RSS

    28 godina Svemirskog teleskopa Habla

24 apr

       Godine 1609, Galileo Galilej je otkrio teleskop i pokrenuo revoluciju koja je zauvek promenila čovekov pogled na svet. Njegovo zapažanje da u svemiru postoje tela koja se ne okreću oko Zemlje, kao što je to slučaj sa 4 Jupiterova satelita je ukazalo na ispravnost Kopernikovog heliocentričnog sistema. Do tada važeći Ptolomejev geocentrični sistem ostaće deo duboke istorije.
     Skoro četiri veka kasnije,1990. počinje nova revolucija u astronomiji. Podignut na orbitu visoku 544km iznad Zemljine površine, sa pogledom bez uticaja atmosfere, koja zamagljuje i blokira neke važne talasne dužine svetlosti, Svemirski teleskop Habl doslednije i detaljnije posmatra astronomske objekte i fenomene nego što to radi bilo koji zemaljski teleskop. Osetljive kamere i spektrografi teleskopa posmatraju kako bliske objekte, kao što su mali asteroidi tako i galaksije u formiranju iz vremena kada je svemir bio na samo 3% svog trenutnog doba.
     Od trenutka lansiranja 24. aprila 1990. do danas Svemirski teleskop Habl je omogućio i izazavao promene u skoro svakoj oblasti posmatračke astronomije. Pružio je novi pogled na Univerzum i za 28 godina nadmašio sva očekivanja. U toku je revolucija koju za sada suvereno predvodi.
    Opservirao je 43 500 kosmičkih objekata u više od 1,5 miliona posmatranja.
    Više od 163 500 puta se okrenuo oko Zemlje. Prevalio je oko 6,5 milijardi km.
    Prikupio je više od 153 terabajti podataka, koji su dostupni sadašnjim i budućim generacijama istraživača. Koristeći te podatke astronomi su do sada objavili više od 15 500 naučnih radova. Ovi dokumenti su referisani u drugim publikacijama preko 600 000 puta. Ovi podaci su sadržaj svakog aktuelnog astronomskog udžbenika. 
    Periodično servisiranje i nadogradnje najsavremenijim instrumentima astronomima su davali sve bolji pogled na kosmos.
     Hablova otkrića i nezaboravne fotografije su povećali interes javnosti za astronomiju. Habl je postao naučna i kulturna ikona.
    Svemirski teleskop Habl je rezultat međunarodne saradnje NASA i ESA (Evropska svemirska agencija). Teleskopom  rukovodi NASA-in Goddard Space Flight Center u Greenbeltu, u Marylandu. Hablovim naučnim operacijama upravlja Naučni institut za svemirski teleskop (STScI) u Baltimoru. STScI-om, za NASA-u upravlja Asocijacija univerziteta za istraživanje astronomije u Vašingtonu, D.C.

    NASA je povodom 28 godina Hablovog postojanja objavila fotografiju magline Laguna, (M8).
   Maglina Laguna je objekat velikih razmera. Široka je 55 i visoka 20 svetlosnih godina. Iako je oko 4000 svetlosnih godina daleko od Zemlje ona je na nebu tri puta prividno veća nego pun Mesec. Vidljiva je golim okom na čistom noćnom nebu. Pošto je relativno velika, Habl može da uhvati njen manji deo. Slika prikazuje samo srce magline veličine oko četiri svetlosne godine.
    U središtu je mlada zvezda Heršel 36, koja je 200 000 puta svetlija od našeg Sunca. Masa zvezde je 32 puta veća od mase Sunca. Prečnik joj je devet puta veći od prečnika Sunca i osam puta je toplija. Stara je samo milion godina. Obzirom na veliku masu živeće još 5 miliona godina. Sunce koje ima manju masu je staro 5 milijardi godina i živiće još 5 milijardi godina
    Heršel 36 iz natalne čaure oslobađa blistavo zračenje i jake zvezdane vetrove (tokovi subatomskih čestica) koji od prašine prave zavese. Kao eksplozija deluju, njeno moćno ultraljubičasto zračenje i solarni vetrovi, koji oblikuju okolni oblak gasa i prašine u guste i manje guste regione stvarajući prelep pejzaž.
     Slika prikazuje mali deo turbulentnog regiona u kom se formiraju zvezde. Oblaci gasa i prašine sa ove udaljenosti izgledaju mirno, ali su pod stalnim udarom velikog fluksa zvezdanog zračenja i solarnih vetrova velikih brzina. Snažna zvezda moćnom energijom odbacuje material iz svoje natalne čaure i potiskuje formiranje zvezda oko nje. Međutim, na tamnim ivicama ovog dinamičnog sistema u obliku balona, formiraju se zvezde unutar gustih oblaka gasa i prašine. Tamne guste čaure materijala otporne na eroziju koju izaziva ultraljubičasto svetlo su inkubatori za mlade zvezde.
     Prašina odgurnuta od zvezde otkriva sjajni gas kiseonika (plavo). Svetlo Heršela 36 osvetljava vrh šupljine (žuto). Crvenkaste nijanse koje dominiraju delom regiona je svetleći azot. Tamno ljubičasta područja predstavljaju mešavinu vodonika, kiseonika i azota.
     Ultraljubičasto zračenje velikih, vrelih zvezda jonizuje okolni gas, što ga čini sjajnim a maglinu svrstava u grupu emisionih maglina. 
    Snimak je napravljen Hablovom kamerom širokog polja 3 u periodu od 12. do 18. februara 2018. Habl je posmatrao maglinu u vidljivoj (gornja slika) i infracrvnoj (donja slika) svetlosti. Opservacije u optičkom delu spektra omogućuju detaljno proučavanje gasa a u infracrvenom guste i tamne regione prašine i gasa. Ovako se otkrivaju složenije strukture magline osvetljene mladim zvezdama koje se kriju unutar nje. Samo kombinovanjem optičkih i infracrvenih podataka dobija se potpunija slika o tekućim procesima u maglini.
HUBBLE Space Telescope
HUBBLESITE

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 24. aprila 2018. in Astronomija

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: