RSS

Pupin na Mesijeovom maratonu

20 apr

Fruška Gora, Andrevlje 18. april 2015.DSC08511m
     Da se u Pupinovo vreme na Fruškoj gori održavao Mesijeov maraton on bi bio jedan od učesnika. DSC08503m DSC08520m ???????????????????????????????   

    Šarl Mesije, francuski astronom, “lovac” na komete je živeo od 1730 do 1817. Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u Idvoru, malom selu u Banatu.
     Mesijeov katalog magličastih nebeskih objekata je bio gotov pre nego što se Pupin rodio ali ko je tada u ovim krajevima znao za to. Niko, ovde je vladala nepismenost i neznanje a carevalo praznoverje, mitovi i legende.
     Na15.om Mesijeovom maratonu na Fruškoj gori, održanom od 17-19. aprila 2015. Pupinov lik i delo predstavili su učenici OŠ “Vuk Karadžić” iz Zrenjanina. Na ovogodišnjem takmičenju u traženju objekata dubokog neba (maglina, galaksija i zvezdanih jata) učestvovalo je 17 ekipa iz Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije. Maraton je posetilo i 25 učenika iz OŠ „Vuk Karadžić“, „Sonja Marinković“, „dr Jovan Cvijić“ i „Petar Petrović Njegoš“ iz Zrenjanina.

DSC08533m DSC08537m DSC08538m
    Pupin je svoj doprinos dao astronomiji na sebi svojstven način. Svojim indukcionim kalemima doprineo je poboljšanju komunikacija, pojačao ih i oslobodio šuma. Omogućio je brže prenošenje informacija među naučnicima što je ubrzalo razvoj nauke. Omogućio je bežićnu vezu i komunikaciju sa budućim svemirskim brodovima, sondama i svemirskim opservatorijama. Svojim rezonatorima je omogućio biranje kanala i kretanje u području radio talasa različitih frekvencija. Pupin je jedan od osnivača NASA-e
    Pupinu je mesto na Mesijeovom maratonu, i sada i za hiljadu godina..

   Na zadnjim stranicama svog autobiografskog dela Sa pašnjaka do naučenjaka Mihajlo Pupin ovako piše:

   Pre pedeset godina, u društvu mladih pastira, posmatrao sam zvezde na crnom zastoru letnjeg neba, u ponoći. Tada mi se činilo da je svetlost tih zvezda pesma koja peva slavu Božiju. Da, li je nauka uticala da promenim ta svoja maštanja iz rane mladosti? Što ta svetlost danas govori umu mome? Odgovor na to pitanje rađao se celog mog života, i njegovo postepeno otkrivanje pružalo mi je najslađa ushićenja u mom životu. Faradej i Maksvel kazali su mi: da svetlost nastaje usled dejstva elektriciteta. …elektroni i protoni (su)cigle iz kojih je sazidana materija; da je svetlost zračenje, … sipanje u prostor električne energije iz atomskih građevina u kojima elektroni, svojim kretanjem, određuju oblik građevine i količinu energije.
…. Zvezda koja zrači svetlost, zrači električnu energiju, i… baca na nas jedan deo svoje rođene materije, mase svoje. …
… Svaka usijana zvezda je žiža iz koje teče energija; energija koja život daje, i koja raskošno rasiplje taj život na sve strane prostora žednog energije. Ona rasiplje taj život iz svog sopstvenog srca da bi začedila nov život….
…sve promenljive stvari podvrgnute su ćudima zakona o postupnom razvijanju, evoluciji, od onih sitnih cvetića u polju pa sve do Nebule Orijonove, kako se zove ona pojava na nebesima koja liči na vaseljenski oblak i u duše naše uliva strahopoštovanje. Ali se nikad ne menjaju, nikad ne stare zakoni kojima se pokoravaju zvezde i planete na svojim putevima po vaseljeni. Oni su nepromenljivi, besmrtni su. Osnovni sastojci nevidljivog sveta, mikrokozma, elektroni u atomu, koliko je to nama poznato, nepromenljivi su i besmrtni. Čoveku je nepoznat proces pri kome bi se promenili elektroni i zakoni kojima se oni pokoravaju. Oni nisu proizvod nijednog procesa evolucije, postepenog razvića, koji je čoveku poznat. Da otkriju te nepromenljive zakone, kojima je podvrgnuta ova supstancija, taj nepromenljivi temelj vaseljene, to je najviša meta naučnog istraživanja. …

    Stari Grci su verovali da je početak sveta bio u haosu, i da je iz tog haosa postao kosmos. …njihova teorija o skladu, redu, i lepoti kaže da je sve toponiklo iz bezbožnog darmara, haosa. …na jedan čudnovat način, savremena nauka potvrđuje staro verovanje Grka. Ono staro shvatanje Grka o haotičnom početku sveta ništa tako lepo ne pretstavlja kao živost jedne nove zvezde, jer nigde nema kao tu takog otsustva reda i sklada delatnosti. Nijedan od njenih razigranih atoma ne osvrće se na to što su mirijade i mirijade susednih atoma, usijanih da se bele, takođe na poslu; svaki od njih bezbrižno i raskošno siplje svoju snagu u prostor žedan energije. Sliku toga videćete kada posmatrate ono što se dešava na suncu. Majušne jedinice energije, iz mirijada i mirijada svojih atomskih puščica, izbacuju se na raspikućski način, reklo bi se, bez ikakvog određenog cilja. Te jedinice energije na haotičan način rasiplju se kroz prostor bez ikakve svrhe, koliko je to do sad nauka mogla da dozna. Ali, čim one stignu na majku zemlju, čim ih uhvate lišće, cveće i plodovi voćaka u sazrevanju na njivama, poljima i u vrtovima, i bezgranične mreže okeana koji sve obuhvataju, njihova sudbina dobija konačan oblik i cilj. Haotični i neskladni rojevi tih nosilaca energije bivaju zarobljeni i prisiljeni da rade skupno posao sa određenom metom i određenom svrhom. Radost i lepote naših godišnjih doba pričaju nam priču kako se prvobitna energija koja potiče iz haosa mladih zvezda belo usijanih, jer su pune životne radosti, na čudesan način pretvara u kosmos stare, hladne i na smrt obolele zemlje. Ono glavno čemu nas ta priča uči jeste velika naučna istina, činjenica koja postoji u prirodi: da zemaljski organizmi raspolažu nekim putevima i načinima pomoću kojih dovode u sklad ono što je rasklađeno, uvodeći na taj način red zrelih godina u nered bujne mladosti, da na koncu od prvobitnog haosa stvore kosmos. I zar samo postojanje tih sretstava nije osnovni zakon koji vodi i nadzire razvitak života na zemlji? Zar nas sve naše iskustvo ne uči, da, napredak znači dovođenje u savršeniji sklad svih prirodnih radnja atoma na usijanim zvezdama kao i ćelija u našim zemaljskim telima? Nazovite taj proces evolucijom, ili kojim drugim imenom, on je tu, i on vodi ka, lepšem, ka savršenijem redu stvari. Čovek je skoro najsavršeniji proizvod ovih puteva i načina kojima se haos pretvara u kosmos.

Da se u Pupinovo vreme na Fruškoj gori održavao Mesijeov maraton on bi bio jedan od učesnika…

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 20. aprila 2015. in Astronomija

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: