RSS

Mesečne arhive: januar 2014

Koliko ima vode na planeti Zemlji?

    Mora i okeani pokrivaju oko 70% površine Zemlje. Prema tome, na prvi pogled Zemlja je vodena planeta. Okeani su plitki u odnosu na poluprečnik Zemlje. Kada bi vodu sa površine Zemlje stavili u loptu poluprečnik te lopte bi iznosio oko 700 km. To je manje od polovine poluprečnika Meseca. Saturnov satelit Rea koji se poput mnogih satelita u našem spoljašnjem Sunčevom sistemu sastoji uglavnom od vodenog leda je malo veći. To nije mnogo vode na površini Zemlje. Koliko je vode zarobljeno ispod površine u Zemljinoj kori ostaje da se istraži.

   Na osnovu podataka dobijenih sa sonde Galileo tokom njenog istraživanja jupiterovog sistema od 1995 do 2003, jupiterov satelit Evropa poseduje dubok, globalni okean tečne vode ispod površinskog sloja leda. Potpovršinski okean sa slojem leda može da ima prosečnu dubinu od 80 do 170 km. Lopta u koju bi stavili svu vodu Evrope sa usvojenom procenom dubine od 100 km imala bi poluprečnik od 877 km.

Detaljnije na USGS i Astronomy Picture of the Day

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. januara 2014. in Planeta Zemlja

 

Portret globalnog aerosola

 706642main_705852main_geos5_1024-768
NASA – ina slika  prikazuje globalnu distribuciju i kretanje aerosola preko naše planete.

   Različiti izvori na Zemlji emituju u atmosferu aerosole – čestice različitih supstanci. Prašina (crveno) se podiže sa površine, morske soli (plavo) se kovitlaju unutar ciklona, dim (zeleno) raste od požara, potoci čestica sulfata (belo) izlaze  iz vulkana i fosilnih goriva. Ovaj portret globalnih aerosola je proizveden od strane Geos-5.

    Aerosol je sprej ili suspenzija tečnih kapljica ili čvrstih čestica u atmosferi. Najveći deo aerosola, (oko 90%) je prirodnog porekla i dolazi od šumskih požara koji proizvode ugljenik, vulkana koji emituju pepeo i sumpor-dioksid. Disperzija aerosola je široko rasprostranjena, oni su prirodni sastojak naše atmosfere. Dva najmnogobrojnija aerosola su morska so i prašina od vetra.
Preostalih 10% od aerosola se smatraju antropogenim, rezultat su ljudske aktivnosti. Iako se ovi aerosoli javljaju u daleko manjoj količini od prirodnih, oni mogu da dominiraju atmosferom u određenim urbanim i industrijskim oblastima. Automobili, spalionice, topionice i elektrane su plodni proizvođači sulfata, nitrata,  ugljenika, kao i drugih čestica. Daleko od urbanih centara, akumulacija aerosola se može desiti kao posledica nestanka šuma, prekomerne ispaše i suša. Sva ova zemljišta mogu imati uticaja i mogu dovesti do povećanja stope po kojoj prašina ulazi u našu atmosferu.

Širok spektar aerosolnih oblika viđen elektronskim mikroskopom. S leva na desno: vulkanski pepeo, polen, morska so, i čađ.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. januara 2014. in Planeta Zemlja

 

Hemija Zemlje

original

   Ovaj periodni sistem elemenata koji je 1976. sastavio profesor Vilijam F. Sheehan sa Univerziteta Santa Klara pokazuje relativno obilje elemenata na Zemlji.
Klasični periodni sitem elemenata Dimitrija Ivanoviča Mendeljejeva, sa kasnijim doradama i dopunama, predstavlja lične karte, prirodu i odnose između elemenata, ali nam ne govori o hemijskom sastavu Zemlje.

    Ovaj periodni daje nešto drugačiji pogled na elemente. Povećana ili smanjena polja svakog elementa predstavljaju relativnu količinu elementa na površini Zemlje.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. januara 2014. in Hemija

 

Uticaj snega i leda na klimu Zemlje

arctic_cryosphere_forcing

    Mark Flanner i njegovi saradnici na univerzitetu u Mičigenu, koristeći satelitske podatke su uradili proračune o tome koliko promene količine snega i leda na severnoj hemisferi doprinosi porastu temperature u poslednjih 30 godina.

Sneg i led kontrolišu koliko će Sunčeve energije da upije Zemlja. Beli sneg i led vraćaju energiju Sunca natrag u svemir. Ta ne apsorbovana energija ne utiče na Zemljinu klimu. Rezultat toga je hladnija planeta.
Slika levo pokazuje koliko su sneg i led (kriosfera) na severnoj hemisferi odbili energije u proseku između 1979.g. i 2008.g. Tamno plava boja označava područja gde se reflektovalo više energije u W/m2. Tu je bilo i više hlađenja. Led na Grenlandu reflektuje više energije nego bilo koji drugi na severnoj hemisferi. Drugi najveći doprinos hlađenju dolazi od leda Arktičkog okeana.
Slika desno pokazuje kako se odbijanje energije od kriosfere u severnoj hemisferi promenilo između 1979.g. i 2008.g. Kako sneg i led nestaju, zamenjuju ih tamnije zemljište i okean, koji apsorbuju energiju. Energija se više apsorbuje, uz spoljašne rubove Arktičkog okeana, gde je morski led nestao i na planinama srednje Azije.
„U proseku, severna hemisfera sada upija 100 petawati više solarne energije zbog smanjenja kriopokrivača“, kaže Flanner. “ To je sedam puta veće od svih petawati energije koju ljudi koriste za godinu dana.“
Flanner i njegove kolege su napravili proračun prikupljanjem podataka na terenu i pomoću satelitskih zapažanja (MODIS)
TheModerateResolutionImagingSpectroradiometer. Ovo je prvi proračun o tome koliko energije odbija  kriosfera. To je i prvo posmatranje promena koje su nastale refleksijom energije od cele kriosfere.

Preuzeto sa NASA Earth Observatory

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. januara 2014. in Planeta Zemlja

 

Temperatura vode Mediterana

20060524-eur-l4uhfnd-med-v01_h

    Karta temperatura vode površine Sredozemnog mora je napravljena na osnovu posmatranja satelita Envisat. Temperatura vode površine okeana i mora je važno fizičko svojstvo koje snažno utiče na prenos toplotne energije, daje impuls vodenoj pari i drugim gasovima između okeana i atmosfere.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. januara 2014. in Planeta Zemlja

 

Svemirska tehnologija mapira sušu na Zemlji

global_animv11

    Suša u Somaliji, Keniji, Etiopiji i Džibutiju je primorala desetine hiljada ljudi da napuste svoje domove. Usevi nisu uspeli, stoka nestaje a ljudi umiru od gladi. Više miliona ljudi nema dovoljno hrane i živi u stalnim uslovima nesigurnosti i krize.

Somalijci opterećeni ratom u svojoj zemlji, bežali su u susedne zemlje u potrazi za utočištem. U Keniji u izbeglički kamp Dadaab, više od 1 000 ljudi, uglavnom dece, jako dehidrirane i pothranjene dolazi svakodnevno.
Međunarodne agencije za pomoć su ovo proglasile „najgorom sušom posljednjih deset godina“, a svemirska tehnologija je mapirala krizu u kraćem vremenskom razdoblju.
ESA-in satelit SMOS pokazuje da je u regiji tlo previše suvo da u njemu rastu usevi.
SMOS satelit koji meri vlažnosti tla i salinitet okeana pokazuje da je tlo Somalije ostalo suvo u glavnoj kišnoj sezoni 2011.g., posebno u južnoj poljoprivrednoj regiji.
Somalija ima suvu klimu na severoistoku i središnjim područjima, a na severozapadu i jugu prima normalne količine kiše u normalnim godinaama.
Zemlje blizu ekvatora nemaju velike sezonske varijacije u klimi, od aprila do juna kiše su im važne za poljoprivredu.
Ove godine, kiše su bile nedovoljne za uzgoj useva. SMOS pokazuje da je bilo malo ili nimalo vlage u površinskom tlu u nekim ključnim područjima između aprila i juna.
„SMOS merenja u takvim područjima su dva do četiri puta tačnija od onih s drugih satelita“, rekao je Yann Kerr, SMOS-ov vodeći naučnik za vlažnost tla u Centru za proučavanje Zemljine biosfere iz svemira (CESBIO) u Toulouseu u Francuskoj.
SMOS satelit je lansiran novembra 2009.g. sa ciljem da nam pomogne u razumevanju vodenih ciklusa na Zemlji.Ovo je misija na Zemlju.

    Detaljnije…

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. januara 2014. in Planeta Zemlja

 

Meteoriti na Antarktiku

antarctic_meteor-browse

    Meteori su uglavnom ostaci kometa. Oni se u rojevima kreću Sunčevim sistemom. Kada se njihova putanja ukrsti sa putanjama planeta, satelita, asteroida ili komete oni „padaju“ po njima. Posledica toga su mnogobrojni krateri vidljivi na svim planetama i njihovim satelitima čije su nam površine vidljive. Oni isto tako padaju i na Zemlju. Krateri na Zemlji nisu toliko očigledni kao na Mesecu zbog toga što Zemlja zbog delovanja vode i vetra ima veoma intenzivnu eroziju tla.Krateri na Zemlji brzo bivaju poravnati a meteoriti zatrpani. Dok se kreću kroz prostor svemira, te smeše stena i minerala, zovu se meteori a kad padnu na neko nebesko telo zovu se meteoriti.

    Karta Antarktika pokazuje neka od mesta gde se meteoriti mogu naći u izobilju. Svake godine grupe lovaca odlaze u lov na meteorite.
Novac za lov na meteorite obezbeđuje Nacionalna fondacija za nauku i NASA. Više od 7 500 meteorita su prikupile ekspedicije ANSMET (theAntarcticSearchforMeteorites). Samo oko 2 500 meteorita ikada pronađenih su nađeni izvan Antarktika.

    Kada se meteorit pronađe, pronalači ANSMET-a odmah beleže njegov položaj, veličinu, boju, tip, i sve ostalo što bi moglo da bude važno.
Neki od alata koji se pri tom koriste su slični onima koje su koristili astronauti Apola za prikupljanje uzoraka na Mesecu, a neki su najnovije visoke tehnologije (kao što je satelit za globalno pozicioniranje i navigaciju).Tim ulaže velike napore da ne kontaminira meteorit. Meteorit se obrađuje samo instrumentima od nerđajućeg čelika, odmah se zapečati u sterilnu plastičnu ili aluminijsku foliju. Meteoriti koje prikupljaju ANSMET timovi na Antarktici se pakuju u suvi led  kako bi se održali uslovi u kojima su nađeni na terenu i šalju se na AntarcticMeteoriteLaboratoryuNASA-inJohnsonSpaceCenteruHouston, Texas.

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 31. januara 2014. in Planeta Zemlja

 
 
%d bloggers like this: