RSS

Mesečne arhive: septembar 2019

Koji će se efekti pojaviti u Sunčevom sistemu i na Zemlji kada zvezda Betelgez eksplodira kao supernova?

     Betelgez, crveni džin, prikazan na snimku Svemirskog teleskopa Habla udaljen je oko 500 svetlosnih godina i nalazi se u sazvežđu Orion. Očekuje se da će ova ogromna zvezda uskoro završiti svoj život kao supernova i normalno je da se pitamo da li će efekti takve eksplozije predstavljati problem za život na Zemlji.

     Betelgez je nedovoljno blizu da napravi ozbiljnu štetu. Možda će se dogoditi malo oštećenje ozonskog omotača ili malo povećanje radijacije na Zemlji i to bi bilo sve.

     Zvezda tih dimenzija sa štetnim posledicam po Zemlju bi trebalo da bude unutar od oko 150 svetlosnih godina. To se moglo dogoditi pre oko 2,6 miliona godina, i da je doprinelo drevnom događaju masovnog izumiranja na kraju pliocena kada je uništena morska megafauna. Supernova  unutar od oko 25 svetlosnih godina može verovatno izazvati veliku masovno izumiranje, što se verovatno desilo jednom ili više puta u poslednjih 500 miliona godina.

     Najveća trenutna pretnja je solarni vetar, koji se događa kada Sunce oslobađa veliki broj energetskih protona koji mogu poremetiti komunikaciju i uticati na elektroenergetske mreže. Ovi događaji bi mogli biti pogubni za našu tehnološku civilizaciju.

Izvor: Astronomy

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 30. septembra 2019. in Astronomija

 

Da li je izvor detektovanih gravitacionih talasa sudar crne rupe i neutronske zvezde?

      Avgust, 2019.

    Gravitaciona astronomija, najmlađa naučna oblast, stara samo tri godine, ovih dana ima pune ruke posla. Prostorno- vremenski kontinuum Svemira se izgleda stalno mreška i talasa, što zahvata i Zemlju.

      Gravitacione opservatorije LIGO u SAD i Virgo u Italiji su od 1. aprila 2019. nakon servisiranja i nadogradnje dovoljno osetljive da detektuju gravitacione talase nedeljno, a u dva navrata ih je bilo po dva dnevno. Tri godine nakon prve detekcije gravitacionog talasa nastalih spajanjem para crnih rupa, ovakvi događaji su postali uobičajeni. LIGO i Virgo su do sada detektovali sudare više od 20 parova crnih rupa, kao i 2 para neutronskih zvezda. Detekcija gravitacionih talasa od 14. avgusta 2019. koji dolaze sa izvora udaljenog 900 miliona svetlosnih godina zauzima posebnu pažnju. Ovo bi bio prvi događaj koji ukazuje na treću vrstu izvora gravitacionih talasa.

    Astrofizičari su ovoga puta odmah znali da je posmatrani događaj S190814bv poseban. Prva analiza kategorizuje signal kao sudar crne rupe i neutronske zvezde, sa verovatnoćom većom od 99%. Naknadne pretrage izvora signala u elektromagnetnom spektru za sada nisu otkrile ništa.

   

     Gravitacioni talasi nastali spajanjem umrlih zvezda zatalasali su tkivo prostora i Zemlju a automatizovani sistem je 21 sekundu kasnije poslao preliminarno upozorenje svim astronomima sveta. LIGO i Virgo su skoro trenutno dali osnovu za klasifikaciju događaja tako i omogućili astronomima da usmere svoje teleskope u smeru iz kojeg su talasi došli. Masa jednog od objekata koji su proizveli S190814bv je pet puta veća od mase Sunca što odgovara do sada otkrivenim crnim rupama. Neutronske zvezde  imaju masu manju od mase tri Sunca. Gravitacioni talasi u ovom događaju nastali su u sudaru dve mase, jedne veće pet puta od sunčeve mase i jedne manje od tri sunčeve mase.

     Teorija predviđa da bi se prilikom takvog sudara pojavilo elektromagnetno zračenje slično onom koje je pratilo prvu detekciju sudara dve neutronske zvezde. Takva pojava se zove, kilonova.

     Materija unutar neutronskih zvezda je nezamislivo gusta što stvara pritisak koji rastvara neutrone u plazmu elementarnih čestica. Svojstva detektovanog gravitacionog talasa mogu ukazati na veličinu objekta u sudaru i konzistenciju materije koja ih čini. Gravitacioni talasa su slični zvučnim talasima. Zvuk klavira zvuči drugačije od zvuka violine. Gravitacioni talasi su kao poruka u boci,  mogu doneti jedinstvene informacije o njihovim izvorima.

     Signal S190814bv, ne garantuje definitivno da je registrovan događaj prvog sudara neutronske zvezde i crne rupe. Ako se daljom analizom ustanovi da partner ima masu između jedne i dve solarne mase, to mora biti neutronska zvezda. Ali ako je masa bliža masi tri Sunca to može biti najveća poznata neutronska zvezda ili najmanje poznata crna rupa. I jedno i drugo je značajno otkriće.

      Crna rupa je možda razbila neutronsku zvezdu, koja je iza sebe ostavila prsten svetle olupine koji je gubio sjaj dok je padao u crnu rupu ili ju je jednim gutljajem progutala, pa je malo šta moglo da se vidi. Instrument na 6.5-metarskom teleskopu u Opservatoriji Las Campanas u Čileu već izveštava da nije uspeo da nađe dokaze koji prate elektromagnetno zračenje. Odsustvo signala u teleskopima ne znači da signala tamo nije bilo.“Neviđenje nečega ostavlja tu dvosmislenost“, objasnio je Gizmodo Edo Berger, profesor astronomije na Univerzitetu Harvard. „Moramo da sačekamo nekoliko meseci dok LIGO i Virgo objave svoje konačne rezultate, ali sumnjam da će identitet ove detekcije ostati nejasan.“

     Ovo je prilika za novo testiranje Ajnštajnove teorije gravitacije i ponašanja materije u ekstremnim uslovima prostorno- vremenske strukture oko crnih rupa, koje dodatno ekstremizuju vruća, turbulentna, magnetizovana zvezda sačinjena od neutrona.

Izvor:
– PHYSORG   
sciencealert
SCIENTIFIC AMERICAN

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 5. septembra 2019. in Astronomija

 
 
%d bloggers like this: