RSS

Arhive kategorija: Aktuelno

Juval Noa Harari: „Svaka kriza je i prilika.“

    Juval Noa Harari (Yuval Noah Harari), izraelski istoričar i autor knjiga Sapiens, Homo Deus i 21 lekcija za 21. Vek, u intervjuu  za UNESCO-ov Glasnik (The UNESCO Courier), govori o mogućim posledicama trenutne zdravstvene krize izazvane virusom korona i naglašava potrebu za većom međunarodnom naučnom saradnjom i razmenom informacija između zemalјa.

    Po čemu se ova globalna zdravstvena pandemija razlikuje od prošlih zdravstvenih kriza i šta nam to govori?

    Nisam siguran da je to najgora globalna zdravstvena pretnja sa kojom smo se suočili. Epidemija gripa 1918-1919. godine bila je gora, epidemija side je verovatno bila gora, a pandemije u prethodnim vekovima sigurno su bile mnogo gore. Kako pandemija prolazi, pokazuje se, zapravo, kao blaga. Početkom osamedestih godina prošlog veka, ako ste imali sidu, umrli biste. Crna smrt (kuga, opustošila je Evropu između 1347. i 1351. godine) ubila je između četvrtine i polovine stanovništva. Gripa iz 1918. godine ubila je više od 10% celokupnog stanovništva u nekim zemlјama. Suprotno tome, COVID-19 ubija manje od 5% zaraženih, a ukoliko se ne dogodi neka opasna mutacija, malo je verovatno da će ubiti više od 1% stanovništva bilo koje zemlјe.

    Za razliku od prethodnih epoha, danas imamo sva naučna saznanja i tehnološke alate potrebne za prevazilaženje zaraze. Kada se dogodila Crna smrt, lјudi su bili potpuno bespomoćni. Nikada nisu otkrili šta ih ubija i šta se u vezi s tim može učiniti. Godine 1348. medicinski fakultet Univerziteta u Parizu verovao je da je epidemiju prouzrokovala astrološka nesreća, naime da je „velika konjunkcija tri planete Vodolije uzrokovala smrtonosnu korupciju vazduha“ (cit. The Black Death, Rosemari Horrok ed., Manchester University Press, 1994, str. 159).

    Kada je COVID-19 eruptirao, naučnicima je trebalo samo dve nedelјe da identifikuju virus odgovoran za epidemiju, sekvencionišu njegov genom i razviju pouzdane testove za bolest. Znamo šta treba da radimo kako bi se zaustavilo širenje ove epidemije. Verovatno je da ćemo za godinu ili dve imati i vakcinu.

    Međutim, COVID-19 nije samo zdravstveni problem. On je i veliki ekonomski i politički problem. Manje se plašim virusa nego unutrašnjih demona čovečanstva: mržnje, pohlepe i neznanja. Ako lјudi za epidemiju krive strance i manjine, ako se pohlepna preduzeća brinu samo o svojoj dobiti, ako verujemo svim vrstama teorija zavere, biće mnogo teže prevladati ovu epidemiju, a kasnije ćemo živeti u svetu otrovanom mržnjom, pohlepom i neznanjem. Ako na epidemiju reagujemo globalnom solidarnošću i velikodušnošću, ako verujemo u nauku, a ne u teorije zavere, siguran sam da krizu ne samo da možemo prevazići, već ćemo iz nje izaći mnogo jači.

    U kojoj meri bi socijalno distanciranje moglo postati norma? Kakav će efekat ono imati na društva?

    Za vreme krize neko socijalno distanciranje je neizbežno. Virus se širi tako što koristi naše najbolјe instinkte. Mi smo društvene životinje. Volimo kontakt, posebno u teškim vremenima. Kad su rođaci, prijatelјi ili komšije bolesni, mi saosećamo sa njima i želimo da im pomognemo. Virus ovo koristi protiv nas. Na taj način se širi. Zato treba delovati  glavom a ne srcem, i uprkos teškoćama, smanjiti nivo kontakta. Dok je virus bezumni deo genetske informacije, mi lјudi imamo um, možemo racionalno da analiziramo situaciju i promenimo svoje ponašanje. Verujem da, kada se kriza završi, nećemo imati dugoročne efekte na naše osnovne lјudske instinkte. I dalјe ćemo biti društvene životinje. I dalјe ćemo voleti kontakt. I dalje ćemo odlaziti u posetu bolesnim prijatelјima i rođacima.

    Pogledajte, na primer, šta se dogodilo sa LGBT zajednicom (lezbejkama, gejevima, biseksualnim i transrodnim osobama) nakon epidemije side. Bila je to užasna epidemija, gejevi su često bili potpuno zanemareni od države, a ipak epidemija nije prouzrokovala raspad te zajednice, nego upravo suprotno. Već na vrhuncu krize, LGBT volonteri osnovali su mnoge nove organizacije za pomoć bolesnim lјudima, za širenje pouzdanih informacija i borbu za politička prava. Devedesetih godina prošlog veka, nakon najgorih godina epidemije side, LGBT zajednica u mnogim zemlјama bila je mnogo jača nego ranije.

    Kako vidite stanje naučne i informativne saradnje nakon krize? UNESCO je stvoren nakon Drugog svetskog rata kako bi promovisao naučnu i intelektualnu saradnju slobodnim protokom ideja. Može li se „slobodan protok ideja“ i saradnja između zemalјa ojačati kao rezultat krize?

    Naša najveća prednost u odnosu na virus jeste sposobnost da efikasno sarađujemo. Virus u Kini i virus u SAD ne mogu razmeniti savete o tome kako zaraziti lјude, ali Kina može naučiti SAD mnogim lekcijama o virusu korona i kako se nositi sa njim. Kina može poslati stručnjake i opremu za pomoć SAD, a SAD mogu pomoći drugim zemlјama. Virusi ne mogu učiniti ništa slično.

    Od svih oblika saradnje, delјenje informacija je verovatno najvažnije, jer bez tačnih informacija ne možete ništa učiniti. Ne možete razviti lekove i vakcine bez pouzdanih informacija. Čak i izolacija zavisi od informacija. Ako ne razumete kako se bolest širi, kako možete izolovati lјude od nje?

    Izolacija od side se veoma razlikuje od izolacije od COVID-19. Da biste se izolovali od side, prilikom seksa morate koristiti kondom, ali nema problema da licem u lice razgovarate sa zaraženom osobom, ili da se rukujete, ili je čak zagrlite. COVID-19 je drugačija priča. Da biste znali kako da se izolujete od određene epidemije, prvo su vam potrebne pouzdane informacije o tome šta je njen uzrok. Da li su to virusi ili bakterije? Da li se prenosi krvlјu ili dahom? Da li ugrožava decu ili starije osobe? Da li postoji samo jedan soj virusa ili nekoliko mutantnih sojeva?

    Poslјednjih godina autoritarni i populistički političari nastojali su ne samo da blokiraju slobodan protok informacija, nego čak i da potkopaju poverenje javnosti u nauku. Neki političari su naučnike smatrali elitom  odvojenom od „naroda“. Ovi političari su govorili svojim sledbenicima da ne veruju šta naučnici govore o klimatskim promenama, ili čak o vakcinacijama. Sada bi svima trebalo biti jasno koliko su opasne takve populističke poruke. U vremenu krize potrebne su nam informacije da bismo se slobodno kretali. Lјudi moraju verovati naučnim stručnjacima, a ne političkim demagozima.

    Trenutna potreba većinu lјudi okreće nauci. Katolička crkva upućuje vernike da se drže dalјe od crkava. Izrael je zatvorio svoje sinagoge. Islamska Republika Iran kažnjava lјude koji idu u džamije. Hramovi i sekte svih vrsta obustavili su javne ceremonije. A sve zato što su naučnici preporučili da se ta sveta mesta zatvore.

     Nadam se da će lјudi zapamtiti važnost pouzdanih naučnih informacija i nakon završetka ove krize. Da bi mogli da koristimo pouzdane naučne informacije u vanrednim vremenima, moramo u njih ulagati u normalnim vremenima. Naučne informacije ne silaze s neba, niti potiču iz uma pojedinih genija. One zavise od jakih nezavisnih institucija poput univerziteta, bolnica i novina, institucija koje ne samo da istražuju istinu, već su i slobodne da govore istinu bez straha da će ih kazniti neka autoritarna vlada. Potrebne su godine za izgradnju takvih institucija, ali isplati se. Društvo, koje građanima pruža dobro naučno obrazovanje i koje opslužuju jake nezavisne institucije, može se nositi sa epidemijom daleko bolјe od brutalne diktature, koja neprestano mora da kontroliše populaciju neznalica.

    Na primer, kako da naterate milione lјudi da svakoga dana peru ruke sapunom? Jedan od načina je postavlјanje policajca ili kamere u svaki toalet i kažnjavanje onih koji ne peru ruke. Drugi način je da učite lјude u školi o virusima i bakterijama, da im objasnite da sapun može ukloniti ili ubiti ove patogene, a zatim da imate poverenje u njih, da oni sami misle o tome. Šta mislite, koja je metoda efikasnija?

    Koliko je važno da zemlјe rade zajedno na širenju pouzdanih informacija?

    Zemlјe moraju deliti pouzdane informacije ne samo o uskim medicinskim problemima, već i o širokom spektru drugih pitanja, od ekonomskog uticaja krize do psihičkog stanja građana. Pretpostavimo da neka zemlјa trenutno raspravlјa koju vrstu zaklјučaka treba da usvoji. Mora uzeti u obzir ne samo širenje bolesti, već i ekonomske i psihološke troškove zatvaranja. I druge su se zemlјe već suočile s ovom dilemom i isprobale različite politike. Umesto da deluje na osnovu čistih spekulacija i ponavlјa već učinjene greške, data zemlјa može ispitati koje su stvarne posledice različitih politika usvojenih u Kini, Republici Koreji, Švedskoj, Italiji i Velikoj Britaniji. Na taj način može donositi bolјe odluke, ali jedino ako sve ove zemlјe iskreno izveštavaju ne samo o broju bolesnih i mrtvih, već i o onome što se dogodilo s njihovim ekonomijama i mentalnom zdravlјu njihovih građana.

    Razvoj veštačke inteligencije i potreba za tehničkim rešenjima najavili su da se uključe i privatne kompanije. Da li je u tom kontekstu još uvek moguće razviti globalne etičke principe i obnoviti međunarodnu saradnju?

    Kako se privatne kompanije uklјučuju, postaje još važnije razvijati globalne etičke principe i obnavlјati međunarodnu saradnju. Neke privatne kompanije mogu biti motivisane pohlepom više nego solidarnošću, pa se moraju pažlјivo regulisati. Čak i one koje deluju dobronamerno nisu direktno odgovorne javnosti, pa je opasno dopustiti im da akumuliraju previše moći.

    Ovo se naročito odnosi na nadzor. Svedoci smo stvaranja novih sistema nadzora širom sveta, od strane vlada i korporacija. Trenutna kriza bi mogla usloviti važan preokret u istoriji nadzora. Prvo, zato što bi se legitimisala i normalizovala upotreba alata za masovno nadgledanje u zemlјama koje ih do sada nisu prihvatale. Drugo, što je još važnije, bio bi to dramatičan prelaz sa nadzora „površine kože“ na nadzor „ispod kože“.

    Ranije su vlade i korporacije nadgledale uglavnom vaše aktivnosti u svetu – gde idete, koga srećete. Sada su postale zainteresovane i za ono što se dešava u vašem telu, za vaše zdravstveno stanje, telesnu temperaturu, krvni pritisak. Takve biometrijske informacije mogu vladama i korporacijama reći mnogo više o vama nego ikad ranije.

    Možete li predložiti neke etičke principe kako se ovi novi sistemi nadzora mogu regulisati?

    U idealnom slučaju, sistemom nadzora trebalo bi da upravlјa posebno zdravstveno telo, a ne privatna kompanija ili službe bezbednosti. Organ zdravstvene zaštite treba da bude usko fokusiran na sprečavanje epidemija i ne bi trebalo da ima druge komercijalne ili političke interese. Posebno sam uznemiren kad čujem lјude koji upoređuju krizu COVID-19 sa ratom i pozivaju bezbednosne službe da je uzmu u svoje ruke. Ovo nije rat, nego zdravstvena kriza. Nema lјudskih neprijatelјa koje treba ubiti. Suština je u brizi o lјudima. Preovlađujuća slika o ratu je vojnik koji juriša sa puškom u rukama. Sada bi slika u našim glavama trebalo da bude medicinska sestra koja menja posteljinu u bolnici. Vojnici i medicinske sestre imaju vrlo različit način razmišlјanja. Ako želite da postavite nekoga da upravlja, ne postavlјajte vojnika, nego medicinsku sestru.

    Organ zdravstvene zaštite treba da prikupi minimalnu količinu podataka potrebnih za uski zadatak sprečavanja epidemija, i ne bi smeo da deli ove podatke sa bilo kojim drugim državnim telom – posebno ne sa policijom. Ne bi trebalo ni da deli podatke sa privatnim kompanijama. Trebalo bi osigurati da se podaci prikuplјeni o pojedincima nikada ne upotreblјavaju kako bi se njima naštetilo ili manipulisalo – na primer, da vodi do gubitka posla ili osiguranja.

    Organ zdravstvene zaštite može učiniti dostupnim podatke naučnim istraživanjima, ali samo ako su plodovi ovog istraživanja čovečanstvu slobodno dostupni i ako se eventualni profiti reinvestiraju u pružanje bolјe zdravstvene zaštite lјudima.

    Za razliku od svih tih ograničenja u delјenju podataka, pojedincima bi trebalo dati što veću kontrolu nad podacima prikuplјenim o njima samima. Oni bi trebalo da budu slobodni da pregledaju svoje lične podatke i imaju koristi od njih.

    Konačno, iako bi takvi nadzorni sistemi verovatno bili nacionalnog karaktera, različiti organi zdravstvene zaštite morali bi sarađivati jedni sa drugima kako bi sprečili epidemije. Budući da patogeni ne poštuju državne granice, ukoliko ne kombinujemo podatke iz različitih zemalјa, biće teško uočiti i zaustaviti epidemije. Ako nacionalni nadzor vrši nezavisni organ zdravstvene zaštite, koji nema politički i komercijalni interes, vlastima u takvim državama bilo bi mnogo lakše da sarađuju na globalnom nivou.

    Govorili ste o nedavnom brzom pogoršanju poverenja u međunarodni sistem. Kako vidite duboke promene multilateralne saradnje u budućnosti?

    Ne znam šta će se desiti u budućnosti. To zavisi od izbora koje donosimo u sadašnjosti. Zemlјe mogu da se odluče da se takmiče za oskudne resurse i da vode egoističnu i izolacionističku politiku, ili mogu da odluče da jedna drugoj pomažu u duhu globalne solidarnosti. Ovaj izbor će oblikovati i tok sadašnje krize i budućnost međunarodnog sistema u godinama koje dolaze.

    Nadam se da će države izabrati solidarnost i saradnju. Ne možemo zaustaviti ovu epidemiju bez bliske saradnje zemalјa širom sveta. Čak i ako određena zemlјa uspe da na neko vreme zaustavi epidemiju na svojoj teritoriji, sve dok epidemija nastavlja da se širi negde drugde, mogla bi se vratiti svuda. Još gore, virusi neprestano mutiraju. Mutacija virusa bilo gde u svetu može ga učiniti zaraznijim ili smrtonosnijim, dovodeći u opasnost celo čovečanstvo. Jedini način na koji zaista možemo da se zaštitimo jeste pomaganje u zaštiti svih lјudi.

    Isto je i sa ekonomskom krizom. Ako svaka zemlјa vodi računa samo o svojim interesima, rezultat će biti ozbilјna globalna recesija koja će pogoditi sve. Bogate zemlјe poput SAD-a, Nemačke i Japana propadaće na jedan ili drugi način, ali siromašnije zemlјe u Africi, Aziji i Latinskoj Americi mogu se potpuno urušiti. SAD za svoju ekonomiju može priuštiti paket pomoći od dve milijarde dolara. Ekvador, Nigerija i Pakistan nemaju takve resurse. Potreban nam je globalni plan ekonomskog spasavanja.

    Nažalost, za sada ne vidimo ništa slično snažnom globalnom liderstvu koje nam je potrebno. SAD, koje su delovale kao svetski lider tokom epidemije ebole 2014. godine i finansijske krize 2008, odustale su od tog posla. Trampova administracija je jasno stavila do znanja da se brine samo za SAD, napustila je čak i svoje najbliže saveznike u Zapadnoj Evropi. Čak i ako SAD sada smisle nekakav globalni plan, ko bi im verovao i ko bi sledio njihovo vođstvo? Da li biste pratili lidera čiji je moto „Prvo ja“?

    Ali, svaka kriza je i prilika. Nadajmo se da će trenutna epidemija pomoći čovečanstvu da shvati akutnu opasnost koju predstavlјa globalno nejedinstvo. Ako zaista ova epidemija rezultira bližom globalnom saradnjom, to će biti pobeda ne samo protiv virusa korona, već i protiv svih ostalih opasnosti koje prete čovečanstvu – od klimatskih promena do nuklearnog rata.

    Govorite o tome kako će izbori koje donosimo sada uticati na naša društva ekonomski, politički i kulturno, u godinama koje dolaze. Šta su ovi izbori i ko će biti odgovoran za njihovo donošenje?

    Suočeni smo sa mnogim izborima. Ne samo izbor između nacionalističkog izolacionizma i globalne solidarnosti. Drugo važno pitanje je da li bi lјudi podržavali uspon diktatora, ili bi insistirali na tome da se s vanrednim situacijama bave na demokratski način? Kada vlade troše milijarde da pomognu neuspešnim preduzećima, da li bi uštedele velike korporacije ili mala porodična preduzeća? Kako lјudi prelaze na posao od kuće i komuniciraju putem interneta, da li će to rezultirati kolapsom organizovanog rada ili bismo videli bolјu zaštitu prava radnika?

    Sve su to politički izbori. Moramo biti svesni da se sada suočavamo ne samo sa zdravstvenom krizom, već i sa političkom. Mediji i građani ne bi smeli sebi da dozvole da budu potpuno ometani od epidemije. Naravno da je važno pratiti najnovije vesti o samoj bolesti, koliko lјudi je danas umrlo? Koliko lјudi je zaraženo? Ali jednako je važno obratiti pažnju na politiku i izvršiti pritisak na političare da rade ispravne stvari. Građani bi trebalo da vrše pritisak na političare da deluju u duhu globalne solidarnosti; da sarađuju sa drugim zemlјama, a ne da se međusobno okrivljuju, da raspodelјuju sredstva na fer način, da se trude da očuvaju demokratsku kontrolu i ravnotežu – čak i u hitnim slučajevima.

    Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra. Koga god da izaberemo za vladu u narednim godinama, neće moći preokrenuti odluke koje se donose sada. Ako postanete predsednik 2021. godine, to je kao da ste došli na zabavu kada je već gotova i jedino što vam preostaje jeste da operete prlјave sudove. Ako postanete predsednik 2021. godine, otkrićete da je prethodna vlada već podelila na desetine milijardi dolara i da vi imate čitavo brdo dugova za otplatu. Prethodna vlada je već restrukturirala tržište rada i ne možete ponovo početi ispočetka. Prethodna vlada je već uvela nove sisteme nadzora i oni se ne mogu ukinuti preko noći. Zato ne čekajte do 2021. Pratite šta političari trenutno rade.

Izvor: The UNESCO Courier

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 16. avgusta 2020. inč Aktuelno

 

Vreme korone, proleće 2020. godine

 Botoš, april 2020.

    U svakoj borbi znanje je najbolje oružje.

    Jelena i ja smo se još 18. marta samoizolovali u seoskoj kući u Botošu imajući u vidu, da ako smo u nekom kontaktu pokupili i postali rezervoar malog nevidljivog kovida 19, da ga ne prenesemo na nekog drugog, a ako smo došli čisti da ga u novoj sredini ne pokupimo. Ovde nikoga nema ni peške ni kolima, razuđenost ljudi je velika i kontakata praktično nema.

    Pod rukom mi se, iz moje gimnazijske lektire našao Oblak u pantalonama. ”Ja u svojoj duši nemam ni jedne sede vlasi, ni staračke nežnosti nema u njoj”, kaže Majakovski. Možda izgleda neskromno ali to osećanje sam imao i ja, iako sam već tri godine penzioner. Sada mi to, da sam penzioner neprestano ponavljaju i opominju, kao da sam već određen za odstrel, čak me država uredbom zatvorila zbog toga. 

  Od kada je Bil Gejts rekao da: „Ljudi neće znati da su zaraženi, ići će na pijace i putovanja i izazvati katastrofu za koju nisu spremni“ kanim se da ponovo pročitam Kamijevu Kugu. Pre par dana sam počeo da je čitam i posle par strana sam je ostavio, shvativši da čitam Kamijevu fikciju u trenutku kada sam savremenik slične pojave u svom realnom, aktuelnom životu. Ne volim da čitam uvodnike, stvaraju mi predubeđenja.

    U onome što čitam na internetu i pratim na TV-u nalazim da informacije opovrgavaju jedna drugu. Zaključujem da ih ne treba uzeti zdravo za gotovo nego sačekati par dana. Nikada ne delite informacije o kovidu 19 iz prve. Prvo proverite informaciju, koliko god da vam se ona čini tačnom. Borba protiv korona virusa је i borba protiv dezinformacija.

Mladi Mesec i Venera, Botoš, 28.3. 2020.

    Pratim dostignuća fizike, astrofizike i astronomije. U bazi prijatelja svog fejs naloga imam lepu kolekciju odabranih i renomiranih pojedinaca i institucija i naučnih kuća od kojih svakodnevno primam informacije iz sveta nauke. Automatski elektronski botovi su nešto proredili i potisnuli teme iz tih oblasti. Skoro svaki post je na temu korona virusa i teško je probijati se kroz te informacije.

    Korona poražavajuće deluje na nauku, piše Ljiljana Gračanin. Svemirska istraživanja će biti redukovana, neka istraživanja vodećih svetskih naučnih kuća ukinuta, programi i projekti koji su u toku se pomeraju na neodređeno vreme i ko zna sa kojim kapacitetima će ponovo funkcionisati. Neizvesno je kako će se na njih odraziti nastupajuća ekonomska recesija.

    Slike astronoma pokazuju kometu ATLAS (C / 2019 I4). Ledena čvrsta jezgra u prečniku od nekoliko kilometara, približavajući se Suncu sublimiraju i oslobađaju ogromne količine gasa i prašine u prostor, stvarajući rep. Trenutno kometa ATLAS ima sjaj zvezde osme magnitude, vidi se samo teleskopom. Biće sjajnija kako se približava Zemlji i Suncu. U drugoj polovini maja će se videti golim okom.

    Na pomolu je nova tema za praznoverne. Do sada ih je bilo više, te da je korona virus generisan u laboratoriji, da ga podržava nova 5G mreža koja je baš instalirana u Vuhanu i Milanu. Nova tema lako može da bude novootkrivena kometa ATLAS kada postane vidljiva golim okom. Čovečanstvo u svojoj istoriji već ima iskustvo sa ovakvom vrstom praznoverja.

    UNESKO kaže da svet nikada nije bio suočen sa poremećajem obrazovanja u ovoj meri.  Stavljam na raspolaganje svoje iskustvo onlajn nastave i IK produkte iz fizike koje sam kreirao kao aktivni nastavnik. Možda stigne do nekoga, nekom detetu pomogne u savlađivanju tema iz fizike. Problemske zadatke, nastavne jedinice sa svog bloga Sve je fizika kao i relevantne informacije i sajtove postujem na fejs grupu Sve je fizika.

    Možda će moji pedagoški stavovi nekom od mlađih kolega da budu korisni. Utvrđivanje, ponavljanje i provera znanja ne sme da se svodi na puko ponavljanje činjenica koje učenik prima na času. Učenika trenirati da uočava odnose između činjenica, da znanje povezuje, dovedi ga u logičku celinu i primenjuje, razvija moć logičnog pristupa problemima, pojmovima i pojavama. U tome je vrlo bitna transparentnost ili vizuelna dostupnost informacijama. To danas nije problem, ovo je vreme vizuelizacije svega i svačega i sve je dostupno na internetu.

     Obradovao me dolazak proleća u petak, 20. marta u 4.49h. Sunce je izašlo u 5.40h, a zašlo u 17.50h. Obdanica je trajala 12.10h, a noć 11.50h. Toga dana smo bili u prolećnom ekvinociju ili ravnodnevici. Sunce je toga dana prešlo nebeski ekvator i od tog dana  izlazi sve više severoistočno a zalazi severozapadno. Ovo je dobro za nas jer nije dobro za virus… Biće sve više UVA i UVB ultraljubičastih zraka koji nepovoljno deluju na viruse.

    Razmišljajući o proleću, nebeskom ekvatoru, ekvinociju i UV zracima slušam Vivaldijevu rekomponovanu verziju Godišnjih doba Maksa Rihtera. Tu je i Ekvinocij Žan Mišel Žara.

     Ne smemo da dozvolimo da grafik eksponencijalno eksplodira, mora da bude što niži jer ćemo time omogućiti našem zdravstvenom sistemu da nas leči. Svojom samoizolacijom doprinosim tome.

Super Mesec, 7. 4. 2020. Botoš

    Svetlosno zagađenje u vremenu korone dođe kao neka minorna pojava. Ulice su prazne a blješte kao da su pune. Ko će da razmišlja o svetlosnom zagađenju kada smo u strahu od korona virusa i kada nam je što-šta ugroženo, pa i mentalno zdravlje. Svetlost sada deluje lekovito, zamislimo da je pored svega što nas je snašlo napolju mrak.

     Radi očuvanja mentalnog zdravlja treba nekako izaći iz tamne šume surovih vesti i informacija kojima smo svakodnevno izloženi. Sada zbijamo redove tako što se udaljavamo jedni od drugih. To je jedini način da se odbranimo od neprijatelja sa kojim se borimo kao da imamo povez preko očiju.
     Niče kaže da u teškim trenucima ne treba da se bavimo filozofijom nego teškim fizičkim poslovima. Dobra literatura i muzika isto mogu da relaksiraju i deluju lekovito.
     Berlinska  filharmonija je otvorila besplatno slušanje svojih koncerata. Juna meseca 2019. godine sam boraveći u Berlinu prisustvovao jednom koncertu. Impresije su mi još žive. Još uvek osećam taj prostor, atmosferu, zvuk, pa mi je gledanje ovih koncerata preko interneta skoro kao da su uživo.

    Govori se o globalnim promenama na planetarnom nivou. Sateliti već pokazuju manje CO2 i NO2 u atmosferi. Smanjeno delovanje antropogenog faktora umanjilo je emisiju NO2, izrazitog zagađivača atmosfere. Ovo se pokazalo u Kini a evo sada i u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji.

     Antropocen će duže trajati jer će se njegov nepovoljni uticaj na planetu Zemlju smanjiti ili je ovo početak njegovog kraja. Da li će čovečanstvo iz ovoga izvući neki zaključak i nastaviti sa održivim razvojem,  za dobrobit svoje dece i njihove budućnosti ili će nastaviti sa agresivnom eksploatacijom prirode?

    Dok smo pod režimom „Ostani kod kuće“  razmišljajmo o svim nedelima koje kao „savremena“ civilizacija činimo sebi, prirodi i Zemlji.

   Trava koju preko dana ulegnem za malu noć se ispravi
I vlati opet kao šuma šume.
I ponovo se, u jutro, pri dnu pokrenu mravi.
U svako jutro ovde je dobro kao i u svako veče.
U podne crnim od sunca, zažednim, pa pijem.
Posle senka počinje da raste i da me tiho krije.
Kad je suton: ja ležim nauznak i čekam da prva zvezda poteče.
Ja, naivni gospodar i crni sluga ptica.
Voleo bih i ne bih voleo da neko svrati.
Možda se ispod drugih stopala neće ispraviti vlati.”
Stevan Raičković- Varke- Pesma tišine

Pozdrav, pa da se vidimo kada sve ovo prođe!!!

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. aprila 2020. inč Aktuelno

 

Svetla strana mraka

Razgovor sa Mohar Andrejom

     Razgovor je vođen na II Konferenciji o svetlosnom zagađenju pod nazivom „VoBaNISTA LIGHTPOLL 2019”, održanoj od 23. do 26. maja na Andrevlju, Fruška gora, u Kongresnom centru „CEPTOR“. Konferenciju su  organizovali Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, u saradnji sa astronomskim društvima „Novi Sad“, „Lira“ i „Kosmos“.

    Molim Vas da se predstavite

    Ja sam  Iz društva Tamno nebo Slovenije. Astronom amater sam od moje petnajste godine. Ljubav prema svemiru me je nekako povukla, da osim toga što volim zvezdano nebo želim i zaštiti zvezde, jer idemo prema totalnom uništenju zvezdanog neba.

    Šta je za Vas svetlo?

    Mislim da mi astronomi volimo svetlo ali u nekim normalnim količinama. Želimo imati što veće teleskope da bi pokupili što više svetla sa neba. Sa druge strane industrija rasvete takođe voli svetlo i to stalno povećava. To ide u takvom pravcu da izgleda da ćemo polako morati nositi sunčane naočare noću, jer postaje jednostavno presvetlo.

   Ljudi većinu informacija dobijaju od fotona, u najširem opsegu elektromagnetnog spektra, od gama do radio-fotona. Svi ovi fotoni imaju blagotvorno dejstvo na živu materiju i ljudsko društvo preko energetike, medicine, ekonomije, komunikacije, fotonike i kulture. Kako u svemu tome prepoznati i odvojiti neblagotvorno dejstvo fotona ili ono što se ponekad naziva kontaminacija svetlošću ili tamna strana svetlosti?

    Lepo zvuči to Tamna strana svetla. Naravno svi volimo svetlo. Nema nikoga da je protiv svetla. Ali pitanje je: kada, u kom dnevnom periodu, u kojim količinama i kakvo svetlo. Problem modernog društva je da smo mi preko dana u nekim fabrikama, gde nema baš puno svetla, ili u nekim kancelarijama gde je  dnevno svetlo takođe reducirano. Preko dana napolju može biti 130 000 luksa a u kancelarijama je potrebni minimum 500 luksa. To je velika razlika. Savremeno društvo preko dana nije dovoljno izloženo dnevnoj svetlosti. Mi živimo u zgradama i onda kada završavamo taj posao, u školi ili u preduzećima vraćamo se kući. Preživljavamo dan kod kuće pred kompjuterima sa veoma svetlim ekranima, televizorima koji su isto tako svetli, pod led rasvetom koja je toliko efikasna  da za par vati jednostavno dobijamo previše fotona.

    Ne merim vreme na sate već po sunčevom vrelom hodu. Kako svetlost može da utiče na fiziološke ritmove tela ili cirkadijalni ritam živih bića?

    Naš organizam bi preko dana trebao biti izložen izuzetno jakoj svetlosti, naravno ne ultraljubičastoj. Naš organizam mora znati da je to dnevni period. A naveče mi bi se trebali smiriti i nekoliko sati pre spavanja biti u relativno tamnoj prostoriji, da se u organizmu počne formirati hormon melatonin i da lagano padamo u neku drugu fazu gde možemo lepo zaspati i da naš cirkadijalni ritam funkcioniše. U nekoliko miliona godina svoje  evolucije ljudi su se navikli i prilagodili ciklusu dana i noći. Mi sada ne možemo, za nekoliko godina ili desetleća to funkcionisanje našeg organizma potpuno promeniti i uz to reći da je to savremeni život koji je zdrav. To sigurno nije zdravo.

    Drugi problem je da smo mi kao civilizacija, savremena civilizacija poptpuno ne naspavani. Uglavnom, skoro svi se budimo sa satom, neka tehnologija nas probudi. Ali u stvari, kada bi mi živeli neki prirodni život mi bi se probudili tada kada bi bili naspavani. U tome je problem. Pre pedeset ili sto godina mi bismo imali intenzivno svetlo preko dana i u proseku 12 sati tame. Sada se naša noć skratila na možda 4-5 sati i to sigurno stvara neke zdravstvene posledice. Manja količina melatonina u dugom periodu donosi neke bolesti kao što su problemi sa spavanjem, depresija. Ako želite biti zdravi potrebno je dovoljno dugo spavati. Manja količina melatonina je povezana sa gojaznošću i dijabetesom. Na dugi rok može uzrokovati čak i neke vrste raka, kao što je rak dojke, prostate ili debelog creva.

     Svetlosno zagađenje ne podiže alarm kao zagađenje vazduha ili vode. Šta je razlog tome? Da li je u pitanju nedovoljna informisanost, nedostatak bezbednosnih standarda ili je neki drugi razlog?

    Sve više ljudi to uočava. U Sloveniji ljudi često zovu Tamno nebo Slovenije za pomoć. Postavlja se nova javna rasveta koja svetli u spavaće sobe i to izuzetno ometa. Preko dana može biti 130 000 luksa kada nije oblačno a noću, pun Mesec daje 0,1 luks. Moje iskustvo je da ljudima smeta već 1 stotinka luksa u spavaćim sobama.

    Da li su ljudi toga svesni? Ne čuje se  da se ljudi žale.

  Jer se nemaju kome žaliti. Ako bi vi imali društvo za zaštitu neba ili noći, i ako bi se to znalo, onda 1% ljudi obično nazove. To je statistika, to se u komercijali zna da posle nekog reklamiranja mali broj ljudi zove. Ali taj broj je sigurno puno veći. Po nekim gradovima možete da vidite da neka rasvetna tela imaju metalne ploče ili neku zaštitu, da ne svetle u spavaće sobe. Ljudi nisu svesni toga da je spavanje u mraku njihovo pravo. Ljudsko pravo je da pijete čistu vodu, da jedete zdravu hranu, da imate slobodu, da ne živite u buci, da dišete čisti zrak ili da spavate u tami. To je osnovno ljudsko pravo. ljudi bi morali biti svesni, da je to njihovo pravo i država bi morala brinuti o tome.

    U toku vašeg predavanja pomislio sam kako bismo trebali da imamo svetlosnu policiju koja bi umesto oružja nosila svetlomere, kontrolisala sve svetlosne izvore  i koja bi određivala koji izvor može a koji ne može da se koristi.

     Ako želite nešto rešiti onda bi trebalo bar 100 profesionalnih ili amaterskih astronoma da ima luksmetar. Dovoljno dobar luksmetar košta 50 eura. Tek onda kada merite vidite kakve gluposti sve mi imamo na cestama, pijacama, svugde. Neku policiju, ili kontrolu imaju u Čileu oko većih opservatorija. Imaju zakon, po kom se svaki projekat odobrava u nekom uredu za zaštitu noćnog neba. Taj ured prekontroliše projekat pre nego što se on realizuje. To je najeftiniji način. Puno je jeftinija preventiva nego kurativa. Slično se radi na La Palmi na Kanarskim ostrvima gde se nalaze najveći teleskopi na svetu.

     Ako želite da rešite problem svetlosnog zagađenja trebali bi imati neki ured koji bi bio efikasan, da u njemu ne sede ljudi samo zbog toga da bi imali platu nego da zaista rade. Na sličan način bi trebalo te projekte i u Srbiji unapred odobriti kako bi se izbegli nepotrebni troškovi.

     Zbog čega je plavo svetlo loše a žuto nije?

     U prošlosti smo više ili manje imali samo natrijumovu rasvetu koja je zračila u žutom i narandžastom delu elektromagnetnog spektra. Što je duža talasna dužina svetlosti je manje opsna. Ona ode u svemir, ne rasipa se u atmosveri. Reilijev zakon kaže da je intenzitet rasute svetlosti obrnuto proporcionalan talasnoj družini svetlosti na četvrtu potenciju. Plava svetlost se rasipa intenzivnije od crvene jer joj je talasna dužina oko 400nm a crvene oko 700nm. Ekstremno plava i ljubičasta svetlost imaju duplo veću frekvenciju nego ekstremno crvena svetlost u vidljivom delu spektra. Ono što oko vidi u ekstremno plavom i ljubičastom  delu spektra se rasipa u atmosferi 16 puta više nego ekstremno crvena. Zbog toga je naša atmosfera plava. Led dioda ima izuzetno snažan pik u plavom delu spektra. Ona najviše uzrokuje svetlosno zagađenje. To je zagađenje za astronome. Za nas su led diode bele boje katastrofa.     

     Šta možete da kažete o temperaturi svetlosti ili temperaturi određene boje?

    Rešenje je što niža temperatura boje. Neke države su zakonom smanjile temperaturu boje. Hrvatska ima zakon, od januara ove godine, po kom se u nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim područjima mora koristiti svetlost temperature manje od 2200K a svugde drugde manja od 3000K. Hrvatski astronomi i zaštitari okoliša su hteli niže brojke ali industrija rasvete je u poslednjem momentu, pre donošenja zakona u Saboru to sprečila. Hrvatska je na dobrom putu.  Francuska je ograničila vanjsku rasvetu na 3000K. To je učinila i Estonija. Nadam se da će Slovenija promeniti uredbu o graničnim vrednostima svetlosnog zagađenja okoliša i da ćemo staviti niže brojke jer je to spas za naš okoliš.    

     Kome sve smeta ovakva svetlost?

    Nije problem samo astronomija. Problem je što plava boja koja uzrokuje svetlosno zagađenje osvetljava celu zemlju, čime stvara problem i životinjama koje su uglavnom noću aktivne. Neke idu na svetlo, kao što su noćni leptiri, insekti. Životinje koje bi se trebale sakriti ispred predatora, drugih životinja kojima su ona hrana, ne mogu to učiniti jer je svuda svetlo. One su žrtva. Mi time, na veštački način menjamo odnose u životinjskom svetu i ne znamo šta će se sve njima dogoditi. U svetu se to istražuje. Na stotine, i više naučnih radova jednostavno ne može obuhvatiti sve probleme jer mi stalno stvaramo nove probleme.

    Danas smo, na konferenciji imali predavanje o štetnosti rasvete na mostovima za jednu vrstu leptira. Da bi preusmerili put leptira, umesto da gase rasvetu na mostu dodali su dodatnu rasvetu ispod mosta. Svetlosno zagađenje su rešili dodatnim svetlosnim zagađenjem. To je neprihvatljivo, nije održivo.

     Ljudi u gradovima vise ne osećaju Mesec. Mi muškarci smo dosta prost organizam, ali žene su složenije, osetljivije. Njihova menstruacija ovisi od toga da žena vidi Mesec. Menstrucija treba da je sihronizovana sa periodima Meseca. U gradovima se to ne dešava više jer je okoliš toliko svetao da se vise ne vidi puni Mesec. Problemi su zaista složeni. Ako želelimo to da  rešitmo, potrebno je ne samo da se više radi na nauci nego i na edukaciji ljudi.  Svaki astronom, profesionalni i amaterski bi trebao nešto uraditi  na tom problemu.

    Rade se istraživanja uticaja svetla na  aktivnost nekih organizama u toku noći. Umesto da gasimo svetlo i smanjimo njihovu aktivnost i umanjimo štetu koju oni nanose  mi problem rešavomo tako što stavljamo više hemikalija po polju,koje su štetne i za čoveka.

  Jedini uticaj zvezde na nas je kada podižemo pogled prema njima i tražimo odgovore na pitanja: Šta su one? Kako nastaju? Kako doći do njih? Da nad nama nema tamnog neba da li bi astronomija uopšte postojala? Da li bi se, i kako razvijao čovek i ljudsko društvo?

    Nema mračnog neba. Ja sam često bio na Lastovu gde je nebo prirodno, tamo je zagađenje recimo na nivou 1%, 2 %, 3 % dok je zagađenje u Srbiji u proseku reda večličine 200% ili 300%. Prirodno svetlo nebo je reda veličine100%. Na Lastovu, pri svetlosti Mlečnog puta, kada vam se oko prilagodi, bez ikakvog problena, na makadamskom putu, golim okom, bez rasvete se vide kamenčići veličine 1 cm. Ta osvetljenost iznosi 0,7 mililuksa. U cestnoj rasveti mi koristimo nekih 7 luksa što je 1000 puta više. Naše oko može sasvim dobro funkcionisatii na 0,7 luksa. Mi jednostavno trošimo previše. U Srbiji barem na 10 000 javnih ili privatnih mesta osvetljenje preko 100 luksa.

     Prema tome astronomi  neće uraditi ama baš ništa ako ne opreme kompletno svoje ćlanove, kako profesionalne tako i amatere sa 100 luksmetra kako bi mogli da detektuju gde su problemi. Naše oko to nije sposobno uočiti. U Ljubljani se posle 23 sata, na svim glavnim cestama nivo osvetljenja spušta na 50%. Ja ne mogu golim okom uočiti, kada i da li se to desilo, jer se oko jednostavno prilagodi. Kod previše rasvete za akomodaciju oka je potrebno nekoliko minuta, ona se sporije odvija. To stvara nelagodno osećanje. Suprotno od toga za dobar osećaj ljudi u noćnom ambijentu potreban je isti nivo svetlosti.

    Danas postoje urbana deca koja nisu videla Mlećni put. Gledaju ga u enciklopedijama. Da li to ima uticaja na njihov mentalni razvoj?

    Apsolutno.  Svakako nisu problem samo deca. Čovek funkcioniše ako je povezan sa prirodom. Neki leče neke psihološke bolesti tako što idu u šumu i grle drveće, da imaju kontakt sa prirodom. To je praksa u više država, to je terapija. Ako ste stalno u nekom zagađenom okolišu to je katastrofa. Isto kao kao što vam je potreban zvuk potrebna vam je i tišina. Preko dana je potrebno svetlo preko noći tama. Bez tog ritma čovek ne funkcioniše.

     Da li imate da kažete nešto što vas nisam pitao?

    Na svim kartama svetlosnog zagađenja vidi se veliko povećanje svetlosnog zagađenje u Srbiji. Srbija se razvija ali mi bi hteli da se više razvija na području privrede. Taj razvoj nije tako brz, mnogo je brži na području rasvete. Svi gradonačelnici žele pokazivati drugima kako se oni razvijaju. To nije suštinski razvoj. To apsolutno nema nikakvog smisla, kao potemkinova sela.

     Prva moja poruka. U Srbiji bi trebalo pogasiti svetla na autoputevima. To aspsolurno ništa ne košta. Autoputevi u zapadnom svetu nisu osvetljeni. Austrija, Nemačka nemaju ni jedno rasvetno telo na autoputevima. Raskrsnice su u potpunoj tami, izlazni i ulazni putevi su u potpunoj tami. Mađarska Slovačka, Češka nemaju ni jednu lampu, nigde. Količina te svetlosti je tako ogromna. Samo gašenjem rasvete autoputeva, smanjili bi svetlosno zagađenje, možda 10-20%. Time bi smanjili i potrošnju električne energije.

     Mi velikom brzinom idemo prema komletnom uništenju planete. Emisije gasova staklene bašte, ugljen diolksida su tako brze. Mi moramo to smanjiti. Naši političari samo blefiraju.  Svi pričaju u velikim brojkama.  Sada imamo evropske izbore. Političari nama u Evropi pričaju kako će oni u roku od deset godina smanjit ispuste tih gasova za 60%. Istovremeno promet na cestama se povećava.  Avionski promet se prošle godine povećao 4%. Mi idemo u pravcu kompletne destrukcije planete.

   Mi nemožemo da živimo bez nekih naših akcija, mi moramo da kuvamo, da se grejemo, nama su potrebni automobili. Sada za to nemamo nikakve alternative. Na tom području nešto se može malo optimizirati, sa boljom izolacijom kuća itd, ali nema tu nekih čudesnih rešenja. Nemci koji su veoma racionalni nemaju ni jedne lampe na autocestama i nemaju nikakvih nesreća zbog toga, čak obrnuto. To je apsolutno nešto što  je nepotrebno. Potrebno je  okupiti dovoljno intelegintnih ljudi i odlučiti da se to jednostavno ugasi. 

    U Francuskoj  su autoceste uglavnom bile ugašene osim nekoliko izlaza i par raskrsnica, ali manji deo. Francuska je autoceste dala u privatne ruke da smanji troškove održavanja.  Privatno preduzeće  je preko noći pogasilo kompletno sve ono što je bilo upaljeno. Nisu imali ni jednu nesreću zbog toga. Flandrija, pokrajina u Belgiji je pogasila kompletnu rasvetu autoputeva a broj nesreća se nije povećao. To nema nikakve veze sa sigurnošću u saobraćaju.  Srpska inteligencija treba da utiče na Vladu da se napravi taj korak i da te nepotrebne troškove uložite u neke pametne programe, ili privredne ili socijalne. Bilo šta je bolje nego trošiti apsolutno nepotrebno.

     Drugo što se može uraditi u Srbiji je da se širi priča o tome da su svi bogati narodi racionalni narodi. Nemci su veoma racionalni narod. Kod njih je rasvete upola manje nego u Sloveniji. Na mapi,  Nemačka ne izgleda tako tamna ali ona ima 250% više stanovnika po km2 nego što je to u Sloveniji ili Srbiji. U Nemačkoj 25% sela posle pola noći gasi potpuno rasvetu. U Nemačkoj  na hiljadu mesta postoje semafori a nema javne rasvete. Semafor kontroliše  saobraćaj a rasveta tu nije bitna. I to je pravac u kom je potrebno ići.

    Ja bih hteo Srbiju, kao prijateljsku zemlju, u kojoj imam puno prijatelja videti privredno uspešnom sa odličnom naukom , sa odličnom astronomijom, sa puno teleskopa, obrazovanjem, ali sa veoma racionalnom rasvetom.  

     Prema tome, zašto ići u potrošnju, zašto ne ići u racionalno. Zašto ne biti na drugim područjima izuzetno dobar, trošiti pare na ono što zaista Srbiji treba.

     Na kraju krajeva noću se i spava.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 26. jula 2019. inč Aktuelno

 

Tako je govorio Nikola Tesla

   

Napredak i razvoj čoveka bitno zavise od izumiteljskog dara. On je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Njegov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom i ovladavanje prirodnim silama za potrebe ljudi.

 

    Kad bismo mogli da proizvedemo električne efekte potrebnog kvaliteta, čitava planeta i uslovi života na njoj mogli bi da se promene. Sunce podiže vodu iz okeana, a vetrovi je nose do dalekih krajeva gde ostaje u stanju izuzetno delikatne ravnoteže. Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu bujicu, neophodnu za život mogli bismo da kontrolišemo svojom voljom. Mogli bismo da navodnjavamo pustinje, da stvaramo jezera i reke i da dobijamo pokretačku snagu vode u neograničenim količinama. Ovo bi bio najdelotvorniji način da se Sunce iskoristi za potrebe čoveka. Ostvarenje ovoga zavisi od naše mogućnosti da razvijemo električne sile iste kao i u prirodi.

 

(Moja) duhovna aktivnost… dovela me (je) konačno do saznanja da sam ja samo jedan automat, lišen slobodne volje u razmišljanjima i delovanju, koji samo odgovara na uticaj okoline. Naše telo je skup usklađenih mehanizama, pokreti koje činimo su brojni i složeni a spoljašnji utisci na naša čula su u tolikoj meri delikatni i nedokučivi da je običnom čoveku teško da ih razume.

 

Ideja o konstruisanju automata … davno mi je pala na pamet…Na njoj (sam) počeo aktivno da radim tek 1893. godine kada sam počeo istraživanja u radiotehnici… konstruisao sam izvestan broj automatskih mehanizama, kojima se upravljalo iz daljine …

    Automati kojima upravlja operator u okviru svog vidokruga su prvi grubi koraci u razvoju nauke o teleautomatici … Naredno logičko poboljšanje…su automatski mehanizmi van vidokruga i na velikoj udaljenosti od upravljačkog centra…

    

Izvor: Nikola Tesla- Moji izumi

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 10. jula 2017. inč Aktuelno

 

prof dr Ivan Aničin

   
      Postoje samo elementarne čestice i ništa više…

    DSC05929 DSC05923

   U subotu, 2. aprila 2016. umro je prof dr Ivan Aničin.
   O prof Ivanu Aničinu će se tek govoriti, kako to biva, ili kako kaže Ljubomir Simović u pesmi Smrt pesnikova:
    …
   Kad pesnik umre
   …
   iz nekog drugog sveta kroz nas u treći gleda.
DSC05924 DSC05925

    12240915_Prof Aničin se osim nuklearnom i fizikom elementarnih čestica, astrofizikom i kosmologijom bavio i tehnologijom, metodikom i didaktikom nastave fizike i njenim unapređenjem na svim nivoima, od osnovnoškolskog do visokog obrazovanja. Svojim posebnim pristupom nastavi fizike i pedagogiji Aničin je inspirator mladih nastavnika fizike i pedagoga. Jasnim objašnjenjima fenomena opšte, nuklearne i fizike čestica, astrofizike i kosmologije približio je ove nauke ne samo nama fizičarima nego i mnogim laicima.
   DSC05934a Više nas zrenjaninskih fizičara je imalo čast i zadovoljstvo da bude student prof Ivana Aničina, nekima je bio mentor u izradi diplomskog rada a prihvatao nas je i kao saradnike.

    Njegova podrška našem radu je bila i ostaće inspirativna i podsticajna.
    Podržao je naš rad o primeni AUN-a u nastavi fizike.

   Pozdravio je naše rezultate sa ekspedicije U zoni totalnog pomračenja Sunca koju smo sa svojim učenicima izveli 11.9.1999. i predstavili je na Republičkom seminaru o nastavi fizike, oktobra 1999.  

  Podržavao je aktivnosti u okviru Letnje škole fizike ZOO Paliić koju je od 2000-2007. godine izvodila Zrenjaninska grupa NPN (nastavnika prirodnih nauka). Bio nam je gost na velikoj prezentaciji ove aktivnosti u Zrenjaninu 2002.

    DSC09420m DSC09409m
Odazivao se na naš poziv da nastavnicima fizike Zrenjanina i našim učenicima drži predavanja na aktuelne teme.

Poslednji put je kao gost Zrenjaninske grupe NPN u okviru obeležavanja Međunarodne godine svetlosti u Zrenjaninu, novembra 2015.održao predavanje na temu: Put u sedam nivoa strukture materije.

DSC09414m DSC09408m

DSC09404m DSC09402m

Postoje samo elementarne čestice i ništa više.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 5. aprila 2016. inč Aktuelno

 
 
%d bloggers like this: