RSS

Elementarne čestice – pismo svih stvari

17 dec

    Teorija struna i pismo
seqB_063ma 
   IMG_20151217_183433Kada izgovorimo slovo M naše glasne žice osciluju na određeni način, kada izgovorimo slovo A naše glasne žice isto osciluju ali su svojstva tog oscilovanja drugačija. Različiti tonovi koje stvaraju naše glasne žice su posledica njihovog oscilovanja i vrste mehaničkih (zvučnih) talasa koji nastaju usled toga.  Kada izgovorimo reč MAMA naše glasne žice proizvode kompleksnije oscilatorno kretanje koje se prenosi na molekule vazduha u okruženju kao mehanički talas. Kada se energija koja omogućava to oscilovanje prenese preko uha na naš nerv, u našem mozgu se stvara manifestacija tona ili zvuka. Oko trideset slova i njihove tonske manifestacije čine svemir našeg govora.
    Od oko 30 slovnih znakova bilo kog pisma, u bilo kom jeziku na svetu pravi se na stotine hiljada reči, od reči rečenice sa značenjima, porukama, stavovima. Izrečeni stavovi, sugestije i komande, kao fizički zakoni, kao rukom pokreću i menjaju oblik materiji, manipulišu njome.
string 1m    Analogno tome u svemiru oko 300 vrsta elementarnih čestica gradi fizička polja, masu protona i neutrona koji se udružuju sa elektronima i grade atome. Atomi grade molekule. Od molekula nastaju kristali i žive ćelije. Konglomerati kristala stvaraju velika kosmička tela, planete. Skupine planeta, zvezda i rasuti kristali čine galaksije. Tristotine različitih elementarnih čestica sa svojim određenim i karakterističnim svojstvima određuje kvalitet materije.
   smeč 
     Atomi nisu najmanje čestice materije. Otprilike koliko je atom manji od 1 metra, kvarkovi su isto toliko puta manji od atoma. Po standardnoj teoriji ima oko 300 vrsta elementarnih čestica. Najpoznatije čestice su elektroni, kvarkovi, fotoni. Ove čestice su najmanji gradivni blokovi materije i za sada nam izgleda da one nemaju unutrašnju strukturu, odnosno da su one najmanje.
   Teorija struna kaže da se elementarne čestice sastoje od malih jednodimenzionalnih linija, vlakana, struna, petlji ili stringova. Mi znamo da svaka čestica osciluje, vibrira i pleše na sebi svojstven način. Šta je to što je čini igračem? To se u njoj kreću linije, vlakna, strune. Čestice se razlikuju, imaju različitu masu, naelektrisanje, spin, jer string u njima različito osciluje.
   

 Ponovo se nameće analogija. Različite žice na muzičkim instrumentima različitim oscilovanjem proizvode različite mehaničke talase i daju različite tonove. Različite oscilacije mnogih žica simfonijskog orkestra čine simfoniju kao što oscilacije stringova u elementarnim česticama čine Svemir onakvim kakav jeste u određenom vremenu.
    Kvantna fizika i opšta teorija relativnosti, dve moderne teorije na kojima počiva celokupno savremeno mišljenje o ustrojstvu svemira proučavaju različite nivoe organizacije materije. Kvantna fizika se bavi najmanjim entitetima materije, elementarnim česticama a relativnost se bavi prirodom velikih tela planeta, galaksija, i samog svemira u celini. Ove dve teorije su u suprotnosti i u nekim segmentima isključuju jedna drugu. Teorija struna ima izgleda da pomiri ove dve teorije. Ako se to dogodi Teorija struna može da preraste u Teoriju svega. Teorija svega daje konačno znanje o Univerzumu o ishodištima, vrstama i oblicima fizičkih polja i stanjima materije na svim nivoima njene organizacije.

Inspirator: Physics-Astronomy

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 17. decembra 2015. in Fizika +8

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: