

     A kako izgleda Zemlje pod mesečinom za sada ne možemo da vidimo sa Meseca ali možemo sa veštačkih satelita koji je posmatraju i snimaju. 

 

arabia_vir_2012274Persijski zaliv viđen sa Suomi NPP satelita, 30. septembra 5. 10. i 15. oktobra 2012. Detektovana je svetlost u opsegu talasnih dužina od zelene do skoro infracrvene sa naftnih baklji, požara, gradskih svetala i reflektovane mesečine.

arabia_vir_2012279     Svaka slika sadrži Mesec u četiri različite faze, počev od punog Meseca 30. septembra, zadnje faze 10. oktobra itd. Kako se mesečina smanjuje kopnene površine se manje vide, ali su svetla gradova i brodova vidljivija. Urbanizacija je najočiglednija duž severoistočne obale Saudijske Arabije, u Kataru i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE). U Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, po noćnim svetlima se raspoznaju glavni autoputevi. 

 arabia_vir_2012284  arabia_vir_2012289
    Detaljnije i sa većom rezolucijom na: NASA Earth Observatory

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. juna 2014. inč Planeta Zemlja

 

Vanzemaljske civilizacije u Mlečnom putu

Untitled-28 Nata 12   Radio astronom Frenk Drejk je 1961. predstavio jednačinu kojom može da se odredi broj vanzemaljskih civilizacija u našoj galaksiji.

   N = R* ∙ fp ∙ ne ∙ fl ∙fi ∙ fc ∙ L

   N = broj civilizacija u galaksiji Mlečni put, čije se emisije elektromagnetskih talasa mogu detektovati.
   R * = stopa formiranja zvezda pogodnih za razvoj inteligentnog života.
   fp = zvezde sa planetarnim sistemima.
   ne = broj planeta pogodnih za život.
   fl = planete na kojima se pojavljuje život.
   fi = planete na kojima postoji inteligentni život.
   fc = civilizacije koje razvijaju tehnologiju koja oslobađa uočljive znake svog postojanja u svemir.
   L = starost civilizacija koje emituju detektovane signale u svemir.

   I pored toga što neka dosadašnja otkrića daju bolje šanse za sada nemamo proverene brojeve bilo koje od ovih promenljivih, tako da obračun po ovoj jednačini ostaje gruba procena.

Ilustracija – Nataša Stanaćev

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. juna 2014. inč Astronomija

 

Veliki Atakama milimetarsko/submilimetarski (ALMA) teleskop

potw1402a
U delu čileanskih Anda, Atakami, marta 2013, je otvoren najveći radioteleskop na planeti, Veliki milimetarsko/submillimetarski (ALMA) teleskop u nizu. ALMA je rezultat partnerstva Evrope, Severne Amerike i istočne Azije u saradnji sa Republikom Čile.
Teleskop se nalazi 5 000m iznad nivoa mora. Može da posmatra Univerzum sakupljanjem svetlosti koja je nevidljiva ljudskom oku. ALMA će nam pokazati ono što nikada ranije nije viđeno: detalje rađanja zvezda, mladih galaksija u ranom Univerzumu i planeta oko dalekih zvezda, raspodelu molekula koji su od suštinskog značaja za život u međuzvezdanom prostoru.
ALMA je niz od 54, 12-metarskih i 12, 7-metarskih antena koje rade zajedno kao jedan teleskop. Svaka antena sakuplja radio talase koji dolaze iz svemira i usmerava ih na prijemnik gde se skupljaju i obrađuju u specijalizovanom superkompjuteru. 66 ALMA antene mogu se organizovati u različitim konfiguracijama, gde maksimalno rastojanje između antena može da varira od 150m do 16 km.
ALMA je već na poslu …
Astronomi već koriste ALMA teleskop. Otkriveno je rađanje zvezda u mladim galaksijama u ranoj istoriji Univerzuma mnogo ranije nego što se do sada mislilo.
http://www.eso.org/public/images/archive/category/alma/

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 6. juna 2014. inč Astronomija

 

Dve granice Kosmosa

     Ili, koliki je Kosmos?

Mima
     Kada pogledamo u mikrokosmos vidimo svet elementarnih čestica a kada pogledamo u makrokosmos vidimo svet zvezda i galaksija. Granice i jednoga i drugoga sveta su nam za sada toliko nedostupne i nevidljive da ni umom ne možemo da ih sagledamo i pretpostavimo.
   Kada golim okom pogledamo u nebo vidimo oblake, Sunce i Mesec. Kada pogledamo u noćno nebo vidimo Mesec, 5 planeta, oko 6 000 zvezda i samo jednu galaksiju. Mesec je udaljen 386 400km, planeta Saturn oko 1,5 milijardi km. Zvezde koje vidimo su udaljene od 4 do nekoliko desetina hiljada svetlosnih godina. Golo oko nam dopire do udaljenosti od 2 miliona svetlosnih godina. Na toj udaljenosti se nalazi galaksija Andromeda sa koje nam dolazi svetlost njenih 400 milijardi zvezda. Svetlosna godina je rastojanje koje pređe svetlosni zrak za godinu dana krećući se brzinom od 300 000km/s, što je oko 9 460 800 000 000km.
   hubble-deep-space-field1

   Ako hoćemo da vidimo dalje moramo da se služimo pomagalima kao što su teleskopi. Prvi teleskop je napravio Galileo Galilej 1609.godine To je bio optički teleskop, hvatao je samo vidljivu svetlost. Danas imamo lepezu različitih teleskopa, od radio teleskopa koji primaju radio talase preko infracrvenih i ultraljubičastih, do teleskopa koji primaju rendgenske(X-zrake) i gama zrake. Zahvaljujući ovim teleskopima vidimo skoro sve što postoji u našem Svemiru. Ovi teleskopi su nam omogućili dobacivanje pogleda do objekata udaljenih više od 13 milijardi svetlosnih godina.

965554_600435633310785_1209159155_o
   Ako pogledamo ispod naših nogu tu smo nešto uskraćeni. Pogled nam dopire do zrnaca peska i krupnijih zrnaca prašine. Lupa može da nam malo pomogne ali najveća su nam pomoć optički i elektronski mikroskopi kojima možemo da vidimo naše ćelije i strukture kristala ali ne možemo da vidimo atome i molekule a kamoli još sitnije protone, neutrone, elektrone i kvarkove. Ovako  male čestice detektujemo akceleratorima, najsloženijim uređajima na planeti.  Prošle, 2013. naučnici su pomoću kvantne laserske kamere uspeli da snime strukturu atoma vodonika ( slika levo) koja je veličine 10‾14 m. Najsitnije elementarne čestice, kvarkovi, veličine 10‾18m, za sada ostaju van domašaja našeg vida.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. juna 2014. inč Fizika +8

 
 
%d bloggers like this: