RSS

Dan škole posvećen našim velikanima

09 nov

IMG_4597a
Дан школе, ОШ “Вук Караџић“ у Зрењанину, 8, новембар, је  2014. године посвећен Михајлу Пупину, Вуку Караџићу, Браниславу Нушићу, Милутину Миланковићу, Надежди Петровић и Стевану Мокрањцу.
Ученици и наставници Вука су посвету овим великанима изразили на својеврстан начин на свечаној академији одржаној у петак, 7. новембра 2014.
 Један горостас кроз пусте међупросторе векова довикује другоме, те се…сублимни разговор духова наставља. (Ниче)

Улоге тумаче:
Вук Караџић – Јакша МедићIMG_4640aa
Мина Караџић – Наталија Костић
Михајло Пупин – Борис Бирдић и Јована Турински
Милутин Миланковић – Павле Пејић
Бранислав Нушић – Војин Крајновић
Надежда Петровић – Милица Вујовић

химнавХОР: отвара приредбу Химном Вуку.
     (Вук на пола песме излази са Мином под руку, шетају и гледају по сцени и публици.)
ВУК: (Кад хор стане, обраћа се публици) Добро вече! Знате ли ви, драги моји, ко сам ја? ( публика довикује:Вук!)
     Тако је, браво! Ја сам Вук Стефановић Караџић. Знате, много школа у Србији носи моје име, а ја сам решио да данас посетим моје драге Зрењанинце; да видим како су и да чујем шта су радили у протеклој школској години.
     Са мном на пут пође и моја ћерка Мина (кратак наклон публици). Знате каква су деца, стално брину.
     Јесте ли знали да се ове године славе два моја јубилеја? (кратка пауза да се чује публика) Да, да, два! Видите, прошло је 200 година од кад сам објавио два своја значајна дела “Писменицу сербскога језика“ и “Пјеснарицу“. Други јубилеј је тај – што сам умро пре тачно 150 година!
    У то име, припремио сам једно изненађење за вас! Довео сам неке своје пријатеље чији се јубилеји такође славе или су се славили у протеклој школској години.
     (Улазе костимирани ликови нашминканих лица. Сви су у некој замрзнутој пози, посматрају и загледају околину. Један по један се одмрзавају и представљају се.)
IMG_4628МИХАЈЛО ПУПИН: Добро вече! Моје име је Михајло Пупин и ове године прослављам 160. рођендан!!!
БРАНИСЛАВ НУШИЋ: Добро вече! Ја сам нешто млађи, такорећи у најбољим годинама! Пуним само 150 година! Знате, те 1864.године, када је умро Вук Караџић, родио сам се ја – Бранислав Нушић!
НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ: Добро вече желим, ја сам Надежда Петровић. У прошлој школској години славио се и мој јубилеј – 140 година од кад сам се родила!
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ: И мене су се сетили ђаци ваше школе ( погледа тада у Вука ) у прошлој школској години обележили су 55 година од моје смрти. Поштовање, ( поклони се кратко публици) моје име је Милутин Миланковић!
ВУК: (На појаву сликe Мокрањца, каже) И наш поштовани Стеван Стојановић Мокрањац је са нама… прошло је већ 100 година од кад је напустио овај свет – у Скопљу, 1914. године.
ХОР: Пева песму из 10. Руковети: “БИЉАНА ПЛАТНО БЕЛЕШЕ“.
Пројекција кратког филма о школи (Кликнути на бисту Вука).
Picture172  Vuk m  IMG_4595m   ВУК: Видиш, драга Мина, о овоме сам ти причао. (показује на слике школе некад и сад) Некада је школа изгледала овако, а сада су је лепо обновили, и то ме веома радује. Дивно је што је поред школе мирно језеро, поред ког, чуо сам, и даље трчите на часовима физичког, је л` тако? (обраћа се публици) Е, лепо, лепо.
8.112  ds4 ds3 (прича Мини) Близу им је Народни музеј и тамо су најчешћи гости. Преко пута школе је Градска башта и у њој, замисли, молим те, држе понеки ЧОС.
МИНА: Чула сам, оче, да поред посете Градској башти, ђаци школе која носи твоје име чак 83 године, воле да бораве у природи са својим учитељима и наставницима.
ВУК : Да, да, и што је најважније на Царску бару нису ишли аутомобилима, то је неко чудо на точковима (говори Мини), већ бицикловима. И то је чудо на точковима, али не загађује природу!
ВУК: Мина, ћери моја, кад си ишла последњи пут код зубара? (Мина слеже раменима, Вук врти главом) Мораш водити рачуна о свом здрављу и лепом осмеху! Моји драги ђаци редовно посећују своју зубарку Елеонору, а често им она узврати посете, па сви заједно перу зубе! Види како су им лепи осмеси!
ds17 ds2Пропутовао сам многе земље: Аустро-Угарску, Немачку, балканске земље, царску Русију, али одувек ми је била жеља да посетим топлу Шпанију… Моји досетљиви ђаци успели су да нам је приближе макар на један дан ! (Показује руком на слике са Европског села на биму, а на сцену излазе балерине и играју фламенко)

IMG_4605 Кад смо већ у Западној Европи, мој пријатељ Гете ће се веома обрадовати када му кажем да су неки моји драги ученици у Зрењанину, на крају осмог разреда, добили сертификате за учење немачког језика А 2!
МИНА: Es ist gut. Видим, вредна су то деца, а да ли воле да се баве спортом?
ВУК: Наравно, воле и одлични су у томе! У одбојци, кошарци…
     Десило се још нешто сјајно у прошлој школској години!!!
МИНА: Шта то?
ВУК: Наши ђаци присуствовали су Олимпијском часу!
МИНА: Како то мислиш ? Олимпијада на часу?
ВУК: Не, ћери моја. Олимпијски комитет је организовао час у Градској башти, а наши ученици су у великом броју њему присуствовали. Никад нећеш погодити ко им је држао час!
МИНА: Ко???
ВУК: Владе Дивац!!!
d[7 ds13 ds8МИНА: То је дивно, а знаш шта сам ја још чула? Једном приликом у нашу школу у посету су дошли њихови пријатељи из Савеза слепих. У разговору са њима ученици су сазнали да су то упорни, истрајни и храбри људи. Научили су како могу да помогну слепима и слабовидима и да буду толерантни. (док то говори обраћа се публици).
ВУК: Знаш, Мина, сетио сам се драгих осмака који завршише школу у јуну и морам да ти признам да сам био поносан када сам чуо да су одлично урадили завршне испите, уписали школе које су желели и све то, хвала Богу, и прославили како ваља.
МИНА: Било је чак 9 вуковаца, а додељено 45 посебних диплома. За најбољег ученика, ђака генерације, проглашена је љупка Софија Јањић.
ВУК: Свака им част, свима! А знаш шта ме посебно обрадовало? Прваци! Примили смо нове прваке 1.септембра и дивно је видети те радознале окице и паметне главице у клупама, спремне да их уз помоћ учитељица напуне знањем.
ds ds1

НУШИЋ: (Обраћа се публици) Ко је од вас последњи пут дао крв? Имаћете прилику ускоро. Драго ми је што се ученици у школи уче и хуманости. Покренули су акцију добровољног давања крви. Ускоро ће школска слава Свети Сава па, драги моји, покажите се!
     У моје време се због „лепог писања“ одлазило у затвор, а сада је то предмет такмичења. Времена се мењају на боље! Зар не?
     Кад сам био мали имао сам учитеља који је био веома строг. Учитељице су ми много драже. Надам се да сам ја био инспирација једној дами, те је са својом драмом освојила награду на златиборском фестивалу.
8.111МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ: (Милутин пред флип чарт таблом нешто рачуна и црта, замишљен говори сам себи)
Оса земљине ротације и даље је усмерена према поларној звезди, али се полако помера ка звезди Веги у сазвежђу Лире. У међувремену се није догодило ниједно ледено доба.
     (Океће се и говори публици) Оно што се у последње време дешава са климом Земље ме брине… Ја сам такве појаве предвиђао као последицу космичких утицаја и земљиног начина кретања у космосу, али у ове климатске промене данас изгледа да се умешала и људска рука…Људи морају да размисле о томе и да почну паметно да раде и да се одрживо развијају иначе их чека врло сурова будућност….
ВУК: (Вук га прекида) Добро нам дошао, Милутине Миланковићу, велики небески механичару!
М. МИЛАНКОВИЋ: Боље вас нашао.Чујем да се овде говори о годинамa. Знаш ли ти, Вуче, колико си се ти пута за свог живота заједно са Земљом окренуо око њене осе?
ВУК: Не знам, добри мој Милутуне. Ти би то могао да ми кажеш ти си прерачунавао цео Сунчев систем.
М. МИЛАНКОВИЋ: Ти си се Вуче, за свог живота, који је трајао 77 година, заједно са Земљом окренуо око њене осе 28 205 пута.
      А знаш ли ти, Вуче, којом се брзином ми сада крећемо заједно са Земљом око Сунца?
ВУК: Не знам, добри Милутине, у моје време се то још није знало.
МИХАЈЛО ПУПИН: Знам ја, Миланковићу.
М. МИЛАНКОВИЋ: Изволите, господине Пупин, реците.
МИХАЈЛО ПУПИН: Брзина којом се ми у овом тренутку крећемо, заједно са Земљом на њеној путањи око Сунца је 30km/s.
М. МИЛАНКОВИЋ: А зна ли неко од вас да ми каже колико је пролећа, лета, јесени и зима било од 1958. од када ја нисам више међу живима?
НУШИЋ: Милутине, па то данас може свако дете да израчуна…било је 56 пролећа и исто толико лета, јесени и зима.
М. МИЛАНКОВИЋ: Господине Пупин, чујем да су у великој научној кући НАСА, чији сте ви један од оснивача, израчунали да ће људи на Земљи моћи да остану још 1,7 милијарди година.
     ds9(Обраћа се публици) То значи да ви децо морате да наставите оно што сам ја почео и озбиљно прионете на учење како би деца деце ваше деце добро упознали Свемир и како би знали да оду са Земље у потрази за неком другом безбеднијом планетом на којој би живот могао да се настави.
     Да сте схватили озбиљност мојих порука видим по томе што сте сами почетком прошле школске године покренули литерарни конкурс у моју част и преточили своју инспирацију мојим делом у приче и песме. Ученици чији су се радови издвојили по лепоти песничког израза награђени су мојом књигом Кроз васиону и векове.
     Из дворишта своје школе телескопима посматрате различите небеске појаве: помрачења Сунца и Месеца, планете, комете… Прошле године сте посматрали планету Венеру и Месец.
     Вуче, хвала ти што си учинио да се наш народ описмени и што си омогућио да се својом културом и својом памећу укључи у савремене токове развоја људске цивилизације.

IMG_4023ma    МИХАЈЛО ПУПИН : Велики Бечкереку, Петровграде, Зрењанине!!!
      Последњи пут сам посетио Велики Бечкерек 1924. Тада сам проглашен почасним грађанином вашег града. Дирнуло ме је обраћање вашег тадашњег градоначелника. Поред многих лепих и пригодних речи он ми је написао и ово: Желели бисмо да нас све носите у својој души, као што и ми Вас носимо, и желели бисмо, да нас Ви онолико волите, колико ми вас поштујемо и колико се Вама поносимо.
     Од тада моје су посете виртуелне. Видим да у вама живи мој лик и моје дело и да радите на томе да га одржите… нарочито у младим нараштајима.
     IMG_1970aЧујем да сте пролетос посетили мој Идвор, моју школу и родну кућу. Поносан сам због тога. А поносим се и вама јер сте препознали значај мог рада и дела и настојите да се крећете кроз живот као и ја, великим радом и памећу својом.
      Чујем да је скоро, ту поред ваше школе, у Салону Историјског архива постављена изложба о мојим везама и контактима са Великим Бечкереком и да су тамо ваши наставници са вама ученицима држали пригодне часове. То је оно што сам одувек желео, да мој народ учи, описмењава се, бави се науком и буде у реду са великим народима света.

ВУК: Јесте Михајло, то је била и жеља свих нас.

МИХАЈЛО ПУПИН: Господине Караџићу обоје смо у свет пошли са пашњака и проносили светом најлепше особине свог народа и за његово добро придобијали у великим народима велике људе. Време је да и данашње генерације то раде. Ми можемо да им будемо добар пример.
     IMG_3731m Видим и да су у Ноћи истраживача ученици Вука говорили одломке из мог аутобиографског дела Са пашњака до научењака, а да су ученици суседне школе, која носи име мог великог земљака Јована Цвијића, демонстрирали огледе из области електромагнетизма, која је мене нарочито импресионирала и на којој сам ја посебно радио. Волим ту слогу деце и људи мога народа и увек сам желео да је буде више.

ВУК: Радите и пјевајте једнако, то је једини начин благородно се осветити непријатељима и све их посрамити.

МИХАЈЛО ПУПИН: Чујем и да је показано добро знање о мени међу основношколцима и23 да су ђаци Вука најбољи у томе од 13 школа нашега краја. То показује, децо, да имате добре учитеље као што сам их и ја имао, од Идвора, преко Колумбије, до Кембриџа и Берлинског универзитета.

     Хвала вам што сте пронели моје име по свим школама предлажући деци да сликају мој лик и моје дело и што ћете то данас овом аудиторијуму да прикажете. Част ми је да сам инспирација толикој деци. Дира ме њихова емоција из које су изнедрили тако лепе ликовне радове.

     Поздрављам вас до неког будућег виртуелног сусрета.

НУШИЋ: Желим само да вам поручим још нешто, да вас подсетим на речи великог Ничеа. С правом је речено да се неки народ истиче не само својим великим људима, већ и начином како исте признаје и цени.
     (Сви се поклоне)
ХОР: пева песму Пушчи ме.
     Сви напуштају сцену, сем Надежде.
ds14    НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ: – Школа Вук већ 10 година расписује ликовни конкурс на неку актуелну и значајну тему. Одзив других школа је велик. Приспели радови говоре да наша деца имају афинитета за ликовно изражавање што је одлика здравих и паметних народа. У Години Пупина у Зрењанину, школа “Вук Караџић“ је расписала конкурс на тему Пупинизација-ликовна реализација и послала га свим основним школама наше општине. Позивам директорицу школе Татјану Павловић на сцену да нам више каже о томе како је протекао овај конкурс, прогласи победнике и подели дипломе и награде.

     КРАЈ (после проглашења најбољих радова и подела диплома и награда)

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 9. novembra 2014. in Metodika-Primeri dobre prakse

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: