Jupiter

Foto:NASA

Globalna mapa-animacija-Foto:NASA

Velika crvena pega-foto: NASA

Ovu fotografiju Jupitera je snimio NASA-in kosmički brod Kasini, 29. decembra 2000. na putu za Saturn, u toku svog najbližeg preleta ove džinovske planete, sa udaljenosti od oko 10 miliona km.Ovalna tamna mrlja u levom donjem delu slike je senka satelita Evrope.
     To je najdetaljniji globalni portret Jupitera u boji, koji je do sada napravljen. Fotka je kompozitna i predstavlja mozaik sastavljen od 27 slika snimljenih u području crvenuh, zelenih, plavih i X-zraka, da bi obezbedila pravu boju. Kasinijeva kamera može da vidi više boja nego ljudsko oko. Boje Jupitera na ovom snimku su vrlo blizu viđenja ljudskog oka.
     Sve što vidimo od planete su samo oblaci. Najmanje vidljive forme su veličine oko 60 km. Horizontalne pruge su vrtlozi oblaka ili velike oluje. Jupiterova atmosfera ima 12 ovakvih oblačnih tokova različite boje. Velika crvena pega se nalazi između dva takva toka. Paralelne crvenkasto-braon i bele trake, beli ovali i ogromna Velika crvena pega traju mnogo godina, uprkos veoma jake turbulencije u atmosferi. Velika crvena pega traje oko 300. godina. U nju bi moglo da stane čak tri Zemlje. U potocima mlazeva u tamnom bendu u severnom delu planete brzina vetrova prema istoku je 480 km/h Najenergičniji su mali, svetli oblaci levo od Velike crvene pege i u severnoj polovini planete. Ovi oblaci nastaju i nestaju za nekoliko dana, puni su elektriciteta i u njima se javlja električno pražnjenje kao i u oblacima na Zemlji. Najmanje oluje na ovom mozaiku se mogu uporediti sa najvećim uraganima na Zemlji.
     Oblaci Jupitera su od amonijaka, vodonik sulfida i vode. Vertikalne struje donose različite mešavine ovih supstanci iz donjih slojeva atmosfere, što dovodi do formiranja oblaka na različitim visinama. Braon i narandžaste boje mogu da nastanu kao trag hemijskih supstanci koje se vraćaju u dublje slojeve atmosfere ili su proizvod hemijskih reakcija koje nastaju pod dejstvom sunčevih ultraljubičastih zraka. U plavkastim oblastima, severno i južno od ekvatora je smanjena oblačnost pa se može videti dublje.

• je peta planeta od Sunca, nalazi se na udaljenosti od oko 778 miliona km.
• ima prečnik jedanaest puta veći od Zemljinog.
• je gasni gigant koji nema čvrstu površinu. Predpostavlja se da ima čvrsto jezgro veličini Zemlje.
• se jednom okrene oko svoje ose za 10 sati
• se okrene oko Sunca za oko 12 zemaljskih godina.
• ima veoma gustu atmosferu sastavljenu uglavnom od vodonika (H2) i helijuma (He).
• ima 67 satelita.
• ima tanki prsten koji je 1979. otkrio svemirski brod Vojadžer 1.
• će 2016. dobiti drugi veštački satelit. To je kosmički brod Juno.

Detaljnije na: The Jet Propulsion Laboratory

 

Promocija knjige Mihajlo Pupin Idvorski

  Još jedna akcija i još jedan korak na stazi Pupina i pupinizacije.

    Učenici više osnovnih škola su u četvrtak, 18.12.2014. u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ imali priliku da se upoznaju sa autorkom i ilustratorom dečije knjige Mihajlo Pupin Idvorski. Promocija se odvijala u ambijentu u kom je prethodne večeri otvorena izložba likovnih radova učenika osnovnih škola Opštine Zrenjanin na temu Pupinizacija-likovna realizacija. Ova dva događaja su svojom komplementarnošću upotpunila jedno drugo. Bilo je uživanje sedeti među decom,okružen njihovim likovnim radovima na temu Mihajlo Pupin i slušati reč autorke knjige o velikom naučniku.

   

 

   U uvodnoj besedi direktor biblioteke Milan Bjelogrlić je istakao značaj lika i dela Mihajla Pupina za naše društvo. Posebno je naglasio značaj toga što se u akciju obeležavanja uključuju deca, upravo kroz ovakve akcije u kojima oni nisu pasivni posmatrači nego aktivni učesnici, saradnici i nosioci aktivnosti.
  

   

    Autorka Jovana Kulauzov Reba je kroz priču o velikom naučniku slikovito predstavila knjigu. Istakla  je Pupinovu istrajnost u radu i borbu da dođe do postavljenog cilja, odanost svom narodu i rodnom kraju. Obzirom da se fizički pojmovi, neophodni za razumevanje Pupinovog naučnog dela ne obrađuju u osnovnoj školi, autorka je njegove pronalaske predstavila na razumljiv način. Njen nastup, pedagoški osmišljen, neposredan i na momente interaktivan držao je pažnju prisutnim učenicima.

     Ilustrator Mladen Mutavdžić je pohvalio izložene radove učenika. Dopala  mu se raznovrsnost portreta velikog naučnika koje su učenici nacrtali. Priznao je da njemu nije bilo lako da ozbiljan lik Mihajla Pupina ilustruje tako da ga približi mladima. Iz kratkog predstavljanja svog likovnog razvoja od prvih školskih crteža do profesionalnog ilustratora i kompjuterskog dizajnera učenici su mogli da steknu prve dojmove o ovoj profesiji. Ovo je bila prilika da učenici autori radova o Mihajlu Pupinu uporede svoj rad sa radom odraslog ilustratora, da razgovaraju sa njim i da čuju njegovo mišljenje o svojim radovima.

    Odlomak iz knjige:

Podeljeni u čete od 12 dečaka, vodili bi čitavo krdo volova na ispašu! Kada bi sunce nestalo na zapadu, a noć prekrila Banat debelim mračnim pokrivačem, tada bismo nastupali mi – čuvari i vodiči mrkog krda. Pošto-poto ga je trebalo sprečiti da zaluta u gustu šumu od kukuruza i postane plen lovokradica. Da bismo uspešno obavili zadatak, zabadali bismo noževe u tvrdu zemlju, a zvuk bi se, udaravši o njihovu drvenu dršku, prenosio od jednog do drugog uveta, prislonjenog o toplo tlo. To je bio naš način telefoniranja-bez žica i slušalica!  Shvatili smo da zvuk bolje putuje kroz tvrdu zemlju nego kroz vazduh. Prislanjanjem uvete na zemlju mogli smo pratiti i tih topot kopita naših volova, čiji smo pravac određivali prema rasporedu zvezda na nebu.

Ta veza zvuka i svetlosti za mene je postala najveća i najlepša misterija! U toplom zagrljaju banatske ravnice zarekao sam se da ću je kad-tad razotkriti!

   Američka farma me podsetila na rodni kraj: beskrajni redovi rascvetalih breskvi unedogled, zelena i zlatna polja,po kojima pasu stada ovaca i krava…Posao nije bio lak: trebalo je upregnuti mazge u kola i po ceo dan utovarati i istovarati veliki i težak teret – đubrivo za useve. Vremenom sam savladao sve farmerske poslove, stekao nove prijatelje i trudio se da što više naučim o američkim običajima.

   Najvažnije mi je bilo da usavršim znanje engleskog jezika, jer je čovek koji ništa ne razume i ne može da govori osuđen na neuspeh i samoću u stranom svetu.

    Ono po čemu sam najpoznatiji jeste pupinizacija: na samom početku 20 veka omogućio sam ljudima da, pomoću specijalno napravljenih kalemova, telefoniraju na velikim razdaljinama, bez šuma i ometanja zvuka.. Okeani, planine, reke i pustinje više nisu bili prepreke za pričanje telefonom. Tada sam izrekao proročanstvo: „Siguran sam da neće proći mnogo vremna do momenta kada će ceo svet pričati telefonima oslobođenim kablova i žica!“ Bio sam u pravu, zar ne?

Film o promociji knjige Mihajlo Pupin Idvorski

 

O liniji, krugu, boji i Pupinu

I mesto u kategodiji od V-VIII razreda Miladinović Maša V3 OŠ „2 Oktobar“ Zrenjanin Nastavnica Sanela Dunđerski

Kada nam dete, negde u prvoj godini, nacrta prvu liniju to nas obraduje. Kada nacrta prvi krug to nas oduševi. Kada prvi put pomeša boje to nas fascinira. Kada prvi put nacrta Sunce i oboji ga žuto a da mu mi to nismo rekli tu nam već staje pamet, ostajemo ravnodušni kao pred nečim što se podrazumeva. A šta reći, šta je to, kada dete uzrasta od 7-15 godina poveže informacije o zvezdama, oblacima, drveću, kućama, mašinama, ljudima i njihovim licima, doživi impresiju i predstavi je linijama, krugovima i bojama? To je delo inteligentnog živog bića pred kojim se čudi celi Svemir. To ne mogu ni amebe, ni ribe, ni ptice, ni bilo koja druga vrsta, to može samo čovek.
     Roditelji i učitelji, kao odrasli ljudi, prema toj moći uma treba da su odgovorni, treba da je neguju i razvijaju, oslobađaju i afirmišu,a nikako sputavaju i prigušuju.
     Povodom Dana škole OŠ “Vuk Karadžić“ je za učenike osnovnih škola Opštine Zrenjanin raspisala konkurs na temu Pupinizacija–likovna realizacija, uključujuči tako svojevrsno i druge škole u obeležavanje Godine Pupina u Zrenjaninu. Prispeli su radovi iz sedam osnovnih škola. Najbolji radovi su prezentovani i nagrađeni na svečanoj akademiji održanoj 7. novembra 2014. povodom Dana škole.
     U sredu, 17. novembra 2014. odabrani likovni radovi su predstavljeni na izložbi u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu. U prisustvu učenika- autora radova, njihovih nastavnika i roditelja, izložbu je otvorila direktorica škole Tatjana Pavlović. Izložbu su uredile nastavnice likovne kulture Sanela Dunđerski, koja je i nosioc ove akcije i Nadica Simjanovski, koja je sa učenicima OŠ „Bratstvo“- Aradac i „Servo Mihalj“ – Mužlja, Zrenjanin posebno doprinela svojim kolekcijama.

 

     Učenici OŠ „Vuk Karadžić“ su prisutnima izveli predstavu Sa pašnjaka do naučenjaka, urađenu po istoimenom autobiografskom delu Mihajla Pupina. Evo kako se Mihajlo Pupin, koga igra učenik Boris Birdić obratio auditorijumu:
   Draga deco i nastavnici !
   Hvala vam što ste proneli moje ime po svim školama predlažući deci da slikaju moj lik i moje delo i što ćete to danas ovom auditorijumu da prikažete. Čast mi je da sam inspiracija tolikoj deci. Dira me emocija iz koje su iznedreni tako lepi likovni radovi.
   Pozdravljam vas do nekog budućeg virtuelnog susreta.

Kratki film

 

Odakle na Zemlji voda…

     Do sada najprihvaćenija teorija, po kojoj su na Zemlju vodu donele komete, je posle analize podataka dobijenih sa sonde Rozete, počela da gubi argumente.
     ESA-ina svemirska sonda Rozeta je na kometi Čurjumov – Gerasimenko pronašla veliku količinu vode, ali ta voda nije ona vrsta vode koja se nalazi na Zemlji. Voda sa ove komete je previše teška, sadrži više deuterijuma (izotop vodonika) od vode na Zemlji.
     Mnogi naučnici veruju da je drevna Zemlja imala vodu kada je formirana, ali da je ona na vrućoj površini isparila, tako da je voda koja sada postoji na planeti došla iz nekog vanzemaljskog izvora.

foto:ESA

     U Sunčevom sistemu postoje dva rezervoara kometa: Kojperov pojas, koji se nalazi odmah iza Neptuna i Plutona na udaljenosto od 30 – 50 AJ (AJ-rastojanje Zemlja-Sunce) i Ortov oblak, koji je mnogo dalje, čak na udaljenosti od 50 000 -100 000 AJ. Kojperov pojas i Ortov oblak sadrže ostatke primordijalne materije koja je sačinjavala praoblak od kojeg je nastao Sunčev sistem.
    

Halejeva kometa, snimak sonde Đoto- foto:ESA

kometa Hartley-2- foto:NASA

Kometa Čurjumov-Gerasimenko snimljena sa Rosete, 9.12.2014- foto:ESA

  ESA-ina kosmčka sonda Đoto je 1986. sa udaljeosti od oko 640 km od Halejeve komete ustanovila da je njena voda teža od Zemljine vode. Ova kometa dolazi iz Ortovog oblaka. NASA-ina kosmička sonda Dip Impakt je 2010. sa udaljenosti od 700km od komete Hartlei 2, koja dolazi iz Kojperovog pojasa, ustanovila da je njena voda ista kao Zemljina.
     Voda Rosetine komete Čurjumov – Gerasimenko koja dolazi iz Kojperovog pojasa, ne da je teža od vode na Zemlji, nego je čak teža od Halejeve vode. To pokazuje da komete Kojperovog pojasa nisu uniformne.
      U svakom slučaju, za sada, komete ne treba isključiti kao vodonoše, kao ni mogućnost da je Zemlja sačuvala nešto od svoje prvobitne vode u svojoj kori ili u ledu na polovima.

Detaljnije na: rosetta blog