4. februar 2021.
Nova studija Betelgeza, zvezde superdžina otkriva uzrok njenog pulsiranja, rekalibrira njenu masu, radijus i udaljenost.
Betelgez je jedna od najsjajnijih zvezda zimskog neba koja obeležava levo rame sazvežđa Orion. Početkom 2020. njegov sjaj je vidno smanjen što je podstaklo spekulacije da će možda uskoro da eksplodira kao supernova.
Slike Betelgeza iz januara 2019. i decembra 2019. godine pokazuje manji sjaj zvezde u decembru 2019. godine. Slike je snimio Veoma veliki teleskop Južne Evropske opservatorije.
Međunarodni tim naučnika je analizirao varijacije osvetljenosti Betelgeza primenom evolucionog, hidrodinamičkog i seizmičkog modeliranja. Dobili su jasniju sliku nego ranije koja pokazuje da je zvezda u ranoj fazi sagorevanja helijuma u svom jezgru ( više od 100 000 godina pre nego što se dogodi eksplozija). Pokazali su da pulsiranje zvezde izazivaju zvučni talasi koji stvaraju talase pritiska što dovodi do naizmenične promene sjaja, sa dva perioda od 185 (± 13,5) dana, približno 400 dana. Veliki pad sjaja bez presedana početkom 2020. godine je verovatno izazvao oblak prašine ispred Betelgeza.
Da bi se videlo kako nauka „radi“ ovde treba navesti jedno drugo istraživanje čiji su rezultati objavljeni u radu pod nazivom: „The Photospheric Temperatures of Betelgeuse during the Great Dimming of 2019/2020: No New Dust Required“ u kome se kaže da veliko zatamnjenje Betelgeza sa kraja 2019. i početka 2020. godine nije izazvano oblakom prašine. U promenama sjaja uzrokovanim prašinom morao bi da se vidi „specifičan zapis“ u kome, ako je prašina više sitna izostaje svetlost kraćih talasnih dužina. A to se nije videlo u velikoj promeni sjaja Betelgeza koja je bila gotovo ista na celom opsegu od blisko ultraljubičastog do blisko infracrvenog dela spektra. Pravi razlog je možda da je pulsacijom ili konvektivnim pokretima velikih razmera došlo do kretanja u fotosferi usled kojeg je nastupilo hlađenje velikog dela zvezde. To je po njima bio mogući razlog smanjenja sjaja Betelgeza.
Variranje osvetljenosti Betelgeza tokom prethodnih 15 godina. Praznine u podacima su periodi kada se Betelgez tokom godine ne vidi na noćnom nebu.
Analiza je dala novu masu od 16,5 do 19 solarne mase, što je niže od dosadašnje procene. Ranije se mislilo da Betelgez svojim radijusom doseže orbitu Jupitera. Rezultati su pokazali da se on proteže na dve trećine od ranije procene, sa radijusom 750 puta većim od radijusa Sunca. Betelgez je po proceni tima udaljen 530 svetlosnih godina, što je 25% bliže nego što se ranije mislilo.
Rezultati impliciraju da Betelgez nije blizu eksplozije i da je predaleko od Zemlje da bi eventualna eksplozija ovde imala značajan uticaj. Kako je Betelgez najbliži kandidat za takvu eksploziju, kad god se ona dogodi biće to retka prilika da proučimo šta se događa sa zvezdama poput ove pre nego što eksplodiraju.
Izvor: KAVLI IPMU
Sve je fizika 