RSS

Halo Andromede( M31)

30 avg

     30. avgust 2020.

Nevidljivi oreol gasa ili halo plazme proteže se 1,3 miliona svetlosnih godina oko galaksije Andromede, a u nekim pravcima (smerovima) čak i do 2 miliona svetlosnih godina. Prisustvo gasa u ovom radijusu predstavlja sferu gravitacionog uticaja Andromede.

Credits: NASA, ESA, and E. Wheatley (STScI)

    To je otprilike pola rastojanja do našeg Mlečnog puta. Mi iz Mlečnog putu ne možemo da vidimo oreol naše galaksije. Kao i Andromeda i Mlečni put verovatno ima sličan halo. Dve galaksije se kreću jedna prema drugoj, predstoji im sudar za oko 4 milijarde godina i formiraće džinovsku eliptičnu galaksiju. Sudeći po ovome otkriću i predpostavci  autora ovoga rada halo naše galaksije je moguće već u sudaru sa halom Andromede.

    Samantha Berek sa Yale University u New Haven, u Connecticutu kaže : „Ovaj rezervoar gasa sadrži gorivo za stvaranje budućih zvezda u galaksiji, kao i odlive supernova. Pun je tragova o prošloj i budućoj evoluciji ove nama najbliže galaksije i u mogućnosti smo da je detaljnije proučimo.“

     Halo ima slojevitu strukturu od dve različite školjke gasa. „Unutrašnja ljuska koja se proteže na oko pola miliona svetlosnih godina je složenija i dinamičnija“, kaže lider studije Nicolas Lehner sa Universiteta Notre Dame u Indiani. „Spoljna ljuska je mirnija i vrelija. Ova razlika je verovatno rezultat pojava supernovih u disku galaksije koje utiču na unutrašnji oreol.“

    Potpis ove aktivnosti je velika količina teških elemenata u oreolu Andromede. Elementi veće mase nastaju u unutrašnjosti zvezda, a zatim nasilno, u eksplozijama zvezda izbačeni u svemir, kontaminiraju ovim materijalom međuzvezdani i intergalaktički prostor.

    Galaksija Andromeda je po veličini slična Mlečnom putu. Na udaljenosti od 2,5 miliona svetlosnih godina vidi se golim okom kao svetla magličasta mrlja. Ako bi se njen oreol mogao videti golim okom, to bi obuhvatalo oko tri puta više prostora od onog koji zauzima sazvežđe Veliki Medved.

    U projektu AMIGA (Absorption Map of Ionized Gas in Andromeda), ispitivana je svetlost 43 kvazara, dalekih, sjajnih jezgara aktivnih galaksija koje napajaju crne rupe, daleko iza Andromede. Njihovu svetlost apsorbuje oreol Andromede.  Apsorpcija nije ista po regionima. Ogroman Andromedin halo je napravljen  od veoma razređenog  jonizovanog  gasa koji ne emituje detektibilno zračenje. Praćenje apsorpcije svetlosti koja dolazi iz pozadinskih kvazara je bolji način analiziranja materijala haloa.

Oreol Andromede je prikazan u ljubičastoj boji a kvazari u pozadini  su žućkaste tačke. Credits: NASA, ESA, and E. Wheatley (STScI)

     Korišten je Hablov spektrograf, (Hubble’s Cosmic Origins Spectrograph -COS) za proučavanje ultraljubičastog svetla kvazara i otkrivanje jonizovanog gasa ugljenika, silicijuma i kiseonika. Zemaljski teleskopi ovo ne mogu da vide jer atmosfera apsorbuje ultraljubičasto svetlo. Atom se jonizuje kada mu zračenje oduzme jedan ili više elektrona.

     Nalazi tima su objavljeni u The Astrophisical Journal od 27. avgusta.

Izvor: HUBBLESITE

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 30. avgusta 2020. inč Astrofizika

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: