Intervju sa Radanom Mitrovićem, astronomom iz Makedonije

     Miroslav, Milica, Jovana, Bojan, Milan, Bogdan, učenici  OŠ „Vuk Karadžić” i „Sonja Marinković” iz Zrenjanina i Miša Bracić, nastavnik fizike su osmislili  intervju sa astronomima, učesnicima i gostima Mesijeovog maratona 2016 : dr Tiborom Hegedišem (Mađarska), Miroslavom Grnjom (Slovačka), Juretom Stareom (Slovenija), Muhamedom Muminovićem (BiH) i Radanom Mitrovićem (Makedonija).

    Intervju sa Radanom Mitrovićem, astronomom iz Skoplja

     Andrevlje, Fruška Gora, 9. 4. 2016.

     Miroslav – Molimo Vas da se predstavite.

     Radan Mitrović – Astronom amater iz Skoplja. Član Skopskog astronomskog društva od njegovog osnivanja.

     Milica – Šta ste po struci i čime se bavite?

   Radan Mitrović – Po stuci sam diplomirani inženjer hemije ali na žalost ne radim u struci. Momentalno sam nezaposlen, ali kao i svi ljudi  na ovim postorima snalazim se nekako da zaradim po neki dinar, pa sam svoju strast, astronomiju, pretvorio u posao. Tako kad je vedro iznesem svoj teleskop u centar grada Skoplja i pokazujem ljudima lepote noćnog neba (uglavnom Mesec i planete), a ljudi me za to nagrade bakšišom.

    Jovana – Šta je za vas astronomija?

    Radan Mitrović – Strast, uzbuđenje, lepota, uživanje i uglavnom sve ono što me pokreće. Kada sam sa astronomijom sve je fluid koji se kreće bez otpora. Astronomija mi je i druženje sa dobrim ljudima i razmena znanja.

     Bojan – Od kada se bavite astronomijom? Da li se sećate šta Vas je podstaklo i kako ste počeli da se njome bavite?

    Radan Mitrović – Formalno i intenzivnije sam počeo da se bavim astronomijom pre nekih 20-tak godina, kada smo  počeli sa radom u našem društvu. Što se interesovanja za astronomiju tiče, mislim da postoji od kad znam za sebe. U mom ranom detinjstvu počela je astronomska era i Apolo program koji mi je sigurno privukao pažnju i usmerio interes prema Kosmosu. Sećam se da sam još kao dete u selu, znao da uzmem stolicu i da se odmaknem malo od kuće da bi onako besciljno skenirao očima po zvezdama i Mlečnom putu.

     Milan – Šta Vam se najviše sviđa u astronomiji i kojom oblašću se najviše bavite?

    Radan Mitrović – Najviše volim da gledam i da nalazim objekte po nebu, al isto tako s vremena na vreme volim da uzmem i fotoaparat i da slikam neke objekte ili događaje. Druženje uz teleskop sa zvezdanom kartom u rukama, i naravno dobrim društvom da podelite svo to oduševljenje koje se doživi gledajući lepote tamnog neba, je ono što mi „puni baterije“.

    Bogdan –  Šta Vama znači Mesijeov maraton i koliko puta ste učestvovali na njemu?

    Radan Mitrović – Mesijeov maraton je jedno takmičenje koje mi je u početku bilo baš to, takmičenje. Sada mi je već puno lakše. Sada imam dovoljno dobru tehniku da nađem mnogo više objekata od zadatih 110, pa sad više uživam u druženju nego li u takmičenju. Preporučujem ga svakom ko ima teleskop. Nalaženjem objekata iz Mesijeovog kataloga, nauči se kako da se snađeš na nebu. Nauče se sazvežđa, zvezde i objekti koji se traže. Učestvovao sam deseak puta, osvajao sam više puta i prvo mesto a bio sam i sudija na maratonu. Ponekad pored Mesieovog maratona bi modifikovali takmičenje, pa smo tražili druge NGC objekte. Umesto celovečernjeg takmičenja smo organizovali i takmičenja u brzini nalaženja objekata. To je pokazalao ko dobro rukuje teleskopom i ko dobro zna nebo.

    Miroslav – Šta preporučujete mladim astronomima početnicima?

    Radan Mitrović – Prvo i osnovno da uživaju u noćnom nebu. Iako je na prvi pogled ono isto i nepromenljivo u milenujumskoj skali, uvek ima nešto novo što se da videti. Posle skoro 20 godina aktivnog posmatračkog staža ja i danas nađem nešto što mi oduzme dah. Dobro je da se nađe dobro društvo s kojim će te uživati ali i razmenjivati znanje i nadopunjavati se u tehnici.

    Jovana –  Želite li da nam kažete nešto što Vas nismo pitali?

    Radan Mitrović – Poručio bih mladima, da više vole i poštuju prirodne nauke i nauku uopšte, a manje religije i rijalitija. Nije bitno da li ćete se zainteresovati za astronomiju ili neku drugu oblast u nauci, važno je da razvijate kritičko mišljenje i da preispitujete okolinu oko sebe na realnim osnovama a ne na dogmi, slavi ili kvazi slavi. Živite za budućnost a ne od prošlosti.

    April, 2016.

 

Carska bara

     April 2016.

    Panta rei

    Sve teče, sve se menja.

    Ova čuvena misao još čuvenijeg starogrčkog filozofa Heraklita je ovde, na Carskoj bari najočiglednija u aprilu. Ono što je palo, truli i propada a obrasta ga nova vegetacija. Priroda je ovde i uništitelj i tvorac.Temperatura je dovoljna da se kapilare u stablima i granama biljaka dovoljno rašire i povuku hranljivu tečnost u njihove ćelije i pokrenu im rast. Kako nastupa leto, već razvijene biljke pokrivaju i sakrivaju čak i velike trule trupce vrba i topola i kontras smrti i života se gubi.

 

 

 

 

 

 

Juni 2003.

 

 

 

 

 

Intervju sa Muhamedom Muminovićem

    Jovana Turinski, učenica OŠ „Vuk Karadžić“ i Bojan Momirski, učenik OŠ  ‚‚Sonja Marinković“ iz Zrenjanina, na Mesijeovom maratonu 2016, održanom na Andrevlju na Fruškoj Gori, intervjuisali su Muhameda Muminovića, barda jugoslovenske astronomije, projektanta i utemeljitelja amaterske astronomije u Jugoslaviji.

        Jovana: Molimo Vas da se predstavite.

    Muhamed: Ja sam Muhamed Muminović, astronom iz Sarajeva, iz Bosne i Hercegovine.

    Bojan: Šta ste po struci? Šta radite?

    Muhamed: Ja sam fizičar. Nikada nisam studirao astronomiju, samouk sam. Radio sam do rata u Bosni na opservatoriji, bio sam njen direktor. Opservatorija je u toku rata uništena i više nisam radio taj posao, ali se astronomijom bavim i dan danas. Ponovo sam osnovao to društvo, dosta se bavim popularizacijom i pisanjem knjiga.

Iz knjige Muhameda Muminovića- Astronomija

    Jovana: Šta je za Vas astronomija?
Muhamed: Mogu reći da je astronomija cijeli moj život. Njome se bavim otkad znam za sebe, zanimala me je već kada sam imao četiri i po godine. Ali, naravno, u tom dobu nemate vi pravu spoznaju da je to astronomija u smislu neke nauke. Mene je to zanimalo, ja sam cijeli život hteo to da radim i, s obzirom da nije bilo astronomije u Bosni i Hercegovini, onda sam, uslovno rečeno, ja sebi napravio opservatoriju da bih radio taj posao, i mi smo uspeli u tome. Bila je, za one prilike u Jugoslaviji, jedna od tri najveće opservatorije.

     Bojan: Da li se sećate šta vas je podstaklo i kako ste počeli da se bavite astronomijom?

    Muhamed: Ne mogu ja sad reći šta me je podstaklo. Neko zavoli muziku, a astronomija je sama po sebi fascinantna, to je nauka koja ima i tu neku estetsku notu. Eto, zamislimo da nema neba, da nema zvijezda, da smo mi na nekom svijetu koji ima viječni dan, da ne vidite nikad to noćno nebo, onda nemate spoznaju svemira. Dakle, ima tu puno stvari koje bi se mogle postaviti na taj način. Ja sam se time bavio za svoju dušu, amaterski. Do svoje dvadeset druge-dvadeset treće godine, kada sam studirao i završavao fiziku, mi smo u međuvremenu pravili opservatoriju. Bilo je tu puno posla, naravno, to nije bilo gotovo za jedan dan, trebalo nam je deset i više godina. Usput smo se bavili i astronomijom, na ovaj ili onaj način, pa posle ozbiljnije.

        Jovana: Šta vam se najviše sviđa u astronomiji i kojom oblašću se bavite?

    Muhamed: Ja sam jako volio astrofotografiju u to doba. Tad nije bilo digitalnih instrumenata, kamera, smartfona. Sad svako može da slika. U ono doba, možda znate iz nečijih priča ili literature, postojali su foto-aparati i kamere sa filmovima. Koristila se druga tehnologija, koja je zahtjevala da imate mračnu komoru. To je bila lijepa jedna stvar. Ovo danas – dobijete jednu sliku za sekundu, a onda, da biste napravili jednu sliku, bilo to nebo ili priroda ili osoba, bila je potrebna čitava procedura. Bilo je potrebno snimiti, razviti film, pa sušiti, to traje pola sata, pa onda radite slike, pa se one hemikalijama obrađuju, pa se na kraju dobije rezultat.To sam jako volio. Posle smo radili nešto ozbiljnije, fotometriju i merenje sjaja promenljivih zvijezda. Dakle, postoje zvijezde koje mijenjaju svoj sjaj. Naše Sunce ne mijenja sjaj, što je dobro, inače ne bi mogao postojati ovakav život. Sunce je relativno konstantna zvijezda, koliko mi znamo, otkad čovjek u nekom razumnom obliku postoji.

        Bojan: Koliko puta ste učestvovali na Mesijeovom maratonu?

    Muhamed: Ovo je prvi put da učestvjem. Dakle, u ono doba, kad smo mi imali opservatoriju, onda nismo imali ni vremena, a nije ni bilo maratona. Oni su se u ovom regionu pojavili u poslednjih 15-20 godina. Dakle, u moje doba nije ih ni bilo. Bilo je nekih drugih stvari, pravile su se letnje i zimske škole astronomije, pre svega za mlade, za učenike i studente. I onda smo mi imali čak i kod nas, dve jugoslovenske škole iz cijele države, a ovo sada je jedan nov vid. Ja sad imam vremena, i zvale su me moje kolege i prijatelji koje znam već trideset godina i ovo je moje prvo direktno učešće. Znao sam ja šta je to, ali nikada nisam učestvovao.

     

    Jovana: Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima?

    Muhamed: Ima ljudi koji u astronomiju ili neke druge oblasti uđu onako sa emocijama, sa srcem, bez neke određene ideje. Ja mislim ako neko nešto voli, mi sad pričamo o astronomiji, ali to može da važi i za bilo šta drugo, mora se posvetiti tome na dovoljan način, da nešto od toga napravi, a ne uzeti kao neki hobi, gde se samo  igra i zabavlja. To je lijepo, ali nije dovoljno. Imate vi ovde ljudi, na ovom Mesijeovom maratonu, koji ne žele nikad da se bave time na neki veliki način. Ne mora to biti velika nauka, dakle, ali treba videti gde ja mogu napraviti nešto. Ne možete vi da, ako imate 14-15 godina, pravite neka naučna dela, ali možete pomoći nekom posmatranju koje je malo ozbiljnije, da vas neko uputi i da negde objavi. Ali da vi samo gledate radi estetike, jao što je lep Saturnov prsten, uslovno rečeno, tako gubite vreme od više godina, a ništa ne napravite. Ja sam se uverio da se, kad hoćete zaista da radite, može napraviti nešto. Evo, sad meni donose moje knjige od pre četrdesetak godina, da im potpišem posvetu. Ja sam tad bio student, niko u Jugoslaviji nije napisao takvu knjigu kakvu sam ja. To je bio generalni udžbenik, kao što zovu na engleskom text book iz astronomije, dakle jedna opšta astronomija. Ja sad vidim rezultat. Stotine njih kupili su knjigu, učili astronomiju, tad nije bilo knjiga i interneta, kao danas što ima.

    Bojan: Želite li nešto da dodate na kraju, što vas nismo pitali?

    Muhamed: Ispričaću vam jednu priču, koja je zanimljiva. Ja sam jedan od rijetkih koji je pričao sa astronautom Oldrinom, koji se spustio na Mesec sa Apolom 11, što verovatno znate. Dakle, kad su se oni vratili  sa Meseca posetili su Jugoslaviju. U to doba bio je živ tadašnji presednik Tito, a mene su pozvali jer sam bio prvak Jugoslavije u astronomiji. Tad su se organizovala ozbiljna takmičenja. Postojao je jedan pokret koji se zvao pokret Nauka mladima, šteta što ga danas nema, koji je propagirao nauku iz fizike, hemije, astronomije, biologije, posle su uveli čak i ekologiju. Ta se organizacija ugasila pre nekih 20 godina. Ja sam sa Oldrinom razgovarao dva minuta. Zanimalo me je da li se, pošto se tako u literaturi govorilo, s obzirom da na Mesecu nema atmosfere, u isto vreme mogu vidjeti i Sunce i zvijezde, što na Zemlji ne možemo, zbog svetla u atmosferi. Međutim, on je rekao da to nije istina. To je kao da ste na noćnoj utakmici, pa imate reflektore i zbog njih ne vidite, ali kada odete u sjenu letilice ili nekog većeg kamena, onda se vidi. To je meni bila još jedna interesantna stvar.

    Jovana: Da li ste ikada želeli da prestanete da se bavite astronomijom?

    Muhamed: Ne, ja i danas nisam prestao, iako nemam iste ambicije kao nekad, ali mi nikad to nije palo napamet. Iako to nije bio lak put, jer astronomija nije nešto što je bilo poznato u moje doba. Kad sam bio mlad meni su govorili: ”Šta će ti to!? Treba da budeš inžinjer ili doktor, neka zanimanja od kojih možeš živjeti!”, međutim ja sam jako lepo živeo sa tim, neću reći od toga, ali nisam imao problem u smislu svoje egzistencije, zato što sam to izabrao.

        Bojan: Znači, Vi astronomiju volite najviše od svih nauka i da li Vam je žao što niste to studirali u mladosti?

    Muhamed: Pa na neki način mi nije ni trebalo. Treba imati na umu da su baza astronomije fizika i matematika, dakle astronomija bez fizike i matematike ne može da egzistira ni dan danas. Na kraju, ja sam studirao fiziku, koja mi je dala podlogu, i onda sam sam naučio nešto drugo. Recimo, u ovom slučaju i bez fakulteta se može. Tad je bio samo u Beogradu astronomski fakultet. Ja nisam imao mogućnosti da idem i nije meni žao, jer možda se ne bih ni zaposlio u astronomiji, nego u školi, pa predavao opet neku fiziku, što nije bila moja želja. Moja želja je bila da se bavim astronomijom i ja sam to uspio.

Hvala lepo.

Napomena autora bloga:

Kao gimnazijalac i posle student bio sam član Akademskog astronomskog društva Sarajevo. Pratio sam i čitao sva njihova izdanja. Poseban način prenošenja aktuelnih astro dešavanja i informacija su bila cirkularna pisma. Svako pismo je za mene bilo praznik.Ove crno bele fotografije su u to vreme delovale kao danas Hablove.

  

 

Intervju sa Grnja Miroslavom

   
    Sa Grnja Miroslavom, astronomom iz Slovačke, razgovarali su na Mesijeovom maratonu 2016, održanom 9. aprila 2016. na Andrevlju, na Fruškoj Gori, Milan Marinkov i Bogdan Markov, učenici VII razreda, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina..

    Milan: Molimo Vas da se predstavite.

    Miroslav: Zdravo, ja sam Grnja Miroslav. Dolazim iz Slovačke, ali sam rodom iz Srbije, iz Bačkog Petrovca. Već 25 godina živim i radim u Slovačkoj, tako da sam ovde i stranac i domaćin.

    Bogdan: Šta ste po struci i čime se bavite?

    Miroslav: Po struci sam fizičar, ali se njome ne bavim. Radim u jednom grafičkom studiju i pripremam materijal za štampu.

    Milan: Šta je za Vas astronomija?

    Miroslav: Astronomija je za mene celoživotni hobi.

    Bogdan: Od kada se bavite astronomijom? Da li se sećate šta Vas je podstaklo i kako ste počeli da se njome bavite?

    Miroslav: Od ranog detinjstva. Ne sećam se kada smo brat i ja tačno počeli da se bavimo astronomijom, ali to je bilo u četvrtom, petom razredu osnovne škole. Davno je to bilo. Uvek su nas fascinirale zvezde. Čitali smo časopis „Galaksija“. Nabavili smo stari vojnički dvogled i njime posmatrali zvezde, Mesec. Nesto kasnije smo nabavili ruski durbin koji je bio jači i bolji.

    Milan: Šta Vam se najviše sviđa u astronomiji i kojom oblašću se najviše bavite?

    Miroslav: Interesovanja su različita. Jedno vreme sam se bavio posmatranjem Sunca i sunčevih pega, pa onda u drugom momentu, kada je bila aktuelna neka kometa, posmatrao sam komete. Jedno vreme sam posmatrao i fotografisao meteore. U zadnje vreme više sam se posvetio astrofotografiji deep sky objekata. Najviše fotografišem optičke pojave u atmosferi koje se vide uglavnom danju usled prelamanja svetlosti sunca na kristalima u oblacima. Na primer, najpoznatiji takav fenomen je duga, lažna sunca- pahelije, razna hala oko sunca ili meseca, sunčani stub.

    Bogdan: Koliko puta ste učestvovali na Mesijeovom maratonu?

    Miroslav: Ovo mi je drugo učestvovanje na maratonu.

    Milan: Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima?

    Miroslav: Da se ne plaše astronomije. Ako nemaju teleskop, da čitaju. Sada je vreme interneta. Na njemu se mogu naći razne stvari, fotografije. U naše vreme toga nije bilo. Sada su mogućnosti jako velike. Ne treba očekivati da ćeš odmah videti sve kao na fotografijama. Treba se samo polako upoznavati sa nebom, sa mesecom, posmatrati zvezde, magline. Biti postupan i uporan.

    Bogdan: Želite li da  kažete nešto što Vas nismo pitali?

    Miroslav: Budite istrajni u bavljenju astronomijom!

 

Intervju sa Stare Jurijem

    Mesijeov maraton je takmičenje astronoma u nalaženju Mesijeovih objekata (galaksija, maglina i zvezdanih jata) u toku jedne noći. Maraton je održan u noći subota na nedelju, 9/10. aprila 2016. na Andrevlju, na Fruškoj Gori. Bio je ovo skup astronoma, astronoma amatera i ljubitelja astronomije iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Mađarske, Slovačke i Srbije.

   Grupa učenika OŠ „Vuk Karadžić“ i OŠ „Sonja Marinković“ iz Zrenjanina je učestvovala na Mesijeovom maratonu. Tom prilikom učenici su uradili intervju sa nekoliko astronoma.

   Inervju sa Stare Jurijem

     

   Jurij Stare je na Mesijeovom maratonu 2016 predstavio svoje putovanje u Indoneziju, gde je 9. marta 2016. posmatrao i snimao totalno pomračenje Sunca. Vrlo bogata foto reportaža Jurijeve ekspedicije se može videti na: Indonezija2016. Jurij ima vlastitu astro- opservatoriju i kvalitetnu opremu koja mu omogućava da se uspešno bavi astrofotografijom, što se može videti na Astrofotografija.  Na ovom sajtu preporučujemo film celog toka totalnog pomračenja Sunca koje je Jurij snimio na ostrvu Ternate u Indoneziji. 

    Prvo posmatranje totalnog pomračenja Sunca Jurij je radio 1999. u Mađarskoj, drugo u Turskoj 2006, treće u Kini 2009. Posle ovog pomračenja u Indoneziji, počeo je sa pripremama za posmatranje koje će se dogoditi u SAD 2017.

      Razgovor sa Jurijem su vodili  Milica Eleković, učenica VI razreda i Miroslav Ružin učenik VIII razreda, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina. 

    Mi smo Miroslav i Milica, učenici OŠ ,,Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina.  Na Mesijeov maraton smo došli sa Bracić Mišom, našim nastavnikom fizike.

     Molimo vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja. Razgovor ćemo objaviti na Sve je fizika i na Astronomskom magazinu.

    1. Molimo vas da se predstavite.

    Moje ime je Jurij Stare, dolazim iz Ljubljane, iz Slovenije i bavim se amaterskom astronomijom već 12 godina.

    2. Šta ste po struci?

     Bavim se informatikom, geoinformacijskim sistemima, programiram, vršim analize podataka. Radim za razne institute i ministarstva opštine…

    3. Šta je za vas astronomija?

    Astronomija je širok pojam i ja volim astronomiju zbog toga što postoji jako mnogo delova sa kojima možemo da se bavimo. Neki posmatraju Sunce, neki posmatraju čitav svemir, neki samo teoretski, neki se bave astrofotografijom…

    4. Da li se sećate šta vas je podstaklo da se bavite astronomijom?

    Ne sećam se tačno šta me je podstaklo, ali kao mali voleo sam prirodne nauke. Nisam odmah počeo da se bavim astronomijom, nego sam često posmatrao nebo sa vikendice i verovatno se stvorila želja u meni odjednom da počnem da se bavim astronomijom.

     5. Kojom oblašću astronomije se bavite?

    Ja se bavim samo astrofotografijom, to znači snimanje DeepSky objekata(maglina, galaksija, jata) i snimanje Sunca. Ne bavim se fotografijom planeta.

    6. Koliko puta ste učestvovali na Mesijeovom maratonu?

   Mislim da mi je ovo treći put.

    7. Šta preporučujete mladim astronomima?

    Da se odluče na neki deo astronomije , ne da se bave sa čitavom astronomijom. Da se posvete tom jednom delu.

    8. Želite li nešto da kažete što vas nismo pitali?

   Ja volim da idem na ovakve skupove ljudi da bih upoznao nove ljude i da bih saznao sa čim se oni bave. Volim da idem na putovanja da bih video nove krajeve, kako žive ljudi tamo, kako se tamo bave astronomijom.

    Hvala za intervju.

 

 

Intervju sa dr Tiborom Hegedišem

    Mesijeov maraton je takmičenje astronoma u nalaženju Mesijeovih objekata (galaksija, maglina i zvezdanih jata) u toku jedne noći. Održan je u noći subota/nedelja, 9/10. aprila 2016. u Kongresnom centru na Andrevlju, na Fruškoj Gori. Mesijeov maraton 2016 je bio skup astronoma, astronoma amatera i ljubitelja astronomije iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Mađarske, Slovačke i Srbije. 
    Grupa učenika OŠ „Vuk Karadžić“ i OŠ „Sonja Marinković“ iz Zrenjanina je sa Mišom Bracićem, nastavnikom fizike, učestvovala na Mesijeovom maratonu. Tom prilikom, rukovodeći se starom izrekom Reka se upoznaje plivanjem a ljudi u razgovoru, učenici su uradili intervju sa nekoliko astronoma.

   Intervju sa dr Tiborom Hegedišem, gostom iz Mađarske

   Razgovor su vodili  Milica Eleković, učenica VI razreda i Miroslav Ružin učenik VIII razreda, OŠ „Vuk Karadžić“. Razgovor je vođen na engleskom jeziku. Učenici su kao diktafon koristili svoje mobilne telefone. Nakon razgovora učenici su uradili transkripciju razgovora sa audio na tekst formu i uradili prevod sa engleskog na srpski jezik.

    We are Milica and Miroslav, students at “Vuk Karadžić “ school in Zrenjanin. We are here with our physics teacher Miša Bracić.

    Can you answer a few question?

    Yes

   1. Please introduce yourself

    I’m Tibor Agadush, an astronomer and a physicist, from Hungary. I’m the director of Baja Astronomical Observatory (about 120km from here). I’m 54 years old, so I was student like you very long time ago. I studied at Szeged University.

    2. What is your profession?

    I’m an astronomer and I study several kinds of variable stars, mostly eclipses, binaries and lately Supernova which is very exciting and very exotic type of stars. I’m also interested in the study of the higher atmosphere, the meteors and the meteoric dust.

    3. What is astronomy for you?

    Life. Everything is conected with astronomy in my life so it is a profession, a hobby and my main interest. All the   24 hours in my day are connected with astronomy, so astronomy is everything for me.

    4. How long have do you been studying astronomy?

   I started studying it in primary school, when I was 14. In high school I learnt more and my interest increased. So I have been studying astronomy for 40 years.

    5. What inspired you to study astronomy?

    This question is easy to answer. I was impressed with the sky and the stars (they are very far away) and it is amazing that today we can say so much about them. Today we have advanced techniques and methods to learn about stars. I wanted to improve my knowledge and understand how the stars behave, live and function/

    6. What do you like the most about astronomy?

   
    Secrets. We can always find new things which have no answers, what is already known that isn’t so interesting. If we make a larger telescope we will be able to look farther into space and see new celestial bodies which do not behave like the ones we have already seen.

    7. What areas of astronomy do you study?

    Eclipsing binaries, variable stars, meteors, and photometry.

    8. What would you recommend to young astronomers?

    Be enthusiastic, look up at the sky, try to understand what happens above you. If you see something that you do not understand try to, try to find the answer in the library, and on the Internet. If you have new questions don’t be afraid, try to find answers and if you see your limitations try to be better, cleverer. Learn! I have to say that physics and mathematics are beautiful sciences, the key to understanding the nature and stars is in mathematics and physics.

    9. Do you want to say something that we didn’t ask?

    I want to ask you. Will this be posted somewhere?
Yes, it will be posted on our teacher’s blog and it will be posted on Astronomy Magazine.
I have one more question. Are you also interested in Astronomy?
Yes, we are. I have a telescope at home, and I’m beginner and she just likes to watch the stars.

    Thanks for the interview.

      Prevod na srpski jezik

     Mi smo Milica i Miroslav, učenici školе ”Vuk Karadžić” iz Zrenjanina. Na Mesijeov maraton smo došli sa našim nastavnikom fizike Mišom Bracićem.

   Da li možete da odgovorite na nekoliko pitanja?

   Da

    1. Molimo Vas da se predstavite.

   Ja sam Tibor Hegediš, astronom i fizičar  iz Mađarske. Direktor sam Astronomske opservatorije Baja, koja se nalazi na oko 120 km odavde. Imam 54 godine, tako da sam pre mnogo godina bio kao vi. Studirao sam na Univerzitetu u Segedinu.

    2. Čime se bavite?

   Astronom sam i proučavam više vrsta promenljivih zvezda, najviše pomračenja a u skorašnje vreme i supernove koje su veoma zanimljive i egzotične vrste zvezda. Takođe me zanimaju meteori i meteorska prašina.

    3. Šta je za Vas astronomija?

   Život. U mom životu je sve povezano sa astronomijom, tako da je astronomija moj posao, hobi i moje glavno interesovanje, 24 sata u mom danu je povezano sa astronomijom. Tako da je astronomija sve za mene.

    4. Koliko dugo se bavite astronomijom?

  Počeo sam da se bavim astronomijom kada sam imao 14 godina. Bio sam tada u osnovnoj školi. U srednjoj školi sam učio sve više i više o astronomiji i moje interesovanje se povećalo. Bavim se astronomijom već 40 godina.

  5. Šta vas je inspirisalo da se bavite astronomijom?

    Lako je odgovoriti na ovo pitanje. Bio sam oduševljen  nebom i zvezdama. Senzacionalno je koliko sada možemo reći o zvezdama i kakve sve tehnike i metode koristimo da bismo učili o zvezdama. Želeo sam da produbim svoje znanje i želeo sam da razumem zvezde: kako se ponašaju, kako žive, kako funkcionišu.

    6. Šta Vam se najviše sviđa u astronomiji?

   Tajne. Uvek možemo naći nešto novo. Ako napravimo veći teleskop, možemo gledati dublje u svemir i videćemo nove objekte koji se ne ponašaju isto kao objekti koje smo dosad videli.

    7. Kojim delom astronomije se Vi bavite?

    Pomračenjima, promenljivim zvezdama, meteorima i fotometrijom.

   8. Šta preporučujete mladim astronomima?

   Budite entuzijasti, gledajte nebo, pokušajte da razumete pokrete i dešavanja iznad vas. Ako vidite nešto što ne razumete, pokušajte da razumete, nađite odgovor u biblioteci, na internetu. Ako nađete nova pitanja, ne bojte se, pokušajte da objasnite ta pitanja i ako vidite ograničenja, pokušajte da budete bolji i pametniji. Učite! Moram reći da su matematika i fizika predivne nauke, ključ za razumevanje prirode i zvezda je u matematici i fizici.

   9. Da li želite da kažete nešto što Vas nismo pitali?

  Želim ja vas da pitam. Da li će ovo biti objavljeno negde?
 Hoće, biće objavljena na blogu našeg nastavnika fizike i na sajtu Astronomski magazin.
 Imam još jedno pitanje: Da li vas zanima astronomija?
 Da, zanima nas. Ja imam teleskop kod kuće i početnik sam, a ona samo voli da gleda nebo i zvezde.

Hvala na intervjuu.

 

Kriterijum za određivanje stepena razvoja civilizacija u svemiru

      Letnja škola fizike „ZOO Palić 2003.“

     Organizacija i realizacija, Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka).
      Deca su znatiželjna. Znatiželja je glavna osobina naučnika. Naučnikom se ne postaje završetkom fakulteta i zaposlenjem na nekom naučnom institutu. Početak naučničke karijere je negde među igračkama u dečijoj sobi, vrtiću, izletu, osnovnoj školi….
     Deci ne treba govoriti da su nebeski narod nego im treba omogućiti da istražuju i tako to postanu…

     Kada počnu da crtaju zvezde po trgovima postaju nebeski narod.
     Ovo je omaž pok. Branislavu Stojiću, profesoru geografije koji je te godine radio sa polaznicima LŠ. On je bio mentor ove teme.

 

prof dr Ivan Aničin

   
      Postoje samo elementarne čestice i ništa više…

     

   U subotu, 2. aprila 2016. umro je prof dr Ivan Aničin.
   O prof Ivanu Aničinu će se tek govoriti, kako to biva, ili kako kaže Ljubomir Simović u pesmi Smrt pesnikova:
    …
   Kad pesnik umre
   …
   iz nekog drugog sveta kroz nas u treći gleda.
 

    Prof Aničin se osim nuklearnom i fizikom elementarnih čestica, astrofizikom i kosmologijom bavio i tehnologijom, metodikom i didaktikom nastave fizike i njenim unapređenjem na svim nivoima, od osnovnoškolskog do visokog obrazovanja. Svojim posebnim pristupom nastavi fizike i pedagogiji Aničin je inspirator mladih nastavnika fizike i pedagoga. Jasnim objašnjenjima fenomena opšte, nuklearne i fizike čestica, astrofizike i kosmologije približio je ove nauke ne samo nama fizičarima nego i mnogim laicima.
    Više nas zrenjaninskih fizičara je imalo čast i zadovoljstvo da bude student prof Ivana Aničina, nekima je bio mentor u izradi diplomskog rada a prihvatao nas je i kao saradnike.

    Njegova podrška našem radu je bila i ostaće inspirativna i podsticajna.
    Podržao je naš rad o primeni AUN-a u nastavi fizike.

   Pozdravio je naše rezultate sa ekspedicije U zoni totalnog pomračenja Sunca koju smo sa svojim učenicima izveli 11.9.1999. i predstavili je na Republičkom seminaru o nastavi fizike, oktobra 1999.  

  Podržavao je aktivnosti u okviru Letnje škole fizike ZOO Paliić koju je od 2000-2007. godine izvodila Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka). Bio nam je gost na velikoj prezentaciji ove aktivnosti u Zrenjaninu 2002.

     
Odazivao se na naš poziv da nastavnicima fizike Zrenjanina i našim učenicima drži predavanja na aktuelne teme.
Poslednji put je kao gost Zrenjaninske grupe NPN u okviru obeležavanja Međunarodne godine svetlosti u Zrenjaninu, novembra 2015.održao predavanje na temu: Put u sedam nivoa strukture materije.

 

 

Postoje samo elementarne čestice i ništa više.