Да сам научник

    Ученици Светлане Симићевић, наставнице српског језика у ОШ “Соња Маринковић“ у Зрењанину су учествoвали у обележавању Светске недеље свемира 2016 а у Зрењанину. Они су одабрали форму литерарног израза. Планирано је да своје радове прочитају у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину, која је том приликом младе писце наградила пригодном књигом. Ево шта су ученици написали на тему: Да сам научник:

    ДА САМ НАУЧНИК
    Нисам сигуран да ли желим да будем научник, јер су научници из најбоље намере створили ствари које већ дуго уништавају природу и човечанство.
    Ја бих био научник који би конструисао едукативне играчке за децу, музичке инструменте и мале ствари које би људима измамљивале осмех на лице. Свет би напредовао и било би више музике и срећних тренутака, а помоћу мојих играчака деца би откривала своје таленте. Играчке би биле универзалне, јефтине и доступне свима, величине таблета, без могућности ломљења или зрачења. Деца би на безопасан начин учила, свирала, цртала, играла се… Играчка би могла бити подешена према узрасту детета. Такође, на њој би се могле читати лектире за школу и помагала би ђацима приликом учења. Старија деца би могла на њој пронаћи разне савете, док би млађи могли да истражују боје, облике и слова.
Део зарађеног новца бих поклонио домовима за децу без родитеља.
    Можда мој изум и није толико посебан, али је безбеднији од барута, пиштоља и осталих изума који лоше утичу на човечанство.

    Немања Ерски 5-1

    ДА САМ НАУЧНИК
     Да сам научник измислио бих сат за невидљивост и за путовање кроз време.
Сат би имао жути оквир, црну позадину и црвени тајмер. Ко га укључи могао би да путује кроз време и да буде невидљив. Ја бих отпутовао у будућност и док сам невидљив покупио бих рецепте и лекове против свих смртоносних болести и донео их у садашњост.
    На тај начин не бих узнемирио људе из будућности, а пуно бих помогао људима мог времена.

    Александар Маран 5-1

        ДА САМ НАУЧНИК
    Када бих била научник направила бих наочаре за слепе. Када би их слепа особа ставила, могла би све лепо да види.
    Наочаре би биле од метала и од посебног стакла које не може да се сломи. Звале би се, на пример, Фантастичне наочаре. Слепи људи више не би морали пазити када прелазе улицу, када кувају, када раде нешто или нешто траже.
    Замислите како је слепој особи, она се мучи  када мора негде да иде, када тражи нешто, када чисти кућу… Увек мора да пази јер сваки корак је важан, а може да буде и опасан, јер може да падне и повреди се.
    Ја не бих волела да будем слепа јер је страшно живети у мраку. Зато ћу, кад порастем, смислити како да направим Фантастичне наочаре које ће свим слепим људима донети светлост у живот.

    Жељана Субић 5-1

    ДА САМ НАУЧНИК
        Да сам научник направио бих робота. Тај робот би се звао Риста.
    Он би служио као помоћник људима и увек би радио шта му газда каже. Он би све знао.  За само десет секунди би могао да уради све домаће задатке. Умео би да спрема кућу, да кува ручак, да прича приче, да гради куће и све што човек пожели. Док ради увек би певао рок песме.
    Баш би било лепо имати робота Ристу. Био бих срећан када би успео да га направим и да постанем познати научник.

    Ђорђе Лакатуш 5-1