RSS

Mesečne arhive: januar 2021

Brzina rotacije Zemlje nije konstantna

Vreme na Zemlji se određuje prema 24-časovnom ciklusu dan/noć u kojem se planeta jednom okrene oko svoje ose. Svaki dan traje približno 86 400 sekundi čemu je dnevno/noćni ciklus izuzetno dosledan uprkos činjenici da on realno redovno neznatno varira.

Snimljeno sa kosmičkog broda Galileo Galilej pri prvom preletu Zemlje 11. i 12.decembra, 1990.

Atomski časovnici kojima merimo protok vremena u neverovatno malim vremenskim intervalima, sve do milisikunde su doveli do otkrića da je okretanje planete promenljivije nego što se nekada mislilo. Tako je otkriveno da je Zemlja usporavala svoje okretanje postepeno do prošle godine, kada je počela da se okreće brže. Prošlog leta, 19. jula 2020. zabeležen je najkraći dan koji je za 1,4602 milisekundi kraći od standardnog. Planetarne naučnike to ne brine, oni znaju da postoje faktori koji utiču na planetin spin kao što su gravitaciono povlačenje Meseca, nivo snežnih padavina i erozija planina. Pojavom globalnog zagrevanja postavlja se pitanje da li topljenje snežnih i ledenih pokrivača može da podstakne Zemlju da se brže okreće.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. januara 2021. inč Planeta Zemlja

 

Solarni teleskop Daniel K. Inoujej

Solarni teleskop Daniel K. Inoujej, Nacionalne naučne fondacije, sa najjasnijim slikama Sunca ikada snimljenim najmoćniji je solarni teleskop na svetu. Izgradila ga je i njime upravlja Nacionalna solarna opservatorija (NSO), istraživački centar kojim upravlja Asocijacija univerziteta za istraživanje astronomije u skladu sa sporazumom o saradnji sa Odeljenjem za astronomske nauke Nacionalne naučne fondacije.

Planiranje je započelo pre skoro tri decenije, izgradnja 2010. godine, a prve solarne slike opservatorija je snimila krajem 2019. Očekuje se da će solarni teleskop biti operativan najmanje 44 godine, ili četiri solarna ciklusa, sve do 2060-ih.

Nalazi se na opservatoriji Haleakala na ostrvu Maui, na Havajima. Na nadmorskoj visini od preko 3 000m, okružena okeanom, lokacija ima tamnoplavo nebo potrebno za posmatranje slabe korone sunca i niske vazdušne turbulencije atmosfere. Bazni objekat se nalazi u Pukalaniju a data centar u sedištu NSO-a u Boulderu,u Koloradu.

Razumevanje i predviđanje ponašanja Sunca i njegove dinamike nam je sve važnije. Primarni cilj solarnog teleskopa Inoujej je posmatranje magnetnih polja na Suncu, koja su izvor sunčevih baklji i izbačaja koronalne mase, koje mogu nepovoljno da utiču na Zemlju, na našu tehnologiju, kao što su električne i komunikacione mreže. On treba da nam približi magnetizam Sunca na manjim skalama od onih koje su nam do sada bile pristupačne, dajući nam novo svetlo na pokretače svemirskog vremena.

Primarno ogledalo solarnog teleskopa Inoujej

Sa prečnikom 4,23m, primarno sferno ogledalo sakuplja sedam puta više svetlosti od bilo kog solarnog teleskopa na svetu. Teleskop prima infracrvenu i vidljivu svetlost i posmatra detalje na Suncu u širini od 25km. To je kao da se ostrvo Manhetn posmatra sa udaljenosti od 150 miliona kilometara!

Ogledalo je proizvedeno u Schott AG u Nemačkoj od 0,0726m debelog zerodura, specijalizovane staklokeramike koja održava svoj oblik čak i na ozbiljnim temperaturnim promenama. Masa mu je 3,6t.

Poliranje je radilo više od 50 ljudi, 5 meseci na Koledžu optičkih nauka Univerziteta u Arizoni i završeno je 2015. godine. Ogledalo je polirano do hrapavosti površine manje od 2nm. To je otprilike veličina molekula vode ili manje od prečnika lanca DNK. To znači, da kada bi se ogledalo proširilo do prečnika Zemlje, najveća kvrga na njegovoj površini bila bi veličina zrna peska!

Na krajnje odredište na Haleakalu na Mauiju donešeno je  2017. godine. Tamo je 2018. godine presvučeno tankim slojem aluminijuma koji pruža visoko reflektujuću površinu potrebnu za optičke i infracrvene talasne dužine.

U toku rada teleskopa gravitaciona sila savija ogledalo. Da bi zapažanja bila što oštrija i jasnija, aktuatori pod pritiskom vazduha i tečnosti deluju na zadnju stranu ogledala kako bi zadržali njegov oblik.

Izvor: NSO

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 13. januara 2021. inč Nekategorizovano

 

Zašto se astronomija smatra najstarijom naukom

Drevni narodi su u početku noćno nebo posmatrali znatiželjno. Kada su počeli zvezde da koriste kao oruđe i da razumeju njihovo kretanje učinili su astronomiju jednom od prvih nauka, ako ne i najstarijom naukom.

Prvi pokušaj ljudskih bića da stvore neku ozbiljnu vezu sa nebesima dogodio se grupi nomada pre 7 000 godina, u Nabta Plaja, u afričkoj savani, 1100km južno od Velike piramide u Gizi u Egiptu. Kult obožavatelja stoke izgradio je kameni krug kojim je zabeležio kretanje zvezda kako bi pratio dolazak letnjeg solsticija i sezonske monsune od kojih su zavisili zbog vode i hrane.To je najstarije poznato astronomsko nalazište na Zemlji.

Hiljadama godina nakon izgradnje Nabta Plaje, slično se odigralo širom sveta. Razvijanje znanja o zvezdama pokazalo se ključnim za poljoprivredno društvo. Kako je vreme odmicalo civilizacije širom sveta su se sve više oslanjale na tumače kretanaja na noćnom nebu. Svetu su bili potrebni astronomi..

Drevni ljudi su projektovali svoje mitove i bogove u nebesa ali su i precizno beležili zapažanja i promene i povezivali ih s ponašanjem sveta prirode. To im je omogućilo da predviđaju bitne događaje u budućnosti, kada će doći kiše ili kada je vreme za setvu.

Mnoga drevna društva su određivala položaj Sunca na nebu tokom letnjeg i zimskog solsticija, najdužih i najkraćih dana u godini ili prolećne i jesenje ravnodnevnice. Čitanjem sa džinovskog nebeskog sata na kom su im kazaljke bila sazvežđa koja izlaze na zalasku sunca određivali su vreme.

Samo u Evropi se nalazi oko 35 000 megalita igrađenih pre 6500 i 4500 godina, uglavnom duž obala Atlantika i Mediterana. Hronologija i sličnosti evropskih lokaliteta ukazuje da se tradicija izgradnje megalita prvi put pojavila duž obale Francuske odakle je prosleđena širom regiona.

Izvor: Astronomy

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. januara 2021. inč Astronomija

 
 
%d bloggers like this: