RSS

Mesečne arhive: jun 2014

Veliki Atakama milimetarsko/submilimetarski (ALMA) teleskop

potw1402a
U delu čileanskih Anda, Atakami, marta 2013, je otvoren najveći radioteleskop na planeti, Veliki milimetarsko/submillimetarski (ALMA) teleskop u nizu. ALMA je rezultat partnerstva Evrope, Severne Amerike i istočne Azije u saradnji sa Republikom Čile.
Teleskop se nalazi 5 000m iznad nivoa mora. Može da posmatra Univerzum sakupljanjem svetlosti koja je nevidljiva ljudskom oku. ALMA će nam pokazati ono što nikada ranije nije viđeno: detalje rađanja zvezda, mladih galaksija u ranom Univerzumu i planeta oko dalekih zvezda, raspodelu molekula koji su od suštinskog značaja za život u međuzvezdanom prostoru.
ALMA je niz od 54, 12-metarskih i 12, 7-metarskih antena koje rade zajedno kao jedan teleskop. Svaka antena sakuplja radio talase koji dolaze iz svemira i usmerava ih na prijemnik gde se skupljaju i obrađuju u specijalizovanom superkompjuteru. 66 ALMA antene mogu se organizovati u različitim konfiguracijama, gde maksimalno rastojanje između antena može da varira od 150m do 16 km.
ALMA je već na poslu …
Astronomi već koriste ALMA teleskop. Otkriveno je rađanje zvezda u mladim galaksijama u ranoj istoriji Univerzuma mnogo ranije nego što se do sada mislilo.
http://www.eso.org/public/images/archive/category/alma/

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 6. juna 2014. in Astronomija

 

Dve granice Kosmosa

     Ili, koliki je Kosmos?

Mima
     Kada pogledamo u mikrokosmos vidimo svet elementarnih čestica a kada pogledamo u makrokosmos vidimo svet zvezda i galaksija. Granice i jednoga i drugoga sveta su nam za sada toliko nedostupne i nevidljive da ni umom ne možemo da ih sagledamo i pretpostavimo.
   Kada golim okom pogledamo u nebo vidimo oblake, Sunce i Mesec. Kada pogledamo u noćno nebo vidimo Mesec, 5 planeta, oko 6 000 zvezda i samo jednu galaksiju. Mesec je udaljen 386 400km, planeta Saturn oko 1,5 milijardi km. Zvezde koje vidimo su udaljene od 4 do nekoliko desetina hiljada svetlosnih godina. Golo oko nam dopire do udaljenosti od 2 miliona svetlosnih godina. Na toj udaljenosti se nalazi galaksija Andromeda sa koje nam dolazi svetlost njenih 400 milijardi zvezda. Svetlosna godina je rastojanje koje pređe svetlosni zrak za godinu dana krećući se brzinom od 300 000km/s, što je oko 9 460 800 000 000km.
   hubble-deep-space-field1

   Ako hoćemo da vidimo dalje moramo da se služimo pomagalima kao što su teleskopi. Prvi teleskop je napravio Galileo Galilej 1609.godine To je bio optički teleskop, hvatao je samo vidljivu svetlost. Danas imamo lepezu različitih teleskopa, od radio teleskopa koji primaju radio talase preko infracrvenih i ultraljubičastih, do teleskopa koji primaju rendgenske(X-zrake) i gama zrake. Zahvaljujući ovim teleskopima vidimo skoro sve što postoji u našem Svemiru. Ovi teleskopi su nam omogućili dobacivanje pogleda do objekata udaljenih više od 13 milijardi svetlosnih godina.

965554_600435633310785_1209159155_o
   Ako pogledamo ispod naših nogu tu smo nešto uskraćeni. Pogled nam dopire do zrnaca peska i krupnijih zrnaca prašine. Lupa može da nam malo pomogne ali najveća su nam pomoć optički i elektronski mikroskopi kojima možemo da vidimo naše ćelije i strukture kristala ali ne možemo da vidimo atome i molekule a kamoli još sitnije protone, neutrone, elektrone i kvarkove. Ovako  male čestice detektujemo akceleratorima, najsloženijim uređajima na planeti.  Prošle, 2013. naučnici su pomoću kvantne laserske kamere uspeli da snime strukturu atoma vodonika ( slika levo) koja je veličine 10‾14 m. Najsitnije elementarne čestice, kvarkovi, veličine 10‾18m, za sada ostaju van domašaja našeg vida.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 4. juna 2014. in Fizika +8

 
 
%d bloggers like this: