RSS

Arhive kategorija: Aktuelno

Svetla strana mraka

Razgovor sa Mohar Andrejom

     Razgovor je vođen na II Konferenciji o svetlosnom zagađenju pod nazivom „VoBaNISTA LIGHTPOLL 2019”, održanoj od 23. do 26. maja na Andrevlju, Fruška gora, u Kongresnom centru „CEPTOR“. Konferenciju su  organizovali Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, u saradnji sa astronomskim društvima „Novi Sad“, „Lira“ i „Kosmos“.

    Molim Vas da se predstavite

    Ja sam  Iz društva Tamno nebo Slovenije. Astronom amater sam od moje petnajste godine. Ljubav prema svemiru me je nekako povukla, da osim toga što volim zvezdano nebo želim i zaštiti zvezde, jer idemo prema totalnom uništenju zvezdanog neba.

    Šta je za Vas svetlo?

    Mislim da mi astronomi volimo svetlo ali u nekim normalnim količinama. Želimo imati što veće teleskope da bi pokupili što više svetla sa neba. Sa druge strane industrija rasvete takođe voli svetlo i to stalno povećava. To ide u takvom pravcu da izgleda da ćemo polako morati nositi sunčane naočare noću, jer postaje jednostavno presvetlo.

   Ljudi većinu informacija dobijaju od fotona, u najširem opsegu elektromagnetnog spektra, od gama do radio-fotona. Svi ovi fotoni imaju blagotvorno dejstvo na živu materiju i ljudsko društvo preko energetike, medicine, ekonomije, komunikacije, fotonike i kulture. Kako u svemu tome prepoznati i odvojiti neblagotvorno dejstvo fotona ili ono što se ponekad naziva kontaminacija svetlošću ili tamna strana svetlosti?

    Lepo zvuči to Tamna strana svetla. Naravno svi volimo svetlo. Nema nikoga da je protiv svetla. Ali pitanje je: kada, u kom dnevnom periodu, u kojim količinama i kakvo svetlo. Problem modernog društva je da smo mi preko dana u nekim fabrikama, gde nema baš puno svetla, ili u nekim kancelarijama gde je  dnevno svetlo takođe reducirano. Preko dana napolju može biti 130 000 luksa a u kancelarijama je potrebni minimum 500 luksa. To je velika razlika. Savremeno društvo preko dana nije dovoljno izloženo dnevnoj svetlosti. Mi živimo u zgradama i onda kada završavamo taj posao, u školi ili u preduzećima vraćamo se kući. Preživljavamo dan kod kuće pred kompjuterima sa veoma svetlim ekranima, televizorima koji su isto tako svetli, pod led rasvetom koja je toliko efikasna  da za par vati jednostavno dobijamo previše fotona.

    Ne merim vreme na sate već po sunčevom vrelom hodu. Kako svetlost može da utiče na fiziološke ritmove tela ili cirkadijalni ritam živih bića?

    Naš organizam bi preko dana trebao biti izložen izuzetno jakoj svetlosti, naravno ne ultraljubičastoj. Naš organizam mora znati da je to dnevni period. A naveče mi bi se trebali smiriti i nekoliko sati pre spavanja biti u relativno tamnoj prostoriji, da se u organizmu počne formirati hormon melatonin i da lagano padamo u neku drugu fazu gde možemo lepo zaspati i da naš cirkadijalni ritam funkcioniše. U nekoliko miliona godina svoje  evolucije ljudi su se navikli i prilagodili ciklusu dana i noći. Mi sada ne možemo, za nekoliko godina ili desetleća to funkcionisanje našeg organizma potpuno promeniti i uz to reći da je to savremeni život koji je zdrav. To sigurno nije zdravo.

    Drugi problem je da smo mi kao civilizacija, savremena civilizacija poptpuno ne naspavani. Uglavnom, skoro svi se budimo sa satom, neka tehnologija nas probudi. Ali u stvari, kada bi mi živeli neki prirodni život mi bi se probudili tada kada bi bili naspavani. U tome je problem. Pre pedeset ili sto godina mi bismo imali intenzivno svetlo preko dana i u proseku 12 sati tame. Sada se naša noć skratila na možda 4-5 sati i to sigurno stvara neke zdravstvene posledice. Manja količina melatonina u dugom periodu donosi neke bolesti kao što su problemi sa spavanjem, depresija. Ako želite biti zdravi potrebno je dovoljno dugo spavati. Manja količina melatonina je povezana sa gojaznošću i dijabetesom. Na dugi rok može uzrokovati čak i neke vrste raka, kao što je rak dojke, prostate ili debelog creva.

     Svetlosno zagađenje ne podiže alarm kao zagađenje vazduha ili vode. Šta je razlog tome? Da li je u pitanju nedovoljna informisanost, nedostatak bezbednosnih standarda ili je neki drugi razlog?

    Sve više ljudi to uočava. U Sloveniji ljudi često zovu Tamno nebo Slovenije za pomoć. Postavlja se nova javna rasveta koja svetli u spavaće sobe i to izuzetno ometa. Preko dana može biti 130 000 luksa kada nije oblačno a noću, pun Mesec daje 0,1 luks. Moje iskustvo je da ljudima smeta već 1 stotinka luksa u spavaćim sobama.

    Da li su ljudi toga svesni? Ne čuje se  da se ljudi žale.

  Jer se nemaju kome žaliti. Ako bi vi imali društvo za zaštitu neba ili noći, i ako bi se to znalo, onda 1% ljudi obično nazove. To je statistika, to se u komercijali zna da posle nekog reklamiranja mali broj ljudi zove. Ali taj broj je sigurno puno veći. Po nekim gradovima možete da vidite da neka rasvetna tela imaju metalne ploče ili neku zaštitu, da ne svetle u spavaće sobe. Ljudi nisu svesni toga da je spavanje u mraku njihovo pravo. Ljudsko pravo je da pijete čistu vodu, da jedete zdravu hranu, da imate slobodu, da ne živite u buci, da dišete čisti zrak ili da spavate u tami. To je osnovno ljudsko pravo. ljudi bi morali biti svesni, da je to njihovo pravo i država bi morala brinuti o tome.

    U toku vašeg predavanja pomislio sam kako bismo trebali da imamo svetlosnu policiju koja bi umesto oružja nosila svetlomere, kontrolisala sve svetlosne izvore  i koja bi određivala koji izvor može a koji ne može da se koristi.

     Ako želite nešto rešiti onda bi trebalo bar 100 profesionalnih ili amaterskih astronoma da ima luksmetar. Dovoljno dobar luksmetar košta 50 eura. Tek onda kada merite vidite kakve gluposti sve mi imamo na cestama, pijacama, svugde. Neku policiju, ili kontrolu imaju u Čileu oko većih opservatorija. Imaju zakon, po kom se svaki projekat odobrava u nekom uredu za zaštitu noćnog neba. Taj ured prekontroliše projekat pre nego što se on realizuje. To je najeftiniji način. Puno je jeftinija preventiva nego kurativa. Slično se radi na La Palmi na Kanarskim ostrvima gde se nalaze najveći teleskopi na svetu.

     Ako želite da rešite problem svetlosnog zagađenja trebali bi imati neki ured koji bi bio efikasan, da u njemu ne sede ljudi samo zbog toga da bi imali platu nego da zaista rade. Na sličan način bi trebalo te projekte i u Srbiji unapred odobriti kako bi se izbegli nepotrebni troškovi.

     Zbog čega je plavo svetlo loše a žuto nije?

     U prošlosti smo više ili manje imali samo natrijumovu rasvetu koja je zračila u žutom i narandžastom delu elektromagnetnog spektra. Što je duža talasna dužina svetlosti je manje opsna. Ona ode u svemir, ne rasipa se u atmosveri. Reilijev zakon kaže da je intenzitet rasute svetlosti obrnuto proporcionalan talasnoj družini svetlosti na četvrtu potenciju. Plava svetlost se rasipa intenzivnije od crvene jer joj je talasna dužina oko 400nm a crvene oko 700nm. Ekstremno plava i ljubičasta svetlost imaju duplo veću frekvenciju nego ekstremno crvena svetlost u vidljivom delu spektra. Ono što oko vidi u ekstremno plavom i ljubičastom  delu spektra se rasipa u atmosferi 16 puta više nego ekstremno crvena. Zbog toga je naša atmosfera plava. Led dioda ima izuzetno snažan pik u plavom delu spektra. Ona najviše uzrokuje svetlosno zagađenje. To je zagađenje za astronome. Za nas su led diode bele boje katastrofa.     

     Šta možete da kažete o temperaturi svetlosti ili temperaturi određene boje?

    Rešenje je što niža temperatura boje. Neke države su zakonom smanjile temperaturu boje. Hrvatska ima zakon, od januara ove godine, po kom se u nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim područjima mora koristiti svetlost temperature manje od 2200K a svugde drugde manja od 3000K. Hrvatski astronomi i zaštitari okoliša su hteli niže brojke ali industrija rasvete je u poslednjem momentu, pre donošenja zakona u Saboru to sprečila. Hrvatska je na dobrom putu.  Francuska je ograničila vanjsku rasvetu na 3000K. To je učinila i Estonija. Nadam se da će Slovenija promeniti uredbu o graničnim vrednostima svetlosnog zagađenja okoliša i da ćemo staviti niže brojke jer je to spas za naš okoliš.    

     Kome sve smeta ovakva svetlost?

    Nije problem samo astronomija. Problem je što plava boja koja uzrokuje svetlosno zagađenje osvetljava celu zemlju, čime stvara problem i životinjama koje su uglavnom noću aktivne. Neke idu na svetlo, kao što su noćni leptiri, insekti. Životinje koje bi se trebale sakriti ispred predatora, drugih životinja kojima su ona hrana, ne mogu to učiniti jer je svuda svetlo. One su žrtva. Mi time, na veštački način menjamo odnose u životinjskom svetu i ne znamo šta će se sve njima dogoditi. U svetu se to istražuje. Na stotine, i više naučnih radova jednostavno ne može obuhvatiti sve probleme jer mi stalno stvaramo nove probleme.

    Danas smo, na konferenciji imali predavanje o štetnosti rasvete na mostovima za jednu vrstu leptira. Da bi preusmerili put leptira, umesto da gase rasvetu na mostu dodali su dodatnu rasvetu ispod mosta. Svetlosno zagađenje su rešili dodatnim svetlosnim zagađenjem. To je neprihvatljivo, nije održivo.

     Ljudi u gradovima vise ne osećaju Mesec. Mi muškarci smo dosta prost organizam, ali žene su složenije, osetljivije. Njihova menstruacija ovisi od toga da žena vidi Mesec. Menstrucija treba da je sihronizovana sa periodima Meseca. U gradovima se to ne dešava više jer je okoliš toliko svetao da se vise ne vidi puni Mesec. Problemi su zaista složeni. Ako želelimo to da  rešitmo, potrebno je ne samo da se više radi na nauci nego i na edukaciji ljudi.  Svaki astronom, profesionalni i amaterski bi trebao nešto uraditi  na tom problemu.

    Rade se istraživanja uticaja svetla na  aktivnost nekih organizama u toku noći. Umesto da gasimo svetlo i smanjimo njihovu aktivnost i umanjimo štetu koju oni nanose  mi problem rešavomo tako što stavljamo više hemikalija po polju,koje su štetne i za čoveka.

  Jedini uticaj zvezde na nas je kada podižemo pogled prema njima i tražimo odgovore na pitanja: Šta su one? Kako nastaju? Kako doći do njih? Da nad nama nema tamnog neba da li bi astronomija uopšte postojala? Da li bi se, i kako razvijao čovek i ljudsko društvo?

    Nema mračnog neba. Ja sam često bio na Lastovu gde je nebo prirodno, tamo je zagađenje recimo na nivou 1%, 2 %, 3 % dok je zagađenje u Srbiji u proseku reda večličine 200% ili 300%. Prirodno svetlo nebo je reda veličine100%. Na Lastovu, pri svetlosti Mlečnog puta, kada vam se oko prilagodi, bez ikakvog problena, na makadamskom putu, golim okom, bez rasvete se vide kamenčići veličine 1 cm. Ta osvetljenost iznosi 0,7 mililuksa. U cestnoj rasveti mi koristimo nekih 7 luksa što je 1000 puta više. Naše oko može sasvim dobro funkcionisatii na 0,7 luksa. Mi jednostavno trošimo previše. U Srbiji barem na 10 000 javnih ili privatnih mesta osvetljenje preko 100 luksa.

     Prema tome astronomi  neće uraditi ama baš ništa ako ne opreme kompletno svoje ćlanove, kako profesionalne tako i amatere sa 100 luksmetra kako bi mogli da detektuju gde su problemi. Naše oko to nije sposobno uočiti. U Ljubljani se posle 23 sata, na svim glavnim cestama nivo osvetljenja spušta na 50%. Ja ne mogu golim okom uočiti, kada i da li se to desilo, jer se oko jednostavno prilagodi. Kod previše rasvete za akomodaciju oka je potrebno nekoliko minuta, ona se sporije odvija. To stvara nelagodno osećanje. Suprotno od toga za dobar osećaj ljudi u noćnom ambijentu potreban je isti nivo svetlosti.

    Danas postoje urbana deca koja nisu videla Mlećni put. Gledaju ga u enciklopedijama. Da li to ima uticaja na njihov mentalni razvoj?

    Apsolutno.  Svakako nisu problem samo deca. Čovek funkcioniše ako je povezan sa prirodom. Neki leče neke psihološke bolesti tako što idu u šumu i grle drveće, da imaju kontakt sa prirodom. To je praksa u više država, to je terapija. Ako ste stalno u nekom zagađenom okolišu to je katastrofa. Isto kao kao što vam je potreban zvuk potrebna vam je i tišina. Preko dana je potrebno svetlo preko noći tama. Bez tog ritma čovek ne funkcioniše.

     Da li imate da kažete nešto što vas nisam pitao?

    Na svim kartama svetlosnog zagađenja vidi se veliko povećanje svetlosnog zagađenje u Srbiji. Srbija se razvija ali mi bi hteli da se više razvija na području privrede. Taj razvoj nije tako brz, mnogo je brži na području rasvete. Svi gradonačelnici žele pokazivati drugima kako se oni razvijaju. To nije suštinski razvoj. To apsolutno nema nikakvog smisla, kao potemkinova sela.

     Prva moja poruka. U Srbiji bi trebalo pogasiti svetla na autoputevima. To aspsolurno ništa ne košta. Autoputevi u zapadnom svetu nisu osvetljeni. Austrija, Nemačka nemaju ni jedno rasvetno telo na autoputevima. Raskrsnice su u potpunoj tami, izlazni i ulazni putevi su u potpunoj tami. Mađarska Slovačka, Češka nemaju ni jednu lampu, nigde. Količina te svetlosti je tako ogromna. Samo gašenjem rasvete autoputeva, smanjili bi svetlosno zagađenje, možda 10-20%. Time bi smanjili i potrošnju električne energije.

     Mi velikom brzinom idemo prema komletnom uništenju planete. Emisije gasova staklene bašte, ugljen diolksida su tako brze. Mi moramo to smanjiti. Naši političari samo blefiraju.  Svi pričaju u velikim brojkama.  Sada imamo evropske izbore. Političari nama u Evropi pričaju kako će oni u roku od deset godina smanjit ispuste tih gasova za 60%. Istovremeno promet na cestama se povećava.  Avionski promet se prošle godine povećao 4%. Mi idemo u pravcu kompletne destrukcije planete.

   Mi nemožemo da živimo bez nekih naših akcija, mi moramo da kuvamo, da se grejemo, nama su potrebni automobili. Sada za to nemamo nikakve alternative. Na tom području nešto se može malo optimizirati, sa boljom izolacijom kuća itd, ali nema tu nekih čudesnih rešenja. Nemci koji su veoma racionalni nemaju ni jedne lampe na autocestama i nemaju nikakvih nesreća zbog toga, čak obrnuto. To je apsolutno nešto što  je nepotrebno. Potrebno je  okupiti dovoljno intelegintnih ljudi i odlučiti da se to jednostavno ugasi. 

    U Francuskoj  su autoceste uglavnom bile ugašene osim nekoliko izlaza i par raskrsnica, ali manji deo. Francuska je autoceste dala u privatne ruke da smanji troškove održavanja.  Privatno preduzeće  je preko noći pogasilo kompletno sve ono što je bilo upaljeno. Nisu imali ni jednu nesreću zbog toga. Flandrija, pokrajina u Belgiji je pogasila kompletnu rasvetu autoputeva a broj nesreća se nije povećao. To nema nikakve veze sa sigurnošću u saobraćaju.  Srpska inteligencija treba da utiče na Vladu da se napravi taj korak i da te nepotrebne troškove uložite u neke pametne programe, ili privredne ili socijalne. Bilo šta je bolje nego trošiti apsolutno nepotrebno.

     Drugo što se može uraditi u Srbiji je da se širi priča o tome da su svi bogati narodi racionalni narodi. Nemci su veoma racionalni narod. Kod njih je rasvete upola manje nego u Sloveniji. Na mapi,  Nemačka ne izgleda tako tamna ali ona ima 250% više stanovnika po km2 nego što je to u Sloveniji ili Srbiji. U Nemačkoj 25% sela posle pola noći gasi potpuno rasvetu. U Nemačkoj  na hiljadu mesta postoje semafori a nema javne rasvete. Semafor kontroliše  saobraćaj a rasveta tu nije bitna. I to je pravac u kom je potrebno ići.

    Ja bih hteo Srbiju, kao prijateljsku zemlju, u kojoj imam puno prijatelja videti privredno uspešnom sa odličnom naukom , sa odličnom astronomijom, sa puno teleskopa, obrazovanjem, ali sa veoma racionalnom rasvetom.  

     Prema tome, zašto ići u potrošnju, zašto ne ići u racionalno. Zašto ne biti na drugim područjima izuzetno dobar, trošiti pare na ono što zaista Srbiji treba.

     Na kraju krajeva noću se i spava.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 26. jula 2019. in Aktuelno

 

Tako je govorio Nikola Tesla

   

Napredak i razvoj čoveka bitno zavise od izumiteljskog dara. On je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Njegov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom i ovladavanje prirodnim silama za potrebe ljudi.

 

    Kad bismo mogli da proizvedemo električne efekte potrebnog kvaliteta, čitava planeta i uslovi života na njoj mogli bi da se promene. Sunce podiže vodu iz okeana, a vetrovi je nose do dalekih krajeva gde ostaje u stanju izuzetno delikatne ravnoteže. Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu bujicu, neophodnu za život mogli bismo da kontrolišemo svojom voljom. Mogli bismo da navodnjavamo pustinje, da stvaramo jezera i reke i da dobijamo pokretačku snagu vode u neograničenim količinama. Ovo bi bio najdelotvorniji način da se Sunce iskoristi za potrebe čoveka. Ostvarenje ovoga zavisi od naše mogućnosti da razvijemo električne sile iste kao i u prirodi.

 

(Moja) duhovna aktivnost… dovela me (je) konačno do saznanja da sam ja samo jedan automat, lišen slobodne volje u razmišljanjima i delovanju, koji samo odgovara na uticaj okoline. Naše telo je skup usklađenih mehanizama, pokreti koje činimo su brojni i složeni a spoljašnji utisci na naša čula su u tolikoj meri delikatni i nedokučivi da je običnom čoveku teško da ih razume.

 

Ideja o konstruisanju automata … davno mi je pala na pamet…Na njoj (sam) počeo aktivno da radim tek 1893. godine kada sam počeo istraživanja u radiotehnici… konstruisao sam izvestan broj automatskih mehanizama, kojima se upravljalo iz daljine …

    Automati kojima upravlja operator u okviru svog vidokruga su prvi grubi koraci u razvoju nauke o teleautomatici … Naredno logičko poboljšanje…su automatski mehanizmi van vidokruga i na velikoj udaljenosti od upravljačkog centra…

    

Izvor: Nikola Tesla- Moji izumi

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. jula 2017. in Aktuelno

 

prof dr Ivan Aničin

   
      Postoje samo elementarne čestice i ništa više…

    DSC05929 DSC05923

   U subotu, 2. aprila 2016. umro je prof dr Ivan Aničin.
   O prof Ivanu Aničinu će se tek govoriti, kako to biva, ili kako kaže Ljubomir Simović u pesmi Smrt pesnikova:
    …
   Kad pesnik umre
   …
   iz nekog drugog sveta kroz nas u treći gleda.
DSC05924 DSC05925

    12240915_Prof Aničin se osim nuklearnom i fizikom elementarnih čestica, astrofizikom i kosmologijom bavio i tehnologijom, metodikom i didaktikom nastave fizike i njenim unapređenjem na svim nivoima, od osnovnoškolskog do visokog obrazovanja. Svojim posebnim pristupom nastavi fizike i pedagogiji Aničin je inspirator mladih nastavnika fizike i pedagoga. Jasnim objašnjenjima fenomena opšte, nuklearne i fizike čestica, astrofizike i kosmologije približio je ove nauke ne samo nama fizičarima nego i mnogim laicima.
   DSC05934a Više nas zrenjaninskih fizičara je imalo čast i zadovoljstvo da bude student prof Ivana Aničina, nekima je bio mentor u izradi diplomskog rada a prihvatao nas je i kao saradnike.

    Njegova podrška našem radu je bila i ostaće inspirativna i podsticajna.
    Podržao je naš rad o primeni AUN-a u nastavi fizike.

   Pozdravio je naše rezultate sa ekspedicije U zoni totalnog pomračenja Sunca koju smo sa svojim učenicima izveli 11.9.1999. i predstavili je na Republičkom seminaru o nastavi fizike, oktobra 1999.  

  Podržavao je aktivnosti u okviru Letnje škole fizike ZOO Paliić koju je od 2000-2007. godine izvodila Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka). Bio nam je gost na velikoj prezentaciji ove aktivnosti u Zrenjaninu 2002.

    DSC09420m DSC09409m
Odazivao se na naš poziv da nastavnicima fizike Zrenjanina i našim učenicima drži predavanja na aktuelne teme.

Poslednji put je kao gost Zrenjaninske grupe NPN u okviru obeležavanja Međunarodne godine svetlosti u Zrenjaninu, novembra 2015.održao predavanje na temu: Put u sedam nivoa strukture materije.

DSC09414m DSC09408m

DSC09404m DSC09402m

Postoje samo elementarne čestice i ništa više.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 5. aprila 2016. in Aktuelno

 
 
%d bloggers like this: